Зора

Бр. VI.

3 0 Р А

Стр. 197

?

Ј € С € ]4) )\ ЈГ Ј € С )\ аширило се у н'јемој висини Мраз се ухватио над трулом стрњиком Јесење небо безбојно и празно. ЛТокре су стазе а блатњави пути, Поља су пуста, врх ледина њиних С њих црна јата побјегла су с криком Силази вече досадно и мразно. У глухо вече. Пусто. Небо ћути... Ко болесница, бл'једа ходи р'јека Ја не знам зашто само тугу снијем Костури топола надн'јели се на њу; А нит што жалећ, нит што жудећ друго; Чујем мине јецај и потмула јека — И, не знам зашто, рад бих да се скријем То вјетри плачу високо у грању. И негдје плачем дуго, дуго, дуго... У[з „ЗМР^скнх С0ј-(€7)\" I. (Ј{оћ на мору.)

X

о дише тако под покровом овим Модрим ко небо, ко мисо бескрајним? Ја му чујем дисај у часима тајним Чујем — бунца, мрмља у дубоким сновим Док ја још само по беспућу пловим Мрачан с мрачним једром над таласом сјајним, Док струје вјетри са мирисом бајним, Док се небо кити звјездицама новим Ко ли дише тамо? О, св'јет један цио С горама, са небом, и с р'јекама бурним Дише под овим покровом азурним И дуга гробља ту спавају ти'о Бродовља и људи. Ноћ врх хумка њини' Шуми псалме, палећ св'јеће у висини. II. Море!... море!... море!... Свуда само вали... Из бескраја вода у бескрај се стере... На западу пожар! љути пламен ждере, Крвава гломача дан пржи и пали. Шумни се таласи у потјеру дали Низ плаву арену без краја и мјере Тамо, руб небески гдје океан пере Куд гре вихор, галеб, вјетрић, листак мали... Ал' ја куда наглим? У вечерје ведро Куд лепрша снажно разапето једро? Ох, ја бих далеко, твојим милим трагом Ал' куда и камо? Ја сам морнар худи Што као вал јеца и ко вјетар блуди Над мртвом пучином за пропалим благом.