Земунски гласник

433 *(

Један од њих, Банаћанин, хтеде на дан кнежевог рођења побећи, али га уочише. — Приспео нам је наш нови начелник г. Ранко Алимпић лађом из Београда у Радујевац. Ту га је дочекао г. Девић, начелник Чкрајинског окружја са вишим чи* новницима и многим грађанима из Неготине. Девић, који је 12 г. нашем округу начелник био премештен је у Алексинац. Срдачно је испраћен. — 0 гимназију неготинску непрестано се гложе Неготина и Зајчар. Овака хоће, да је има и наводи приличне доказе свака за себе. Али скоро ни за једну није, јер ни тамо ни амо нема згодна здања за гимназију. Дела дакле, дела ће само номоћи томе заводу. — Велико зло беше код нас, што не имађасмо апотеке, него се задовољавасмо са скупим лековима, што лекар при себи има. Као што чујем томе ће се злу помоћи. 1. Новембра отвориће се у Неготини апотека. И то би била прва у источним окрузима. Подузимачима су дакле лепи изгледи. — Дан рођења младога кнеза нашег и код наеје сјајно проелављен. Зором огласише светковину топови. После беше служба. Олужио је владика Јевђеније и говорио је лепу беседу. Мото му беше: подај цару царево, а богу божје. После службе беше честитање код начелника и владике. У вече беше варош осветљена. Особито лепо изгледаше начелништво са великим осветљеним писменима: Ж. М. М. О. IV. (Живео Милан М. Обреновић IV.), пред којим се народ искупио. Банде свираху улицама а весео народ клицао је: живио кнез Милан Обрановић IV.! Око 9 сахати почне ее свет разилазити, јер удари непогода, Прошлога месеца појавила се у нашој вароши и околини, у читавом кључком срезу, нека болест марвена. У Неготини је 5 скапало о^з ње. Узрок ће бити рђава паша, која је од силне кише отрула. Хвала богу на томе, алн се ево опет обновила марвена куга у северним срезовима нашега округа. — Отворени су земаљски сабо* ри. У Чеш |СОЈ и Моравској народна је странка исгупида из сабора. Из^ 'јава земских народних застурника написана је жестоко. До скор^, ће со сазвати ц Хрва^ски сабор. — Црногореки кнез поздравља младога кпеза Милана и намеспиштво одговарајући на објаву о ступањ 1 / 1т>еговом на престол. Црна гора, а оеобито он, -вели, гоји чирсту ладу у намеснрштво и узда ее' да ће

пријатељски одношај досадањи између обе братске земл.е остати. — Из Рушчука телеграФишу, да ће опет нове чете бугарске нродрети у Бугарску. Међу тим на тесалској граници траје непрестано бој. — Из Петрограда се чује, да је ових дана десет Пољака, политич них криваца, побегло. При новом хватању днојица су убијена, остали с.у заметли траг.

НАРОДНА ПРИВРЕДА. 111абац, 15. Аугуста. (В. Р.) Од како су мало лепши дани настали, тако се и довози на нашрј нијаци у .разним земаљским производима поиравише. У опште морамо казати, да је квалитет овогодишње хране, особито мачвански врло слаб , но ипак се јечам , од кога ваган више од 62 — 63 Фунте не тежи, ио 54 - 55, зоб по 50—51 , шеница пак по 65 до 70 гроша товар, у магазу постављено, продаје. Овогодишњег и старог јечма утоварен је прошле недеље један шлеп за Сисак , а очекује се идуће недеље једна растовача, која ће се са шеницом и јечмом, опет за Оисак товарити. Од шишарке су још мали довози. Ова роба ни по доброти ни по цени не одговара очекивању. Плаћа се по 70 — 80 пара ока. Шљива ће бити нрилично. Купују се данас ио 120—130 гроша, у магазу постављено. Квалитет ће бити добар. Од како је карантин од аустријске стране на рогат }Јмарву постављен, то се за тамо ништа нродавати не може. Неколико босанских трговаца дошло је и купују марву за Босну по умереној цени. ИМабац, 16. Аугуста. (о. д.) Довози од јечма и зоби беху знатни ове недеље, па и цене тој роби скачу, ЈТлаћају јечам по 58 гроша, зоб по 52 гро|па 100 ока. Те су цене тако високе , да их извозачи не могу поднети- Шабачки и београдски Јппекуланти купују на врат на нос у обзиру на потребу војске, за коју ће се скоро дражба држати ради набавке 500.000 ока јечма и зоби. Од шенице није било довоза. Оељаци врше јечам и зоб , или се баве око шљива и шишарки, Ове недеље имали смо лепо време , таман за вршење влажне шецице. Ц1тота, што сељаци пропурте тако лепо време за вршење шенице. Следерсво, 16. Аугуста. (о, д.) Поодавно је, одкад не имадосте извешће о нагаој пијаци у вашем ли-

сту. Није се могло ништа ни писзти, почем је тек сад почео посао мало оживети. Ове недеље. било је нешто довоза од жита , кога је каквоћа у овдашњој околини прилична, премда има и ту нешто мало г^.авице у њему. Од сељака купљено је ово Дана жито по 75, у мањим иартајама по 80 гроша 100 ока. Ово су добре цене, кад се помисли, да сад свуда по главним европским пијацама цене храни знатно попуштају. Београдски шпекуланги подижу цене. Они плаћају жито с тога скупо, што ће се 30. о. м. држати лицитација ради набављања 1.000.000 ока шенице за војничку потребу , па е пуним правом се надају, да ће војено министарство морати добре цене дозволити за добру робу, јер неће хтети узети оно жито, којеје купљено у ваљевском и шабачком Округу, где је квалитет јако оштећен вл'агом. Оно ће морати за добру робу из смедеревског и београдског округа много боље цене дозволити, у толико више, у колико ни конкуренције бити неће. Неготииа , 12. Аугуста. (о. д.) При свем том што извешћа од свију европских главних места, па из саме Брајле за падање цене храни јављају , то су овде држеће и непрестано се купује хпеница за грчке куће по 100 гроша товар, поставЖено на ла:!)у. Жетва је у овом крају добар резултат имала у колико се тиче количине; но у погледу на каквоћу, то је жито много заостало за лањским, јер у сваком се налазе главнице , усљед многе кинте, коју имадосмо овога лета. И 'јечам је лоше каквоће, и купује се само за местну потребу ио 50 — 55 гроша 100 ока. Оа кожама жива је радња. Ово дана купљено је овде на рачун београдских кућа 2000 комада којејагњеће, које јареће коже, оне но 20 до 20 ! | 2 , ове ио 15 —16 гроша чифт. За маторе овчије коже није још време, а са вуном скоро ништа није рађено , цјто по садашњим ценама тог еспапа нема изгледа да ће и нај-. мање нролазиги, Виногради са свим добро стоје, но боје се, да им је многа киша ипак нашкодила, Старом белом вину је цена 30 — 40, црном 40—50, а виеочком одбраном 100—120 гроша аков. Код Козјака истоваривају неколико лађа са ветрилама и шлепова са соли, а кирија лађа са ветрилама до Брајле плаћају 40 гроша од киле (420 ока.)

✓