Зора

Стр. 346

3 0 Р А

Бр. X.

могао занијекати истинску љубав и емоцију свугдје осим литературе. Јер Госпођа де Стал ништа можда не би учинила лакше него се заклела да никад неће написати оно импозатно и епохално дјело које се зове Ве V АИвтадпе , да је француски Цезар волио више жене него крваве литије по Европи и Африци, и да је за Клеопатру, како се она у овој прилици назива, био мало више Цезар а мање Наполеон. И можда на једну ријеч Леонса (Жилберта), Нарбона, Констана, де Рока, она би јурнула у огањ Корину или Делфину. Тим хоћу да речем од коликог је интереса за путника који дође у Копе свака стварчица у дому писца, чији је живот тако мало „писао даживи", а тако много живио да љуби. И колико нам сваки портрет изазивље сјећања, и свако сјећање разних расположења. Ено на примјер неколико позлаћени.х дрвених сабаља и старих пиштоља на камину у раскошној соби која води десно из салона. Два три предмета који су у стању да вам изазову интимни живот у овој кући прије неких деведесет година, једно засебно вече, на примјер, доље, у сали библиотеке, гдје су се послије вечере окупили Госггођини гости да виде представу Адромаке или Сида. На малој позорници овог замка он и она, једно друго Он и Она — Госпођа де Стал и Бенжамен Констан два јунака из њезине Корине или његовог Адолфа , те двије аутобиграфије двају великих духова, те двије психологије двају људских срдаца. Он је Пирус а она Ермиона. На малој позорници рецитирају се са истинским пјесничким заносом странице великих класика, и све жубори и звони у музици Расинових и полету Корнељових стихова -—■ док у публици сједе Сизмонди, Шлегел, Бонштетен, принц пруски Август, Проспер де Барант, по који пут Жозе де Местр, Госпођа Рекомје „еЂ за соиг <1е 8оир1гап1 ;8", Захарија Вернер, „апостол и професор љубави", Шендоле њен омиљени пјесник, и тако даље.

РургНиз Ме сћегеМег гоиз, таЛате? ТЈп еврогг згскагтапГ те зегаИ-И регпт? И то неколико дрвених сабаља што су оставили глумци у драми свог сопственог срца, подсјете вас на постанак Корине, Делфине, 1ез Раззгопз. и т. д. Али да уђемо. У ходнику, одмах на уласку, сретате величанствену мраморну статуу њеног оца Некера, министра за вриЈеме Луја XVI., и писца Е1о^е <3е СоЉег1;, I/ ппрогЂепее <1ев ор1В1оп8 геК§1еизе8, Егадтеп<; виг 1а зоГгаш ;а1зе, Вопћеиг Лез во(;8. Радје једног познатог талијанског скулптора; представља Некера у природној величини, с ногом, у пози говорника. Пред њим се сјећа човјек и нехотице оне пакосне Хајнеове ријечи своме стрицу који га је волио и помагао: „Знаш стриче, најбоље што имаш при себи, то је што си стриц Хајнриха Хајнеа...." Лијево је од библиотеке соба гдје је спавала лијепа господарка замка. Лијепа? Хајне вели : „Није била ружна — ни једна жена није ружна — али се може рећи : да је лијепа Јелена Шпартанска тако изгледала, тројански рат не би букнуо, двор Пријамов не би био спржен и Омир не би никад опјевао гњев Ахила Пелајдовића." 1 Али кад застанете пред сликом Жераровом, која је и једина у репродукцијама, морате ипак признати да је Госпођа де Стал најљепша жена од свијех које су писале. Сви који су о њој говорили признају њене ванредно лијепе очи, црне, дубоке, ватрене, страсне. Коса бујна, црна и коврџава која са великим познатим њеним кашмирским турбаном дајејој изглед султаније; усне веома лијепо разрезане „елоквентне и онда кад не говоре", како за једну другу велику жену вели један писац. Она не спада у ред жена које се зову лијепе, него оно што је још више, величанствене. И што вас за њен лик необично везује то је онај тако импреси1 ВеиисШапЛ.