Зора

3 О Р А

ријетко, још се чује: —прави је Турица иди Чорое. — Ово се каже шереметасту чељадету. — Ово ја као нека врста римскијех Лтелана, ђе није било ни краја ни конца шади и дречању, на би Турица започела сво.ј шереметлук испред цркве Св. Влаха, у Дубровнику. Ниједан ппсац некаже кадје нестало сноменутога танца у Дубровнпку. Ова је игра, по свој прилици, био посљедњн остатак древннјех обичаја нз Епидаура, ал' је српски живаљ својнјем разноврснијем обичајима утр'о траг н овој аномалнји . . . Српскп је живаљ сваку прогутао или преиначио, а то нас најбоље учи огоменута прича о гуштеру, те је то као њеки прототип народнога асимилирања у српској траднцији. * Име је Цавтат од влашкога СтШе, а то значп град, те је ово мјесто особито знаменито у средњему вијеку, јер би се обично Српски н Босански владари вознли из Цавтата у Дубровник, а то, кад би ишлн господн Дубровачкој у ноходе. Ово је м.јесто иринадало, (а н околнца с Конавоском жупом, све до год. 1427.) Требпнској кнежевнни, па онда Дубровачкој ренублици. Још год. 1253. спожиње се у лнстинама стари град Епитавр, ал' је још старија наведена прича о гуштеру, па доснже и до Х.га в., кад се спомпње иаагдог Шгаиосс Кастрон Питаура. Конавли су, како сам споменуо од Кара /.Уј — Канале, а то значи жлнјеб нлп акведукт. И Доња је Тора с Врсинама спадала у средњему вијеку на Требиње, и то су баш садашњи Конавли, јер је Доња Гора к мору, а Врсине к сјеверу, ђе је тврдн Сокб. У ХУ. в. Дубровачкн је кнез становао у Св. Мартину, а то је данашње Дридворје, баш по кнежевој палачн. — У XV. в. најбољи је био за Дубровчане пријатељ кнез Сандаљ, те је у Конавлнма, по жељи Дубровчана, отсјекао главу Радичу Санковићу, војводи Краља Остоје, па му је баш Дубровачки сенат даровао Радићеве дворе у Дубровнику. Сандаљ јејош годпне

1419 продао Дубровчанима ноловнцу Конавала а кад је годнне 14,30 Радослав Павловић јавио рат Дубровчанима ради друге половине, те је био продао још годпне 1427 истијем, Сандаљ је у овој ненрплпци нолагао Дубровчане. те с војском дошао у Конавле, да подјарми оне нлемиће, који су се били подигли протн Дубровачкој Властели. Онда.је обсједнуо и тврди град Соко, те га поклонно Дубровнпку. Соко је бно с половином Конавала Радослава Павловића 1 ), а прије тога његова брата Петра. Након четири године нестало је и Сандаља, иа и жене му Марије, те се каже, да су бнли отровани. а све њихово имање н државу нримио је у баштину њихов синовац Стјепан ХранићКосача, а то је главом славнн Херцег Стјепан. Овако су и по предаји и по повјесничкој свези Конавлн скопчанн с Херцеговином, а то је Војводина Светога Саве (ЂисаГив 8апсИ ВаЈше) . , . Писао сам још о Конавлнма у Босанско-Херцеговачкому Источнику (СтеЛци у Конавлима), — то год. 1895. у св. IX. на стр. 354—359, а уз остало је још принодобити Рјечник пз књижевних старина срмских написао Ђ. ДаничиЛ (дно I. стр. 468—469), те су ту наведени главни одношаји из српскијех листина, па н ово: — На Цаптат-к при /иори естк килк градћ стдри Дбкрокиикк полагк ж8н( Кондвалкске, ко1о,и8 градВ присто^кше жбпд Конавдоскд... и када а онк стари грддћ. рас8, ткда господд Рашкка и Хбд1кска бзеше КопдкллкскВ ж8п8 . . . амеђе јо.ј бјеху с ТрНккинемк и с Крксипе/ик и до /иее и границе Дрлчснчкке и до Пр'кдк= грддк-к Дбкровачккога и до /норл на Цаптатк . . . до Л1ои8нкта Ж. 217—218. Још ми је овђе сноменутп, да је писао Дубровчанпма Ђурађ Балишћ, да слободно иду цреко земље његбве у Босну (М. 186), на по ■гому нспада, да је била онда под Зетом н Конаваоска жупа, те је тако Зета заузимала голем простор, па н неке отоке. — Долкнид Ј ) В. Ђуро Харамбагиа или Конавоски устанак — нриповијест Херцеговачко-Дубровачка — прича из староставне књиге Вид Вулетић-Вукасовић — прештампано из Словинца — У Дубровнику наклада тискарнице Д. Претнера 1884,