Земунски гласник

335

ОПШТА РУБРИКА. УЈзедништо не одговара за чланке, који се печатају иод овом рубриком.

^пЈгоог!. 3)ет IбVае(. ©етеIпђе(еђгег феггп ©. фоНа! ап( (е1пеп ап пиф деиф* 4е1ен о((епеи 33е1е(. ЗВепи ©1е !?еп Ооп 0шхо1е «1« ' а Мапсћа »оп (ЈегтаШеб ©ааиеђеа ип Огд1па(е 1еј"еп H)о1[1сп, (о тпр(еп 01е Ме (ра1и(фе 0ргафе 1етеп, ипђ инчт .©је Ме 111 (ег1п(фег ©ргасђе де(фг1е()епеп 33еччф(е нпђ З е ^Ц»9^ лг, ^ с ' ипђ К)геп @тп »ег((е(кп И)о((еи, тГ^еи ®1е паПиИсђ ђје (егМ(Ље Ергасђе (етеп. З и ^ 1 '!""' §(ирегигц ттаи(а((( т(ф Зђг 1Н Ме(ет де(фа(>* .Јеи 331а((е 9?го. 41. »он "|, 3 ?1ис(. (>. 3 , ан пиф де1чф(егег о((епег ©пе( »он (9. (>• 93Ј. и. 3., ђег наф Ооп Ои'хо1кпе п'еф(, 1>енп @1е (иђгеп ђа 111 Зђеег 6п(п1((ипд 2и((ђЕе1>е дедеи Ж1п1тш1)1еп аиЗ, 111 ?ее етдсМКччсп "ЈШотипд, еб (ејеп Мер 9Јли1)еК(ег(ф1о((ее ни( #егЈаи&ег(ен ^11ПЈ1'((теп 61е (>еђаир(еп , јф ()ађе 111 9?го. 40 №е(еб ®(а((еб 111 ЗЗсјп^ аи( Ме 1бгае(. ©фи(е деаи(5ег(, 1не(е(()е Гбпне К)ге Зб>]Пт]е п1ета(б инђ аи( 1е1пе Теј(е (пе Ме 91еа((фи(е (о ди( »ог6егеЈ(еп, П)1е Ие ип(ег теиич - 9(и((јф( ии& ?е1(ипд ((еђепбе §аир((фи(е. фа (Ји1> @1е (а((ф ()ег1ф(е( ђиеф 5>епје1идеп, ђее Зђпеп 11101пеп 33ее1ф( пбег Ме 9{е(иКа(е 1»ее ((аКдеђаКен @ф(ијјреп(ипдеН ипђ пћее тете Јимч (е Мерјађ« гјсјо Зп(рЈЈ1ееипд аКег ђЈееоеЈцеп Фо1(б(фи(еп П1зег(еђ( ђа(. 2ВаЗ јсђ 111 ЗЗеЈид аи( Ме јвгае! @ететк(фи(е, Ме аиф ишее тејнее 21и(|1ф( ((е()(, (1ое( (Је(ф1че6еп ђађе, ђа( јт дапЈеп (аттенђанде тетеб 33епф(еб етен апРегп ©тп, 1п ЗЗеЈид аи( Ме (ег1н(фе ®'ргафе ађег, (пе ђееен @е(епшнд 1П Зђеее ®фи(е 1исђ(& де* (фје()(, 1|"( тете 3(и|)сеипд аи( ЗВађеђеК уо((. (оттеп дедецпђе(. 'ЛиџееСет ђаОе 1ф носђ таи>феб 2пЛепђа((е 1П Зђеее ©фи(е 1нч @е(еоеиI)е(( тетее ее((ен ипО Јше1(еп Ме^ађејден (рфегипд ђетееГ(, И)аб тЈсђ ^Ф ш Мен(Шфеп ЖееђапМпиден, име ®1е им|Теп, 1)ееаи1а((( ђа((е. 93е! тејпее Јпнч(еп Зп(р1Ј1ептд ап(шог(е(еп ©ге пп( — 9?е(п! ап( течнс ^еаде ођ <?је Зђееп ©фи(еен, иоп ше1феп шае(фе1нИф ејцјде т Мс 9Јеа!(фи(е аи(((е1деп шоКсп, — 2}ееђа((т((е, ^еорогЈ10пеи ииђ 3{еде( &е Жеј »оедс(еадт ђађсп. 3(( Мср 1иф( стс ?псГе 111 етее ©Фи(е, Ис 1111 9 ^и(е сГпее Ођее(г(ш(е ((сђси шШ? 111)14» депЗ ((п& иоф Јше1 о()Ида(е беђедедеп((ан&е 1>ее фаир(г ипђ ниптеђе јсђсе 5Во(Ј^(фи(е, натИф ђ1с ?аиђИ )1П ()(фа(( ипђ ђаб Хпепен, ШеЈфе таи т Зђесе ©фнк дапЈ »еспи|ј(. 5?лни Ј?1ер И1сђ( Сее фаиу((фи(е деденпђсе а(б е(шаб ?пс!епђа([сб ђеЈсчфтЧ тсеРен ? — ®к (еадсн (сеиее: ,,.§»а()сн (с(1 1858. Мс ЗбдНпде Е*се 1веае(. ©стс1п&е(фи(с н1ф( ин(се тсјнее рее« , (опКсђеп Зп(ее1>епЈЈон Кс фгп(инд п&ее Мс бсђедсдеп((ан6е &ее IV. ј?(а((с а(>де(ед(? За шођ(, ађсе ип(се дапЈ анРсеп 33сеђа((ш((ен, иШее е^пет дапј апђеен ®1н(1и((е. ЗВЈе шоКен (еђсн, Ш(с Г(ф Мс @афе т 1>ег Зи(ип(( дс= (1а!(сп Ш1еђ, шо апОеес 21н(оеђееиндеп ан (о(фе ЗбдКпде де ((с(К шееђеп. бпђКф (еадеп ©1с: ©јиђ рје(е ЗодПпде т $о(дс ђее индсппденђсн ЗЗоеђсесКинд !н &ен ?еђедедсп((ан1»еп ђее Иш (сгееа((фи1е ЈиеисЈдсђКеђеп? ЗаЈ ипђ ЈШае ђеиег Ме те1((еп. — 53еКеђеп ©!с ние (ђес З с "д"'((« Ји (с(ен, ит нф Ме КеђегЈеидипд јц рее(фа((еп. ЗФ ђт Ш(е (ттее ©етКп, ат 24. 2(иди(( 1868. Зђе ђеесКшШЈдее $геипђ Шја1 8(ОЈаП0У1С, Ођеекђгег.

Одговор г. Мијату Стојановићу, на љегово „извешће о испитима." ^Бе си данас поеестримо вило? Ђе си данас ? ниђе те иебило! Еда си се криво заклш&ада: Ћегод мене до невол.е буде Да ћеш меие бити у невољи? Овако је Краљевићу Марко говорио, кад је на молбу цара од Отамбола заметнуо кавгу са Мусом Кесеџиом, и кад Муса Удри Марка о зелсиу траву, Нак му сјсдо на прси јуначке. Ма]жо није дакле из обести дозивао тада посестриму вилу у помоћ, већ је то из велике невоље радио. А зар ја нисам данас у тако истој невол>и ? Јесам богме; јер није то шала за мене, упустити се у полемику са припознатим „струковњаком педагогике и дидактике" г. Мијатом Стојановићем. И ја би сада радо и весело дозивао „умјетницу вилу" у помоћ, ал сам још напред уверен , да ми неби хтела помоћи, будући се нисам с њоме посестримио, те за то се нећу ни надати њеној помоћи, на шат како ми буде. Е да започнем дакле. Узевши 40. број. овог листа у руке , обрадовао сам се, видећи на ГфВОМ СТуППу , иЧЈХ.тко иаихс СГ ИСпитима." Обрадовао сам се пак за то, што сам још као ђаком читао у „Илирској читанки" , да сте ви наиисали премноге знанствене, а особито педагогичке чланке у разним хрватским и српским новинама, те ,сам држао , да ће и извешће ваше Чј испитима онако написано бити, као што сама важност предмета захтева. Но да вам истину кажем, чим еам почео прве ретке читати, одма сам увидио , да сам се заман обрадовао био; а и како нећу , кад ви у месго да са достоинетвом започнете извешће ваше, а ви узесте ласкавим речима кадити ваше иредностављене. Ја мислим, да је њихова дужност била, да то чине, па кад су они само дужност своју испунили, то држим, да онда она ваша хвала и узнашање немају места. Господине, крајње је већ време , да и код нас овлада једном то мишљење, да је сваки човек дужан дужност своју испуњавати, а не чим ко дужност своју испуни, удри у хвалу и узнашање. Познавајући пак исту господу као такове људе, који дулсност своју радо испуњују, и који за то не траже хвале к узнашања, уверени будите , да нећеју захвални бити, на вашем 1?оплнмекту. А већ и због

тога нисте требали извешће ваше оним речима започети , што некако неизгледа лепо за подчињеног, кад своје предпостављене јавно хвали и узнаша. Да пређем сад на само ваше извешће о испитима у немачким школама. Ту вам имам приметити, да ми је чудно , што ви и у реалки и у Францталским и женским школама по неке мане налазите, дочим у главним, ди сте и ви сами учитељ и ди би се такођер дало дишта замерити, никакве мане не налазите; јер зар се не би могло и у њима у погледу немачке грамагике и слога више учинити? Могло би а и требалоби; јер да се и у њима слаба позорност на немачку граматику и слог обраћа, видим отуда, што наша деца по три године пропусте у њима, на ипак не знају немачки говорити, дочим знам, да по дикојим кумпанијским основним немачким школама граничарска деца, која нису никад чула немачки говорити и која нису знала ни једног немачког слова написати, за три године науче немачки говорити и писати. Па зар се у реалки неби могло више учинити и у погледу српске граматике и слога? Могло би се, но прво госнодине треба, да ви сами, као учитељ српског језика^ реалки, изучиге боље срнску грамат ику . јер кад в и онако рОГОбаТНИМ ЈеЗИКрМ И СЛОГОМ написасте извешће ваше, онда тек могу себи представцти, како вам ђаци знају српски писати. Што се тиче извешћа вашег о испитима у јевре^јским школама, на то ма да вам је г. Полак доста одговорио, ипак ћу вас' и ја само нешто запитати. Одкуд то, да ви госиодине јеврејским учителшма замерате, што српски језик у својим школама непредају, а Франценсталеким, који га такођер неиредају, незамераге ? Држите ли ви дакле да Немцима франценсталским није нужно да српски језик знају ? Кад узмем дакле ово и оно што вам је г. Нолак рекао, неможе ли вам се, господине, рећи, да сте извешће ваше о иснитима у јеврејским школама пристрастно написали, а то као надзиратељ, који није „зловоља и непријатељ слоге и напретка" нисте никако требали радити. Е сад тек долазим на ваше „инспицирање" у српским школама. Као Србину немојте ми замерити, што ћу се око њега мало дуже позабавити. Господине, ви велите: „Да стеовогодишње ваше друго инспицирање у српским школама код свето-николајевске цркве држали првог Ау-