Зора

3 О Р А

врежену пропало и загтои.то се, трчао еам и брао сам га по народу и састављао у китице, те сал га изнио на виђело међу Србе и друге Словене, који су га сви без разлике радо примили, као предијењено злато, исто како учени разред, тако и простији народ. (Магазин књ. XXV. стр. 55.) Прниовијетке је обично писао онако, како их је чуо у народу, али је увијек пазио шта ће и како ће штамиати. .Језпк му је врло чнст, правп српски хердеговачки језик, а нпје као код некнх дапашњих скупљача народних умотворина, који их удешавају према својим калупима, па све што је лпјепо, а нарочито језик, нскваре, те нам због тога и изгледају тако слабе. Занпмљиво је, ако прибиљежнмо једну нримједбу оВуку, из његова „СлављењаБожића" : .... ,, И покојни наш литератер Вук Караџић, преводећн у Новом Завјету посланицу апостола Павла к филипнсијем, казао је филибљанима и ннје погодио; јер дрз 7 го је Филиба (Филинољ) град бугарски у Тракијн, у коме су и сад старосједиоци Бугари; а друго је Филитисија град Грчки у Македоннјн, у епархији Драманској, удаљен од варонш Драме два сата хода, отачаство и постојбина Филипова н Александрова, 1>е се и сад гледају развалине. (Магазин књ. XXV. стр. о1.) Памучина је и у описима врло занимљив. Просто, али лако и разумљиво онисује он све, па и најмање ситниде. Најбољи од свију тијех описа је Слављсњс ЛожиИа у Херцеговини , који ће сваки читалад са насладом нрочитати. Нама се чини,

да је Памучина боље успјео него и Врчевнћ, да опише оне дивне обичаје о Божићу. Друти му је чланак: Покладање месни и бијсли иоклада у Херцеговини. Овај чланак сличи влше приповијетци и у њему је Памучина изнно народне празновјерице о ђаволима, вјештицама, морама, вукодлацпма н т. д. За овим додази лијепа и истинита слнка из хердеговачке прошлости Побједоносно мучсњс Христине РајковиИ. дјевојчице у Мостаару 1841. год. (Магазин 1850 год.) А у Магџ^ину за* 1894. год. налазимо СатоЋоказатељ, у коле је Памучима обиљежио даљину од Мостара, до свакога главнијега мјеста у Херцеговини. Осим свега тога написао је и Живот Али паше РизванбеговиЛа, гдје је п исторпја Херцеговине за доба Али-пашина. „Тај састав преведен је на рускн и штампан је 1873. год. у сппсима Александра Гиљфердинга." (Поменик књ. IV. стр. 496.) Толнко о животу и раду овога дичнога Србина, који је био тако врнједан, а тако скроман. Но још ннјесло свршиди! Као што рекосмо, ове године навршује се двадесет и шест годнна, од смрти његове. Па бар ми, Срби Мостарци, требали би да га се сјетимо, па да му на дан 8. септембра учнннмо свечан помен, а н да му гроб обновимо, те да му дпгнемо достојан сноменик, — а Срби са свих страна, братски ће нам номоћи у томе. Дичној нашој српско-православној онштинн обраћамо се, да се она побрине за то !*) —о —

*) О пок. Памучини штампао сам у „Јавору" 1892,г.један чланак, те га овђе исправљена доносим.

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗП Деспотова властела града дата је овој књизи.") Цена 2 динара Роман из сриске прошлости. Наииеао Андра (- к РУ не ) — ■ Страна 276. Мала 8°. Гавриловић. — Београд. Парна радикална За нпсање романа нз савремена доба иште штампарпја 1896. (На другом листу више се дубоко познавање друштвенога жпвота, а за Коларчеве сличице: „91-ва Коларчева на- писање историскога, подробно познавање про-