Зора

Стр. 240

3 0 Р А

Бр. VII.

струка праси-лука дугачка као ишчупане палме. Хукну ђак, дуну на нос и промрмља нешто, па стаде гледати донесено. Дуго гледаше, па ће најзад рећи: — Зар баш тако!... Ја нећу то! рече и одгурну од себе. То је атак на моју слободну вољу... То је терор, инквизиција, и то у деветнаестом веку ! . . . — Ја те убаво кани и кани, докле беше у лонци и тенџере манџе, а ти тврдиш пазар! А беше манастирска трпеза! Беше посна сарма, јанија од праси-лук сас заитин шарлаган, па чорба од рибу, пилав од јагуљу, ђувеч од рибу, па гргечи на зеитин, риба на роштиљ! Ех, дедавладика, море, да седне, па прсте да лиже од голем слас', — а ти, ем, фукара, ем манишеш! Кад чу ђак списак несталих јела, у њега уђе неки немир и он се диже, па стаде ходати по механи, грицкајући нервозно савијену брадицу своју. За тим приђе огњишту и стаде дизати капке и загледати по лонцима, тенџерама и шерпењама, али ода свуд је зијала страховита празнина на њ! — Е, саг једи си праси-лук! вели му чича-Јордан гледајући га како се тужно наднео над празним судовима. Апостоле, бре, донеси јоште неки струк праси-лук за господина Радислава Филозофа и анатематика! Има ли јоште? — Нема, одговара Ванђел, последње, што беше, дадо'... Кад чу господин Радислав, философ , да нема више а он брзо седе за сто па се наклопи на лук и хлеб. Живо је протествовао а још живље јео. Уздисао је једнако и говорио да смо много изостали иза срећних културних народа; и да ће још дуго и дуго проћи, док се еманципујемо

од тих постова и свих других наслеђа и заоставштина из опскурних средњих векова. А чича-Јордан, задовољан што је сломио.и победио упорног атеисту, седа за исти сто да руча. Износи последњу порцију посне сарме и јаније од праси-лука, пилав од јегул^е и дели с ђаком; нуди га а овај не чека да га дваред понуде. Ђак прима и једе- једе само да му буде жалост још већа што је пропустио тако славна јела. А чичаЈордан зна дејство што га је произвело код ђака ово пола порције и смеје се задовољно, тако задоволшо као да се никад и неможе наљутити. * Па ипак се чича-Јордан умео и наљутити, ако не због јела, а оно због пића. Нарочито је мрзео на пијанице, а морао се с њима носи ги и бочити, јер његово чисто, натурално, вино било је надалеко разглашено, и природно је, да му је у радњи било увек по неколико таквих који не долазе у механу због друштва и новина, него због лића, јер су, тако рећи, сами себи друштво. И ако су му леп новац остављали, јер су одмах донесено и плаћали, извињавајући се једнако да је то последња чаша — ипак их чичаЈордан није марио и с тешком их је муком трпео. Међу њима је највише мрзео неког Мату молера, баш најредовнијег и најчешћег госта. Кад је Мата сам долазио, још и које како га је трпео, али кад је с њим видео и Венцла Нохавицу, такође молера, са ужасно црвеним носом, тако да му је то црвенило захватило и оба образа по пола, — е, онда се чича-Јордану лепо смркне! А још кад би пан-Венцл Нохавица запевао, тада би плануо чича-Јордан и грдио би их, како је