Источник

Стр. 486

псточник

Бр. 19.

Марулића осим Марина Кристичевића, Јов. Стеф. де Гоце (Гучетић), па по свој прилици и Ђоре Држић, трубадур, који је можда већ године 1500. умро 1 ) И Шишко Менчетић је савременик М. Марулића и могло би се узети без претјеривања, да је прије пропјевао у народном језику од Марулића Прича се, да је М. Марулић пасао дјела материњим говором за своју сестру Виду, која је била калуђерица и по свој прилици није знала латински, јер нам сам пјесник каже, да је читајући историју о Јудити и Олоферну наумио, да то »стумачи нашим језиком, нека је буду разумити и они, ки нису научни књиге латинске или дијачке« 3 ). Ову патриотску тенденцију ученога писца требало је у Историји истакнути, јер то нам више користи и омогућава разабрати, шта је то могло покренути ученога Спљећанина па да гшше материњим језиком, него поименична набрајања појединих пјесама. Да је пак одабрао за своје религијозноепске спјевове жене јунакиње, ваљда ће бити ради тога, што је то било намијењено као штиво за сестру му па и за друге калуђерице. Код Хекторовића нијесу тачно окарактерисани ови рибари, јер пјесник меће кад и кад у њихова уста таке разговоре, који не могу никнути у глави проста рибара (н. пр. о постању свијета). Од осталих писаца требало је споменути Марина Газаровића, који је написао пастирску драму Мурат гусар са корским пјесмама, затим три приказања и Љубицу, пастирско разговарање. Међу књижевним раденицима у Задру требало је споменути Б. Карнарутића, који је својим »Вазећем Сигета Града« створио први јуначки еп, гдје прославља Сигетскога јунака Зрињскога; за тим је превео Овидијеву једну метаморфозу (Изврсна љубав Пирема и Тизбе 8 )). Требало је истаћи тенденцију Бараковићеве Виле Словинке и приказати укратко садржај Зоранићевих Планина по узору Санацарине бајне Аркадије, јер је ово дјело по ријечима др. Шурмина једно од најзнаменитијих. Мјесто догађаја је пјесников крај, а у дјелу има и народних мотива. Главна мисао је борба за истином 4 ). Да се може добро оцијенити напредак литературе XVII. в. у Дубровнику требало је осим културнога пријегледа и утицаја Италије протумачити многе појаве и ствари, ]. Разлика у начину писања између XV. и XVI. в. с једне стране и између XVII. в. с друге стране. Зашто превлађује религијозна струја од XVII. в ? 2. Верзификација: о дванаЈстерцу, и о заслугама Д. Рањине и Д. Златарића на пољу верзификације, тих претходника дубровачких класика 3. Врсте пјесничких производа: Трубадурска иоезија, поријекло јој, садржај и зашто није могла напредовати; јеђупке 6 ) и маскерати и одакле у нашој литератури, рапрезентације т. ј. духовне драме и о њиховом поријеклу, пастирске драме и разговори, идиле, комедије и трагедије. За познавање и оцјењивање ка-

') Агс 1 пу XXI. р§. 456. 2 ) Летопис М. С. кн>. 210. р^. 123 « ј . 8 ) Бг. Шурмин о. с. 74. 4 ) Томо МатаЉ : АгсМу XIX. 2огатс§ Р1апше .. . ра§ 495: 1)ег Мепзсћ зсћтпе!, 81сћ (1игсћ <3еп Катр{ тН (]ег ЛРеИ ипД (Јеп ЈгЉсћеп Уегвисћип^еп гиг Егкепп1ш.чв <1ев БећегбЈппНсћеп а1з <1ез етг1§еп 6и(:е8 етрог. 5 ) Особито треба истакнути Чубрановићеву Јеђупку,