Источник

Стр. 472

ИСТОЧНИК

Бр. 19.

њена своди се, психолошки узев, на слабост воље у овом погледу. Ако је воља у овом погледу јака, онда се психолошки извор њен навива етичком унутрашношћу (бкШсће Сгезтпип^) а ако ова опет има свој корен у религијском односу онда се она назива религијзко-етичком унутрашношћу (ге11'§чб881иПсће Сгезпшип^). Религијско-етичка унутрашњост преставља према томе непосредни прелаз религијске функције као осећања у религијску функцију као вољу, она је дакле вера баш на оној тачци, где се ова од осећања претвара у дело, вера у моменту свога преласка у практичност, једном речју ирактична вера, која као људска страна једноставне функције одговара акту милости освећења са божанске стране. Па као што је религијске воља последњи циљ религијске преставе и религијског осећања, тако је и освећење последњи циљ откровења и спасења. У опште узев, милост божанска је једна, и она постаје трострука само с обзиром на трострукост људске духовне функције у којој се манифестира. ТРЕЋИ ОДЕЉАК. Хартманова МетаФизика религије. Задатак је религијске Метафизике, да изведе све основне теоријске одн. метафизичке поставке религијске свесги, да одреди природу религијског објекта и религијског субјекта, који сачињавају чланове религијског односа, да дакле одреди реалне услове под којима је истинитост религијског односа, дакле и сама религија, могућа. Према томе Метафизика религије дели се на два дела, на Метафизику религијског објекта и на Метафизику религијског субјекта. ПРВИ ДЕО. Метаоизика религијског објекта (Теологија). Да Бог као религијски објект постоји, то религијска свест непосредно зна и зато јој није потребан никакав доказ. Али она је у праву, да тражи себи обавештења о томе, како биће његово мора бити, па да је могуће све оно, што актуализација религијског односа захтева, и кад се то обавештење хоће да да онда се долази до религијских паралела доказима Божијег бића, који се обично наводе у теоријској Метафизици. 1 )

1 ) По Хартману религијска МетаФивика мора, ако ое буде оеиивала на тачној аналиви постулата религијске свести, довести до истих реаултата до којих води и чисто теоријска, научна МетаФизика. Обе су МетаФивике индуктивне природе, само тто је индуктивни материјал научне МетаФизике много опеежнији од материјала религијске МетаФизике; ова последња }е вначајно овјеровљење ове прве.