Зора

Стр. 84

3 0 Р А

Бр. Ш.

тако претендовати на сталеж интелигентног друштва, они су одговорни овим пријекорима с тога што, с чјјстог немара, не копирају оно што је добро него оно што је рђаво; што копирају Поповића. Одговорни су за то што неће да виде како се то ради у других, и што не иду за тим да српској књизи учине оно што је њихово — а што их не кошта. Тако имитирање дало би спољашњост српској књизи онаку како је имају све друге књиге у свијету, и сачували би нас од свакидањег згрожавања над оним карикатурама који хоће да вриједи као елеганција. Не ћемо да помињемо о томе како се у нас илуструју књиге. Биоградски су издавачи у том најбједнији а човјек не зна или је мизернији цртеж или клише. Неки наши онамошњи професори цртања (Лала е<;с.) просто су у том послу усамљени. Дапас у томе Одавићева Искра чини частан изузетак, ваљда с тога што са српским илустраторима не чинн пазара и што је свака слика и клише стран, (што није без похвале). Ми нећемо да заборавимо оне цртеже у Гавриловића Искри па макар били они и пок. Милана Јовановића — Путника, који је једна интезивнија мрља са неколико усправљених потеза значила Смирна или Бомбај. Поштујемо

спомен пок. Јовановића путописца али г. Гавриловић његовој слави ни српском сликарству није ништа допринио тим својим пијететом. Таке су корице у Валожића издањима приповиједака Веселиновића и Сретеновића; таки је и овогодишњи календар Српска Звезда и с малим изузетком све остало у том погледу. Све то показује и немар и игноранцију раг 1а таш. Намјера ми је да речем ово: Томе може да доскочи само постојана и пажљива критика. Наши листови ако не могу, неће или не морају да прикажу садржину сваке нове књиге, могу да рекну какво је издање. За ово би се могли молити нарочито књижевни листови који би то чинили са пажњом и са савјесиошћу (ова ће ријеч у овом тако мало важном питању, како ће многом да изгледа, чинити се неприкладна али је ми подвлачимо.) Сваки оцјењивач на крају оцјене нека опширније или краће рече: је ли издање укусно, модерно, одговара ли садржини; је ли прикладан формат и т. д. Нека то наша критика узме брижније па да видимо куд ће да седједну оне неукусне књижурине са врбама, лирама, анђелима, буктињама и инсектима.

XX.