Звезда

БР. 5

3 В Е 3 Д А

сгр. 35

Обе девојке беху већ иретуриле двадесету годину. Савета више емеђа; лице бело као лист хартије; високо, бело чело осењено смеђом косом, кроз коју је овде - онде нровиривало по неко златно влакно; крупне и сјајне очи гледаху свакога искрено и отворено; лице чисто, са оним примамљивим рупицама на образима, кад се насмеје, па ти сем свега покаже и своје ситие, беле и здраве зубе. Марија на против више црнаураста; њено црно око не гледаше отворено, него пекако сањиво, жмиркајући; али испод дугих трепавица, као стрела, бије те онај сјај Гледећи Савету, гледао си дете — Марија те је збуњивала. Једнога дана Марија не дође цело пре подне. Савети је већ било досадно те се диже после нодне к њој да види што је нема Али је не затече саму. Сем млађег ј >ј брата, Милана, затече ]ош једног непозаатог господиеа Иосле поздрава Марија се пожури да јој представи непознатог. — Да вас познам ! Моја пријатељица Савета; Миианов друг г. Милорад Виловић. (Наотавиће се)

ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ С Т Е В А Н Ј 0 В А Н 0 В И Ћ Архимандрит манастира Троноше. т 1цм се рашчуло по Мачви, Јадру, Колубари и Тамнави да ће заратити Немац са Турчином, народ се узнемири. Знало се да ће преко његових леђа газити војске. Почели су да зебу у страху, а неки и да се радују. Омладина се радовала, јер се надаше слободи, а беше стараца који су упамтили Швабину управу од пре педесет година, те беху сетни невесели. Аустријски агенти јурили су по Србији и бунили народ. Многе су чете образоване за борбу и изабравши своје четовође, склониле се у шуме и почеле с времена на време чинити испаде и препаде. Швабине прокламације разносе се по селима. Читају се та^ом, на скуповима, по домовима, код цркава и манастира. Шваба све позива да се крене. да устане против Турчина. Мећу младим људима, од духовничког чина за овај рат беше најодушевљенији тадашњи архи мандрит манастира Троноше у Подрињу, Сшевпп ЈовановиЛ Живот и рад овога човека врло је занимљив, врло поучан за нас Србе. С тога сам се постарао да изнесем о њему оно што сам могао прибрати. I Стеван Јовановић родио се у Јадру у селу Текеришу. Кад? То се не зна тачно. Г. Милићевић вели око године 1759. Детињство провео

је код куће у селу као и свако сеоско дете. Али он не беше рад остати у селу да ради земљу, већ оде у најближи манастир Троношу. Троноша се налази у планини впше Тршића, села Вука Караџића. То је задужбина краља Драгутина. Налази се на самом саставу два поточића који извиру из брда више манастира. Ту, код манастира састају се и образују реку Троношу. Од Троноше манастира низ реку пружила се дивна и живописна равница, која траје два сахата хода, с једне и друге стране окружена дивном гором манастирском. У том тако живогшсном манастиру научио је Стеван књигу. Пошто би се свршио сав посао у манастиру, пошто би се нацепало и донело дрва, напојили калуђерски коњи, почистиле собе, онда би се неколико ђачади скупило у џагару, 1 ) и ту би им какав калуђер или ђакон показивао да читају и пишу. Можда је тако научио књигу и Стеван, као што је доцније учио и отац српског правописа, Вук СтеФановић Караџић. Кад је свршио Часловац и Псалтир онда је тим већ изучио сву књигу, која се онда могла учити у српским манастирима под Турцима. Свршивши школу одмах се врло млад покалуђери. Исто тако постао је врло млад архимандритом манастира Троноше. Видели смо напред како се Стеван јако обрадовао рату Аустрије с Турском. Силом свога положаја, својом речју и саветом покретао је народ да устане на оружје и да помогне да се Турци истерају из Србије. Стеван је. као и остали, разносио глас о рату, разносио прокламацију о рату и звао народ на устанак. Кад Турци чују за рат, одмах зађу по селима и стану купити оружје. Тако покупе у јануару 1788. по Колубари и Тамнави и сместе га у Ваљево. 2 ) Али како рат би објављен 9. фебруара 1788. год. 3 ) то покрет међу Србима утицајем Стевана Јовановића, Алексе Ненадовића, Коче капетана, Марјана Јовановића из Левча, Станка Арамбашића из Колара, и других, обухвати целу данашњу Србију. Ондашња хроника вели: ,.3а љубав Аустрије диже се сва Србија на Турке. Ударају на Турке са очајањем и чине нечувене освете. Туку и гњаве где год Турчина сретну и виде. Турцима затворише све путове за Београд, Шабац и Смед^рево... 1 ' (Голубица IV. страна 233) У овом случају нико није био срећнији од архимандрита Стевана. Млад, бујан, срчан и хра бар, жељан слободе и себи и народу, кретао је народ и крстом и речју, саветовао гаје да војску аустриску у свему помажу храном и снагом, оружјем и стоком, раном и вучом. И народ се ') Ма каква соба, манастирска учионица. 2 ) Мемоари Ненадовића 7. 3 ) Голубица IV. стп. 232.