Земунски гласник

333

&ај >оШим и ФраНцтал^к^м учИтељика. Мо Ш на то иенристадоше ошитинари г. др. Миланковић и г. А. Д. Јовановић, рекавШН да већ и сама конзеквенција изискује^ да јМата Свима општинским учитељима буДе једнака^ На то ће рећи г. Градо^ Начелник, да би конзеквенција изиск;авала, и јеврејским учите^има плате дати из оиштинске касе, јер су и они општински учитељи. На то ће реилицирати г; А; Д. Јовано&ик да то изискује иравичност да то буде, почем су и Јевреји грађани ове варошш Почем је још дебатовано о пензији коју, ће се дати Г; учитељу Николи Максимовићу, сложише се сви у томе, да се пређашњи закл,учак не норуши, и ово решење да се запише у протокол, које гласи: „Нре свега узето је у зрело расуђење донешено извешће школске комисије, директора наших народних школа г. Димића и иограничног директор& г. Стојаиовића, и заступнишгво онштинско једиоглаено решило, остати при своме старом закључењу, да се засад само српским. учител>има *), који се из оиштинске касе плаћају, нлата на 500 ФОрината новиси, а садшњим учитељима, иочем они недагогичног изображења, које је посве нужно у данашње доба, да школе свомс иозиву одговорити могу, довол>но немају, као што то досадашњи њихови успеси у школама јасно доказаше, отнуст одмах даде, а плата да им с-е изда на три месеца од дана отнуста; а службовање нрестаје са свршетком Сепгембра. На та сва унразњена местаима славни магистрит у сриским иовииама с тим додатком конкурс расписати, да просител>и до 15. Септембра п. р. на овдашњи магистрат молбенице своје управити имају. — Дал>е закл»учује се, почем је г. Никола Максимовић ово као ераријални, ово као ошитински учитељ око 23 године у овдашњој општини служио, то се он нреиоручује славном магистрату, да би исти њему, ако би му но закону ирииада* нензију издејствовао." После дебате о учитељима, која је нре нодне заночела и до пет сахата пред вече трајала, беху на реду лични предмети мало важни, који су сви решени у смислу магистратског предлога. На то до!)е у претрес чишћење варошких Сокака. Ошита је тужба, да садашњи подузимач нечини своју дужност. Полиција је чинила од своје стране предлог, који се нрочита у седници, и који нрепоручује, да се купи четири коња и двоја кола из општинске касе, и да се двема ФамИлијама повери чишћењс целе вароши. По том иредлогу биле би те две породице одговорне за то, да су улице свагде чисте, а не као што је сада, да је подузимач обвезаи, само у извесно време чишћење предузети, то јест неке улице сваке недел>е, друге сваког месецачистити, али неодговара зато, јесуличисте или не* Оиштииар г. Ивић иредао је нисмени иредлОг о тој ствари, иочем личнО није могао доћи у седницу. Почем наводи, како су наше улице нсчисте, нуне смрада и нездравих испарења тако, да би човек мислио, да се у некој вароши у дубокој Индији налази, то овај општинар иита г. Градоиачелника: 1.. Који су кораци учињени, да се нодузимач натерује, своју дужност чинити. 2. Почем т.П кораци остадоше без успеха, је ли полицији наложено, да се улице без подузимача, но о његовом трошку чисте. 3. Предлаже, да се плата иодузимачу у будуће обустави. — Решава се, да се нрими поиуда сенатора г. II. Петровића, по којој ће он и трећи варошки преставник г. Ст. Маркоковић контроловати иодузимача, и нлату му свагда зауставити, кад овај своју дужиост није чинио, Последњи предмет ове седмице беше избор нандидата иа унразљено место полицајног помоћника. Од више њих просиоца добио је један 16, други 15, трећи 10 гласова.

*) Како је могло решење овако бити заиисано у нротоколу, не знамо. Ил дебате разумели смо, да се хоће нређашшн закључак у целосги одржати, даклс да се и учитељима немачких оа:цтгшс::'1Х шк..)ла повнси н.гата. У.

— Из Руме Нам пиппм Дође и на нас ред, да видимо српско народно нозориште. Узвишеном забавом, коју нам позориште даје, мало смо оживили. Наше је нозориште обишло већ многа места српска, али је ретко где било тако, да је и др.ужина с нашим одзивом задовољна као и ми с њоме. Посета је од стране Румљана велика, и ако нас време не узнемири, друштво се може похвалити. Као што чујемо остаће код нас још нреко четир недеље. Нретставе се дају код „зеленог венца," где је врло леиа арена начињена. Дознали смо, да ће се и у Београду народно позориште подићи, и да је већ изишао позив за глумце и глумице. Том приликом зацело ће неки чланови нашега позоришта прећи у оно. Ми бисмо желели, да буде договора између новосадског и београдскога позориштног одбора. Наше народно позориште колико може од своје снаге ономе уступити, нека учини и учиниће, али са штетом а можда и пропашћу једнога несме се друго дизати. Оба су српска, оба служе свести једнога и истог народа. — До неколико дана имаћемо овде беседу у корист народноме позоришту, на којој ће суделовати и сама дружина. — Из Београда пише нам дописник наш: Догађај неки , збивши се пре неколико дана у Турн-Северину, узрујаше многи од наших суграђана, који су јеврејске вере. Вредно је пушћати га у јавност, једно што казује за врло ниски степен образованости многих људи у Турској, друго што служи за оцену, колико вреде влашки јавни органи, и како стоји са редом и личном сигурношћу у тој земл.и. Ствар је овако текла. Једно жеиско јеврејско дете, рођено у Цариграду од српских поданика, буде оправљено његовим стрицом оцу детета у Београд. Пасош му беше српски, од кнежевске агенције цариградске издати. Да би дете тај далеки пут под заштитом чијом путовало, предадоше га једном српском поданику, младоме неком Јеврејину, који је исти дан пошао пут Београда. Девојче говори само грчким, а мало нешто талијанским језиком, што чини , да су неки Грци, који путоваше жстом лађом из Ћурђева уз Дунав, иосумњали, да је то девојче јеврејско дете. Они мишљаше у евојој глупости, да је хришћанско дете и да је украђено Јеврејином с тога , да га храни и да ће га иред пасхом заклати. Они су закључплп, да нз^.ше

Кушаваше то већ код Турн-Могорела, но капетан лађе стаде им на пут. Али тек што је лађа приспела код Турн-Северина, позваше они друге Фанатике, и саме органе местне власти, те отму девојку на силу, и њезиног заштитника злоставише и од-^ ведоше у затвор, где га власт метне + на муку, како би признао то уображено злочинство. Сва се варош узрујаше усљед тога догађаја, а тамошњи Јевреји, застрашени претњама, мисљаше, да је наново настало оно грозно гонење Јевреја, кога је било лане у Влашкој. Телеграфом беше јављено у Београду, како се тамо поступа са српским поданинима, и ваљана наша влада није пропустила ни часа, да том неделу не учини крај. Српски посланик у Букурешту заузео се с места , и тако буду ти мученици глупости и предрасуда после два дана опроштени својих мука, и одведени у Београд. Не сумњамо, да неће следовати од стране наше владе енергична изјава, како треба Власима респектовати српске пасоше. — До који дан биће опетјаван иретрес у парници због кнежевог убиства. Сад је друга серија на реду, а биће, као што чујем, још и треће. У другој серији, веле, да има и јако компромитованих, те да ће бити још смртних иресуда. — Овом приликом хоћу да споменем карактеристичан израз г. Блазнавца одмах други дан по догодившој се несрећи. „Какву сте ту прокламацију ви издали? Та ту се говори о неком избору кнеза. Не постоји ли закон о наследству? Еј, лако је бити веран живоме кнезу Михајилу, ваља и мртвога поштовати. Ја знам шта ћу радити." То доиста карактерише неке људе, као што казује за племенито осећање говорника. -— Из Неготине нам пигае наш дописник иод 11. Ауг. ово: Грозно и ретко се убиство десило код нас прошлога месеца, Један од најодличнијих трговаца неготинских Атанасије Попа-Мијовић и жена и слушкиња његова убијени су, Убице су два бегунца, један Банаћанин а други из Турске. Обојица служише код њега. Кажу, да је то лична освета, јер ништа не покрадоше из куће, а кажу и то, да еу слуге најмљене од других, да изврше личну освету. Како било да било, али је то убиство тако грозио, да би само дивљацима пристало, Гркљани иечупани, утроба распорепа, а на тело до 60 'убодаца! Убице су ухваћене и затиорене у тавници окруиг:;огл сгда злу шиству,