Звезда

В рој 29

8 В Е

3 Д А

С тр . 227

живи срећније... Камо среће да никада ништа нисам учио ! — Немојте тако за Бога. Ваше знање је уродило златним плодом. Он хтеде нешто одговорити, али му реч запе у грлу, глава му клонј 7 на груди, и он само одмахну уздрхталом руком, па уздахну тешко и дубоко Зраци сунчани пробијају се кроз багремово лишће и обасјавају један крај његовог чела и косе беле као снег, коју поветарац, што шушка кроз лншће, лелуја — Све је прошло, рече ми он, пошто се мало прибра све, све је прошло Ви сте млад човек, тек сте коракнули у живот. , Ја вас слушах ономад како се одушевљено препирете о појединим друштвеним питањима, па се сетих своје младости... Ту застаде и погледа ме оним, тужним погледом, који ми јасно казиваше низ беда у животу, па опет тешко уздахну и затресе седом главом. Ја у њему гледах каква ми може бити будућност, као да гледах крај, последњег корака у моме животу, па ми се срце испуни сграшном зебњом и слутњом. Нисам могао речи проговорити. — свргаиће се —

ИЗ „ПУТНИХ СЛИКА" ЦРКВИЦА Д.УГ-БОГДАНА ВИШК ТРСТЕНЦКА 11а високот брегу оном, Где-по камеи небо иара, Стоје свафм још видљиво РуШевине храма стара. Све замукло. Престала је Богомољца иесма гласна, Тихи мирис са кадила И монаха молба гласна. Еи ти звона глас се чује, Што се небу смерно вио; Нема више иокајника, Што је жртву ириносио. Само итице иесме шју, А ирошлости нема више; Још остало туио време, Да остатак и тај збрише;

Да уништи сиомен мили, Некадашњих старих дана, Да уништи задужбину Драга старца, Југ-Богдана. 0. јула 1898 г. Љубостиња МИЛОШ П. Ћирковић,

ГДЕ П0М0РАНЏЕ ЗРУ од Н. а. Љејкина (наставак) Т ј У1 Чим се кола с путницима појавише на пијаци међу дућанима, у сред котлова с вареним макаронима и бобом, — одвоји се једио десетак просјака и потрча за колима, просећи милостињу. Беше ту зрелих људи и деце, здравих и сакатих, старих и младих, у најлепшем цвету живота, жена са сисанчадима на рукама. Њихови дроњц-и имађаху разноврсну боју .. Са свих страна чула се реч „монета". Они се дохватише кола и буквално ускакаше у њих. Неки су већ стајали на подношцу од кола Кочијаш их разгони бпчем, кондуктер их вуче с подношца, али све узаман: одагнати с једне стране просјаци јуришају с друге. Неколико дечака, да би обратили на се особиту пазкњу обрташе се у точак, дубише на глави и рукама, узвикујући без прекида реч „монета". Енглез у годинама баци на пут неколико бакарних новчића. Просјаци нагрнуше и наста прави бој. И гомила за неко време остави кола, но дохвагивши бачен новац поново се крете у потеру за колима и стиже их. Некима већ беху изгребана лица. То се учини путницима забавно, н сваки је бацао по неку крајцару. Бацао је и Коњурин, бацао је и Грабљин. Овај се забављао тим, што је бацао новац право у лице каквоме дечаку. Бој се дешавао, ради тога, сваког тренутка У њему су учествовале и жене са сисанчадима. Оне остављаху своју децу на калдрму и онда јуришаше и саме за новцем. Два дечка, којима носеви беху раскрвављени, рикаху од бола, али су и даље ревносно јуришали у гомилу ради крајцаре И тако је све ишло на простору од два километра, док се најпосле не изиђе из пијаце, на којој су нашли себи трнезарију матрози, лађари , носачи и просјаци. Најпосле, просјаци стадоше изостајати. Од пијаце на даље протежу се Фабрике макарона. Тек урађени, сирови макарони сушише се на улици, обешени на гране и гранчице дрвећа Око њих врљају и на њих мотре радници, црни од угљена, с главама повезаним крпом, боси, са засуканим лактовима и чакишрама изнад колена, и раскопчаним, прл>авим кошул>ама. Једно дво-