Зора

Стр. 228

3 0 Р А

Бр. \ II.

— Свакада, Бог дао, пјевао, никада не плакао. Он настави: „Хасан ага на граду сјеђаше, „Вјерну љубу на крилу држаше, „Вјерна љубо, вјера ти помогла, „Што те питам, право да ми кажеш —

Хасова гондола мину наниже. Нестаде је у оној гомили и у ономе шаренилу морском, али његов јасан глас још надмашаше гласове талијанских певача и певачица .... Никада ми српска песма не дође милија него тада — у туђини. Хтедох да је још слушам, па наредих гондолијеру да се вратимо. Хитри веслач заокрену гондолу и убрза тананим веслом, али Хасу више не стигосмо. Беше, сигурно, далеко отпловио — изгубио се у оној вреви и метежу од гондола . . .. Звуци српске песме испунише сво моје осећање. Занесен лепотом њеном ја понових гласно оне Змајеве златне речи: „Где је бола, где је јада, „ — Песма блажи. „Где се клоне, где се пада. „ — Песма снажи. „Где утехе нема друге, „ — Песма стиже; „Јер у песми нема мржње, „ -— Љубав влада „У песми је цветак вере, „Мелем нада "

V. Наша гондола пловљаше даље. Где год погледасмо — прозори и балкони на палатама широм отворени. На њима мљетачка женскадија . . . . Оздо застале гондоле, а из њих, то овде то онде, извија се песма серенада — лепој ћерци домаћиновој .... На балкону опет друге које палате сјаји сва у цвећу лепа певачица, те својом песмом одговара на поздраве певача доле .... Цео свет тако раздраган. На пристаништу дими се већ Лојдова лађа спремна за полазак. И око ње врве сијасет гондола. II песма и свирка .... Тек овдс гласови: Еујуа Г ИаНа — надмашују све остале . . . . Са Маркове Пијаце допиру звуци војне музике. У обрижњој баштп на кеју ори се песма Ве11а УепегЈа . . . . Са обале чују се гласови: АсНо . . . . АсНо .... Капетан Србин, Дубровчанин, даје на трстанскоме броду знак за — полазак .... Точкови се већ крећу .... Сав онај путничкп свет, и мушко и женско, испео се на кров брода. И Рус и Енглез, и Немац и Србин — све то маше/ко руком, ко капом, ко марамом . . . . Прашта се с лепом Венепијом . . . . На обали опет прекрилила публика мљетачка .... Па маше и она и отпоздравл>а .... АсПо .... АсНо . . . . пролама ваздух, док се год велики брод не одмакну далеко .... да отплови у српске крајеве .... Београд