Звезда

Број 13

3 В Е 3 Д А

Стр. 101

Немдима, које заносе нежни и мршави облици њихових жена и који Нимфе, Баханткиње и богиње велике Нидерландије сматраЈу као нека чуда, препоручио бих изучавање чешких куварица. Кошијушко није био леп, али његове јаке вилице, мали прћасти нос, тамне, велике очи и црначка уста са дебелим усницама дају израз, у коме се огледа храброст, страст и генијалност. Докле год је младост и једрина красила нашу јунакињу, она је поред све дебљине и грубих црта свога лица била заношљива, и много је људи подлегло и савило колена пред њеним колосалним дражима... У колико се њен драмски таленат развијао и њен орган своју суровост губио — у толико је и њена слава расла; то је сасвим просто и природно. Али наша јунакиња не беше задовољна овим природним развојем. Као за пакост у то је време Рашел гостовала по Немачкој и наша јунакиња постави себи као циљ да постане немачка Рашел, и да доминира на немачкој позорници. Рашел је успела у Паризу, победила све своје такмаце у Тћеакге Ргапса1з и од тада је владала неограничено царством позорнице. Да би се у Немачкој исти успех постигао, не беше довол>но победити у Минхену, Дрезди или Берлину, па чак ни звездом Бургтеатра постати. Наша је јунакиња с тога закључила, да нигде сталан ангажман не прими, него да из места у место путује, да приказује свуда, где се немачки говори, те да тако напослетку, целу Немачку упрегне у своја тријумфална кола. Она је успела: њен Геније, њена Уметност и њене рекламе савладаше све тешкоће. Она је сама руководила пробама, сама удешавала своје оригиналне тоалете и још јој је достајало времена да посећује и последње рецензенте, пењући се чак на пети спрат под таваном. Она је сама по свршеној представи писала извештаје о својој игри за неколико листова, и где глумица није могла победити, где не беше довољно подмићивање и реклама, ту је лепа жена плаћала својим дражима. Али дође време, кад угојеност опасном постаде, кад лепо плаво око изгуби свој сјај. Видећи, да жена поче старити, почеше се уметници мање дивити. Наша јунакиња искуси тако нешто опоро први пут тамо у северној Метрополи. Мало после тога нађох се с њом у једној јужној вароши. Изгледаше као фурија, кад ми, шкрипећи зубима од љутине и стегнутим песницама стаде причати немио случај, који јој се десио. У том тренутку било ми је, као да пред собом гледам једну од оних женских демона, који тако лепо умеју да руководе кнутом и коцем, као лепезом и марамом, и морам признати, да наша Јунакиња у том тренутку немаше наочара, њена би ме демонска природа занела. Том демону, што бегпе у њеној природи, има наша јунакиња најви^е захвалити за њене сјајне успехе на позорници. После тог кобног случаја у северној Атини увидела је чувена ћерка рекламе, да сад треба више да ре-

кламира своју лепоту и своје дражи него своју уметност и свога генија. Она је гостовала у неком варошком позоришту и случај је хтео — да ли је то био бапг случај, то се не зна, — да јој је улога дозволила неку потесну хаљину која јој угојеност и дебљину грађаше заношљивом; која је за двадесет година подмлађиваше и грубу оштрину црта њеног лица претвараше у пикантну реткост. У партеру, у првом реду седео је један поручик, млад, леп, и елегантан. Прави каваљер. Занешен у опијен демонском, ужасно лепом и величанственом појавом уметнице, гутао је очима нашу јунакињу од почетка до свршетка представе. Слављена уметница одмах је приметила утисак, који је на тог младића учинила. Одмах после првог чина известила се о њему потанко, а за време другог чина одговарала је његовим погледима и све га више и више демонским дражима мамила у своју мрежу. Чувена и славна трагеткиња, слављена жена, кокетирала је са једним младим незнатним човеком! — Зар то не беше довољно, за младог човека, да се занесе, опије и скоро полуди од сласти и страсти? И у истини млади се човек заљуби до лудила и у том лудилу написа онједно писмо исте ноћи нашој трагеткињи. У њему је уздизао и хвалио њену Уметност и њеног Генија; — уздисао за њеним дражима античке лепоте и за њеним величанственим, милим погледом. Уметница је примила овај славопој младог одушевљеног срца, баш у тренутку, кад је у некој прљавој хаљини, с увијеном косом, седела прр доручку. Она натаче наочаре на прћасти нос, отвори писмо и осмејкујући се читаше славопој. Хладним, сујетним размишл>ањем скова један план; он беше грозан, али јој пружаше рекламу за њене дражи и она га прими без оклевања. Не размишљајући о последицама, без икаквог сажаљења приступи извршењу свога плана. Она је с радошћу помишљала на ту ствар, која јој лепе забаве обећаваше — забаве сличне онима, у којима су уживале Весталинке у циркусу у оном тренутку, кад их побеђени гладијатор за милост моли, а оне су пруживши прст давале знак, да га уморе. Она није одговорила на гшсмо, али је друге вечери још више с одушевљеним младићем кокетирала. Сиромах поручник написа друго и треће писмо, које јој посла заједно с китом скупоценог цвећа кунећи се како ће га љубав живота стати. Наша јунакиња одговори са неколико речи, како му дозвољава, да је обожава. ! Ово је било више, него што се обожавалац усудио надати. Поткрепљен њеним писмом поручник постаде одважнији. Усудио се мислити, да ли је могуће, да његова врела љубав остане не награђена и замоли обожавану, да му дозволи само да неколико речи с њом проговори. Славна трагеткиња оклеваше. Она му најпосле дозволи, али му забрани, да дође њеној кући, јер се бојала да се млади занешењак, кад је види ван позорнпце, и сувише рано не разочара те му зановеди, да је после представе сачека пред уласком.