Зимаза и алкохолно врење

Да би се искључила могућа компликовања проузрокована дисањем кваса док у апарату има још кисеоника, у неким огледима сам претходно истиснуо атмосферу апарата угљеном кисилином, и овом заситио течност која је намењена превирању.

Ш1. Ток превирања.

Толуол, рекосмо, нема утицаја на моћ превирања зимазе кваснога сока. Убијемо ли квас толуолом, моћ превирања која му преостаје биће дакле мера присутне зимазе у квасовој ћелији. Толуолизовањем, моћ превирања жива кваса необично се смањује. Следећи отлед то показује:

[. оглед.

1: 5 гр. пресована пивекога кваса натопљено је са 1, 5к.ц. толуола, па размућено са 25 к.ц. воде; томе се дода 25к.ц. раствора сахарозе, који садржи 5 гр. тога шећера.

П. Као и !. али без толуола.

Температура 197.

-H (Висина манометра)

B реме I | првих 30' 27 оржибајк 02)

следећих 30' 26,5 8 Х 65520

Према томе, моћ превирања толуолизована кваса представља у овоме огледу мање од 5%, моћи превирања жива кваса. Како објаснити тај шкодљиви утицај толуола 2 Истина је да се у последње доба показало да толуол није сасвим без утицаја на зимазу: Buchner mn Skraup!) manım еу да смањује моћ превирања кваснога сока, добивена методом Лебедева, за 10—9209/, у почетку, а незнатно после 820—340' делања тог сока на шећерни раствор. Али тај се утицај не може упоредити са утицајем толуола на жив квас, који губи тиме, као што видесмо у горњем огледу, више од 959 своје моћи. Највећи удео у том разоравању Ферментативне моћи извесно је да се не може приписати утицају толуола на зимазу, каква се налази у квасову соку; јер би тешко било наћи оправдања хипотези, да толуол разорава много већом жестином псти Ферменат кад се овај налази у квасноме организму, него ли када је издвојем из њега; затим, требало би објаснити зашто моћ превирања жива кваса, спавши толуолизовањем нагло на врло ниску вредност, остаје на том ниском степену подуже времена (видети отл. МГ. и УЦ.), ако је целокупна моћ превирања жива кваса припадала једноме јединоме чиниоцу.

1) Buchner und Skraup. Wirkung von Toluol auf die Gärungsvorgänge. Biochem. Zeitschr. 82, 134, 1917.

| ' | || |

|