Земунски гласник

332

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земун. На првој страни овога листа налазе се опширне приметбе г. М. Ивића к дебати , које је било на последњем састанку нашег варошког заступништа о народном Језику. Са мислима, које је госп. Ивик у том чланку изложио , слажемо се потпуно, и ночем је други важни предмет ове седнице, питање о учитељима, такође свестрано осветљен, од чести самом дебатом, од чести пак другим чланцима, донешеним у овоме листу: то мислимо, да није од потребе, да и ми у овајпар коју прословимо о тим предметуша, тим више, што имамо још ђтрилиКу,* на ту тему повратити се. За бригаде ђенерала у Земуну наименован је госп. ђенерал-мајор Криж. Ово наименовање доказује, да нису нагађања била основана, да ће се укинути у Земуну бригаде команда. Оа вероватне стране чујемо, да ће ипак скоро бити промеца у погледу на земаљеку оргацизацију границе. (Општииско веће 10. Аугуста. Свршетак.) Други беше предмет већања у овој седници прошн,а, што предадоше много л,их аем.Ђеделаца (има на њој некодико ототина потпиеа), којом они ишту, да ее у нашем пољу опет заведо угарење. Предана беше најпрс другом одсеку економне аадруге на испитива1ђс, који јс исту препоручио, Но магистрат другог је мнед>а, поаивајући се на постојеЈги министарски рескрипт и на рацијонално по.Ћоделство. Речеци министарски рсскрипт веди, да се подитичцо-админиетративним путем нико недозке натерати, како ће своје њиве обдолавати, Како је могао други одсск економне вадруге прспоручити, да се угарење онет ваведе, томв су се више њих општинар:1 зачудили, и то израаили, Г. вар. управител, рече, да тај предмет неможе решити у смислу просцоца нити магистрат, нити варошко заступништво, почем се и еама најкиша полцтична влаот изјаснцла, да је у томе инкомпетентна. Г. Градоначелник примети, да је то вактет ван.е са СВ1П1 противно резултатима најуке и искуства, зато треба обавеетити тс људе сваки у своме кругу. Општинар г. Волф рече на прЈгмедбу, што се на наведепој прошњи толико мновр ц.ггписа налазе, да би цх јод више било , који напротив Јвеле да ве буде угара. Шта више, рече, и у ?ом сциску налаве ее људи, Јсоји, као п1то извесно вна, нису за угарење, Које ту њихова Јјмена напцс-ао, то би требало Ј1спитивати. Сви притенсатељи од једног или два ланда неће да знају вч* угарење, као што је и говорник тоие противан, прем/^а он притежава деђедесет јутара. Ђубрити треба њиве, па се неће исцрпити. Ово цоследњс рече г. Волф поводоиј, пјто су реки рекди, да Францтадци де узимају радо »емунска по,ља под закуп, што с-у исцрпљена, него сурчинека ц до^ановачка, где је земља одморна, јер та»и угарење још цостоји. Почем јс орцшгаар г, др, Миланровић рекао, да ни је вароцЈКо раступциштво компетентцс) у тој ствари, п почем је г. сенатор Цетровић цроцитао имена просиоца и број њиховцх. јутара демље, што ј.е дометнуто код сваког имсна, решено је: да у рмисд^ министарског рсскрипта нити варошко за-

ступииштво нити магистрат може кога натерати на угарење. Сада беху на дневноме реду неки лични предмети. Неки Танасије Сму1)а, траживши се ва овдатњег, буде одбијен са молбом с тога, што није доказао, да има иметка, а неком Равајлу Груји дато је обећање, да ће примљен бити, како куни непокретност у Земуну. Још је рсшеио, да се упразњено меето покојне Јудијане Крстићеве, која је имала из општинске каее месечну помоћ од 3 Фор., старици Натадији Рихтсровој да, и да се друге две ироситељке одбију, једиа са свим, што има сина, који ју потпомагати може, друга дфк небуде опет једно место упразњено. Почем излази вр^еме на које су се бирташи обвезали, едужбено пролазеће или овде че бавеће ОФицире и друге званичнике по опредеденој цени у квартир примити, то ваља сад ту ствац за идућу годину народити. Магистрат препоручује, да се у будуће оставља самим тим страпцима на вољу, у којој ће гостионици одсеети, а бирташима да се плати од собе, заједно са свећом и огревом, лети 80 новчића, зими 1 Фор. 20 новчића на дан и од особе. Овај се, ма<гистратски преддог прима без дебате. Нека сдушкиња, оддазивши у Вдапшу оетавила је своје ванбрачно нејако дете код овдашње мајсторице Христине Мајер у ирепитању. Но ова непримивши од матере плату за дете, неће ово даље да држи, ако се јој не пдати. Решава се, да се реченој мајсторици месечно два Форинта из општииске касе дотде даје, ^ок се дете код њо надази и док недоетигне десету годину живота. Бедоцркванеки штампар г. Вундер нозива општину на предпдату на дело: „Општински законик," примерак по 30 цовчића. Решава се, да се од тог деда узме 50 примерака. (Нсти је штампар д некодцко ечземплара „Граничарске реформе" преведене на сриски, овамо послао. Нревод је так-ав, као да га је г. Чобић написао, а и правопис је „дсвето чудо." ~ч/\/ Са л други важни предмет ове седниие, питање о учитељима, дође на ред. Најнре беху прочитана извешћа о испитима у овдашњим српским школама, прво народно-школског управител.а г. Димића, друго месног школс?1?ог надзиратеља г. М. Стојановића. После тога је јавл>ено, да је учитељка гЛ)ица Марија Матејићева својевол»но дала оставку, те је нужно, да се за њезино место стечај распише, И пређашњи општински закл,учак ваља још једаред у претрес узсти. Јер ои није зато, рече г. Градоначелник, нцти да се учитеЈђима одкаже, нити да им се плата тако знатно повргсрг , и ово с тога, што нема довол^них сретстава у општинској каси, да се те повишене суме подмирују. Варошки $уџет исдрпљец је ц цотврђен за идуђу г<}дину од земал>ске власти, дат-гле се немоше прекорачити. Извешће, које је г ? Димић дао, гласи са свим противно релацртји пдеолске комисије. 11о њему показаше учител.и у неким иредметима добар, у неким бар приличан резултат при испитима, осим учите#.^ р г II, Ст,, у кога је разреду испит онако исто лош био, 1$ао и лан»ске годиие, Вол»и успех нису показа^те ни учител,ко г-ђии,а Марија М. и г-ђица А. Д, Извештај г, С^ојановића, од кога је само онај део читан, који се односи на српске јпколе, написа !ј је у том смислу, у којуг га је написао за овај лист (види „Гласник" бр. ? 40. и 41,), само том разликом, 1Ито му је званична релација опширнија и, рети би, да је пс?хвала учитељима ту живље изложена, него што је то чинио у реченим члапцима. Реферат г- местног школског надзирача о овдашњим немачким школама и о реалки џе аеше читан у општинској седници, Пошто су оба извешћа прочитана и присутни чланови школске комисије укор у релацији са чутањем примили, у којој им се пребацује, да осим г. Миланковића ни један од њих ни завирио у коју школу, да би се могли известити о успесима

школским, устане општинар г. парох Савић и рече од нрилике ово : Да му се чини да је то ано^ малија, што над српским школама два директора има, један неодвисан од другога. Ако би они дали две различне релације у школама, којој ће се ве^ ровати? Говорник суди, да та аномалија треба да престане, ако не друкчије то да се тога ради обра^ ћамо- на вишу власт, О релацијама рече, да сеЗиди , да нису сугласне о испитним резутатима. Но премда и једна и друга говори о добрим успесима у нашим српским школама, но ипак онште мнење код нас држи, да су нам школе р^аве, и да ће со тек поправити, кад добавимо добре педагоге за учитеље. У Руми, где је такође било кубуре са учитељима, одкад имају сомборске препаранде за учитеље, успеси су добри. Зато, вели говорник, јесам за пређашњи закључак бпштМнски у колико се тиче иовишења плате, Можемо ли пак учитеље отпустити, незнам, само знам, да то извршити треба, што је закључено. На то ће рећи г. Градоначелник, су свагда била два органа надзиравала школе: народних школа' управитељ и местна власт ; што је пак сад новом уредбом на то позват и овдашњи надучитељ, к^о човек од струке, није од штете. разлика ме/ђу обојим »надзирачтЈа је ,та, народних школа директор - ** може инспицирати школе у свако доба, кад год хоће, а местна пак власт држи испите при концу семестара. Главно је питање још и то, рече г. Градоначелник, одкуд сретства за иовишење плате, кад је ђенерал -командом одобрени варошки бу^ет иснрпљен ? Г. А. Д. Јовановић приметиће, да нам је у дужности, бринути се за сретства, као што се старати морамо, да нам школе одговарају своме/ задатку. Г. парох Никола Савић рече, почем се је г. Градоначелник изразио, да општинска каса тај већи трошак носити неможе, то нека се чиии нрирез тога ради, а уверен је, да се томе противити нико неће. Али је тај предлог г. пароха наишао на свестрану опозицију, у колико се односи на нови прирез, усљед чега је предложио, да ако се неможе прирезом набавати нужни трошак, то нека школски фонд притече у номоћ општинској каеи, И први варошки иретставник г. К. Петровић би био зато, рече, да српски Фундус тај сувишак трошка носи. Чему се нротиви највише г. А. Д, Јовановић, питајући зашто да Фундус тај трошак носи, кад је политичца општина дужна учитеље издржавати ? У течају дебати рећи ће г. Градоначелник, да му сс чини аа неправо, да учитељи свију разреда једна?су плату имају, као што им иије ни дужност једнака} у вишим рааредима већа је и дужност. Он би био зато, да се плате системизирају н. п. 300, 400 и оОО Форината, по разредима. Најстарији учитељ, то јест онај четвртог разреда, нека има већу плату ад других, као што треба да води школску администрацију, да врши дужноот надзиратсл,еву. Ту мисао г. Градоначелник одо^ршце сви оппггинари поглавито г. Таорђе Д. Јовановић и г. др, Миланковић, који том приликом рече, да неби био противаи, кад би се српском надучитељу и 800 Форината илатило. Но није зато, да се неда евима учитељима једцака плата почем им је дужност једнака. Шта вшце рече, г. доктор, учитељски је труд највсћи у првом и другом разреду. Али кад се неможе обоје постићи, то јест учител>има поцисити њгата и још већу надучитељу Ог пределити, то онда треба бар једно. Он је зато, да се пређаппђи закључак општипски непору1Ци, „јер, рече, то нал.аже нам и само досгојацотво овог моралног тела." Тога мнења беше и други варопгк?* претставник г. Солар , рекавши, премда он иије био зато, да је учитсл»има једнака плата, но ши, да је тако и у гимназијама, то је и он на то пристао. А сад, иочем је то већ закључено, треба да се закључак одрЖи. При овој дебати прпметио г. Градоначелник да се засад бар толика плата неопредели горњо-