Звезда

Стр. 412

леним оковратнидима и Круговима око капе Воз иде лагано. Чу се руска реч: неки радник с пле хом иа грудима цигански сс грди с неким. — Наши се грде.. Ту смо .. шапће Коњурин и заустави дах Воз стаде. Коњурин се прекрсти. Прекрстише се и његови сапутници. — Је ли вам мило? пита ГлаФира. — Блаженствујем... вели Коњурин. Одмах шал>ем жени дирљив телеграм. — Склоннте подаље то парче свиле, што носите жени. — У недрима је, не брините. Нрегледаше пасоше. Прегледаше пртљаг. Извршише се све Формалности и наши нутници у1/оше у биФе. — Чаја! Чаја! Три чаше чаја! Мени самоме три чаше! виче Коњурии слузи. — Па онда хартије и мастило. Телеграм вал>а написати И он халапллво нагрну на чај, сипајући га из чаше у тањирић: пије, жеже се и иише телеграм. Телеграм беше голем и почињао се изразом: „супрузи нашој љубазиој с љубављу ниско се кла њам од неба до земл>е". ТелеграФиста се насмеја кад га ирочита и узе за њ чегирн рубље и још иешто јаче. Зачу се звоно. Седоше у руске вагоне. Воз пође. Коњурин се оиет прекрсти За 48 сати смо у Петрограду, говориојеон. . - А то значи, да ће ме кроз 48 сахатк дочекати у Петрограду женица моја љубазна Али, Коњурину се спремало изненађење п))ед Петроградом. Кад је воз стао у Лузи и Коњурин изашао с Ивановима на станицу, одједном повика: — Гле чуда! Жена ми је овде' Дошла, голубица, да ме предусретне. Мила, паметна жеиа! И он лактовима нрокрчи себи пут кроз свет, па се баци у наручје некој пуној жени у годинама, која носаше хаљину куном постављену и мараму на глави. Наста дирљива сцена виђења. Жена љуби Коњурина и вели му: — Вудало никаква! Што си ту браду сасекао? — Море, мани се. Неки Француз, иодлац, на Француској земљи, састриже ме на Фраицуски на чин, одговори Коњурин. — Вар да ме је запитао' А лИ ј то још није ништа! У тим земл>ама, мила моја, пели смо се под небеса и спуштали иод земл,у, тако, да ваља славити 1>ога што је глава остала на раменима. А брада? — Брада ће опет по руском начину порастити. Од ЈЈуге до Петрограда Коњурин је већ путовао у друштву са својом лсеном. с. м. в.

ГОСНОБИЦА.ФЛОРЕНТМНА ОКЦЕ.СИ(>ИИСТИ 1 ША ПЕСМА У ПГОЗИ Госпођица Флорентина, из дивипх предела тиролских Алпа, на којима расте цвеће, што даје мирис Шпајк-сапуну, на цитри свира. Снажним прстима горштака девојке, удара она у танке жице и изводи песму: Суво пруће руке моје, коју је научила под бедемима београдског града, кад је ноћи једне, при пуном месецу, уживала природу са рицарима у црвеним панталонама. Поред ње седи паланчанин Славол>уб, са лица му зној капље, лева му је рука око њеног струка, а у десној литар вина држи, па певуши уз тихе звуке старе цитре Флорентинине. Кад доврши Флорентина свирку, Славољуб главу јој на раме наслонио па је поји из буклије вином, које јој се и у недра лије. Колико јој Славољуб у бело грло вина сипа, толико у Флорентине јабац искаче, не стиже јој гутл>ај за гу тљајем, па када је литар искапнла, Славољуба је она пољубила. Врише уста паланчанин Славко, а бриљант му на прстену блиета, те засену очи Флорентини. Смрче јој се пред очима, руку диже и прстен му скиде, на га меће у бела недра своја. Знам шта хоћеш, паланчанин мисли, — слабо, бога ми мога. Тај је прстеи многе намамио, намамио па их ире варио И наше су уздисале за њиме, и писма ми писале, банке захтевале. Кад је бриљант као у буљине око мисле оне, пун је Славко нара; али умро мајстор што банке правио, а свињама Маџар непријатељ, на вечера и буклија вина, досга и довољно и мени и свима. ПТ то ћутиш, Србине тужни, Флорентина иита, хоКеш да ти и певам и свирам, хоћеш да те љубим, хоћеш сладост да пијемо ? — Дај ми прстен. Славољуб јој вели, на да уживамо до зорице беле, и у Топчидер водићу те, лице да мијеш, хладне воде да пијеш. Госпођица Флорентина на врата погледа дете јој се пробудило, па дошло, матер тражи: Мамо, ја сам гладна, ћерчица ,јој вели, не могу да снавам. Гле колача иа столу, дај ми чико мало! — Сажали се Славољуб, мека срца био, па де тету колач даде и у никлу грош, а матери банку пружи, па оде без збогом и прстен заборави. Сутра дан је Славол>уб нрстен Насти показивао, а госпођица Флорентина на путу је била, у тиролске Алпе, краве да муие, ементалер да прави. . . Онај лањсни матурант.