Зора

3 0 Р А

347

„То их узнемири и они ријешише да силом развале врата. Врата најзад попустише и они уђоше унутра. „Он је сједио на столици с високим наслонима у правој и дрској пози. У први мах помислише, да је

умро у спавању. Али кад приђоше ближе, и кад га обасјаше свјетлошћу, они видјеше оловне трагове коштаних прстију око његовог гркљана; у очима његовим видио се израз ужаса, као што се врло ријетко виђа у људском погледу." Наггу.

м

јЈЈ

АКСИМА И у\ШСЛИ

~ада човјек хоће да постане филолп^. ^зоф , не треба да га обесхрабре ж1ч п Р ва жалосна открића која је учинио ® у познавању људи. Да их позна, по| требно му је да савлада незадовољство због тијех открића, као што анатом савлађује природу, органе и гађење, да би постао способан у својој вјештини. — ГЈрост човјек, просјак, може да допусти да га презиру, а ипак да није подао човјек, ако се то презпрање тиче само његове спољашности. Али допусти ли тај исти просјак да се вријеђа његова савјест, па ма то чинио први суверен Европе, тада постаје исто тако низак својом особом као и стањем у коме је. — Мора се признати да је немогућно живјети у отменом свијету, а не бити свремена навријеме глумац. Поштен човјек разликује се од ниткова у томе, што је иоштен човјек глумац само када мора, да би се уклонио од какве опасности, док нитков сам тражи прилике. — Ја знам људе који су били обдарени само простим здравим разумом, без велике ширине и узвишености духа, али тај прости разум био им је довољан да правилно оцијене таштине и, глупости људске, да им улије осјећај личног достојанства, и да их оспособи да оцијене тај исти осјећај код другога. Знам жене, са којима је готово исти случај, којеје истинит осјећај, које су израна осјетиле, довео

до истијех идеја. Из ова два опажања изилази, да су они, који дају велику цијену тим таштинама, тим глупостима људским, пошљедње врсте рода људског. — Већина племића подсјећа на своје претке онако као што талијански сгсегопе подсјећа на Цицерона. — У Библији је лијепа алегорија о дрвету познања добра и зла које је узрок смрти. Шта друго хоће да каже тај симбол но да, када се уђе у суштину ствари, губитак илузије доводи душевну смрт, то јест, подпуно интересовање о свему оном што се тиче и занима остале људе. — Мишљење је утјеха у свему, и лијек од свега. Ако вам је каткад и нанијело зла, тражите од њега лијек од зла које вам је нанијело, и оно ће вам га дати. — Не може се тражити да у модерној историји има неколико великих карактера, и човјек не може да појми како су се могли створити: ону ту изгледају као пренешени, изгледају као каристиде у приземном спрату. — Има глупости добро обучених као што има глупака врло лијепо одјевени. — Да је неко рекао Адаму, сјутра дан по смрти Авељевој, да ће послије неколико вјекова имати мјеста, гдје ће се, у кругу од неколико квадратних миља, налазити скупљених и нагомиланих седам или осам стотина хиљада људи, да ли би 3*