Зора

КАКО СУ ИОСТАЛЕ МРЦИНЕ У КОНАВЛИМА

а тако исто и на Дрвенику, у Придворској парокији. Овђе је примјетити, да је око године 365. дошао у Енидаур светп Идарион, те онђе народу учинио добра и обраћао га на прави пут. У дни Јулијана одметника било је радн трешње оилимпло море. да подуши Епидаур, а светптељ благословио таласе. те море опета расекло и ненаудило граду. Ту је у околици пустошила тешка неман, огњени змај, те прождирао коња п коњика. Светац се номолио Богу, каоно мученик свети Ђорђе, те убио ону тешку аждају. Тад се вас народ у Цавтату, у Конавлпма п у околпци обратио на праву христову вјеру. И сада је свети Иларион штован у Дубровачкој околнци, а особнто у Жупи Жрновнпци. ђе је насликан н на барјаку. Прича о змају светога Илариона судара се са оном древном причом Фенпчанпна Кадма, бнва онај је див неђе код конавоскијех стијена убио змаја, па му посијао, по зановједп божице Атхене зубе, те изникли из земље џнни и цустошили ону околицу. У Епидауру је био у велпке штован бог Ескулапнје, н то је врач над врачима, па му је бпла змија посвећена, а можда је светп Иларпон искоријенио слутњу о Ескулапнју п о чаровитој змији, која повраћала здравље свакому болеснику. П на кнежевој је палачи у XV. в. у Дубровнику укресано Ескулапијево лице, бива старца врача, ђе сједи и врача немоћницама, па то лијеио каже и латинска пјесма испод споменутога лнка. И наша нам дивна нрпча о гуштеру још боље наговјешта борбу између латинскога и словинскога елемента, те нам, без икаква народословнога прећеривања, смрт оне латннке ђевојке каже како је пропало латинско племе, те се сахранило на грудима словинскога младога. ал' јакога народа . . . Ово су наша скромна истраживања, па ћемо јих ојачити доказом како се латинска мнсао нровлачила негда у Цавтату, у Конавлима. па и у Дубровннку. — Испод брда је Сњежнице. у источној бочнни, пећнна, те се каже, да је ту стала Ескуланијева змијурина. Нећина је непзмјерно висока, те свјетлост улази из брда кроз пукотине. На висини је од

трп метра голема пукотпна. а на лијеву страну до два метра н пб, у станцу је камену као друга пећнна, те пзгледа као да је клијет за вршење светлјех тајна. Дакако, у велнкој су пећини големн циједници, па рек' бн, да је на ступовима као храм, а сига до снге виси, ал 1 се свода невиди. Дивота је у нећини, бпва дуга 31 метар, а још шира. Подаље 50 метара још су двије чуњасте шпиље. У лијеву је локва дуга до осам метара. а широка шест. Ту је љети вода дубока до метар и пб, н зими иоилави пећину. Кад пијеш ове воде и љети трну зуби, па се и овај студенац зове — како онај кодЦавтата, 1>е је исто голема ишнља, — шииун, јер је вода кнсела. Код Придворја је вода турбина , па и то је нешто као и шипун. — У пећпнп је на Сњежницн каменнца ос-редње величине, те је вазда из циједионика пуна пунцата воде, а зове се вилина каменица. Око пећине је свакијех мириснијех травица за врачање, па се каже, да јим није трага у нашијем странама, но да су јпх врачи посијали у древно доба, кад се оно свијет клањао оној Ескулапијевој змији. Травице с-у се осјемениле, на јим се свак чуди и дап данашњп. Овће је бпло змијнно пророчнште, па ето је једва једвпце сада нестало те вражде, ал' све наговјешта на змаја, те и на гуштера наше ириче ... — Епндаур је, како ћемо впђети, утемељен око VI. в. прије Хрнста, те су се ето њеки староилпричкп обичаји уздржали у Дубровнику, како нрпчају Дубровачки пнсци, готово до иропасти републике, а то овако: — Био је обнчај у Дубровнику о месојеђима да плешу испод мјешница три чељадета, а то у мушкари (карабуљцп), бива Турица. Чорое и Вила. Кажу. да је Турица као Давор, Чорое Бако, а Вила Диана. Турнца је био коловођа, те је пмао коњске коснјере, а искостречио би очи и изкесио зубе, да никада тако. Затиок му био ка' у човјека, ал' ћелав. Та би се наказа залијетала за пуком, па би се дјеца страшила, да нигда тако. Чорое је нмао у руци киту, а на глави внјенац од лозова прућа. Вила је држала у десницн лук и тетиву, па је ово сватако као Диана, божица лова. У Дубровннку, ако и