Звезда

вр. 11

3 В Е 3 Д А

стр. 85

ЈЕЗ О Р Б Аи§ив1 31ппс1ћегдег Ну рођака имађаше и других особина, које су неоцењене за прави духовни брак. Подносила је дуван и радо је пушила цигарете. Као последица тога било је да је после ручка ишла са господом у њихову собу и говорила о политици. Ту беше дражесна. Барон узнемирен мало грижом савести устаде за часак, отиде к жени у дечју собу, пољуби њу и дете и упита шта раде ? И бароница беше блзгодарна, али не и срећна. Варон се врати у друштво са ванредном вољом, као после испуњене дужности. Понекад му беше криво, што и њзгова жена не може да буде ту. Почетком пролећа рођчка не отиде кући, него је пратила своје рођаке у једну бању. Тамо је давана једна дилетанска представа у корист сиротиње тога места. И она и барон играли су заједно, разуме се, као љубавници, са тако природном последипом, што је се као пламен разбуктала, питање о неговању осуђеника доби свој летњи распуст, и љубав постаде жарка Али то беше само духовни жар; заједнички интереси, једнаки погледи, а може бити и спични карактери Међутим бароница је имала времена да размишља о своме положају. Једнога дана рече своме мужу, како би боље било да се раздвоје, пошто су иначе између њих све везе покидане. Он не хтеде то ни да чује и паде у очајање. Рођака требаше да отпутује кући и онда би видела, да ли је он човек од части. Рођака отпутова. Сад је отпочело дописивање из међу њих. Бароница мораде сва писма читати. Она то није хтелв, али бар^н је тражио. Најзад он попусти и читаше сам њена писма. Рођака опет дође. Тад је било свршено ! Барон беше пронашао, да без ње не може да живи. То је смрт! Продужити ? Немогуће! Раскинути брак, који барон још сматраше као проституцију, и опет се оженити ? Да, то је једини частан и ако тежак начи н Али она то неће ! Она неће, да свет каже, како је жена мужа залудила ; а скандал, скандал ! Ну било би и нечасно, неизвестиги жену о стању ствари; ко зна, докле то може доћ I ! Како ? Шта он мисли с тим ? Докле би то довело ? То се не може знати ! О како је срамно ! Шта би он о њој мислио ? Да је жена! — И он паде пред њом на колена, закле се и рече, некајој ђаво носи и неговање осуђеника и сиротињске школе ; изјави јој, да он не зна, да ли је она ово или оно, али зна да је воли ! — Она га презре и отпутова на брзу руку у Паоиз. Одмах отпутова и он за њом и из Хамбурга написа писмо својсј жени. Он објашњаваше, да су учинили погрешку и да би било неморално, кад ту погрешку не би поправили. Тражио је развод брака ! Разведоше се и после годину дана барон се венча са рођаком. Добише и дете. Али оно им није срећу му тило, напротив. Овде на пољу вејаху тако многе нове идеје, тако многе и јаке буре ! Он је подстаче да напише једну књигу о младим злочинцама. Критика је сатреу

прах. Она се наљути и закле, да никад више неће писати. — Тада он узе слободу да је запита, да ли она пише да је хвале, да ли је славољубива ? — Она му одговори са питањем, зашто он пише ? Ово је дало повода малој измени мисли. Али то беше само освежавање једно чути мишљење друкчије од свога. — Своје мишљење ? Шта то треба да значи ? Зар она није имала своје назоре? — Она се поносаше, да каже, како има своје назоре и ови су баш због тога морали увек бити друкчији од мужевљевих, да се не би десила каква погрешка. — Сад он признаде, да може имати погл°де какве хоће, само ако га воли. — Волети ? Шта је то ? У њему се крије животиња, као и у сваком другом човеку, он је према њој био неискрен, лажан. Он није волео њену душу, него њено тело ! Славе ми, обоје ! Н>у у свему! — 0 како је био неискрен ! Не, искрен, он је био жртва самообмане, кад је веровао, да само њену душу воли. Дођоше уморни на булевар и седоше пред једну рестаурацију. Она запали цигару. Келнер приђе неучтиво и рече, да се ту несме пушити. Муж затражи објашњење а келнер одговори, да је то отмена рестаурација, па нису ради, да се гости одбијају због таквих женских. Устадоше, платише и отидоше. Барон се љутио ; младој бароници готово беху суве потекле. — Ето шта чини моћ предрасуде! Пушење је за човека лудорија, јер пушити је глупа ствар, а за женске је злочин ! Нека уклони са света предрасуду, ко може и ко хоће! Барон не хтеде допустити, да његова буде прва жртва осећајући, да јој је и оно мало части предрасудом уништено. Јер у ствари и није друкчије. У Русији пуше даме у друштву и између појединих јела за великим ручковима. Појмови се дакл е кењвју са гео1рафским границама. Па ипак, ни ове ситнице нису без значаја у животу, јер ситнице и сачињавају живот. Кад би људи и женске имапи исте рђаве навике, лакше би се у животу опходили и боље би се познавали него сада ! Кад би добили подједнако васпитање, имали би исте интересе и никад се у животу не би разишли ! — Овде барон застаде, као да је нешто глупо рерао. Али баронипа се на томе не заустављаше, јер њене се мисли не задржаваху само на порузи. — Њу је увредио један келнер, она је искључена из друштва бољих људи. У томе се нешто крило ! Са свим ! Њу су на томе месту познавали ! Доиста, она је то још раније приметила. — Шта је приметила ? Да је у рестаурацијама предусрећу са недовољно уважења. Људи нису веровали, да су венчани, јер иђаху под руку и учтиво се понашаху једно према другоме. Она је то дуго сносила, али в ише не могаше. Ну све је то било цвеће према ономе, шта је у почетку морала слушати ! Шта је то, што је с почетка морала слушати, а није му казивала ? — О какве ствари! Каква писма ! Па анонимна! — А барон ! С њим су поступали као са каквим зликовцем! А никакав злочин није учинио! Он је учинио све по законским захтевима а није учинио браколомство. Оставио је отаџбину на начин који закон допушта, молбу за развод брака одобрила му је краљевска конзисторија; свештенство, света црква под печатом га је ослободила ранијих брачних веза ; он брак дакле није сломио. Читав