Источник

Бр. 11

ИСТОЧНИК

Стр. 249

као уздоЈм. А то је чинио учећи нас, да би, ако би и унапријед знали, да се браћа ие ће увјерити, да би ипак испуиили све, што од нас заниси, јер нам је за савјет спремљена награда . . . Ако се Онај, који је зиао какав ће бити крај, бринуо о оном, који није хтио употребити те поуке и савјете, каково онда снисхођење заслужујемо ми, када не знајући свршетак ствари, бивамо тако безбрижни о снасењу ближњих, да их оставл>амо послије првог и другог поучавања? Поред овог реченог размислимо и о том, шта бива с нама самима, када нас Бог сваки дан поучава преко пророка, преко апостола, а ми сваки дан не слугаамо. Па ипак никад не престаје поучавати и увјеравати непокорие и непажљиве ... Јер — да кажем негато и необично — није достојан похвале толико онај, којц је, знавши унапријед, да ће се онај, који прима поуке, доиста увјерити, према томе и давао савјет, колико онај, којн је много говорио и еавјетовао, па није имао усијеха, а поред тога није нрестајао. Првога, па ма он био најљењи од свијех, гони настави нада, да ће се слушалац увјернти, а пошљедњи, који непрестано убјеђује и не види успјеха, па без обзира на то не престаје — показује у себи најтоплију и најискренију љубав тијем, што и ако се не храни сличном надом, ипак не оставља бриге о брату, једино из доброг расположења према њему 1 ). Ако би чак при поучавању и карању пастир наишао од стране човјека, који изазива његову бригу и саучешће, не само на потпуну непажњу, него и на врије|јање, ако би чак на ријечи љубави и очинског укора пошљедњн одговорио ријечју грубости и мржње, брижни пастнр се не ће окренути од таквог болника, не ће се задовољити онијем, што је рекао безаконику о његовом опасном стању, скинуо са себе одговорност за њега, ма да није виђео његово обраћање и побољшање његовог стања а ). [Наставиће се]. : I О потреби религије. — Проповијед оца Августина од Монхефелта. — С талијанског нревео Јоиан Узелац, парох. [Зрмања]. Господо! Вог постоји, душа постоји, али између Вога и душе људске, мора постојати неки блиски оногаај, нека уска веза. Господо! Човјеку би немогуће било усавршавати своје интелектуалне и моралне способности, кад не би признао истицигост и

Ј ) Бес. древ. народима. 2 ) Бес. на оосл. Јеврејима«