Звезда

Стр. 172

3 В Е 3 Д А

Број 22

— Па лепо, омда јој пишите. Само, у моје жеие иема тих .. нерава. И од свега тога што ви хоћете, неће бити никаквих последица. Осим, ако само киселу Физиономију лица напини при сусрету; али зато ћу ја њу одобровољити овим свилама и чипкама што сам јој у Паризу купио. Моја је жена смерно чељаде. — Кад је тако, онда . идите с милим Богом. Нећу ништа ни писати. Седите и пијте ту каву, па да идемо да разгледамо Помпеју. А.где је онај лумпов, Грабљин и његов друг? — Цркава. Овог часа сам лупао на њихова врата; изнутра се чује нека мумлава и више ништа. — Идите још једном те их пробудите и реците, ако не устану, ми ћемо сами отићи у Помпеју. — Ево одмах, само да још једну шољицу каве смакнем. Коњурина је стало много муке док је пробудио Грабљина и Перехватова : прође, Бога ми, добар сахат, и ГлаФира Семјоновна се почела већ јако срдити због дугог ишчекивања, кад Коњурин доведе пред њу ове спаваче. У ових лица беху поднадувена, гласови промукли а очи црвене. — Пардон, пардон, мадам! стаде се извињавати Грабљин. — Чудо, што сам се синоћ опио неким слатким вином. ГаФаило! Како се зове оно вино ?... — Лакрима Кристи. — А-а'... Толико смо згрешили, да смо јут. ос два сиФона воде попили, па опет, никако да дођем себи. Видите како говоримо... Само би још могли држати октаву у архијерејском певачком хору. Али зато, с каквом сам се Шпањолкињом познао синоћ у Капернауму, то је тако рећи „разљули малина". А ГаФаило ме је научио да разговарам с њом све лепим речима: „кара миа миа кара"... ГаФаило! Је ли она Шпањолкиња, или је од другог ког сталежа? — Остав'те се и не причајте ми о својим ноћним иохдама женскињу! пресече му реч ГлаФира Семјоновна. — Пардон. Са свим пардон. Ја сам. заиста, са свим заборавио да сте ви удата жена прихваги Грабљин. — И тако, шта ће бити сад? Идемо ли у тај откопани град, или не? На ваздуху ће ме мало лакше стати синоћница. — Ми смо готови и само на вас чекамо. Нијте што пре ту каву, па да се иде. Не могу. После лумповања ја не могу изјутра ништа друго узети у уста, осим селтерску воду. А ово ћу мало касније. ГаФаило! Како смеш ти, подлаче један, на туђе масло и земичке да на валиш? дрекну Грабљин на Перехватова. — Једва си дочекао дашуњаш. — Пусти ги мене да попијем ову каву. Не могу ја гладан путовати. — Е, не разумем, како човек може после то-

лике синоћне пијанке да зине. а видиш он још и једе, рече Грабљин и удари се по колену. -- Па, оно си ти пијанчио, а не ја... одго вори Перехватов. — Лепо; али ниси ни ти седио онде као свети Антоније. — Ја сам пио умерено и тебе сам предупређавао. Али није лепо да то причам... Замислите само, синоћ упаде у оркестар, прохтело се човеку да удара у турски бубањ. И разуме се — провали кожу на бубњу. Ја онда ступим у преговоре и узеше нам двадесет лира. — Двадесет лира није ништа према онако лепој Шпањолци, која је јуче... На то ГлаФира Семјоновна плану и викну. — Господо! Ако ви не престанете... — Пардон, пардон. . Ах, како је тешко после месечног лутања кроз те накинђурене госпођице навикнути се на удату жену!... — Хајдемо, хајдемо господо у Помпеју.... журила је компанију ГлаФира Семјоновна. На пет минута после тога они су изашли из гостионице. — ГаФаило! Набави кочијаше и буди вођ! довикивао је Грабљин Перехватову. — Зато сам те и иовео собом у Италију. А знате ли да ми се хвалио, како сву Италију зна, као својих пет прста. — Па ја и знам Италију, али само по књигама. На дослуку сам је проштудирао. Седајте, господо у кола! Седајте! Треба ићи на железничку станицу. Одатле до Помпеје путује се свега пола сахата. Журите дакле, да не одоцнимо за јутарњи воз, иначе, три сата ћемо чекати други воз. — Е, много је штета, ако и задоцнимо! одговори Грабљин. — Одмах би могли наручити доручак на станици... Што год накисело, послано, па да скинемо мамурлук коњаком, а коњак и све то црним вином да залијемо, као лаком; и пошто се тако осигурамо, онда би тек могли поћи у Помпеју. А, ГаФаило? Како се зваше она несрећна закуска, што је ја назвах „скуловоротом"? — Та похитајте, Григорије Аверјанићу! Ја нећу да чекам на станици и други воз! викала је ГлаФира Семјоновна Грабљину. — Одмах, кара мија, мија кара (моја драгана\.. Ах, још два три вечера па ће мене она јучерашња Шпањолка одлично научити да говорим талијански! брбљао је Грабљин, посађујући се у кола са Ивановима. — Да се нисте више усудили да ме тако зовете! Од кј ^ д сам ја вама: „кара мија"? обрецну се ГлаФира Семјоновна. — Молим, зар је то погрдна реч?То значи... — А ви мислите, ваљда, да ми говорите још и погрдне речи? — Кара мија значи: мила моја иначе зар би Шпањолка..