Зора

Бр. УИ.

3 0 Р А

Стр. 241

— Не треба, — буне се друге. — Како ко хоће, -— одговара засебна група одељеног мишљења. — Ама за Бога, па то онда није тајно гласање! —- Тако је. Тако је. Ха, ха, ха, ха! Пауза. Љубопитљиви и лукави погледи лете крадимице овамо онамо. Може ко случајно да види, шта се пише. Ако се баш где може завирити, неће шкодити. Оне што написаше име, пођоше својим кандидатима да предаду листиће. И мале литије се упутише Стајевићки и Тимотијевићки. — Молим, — дерем се опет ја, — мени треба предати листиће! Госпође ме у чуду погледаше. Шта ће мени листићи кад ја нисам кандидат! Након по сата сам прочитао више ијероглифа него што ћу икад у веку. Збројим после гласове. Госпођа Стајевићка и госпођа Тимотијевићка не скидају очију с мене. Иза леђа ме контролише оштра контрола, неколико пари очију. — Молим госпођу председницу да објавим резултат. Звонце зазвони а тишина тако завлада на једаред, да се сасвим лепо чуло како је госпођа Симићка шаинула госпођи Пајићки на ухо: „Зар за ту уображну глупару?" Пошто се није могло позитивно знати кога мисли, јер је госпођа Симићка умела вешто да крије којој управо партаји припада, то су обе кандидаткиње сматрале за своју дужност да је крвнички погледе. Ах, тешко њој кукавици! — Дакле молим да чујете! Свега је предано 53 гласанице. Од тих су 3 сасвим нечитке, две празне, а од осталих 48 пало је на госпођу Тимотијевићку 26, а 22 на госпођу Стајевићку. Кад би се узео и тај случај да су оне три нечитке гласанице гласале за госпођу Стајевићку, опет би имала само 25 гласова према 26 госпође 'Гимотијевићке. Према томе је госпођа Тимотијевићка са већином од 1 гласа изабрана за председницу.

Да опишем шта је иза тога настало, нисам просто кадар. То би могао само онај, који је доживео какве страховите револуције у природи, земљотресе, вулканске ерупције, поплаве, панике или тако шта. Изненађење, огорчење, страх, очајање, радост, пакост, победа, све се то видело оличено у овој скупштини. А шта се даље говорило, на који се начин све после догађало, у оном страшном комешају високих и ниских гласова не могу вам испричати, јер сам загњурио главу у руке и •—■ пао у несвест. Пробудио сам се тек кад ме је нечија рука мунула љутито у ребра. Дигнем невољно главу и угледам поред себе своју нежну женицу. — Пази за име бога! Што се срамотиш? Погледам око себе. Околина се знатно рашчистила. Како сам после дознао, незадовољни елементи су оставили седницу са чврстом одлуком, да се испишу и оснују ново друштво. И само тихо шаптање опомињало ме је на ону грозну буру. Јунона на Олимпу није ни налик тако победнички и достојанствено седела као госпођа Тимотијевићка. Она се љупким осмехом обрну мени: — Молим господина перовођу, да буде тако добар, да настави седницу. — Требало би да изаберемо подпредседницу и одборкиње, рекох са жељом, да још и то што пре обавим и утекнем. Овај избор ишао је као намазан. Било је опет тајно гласање, али без пређашњих препрека. Али у место њих, појави се нешто друго. Отворим гласанице за подпредседницу и осим два три листића сваки лист носи друго име. Наравно! Свака гласала за себе. Морао се наредити нов избор и споменути фино из далека, да се чини да су неке чланице саме себе кандидовале. Након рада од даља два сата дођосмо и до благајникиње, секретарице и ревизионог одбора. Мртав клонуо, а опет љутит што ми је и жена у одбор изабрана, дигох најзад благодарно очи 31