Зора

Стр. 226

3 О Р А

Бр. VII.

/■

А ГОНДОЛИ

Таса Милснковић

љеп.и се не даЈу лако описати. ; гЊих треба видети.

Истина, сви путописи лепо их цртају, дивно о њима причају, али сви они могу тек у бледим сликама да покажу ову лепу и јединствену варош на читавоме големоме шару. Све су велике и мале вароши једна другој мање више сличне. Само су Мљеци, лежећи безбедно на самим острвима и таласима морским — ориђинални .... Невеста сјајна мора зеленог — како вели Јакшић у својој „Јелисавети" .. . Песничка варош, коју су у својим песмама опевали сви светски песници до нашега — Његуша . . . Варош, о којој још у строгом пансијонату снева многа енглеска и немачка питомица, да ту, у своме НосћгеИбгеЈзе, проведе који дан из свога меденога месеца . . . Па онда Мљеци су још из старијих времена прилично уткани и у нашу историју. Мљетачко се богаство често помиње у нашим књигама. Мљетачки трговци још под Силним Душаном крстарили су по свима српским земљама. . . . Чувена венецијанска свила и платно још се и данас, као нека особена реткост, чува у понеким старим српским породицама [I. Али су још лепше — венецијанске вечери. Чим се спусти сутон на кровове мљетачке, лепа месечева светлост распе се по мору, његова површина затрепери сребрнастим сјајем ; а оно талијанско небо, о коме песници свију народа онако често гтевају,

засиЈа некаквим осооеним плаветнилом; ваздух постане некако друкчији, свежији — онда настане час особитога живота. Варош, која и живи махом ноћу, сва се заблиста у вештачкој светлости од хиљаде хиљада светлила. Цео онај свет, и Мљечани и странци, којих увек има на хиљаде, крене се на — весеље. На Марковој Пијаци, у баштама, хотелима, по свима кућама бруји само песма и свирка. Онамо војни концерат, талијанска музика, овамо мандолина, клавир, вијолина, Флаута, дует, квартет, читав хор, младо старо, гроФица и раденица, господин и слуга — све то оживи, пева и свира. Није ни чудо — ви сте у Италији. А тамо је сваки Талијан — певач III. Веше већ десети сахат ноћи, када се из оне грдне гунгуле п свакојакога шаренила на Марковој Пијаци, одвојих и одох на приста- 4 ниште мљетачко. Али тамо нађох још веселији живот. Хиљадама лампијона у хиљаду разних боја покрило на гондолама море. Све те разне боје трепере ио површини морској и, мешају се са месечевимсјајем, дају некакву чаробну светлост, која се само помиње у оним источњачким причама Додајте томе још и онај лепи пол, који на ове крајеве испраћа сав богатији свет из Енглеске, Француске, Русије и Немачке; замислите да се све то измешало и весело сложило