Зора

Бр. VII.

3 0 Р А

Стр. 225

II тражп од ње гсркп, јер страшна глад га мори, Беснило у њему буди и грозну зверску моћ. Преко дебелог снега ветрови јуре сада 11 гуде песму своју, која ти душу леан; А дрвље од мраза пуца, ломи се п пада Дижи, се и ти, срце, у дивљој својој беди! Пробуди мртваце своје из тешких мртвачких снова И мрачне хордије редом бескрајне патње твоје, Нек' ступе у коштац смело с хуком бесних ветрова, По мрачној шуми што сада вптлају игре своје! Верисхофен Божа С. Николајевић

Моетар

1ада њежно лице твоЈе Тихо гладе руке моје Не вјеруј ми! 11 у твоје косе вране Кад бисерне сплећем гране Ниси моја! Кунем ли се: твој лик да је Сунце, што ми путе сјаје Насмијп се!

тж Љ?В®М Т . , по Лудпигу Јакобокском —

Ал махнито са чезнућем Кад те стиснем срцу врућем; Кад с руменим уснам твојим Своје жедне усне спојим, Па небеса славим своја: Тад ми вјеруј, душо моја! Тад за тебе живот губим, Тад те љубим, тад те љубим !

Аленса Шонтић

ЧГ

ш у м ш Лудгтк Ботт —-

ам се шетам кроз шуму; Птнце мило цвркућу, Гране шуште као да О љубави шапућу. Сам се шетам кроз шуму; Цвеће мирис простире, Што к'о пољуб љубави У дно душе допире.

Сам се шетам кроз шуму ; Бистар поток жубори, Док се песма, шум, мирис Све у санак не створи. И смрт што ми одавно У гроб хладни обори: Жар п срећу младости, Опет нађох у горп.

Београд

С. Д. Мијалковић