Зора
2*
Ср. VII.
3 0 Р Л
Стр. 227
са иесмом и свирком — и, ето, то вам је живот, за којим онако жудно чезне дуждева принцеса усамљена на кршноме Цетињу: „Гондола на ме знам да не чека, „Нит' море прска сјајном радошћу „С весала бритких бисер сићани, „Да ме на грудма свију милина, „С песмама чилих гондолијера, „Овако сетну тихо проводи " IV. -— Шјоре .... Мете Неггеп . . . . гондола .... гондола .... зачу се вал.да из стотину грла, када са женом, уклонив се са променаде на Марковој Пијаци, стадох на крај мљетачкога кеја Што беше света на обали све то иоскака у лаке гондоле, и отисну се на море. Уђосмо и ми у најближи „мљетачки Фијакер" и само рекох: — Гранд — Каналом .... тихо, . . . . лагано. Гондолијер, климнув главом за знак да је разумео, искочи на стражњи, највиши крај гондоле, захвати дугим, еластичним веслом — и лака гондола, као оно стрела, полете по мирној површини морској У Гранд— каналу, тој најлепшој променади морској, ври живот пун сјаја и шаренила .... Тамо и амо пролећу на стотине гондола. На свакој од њих светле лампијони разних боја и украса. На многој се чује песма и свирка. Другу прати кикот и весеље, љубав и шапат . . . . А у онима са застором не чује се ни вика ни песма — у њима су само љубавници, младенци — у првоме, меденом месецу Три пута сам ходио у Мљетке,
али се никада на нагледах мљетачкога весеља и живота Наша лака гондола крену десно покрај цркве Мапа де11а За1и1:е, па онда крај палата: Фоскарија, Гриманија, Пизанија и сијасет других, чувених по своме старинскоме и вештачкоме стилу и зидању. Докле доспесмо до моста Ријалша, који је, веле, коштао на милијуне динара, и где је некада, у старо доба, био центар мљетачке трговине. Како оно вели Шекспиров Шајлок Антонију: „Господару, много сте пута, „Изгрдили на Риалту јавно, „Због мог новца и мојих камата " Па онда, прошав испод моста, запловисмо покрај палата: Тедеска, Моста и т. д. док на један мах чусмо издалека глас и српске песме. Што ближе гондоли, гласови, праћени шаркијом, беху све јаснији: „Ашикује Хасо момче младо, „Ашикује с Мејримом дјевојком, „Опазише млади Сарајевци, „Ухватише Хасу момче младо, „Бацише га на дно у тамницу
Како се радосно изненадих и обрадовах српскоме гласу и чак на овоме крају. — Добро вече! . . . . брате Србине, викнух из моје гондоле .... — Добра ти вечер, побратимс драги, одазва се јасан отпоздрав с оне друге стране канала .... — Одакле си ? — Изсред Сарајева .... главом Хасо Босанац .... — Гласно грло имаш .... Бог те поживео .... — Ех . . . . тако побратиме проводим вечер .... Пјевам, те веселим себе и дружину ....