Илустрована ратна кроника

Стр. 132.

ИЛУ СТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 16.

010 ШДРА

— Задарски »Нзродни Лист« доноси из близине Љеша ове црте, послане му од једног пријатеља ратника: Ретко пишрм и ретко ми мисао лети к вама. Да вам цртам све, није могуће, а да вам у кратко зб^јем наше живљење, опет није могуће, јер је толико тога, да би био грех пилити и сећи догађаје. Чекамо и чекамо. Ни напада ни обране, скоро нам омрзао овакав живот. Живимо у неизвесности. Од времена до времена хуче топови са Брдице пред нама, буде нас иза сна нагли пл«>туни предстража — опет све мирно Желимо нападај на Скадар, али Лондонци мисле друкчије. А међутим Риза бег пр^оси свима; посекао је шуме, маслинике, баште и паркове, поробио села око Скадра и док грађани гладују, војска му не страда. Наше су трупе затвориле уско долину од Љеша до Мљета и тим оделиле Скадар од Албаније. ТМоја батерија, понос српског војника,уко пала се на главици изнад села Џафер-Касаба и њезина четири топа верно страже нашу земљу, наше море. Ту скоро имали смо жестоку битку код Дојча пред Скадром, о којој сте већ сигурно чули. Био је то

призор необичног јунаштва и издр жљивости са стране наше војске Две батерије и пет батаљона турске војске сударили се с нашом војском која бројаше два брдска брзометна топа у> две чете (компаније) пешадије. Наши примише битку, која започе топовгком ватром са стране т\рске војске. НемогуЂе би било веровати, да ће наши издржати положај, а камо ли сломити њихову навалу. Били су све дотле господари ситуације, док не отвори паљбу и наша артиљериЈа, која је необичном ирецизношћу к< сила њихове редове. У то паде рањен командант, артиљеријски мајор ЛаштрониЛ (синовац нашег адвоката) и његово место преузима поручник СинђелиЛ. Неустрашиво разреди чете и као лудачком хладноћом успе се на стабло и командоваше. Гранате и шрапнели прскају над његовом главом, већ и наши редови почињу да се рвзређују, кад наједном прсну граната посред стабла и увије га у страховити дим. »Синђелић погину«, завапили. Н»ста збуњеност, неизвегна тескоба. Клонули смо. Дим се разгаљива, грање оног кобног стабла растргано, виси тужно о гољенцима, а са једне, што остаде, чује се изненада глас: — Први топ хиљаду двеста пали!... Синђелић хладнокрвно седи на

■Ш 4* 1 - *

О0

Гуслар у црногорскоме табору под Тарабошем

грани, командуЈе даље и његоро необично јунаштво тако распали војску, да убрзо ућуткава и тур<ку артиље рију истраховито покоси редове пешака. Ту изгину гласовити батаљон турских стрелаца. Од шест стошина, пет сто седамдесеш би лешина. Иза битке онетује се стари призор: пролазе чете, уморне, али и разређене, и ето их крај топова: — Прва чето, сриском тшку на 1аочаст! И кроз чете пролази жива нека ватра, уморни се и клонули војници поносно испрсују, очи зажагре, па пролазе редом, побожно и поносно пред својом славом. Ми смо се добро уконачили овде; храна се доважа грчким паробродима у велике, огрева има, потреба нестаде, та ми смо у својој кући. И тако добро спремљени и опскрбљени чекамо евентуални нападај на Скадар, јер како чујемо, Риза бет не мисли да се преда, упркос свих конференција. Може бити да се и надува. Јер с друге стране знамо добро, да су Арбанаси у Скадру много огорчени против њега, што их сили, да се они боре против Црногораца, а друго опет знамо, да му је војска болесна и напокон да мује Дојч био добром лекцијом и да му се трупе добрахно у тој битци проредише. Свакако његова војска није више у компактном стању. Непрестани губитци, одвојености и ограничење хране мора да упливише на Арнауте и Турке, који нису никако вични дуготрајној работи и системат ском војевању. СЛИКЕ ИЗ ПРИЗРЕМА Један српски резервни официр саолштио је неколико интересантних епизодица из освојеног Призрена. — Интересовао сам се — прича тај официр — да ли су се Турци много плашили наше војске, кзда се ова била приближила Призрену. У освојеноме граду има повише Турака, који врло добро владају српским језиком, а међу овима се нарочито истиче један стари хоџа, који је некада живео у Нишу. Потрудио сам се да се упознам са тим хоџом, те да од њега узмем податке о стању, у коме су се Турци налазили када су Срби дошли пред Призрен. Хоџу сам упознао на једној од главнијих призренских улицв, Његами је показивео један стари Турчин, који је првих дана био на служби трупама, које су пословале по освојеној вароши. Стари хоџа на јединствено понизан начин приступио ми је, клањајуђи св до земље. Млвд сам човек и ова ми претерана понизност