Коло

5

ПИК' ВебА МЗАРЕ&^К

,1 нстииктпвно сам се увек гро//! зио уличипх иесрећа, и тога дана пожурио сам да брже заобпђем један судар аутомобилски, и да не чујем јаукаље једне лгене повређене, када вдсока силуета једног скитнице привуче мој поглед. Вештнм погледом одгурнуо је групу радозналих беспосличара', затим јо затражио марамицу. н нрег.ио јој руку, која је врварила. Мн смо га сви заједно слушали, све до доласка амбулатних кола. Тада се скнпшца подиже н оде, вукуЗш своје исцепале ципеле. Ја сам пошао за њпм. Моие су увек привлачила та чудна бића која сретамо по угловпма улица, и ок-о којнх лебдц увек нешто тајанствеио и трагнчно. Видео сам га како уђе у једну рђаво осветљену кафаиицу, и седе за прљави сто. Сопственив, који га је изгледа познавао, рече му нешто грубо. Тада му ја приђох, н понудих да нешто попије. Ои прихвати ћутеђн, и пошто је испио, рече мп грубим гласом: — Видео сам вас малочас У гомили. Внам зап!ТО сте пошли замном и зашто ми плаћате пиће. Мој живот вас ваиима: Питате се.. зашто сам пао тако ннсво, и зашто се у оваквом стаљу, вучем улицама... Види се да нисам рођеин ск.нтш1ца ... ?! — Ни најмаље, рекох ја, такође грубо. Питам се са.мо како је један скитнпца умео све нас онако да постпди. Тамо, иа улици, ни јсдал лекар не би могао боље да уради. Он Иоче да се смеје: — Ја ћу вам рећи: ја и јесам Један велнкн локар. Вио сам већ и чуве« ка.да ми се десила незгода. Једна велика незгоДа!... требало је да наггишем .једну кљигу. То је врло у моди. Ни један велики спецпјалиста ннје до» стојан свога имена ако пије написао сг.оју аутобиргра,Фнју. Прнчу о љсгови.м првнм годннама. 0 операдијама под немогућим условима, ноћу ... Најзад, св% аваитуре једног младог лекара почетника. • Несрсћа је у томе што ое меии није ннкад пишта догодило. — Наравно да пе, рекох ја. Једиа породица врло богата, добре студпје, пракса одмах створена ... — Тачно. Никад мн ништа иије недсстајало. Успех, новац, једна варијера без догађаја... Како од тога да направ-им кљнгу? Немогућио. Зато сам постао скитннца. Тражнм авантуре на улици: децу која се рађају по железничкнм нли трамвајскнм чеваоницаМа. АЈшта се менн догађа? Ингата. И кад ми се пешто и деси, амбуланта је ту, мнпут доцније. Шта троба да се ради, у иаше доба, да би се дозкивела једна аваптура? Гледао ме је право у очи, и сасвим озбиљно. Ја поново напуних љегову чашу. — Нисте задовол>ни? Не заннма вас, а? рече у иронији. Уосталом, баш ме брига. Могу и да вам испричам свој живот. Доста сте мп иића платнли. А ииаче вас не позиајем. — Имао сам једног пријатеља, поче оп лагаио, био је мој иаиијеит и врло болестан. Патно је од шећерне болести. Ви нпсте лекар? Не? Имао је дивну жеиу, Марију. Њу сам такође лечио. Да ли сам вам рекао да сам бпо чувеи лекар у вароши у којој смо живсли? Где? Ннје важно. — Да. Он је био мој пријатељ и имао .је шећерну болест, која се врло добро лечи. Инсулином. Продужује живот годннама, ако је човек обазЈшв. Да вам објасним: сувише шећера у ва. шој крви, тада узимате инсулнн. Да б'и уравнотежпли дејство инјекцнје, ви једете шећер, тачно колико је потребно. Наравно, те дозе морају бити сасвим тачне. Алн, он је и пааио, јер је цолео да жнви. — Уосталом и ја сам га помагао својим знањем. Забранио сам да нико оспм мене, не сме да му даје инјекције. Заједно смо често ишли на пецаље. Не миого далеко, али ипак изван вароши. Он је био висок и крупан чог.ев и требало му је миого кретан>а. „Ја сам носио игле, и амнуле ннсулпна, а он је посио собом увек шећер. Зашто шећер?^Објаснио сам вам мислим, да сви диабетпчари посе собом шећер да би сузбили јако дејство инсулина. У кретању, прпродни шећер у крви сагорн, јаким напрезаљем. То се зове „шок инсулина". То је исто тако оиасно, као п сама болест, али у обратиом случају. Добијете шок, и пооле неколико мннута, свршено је. Године лечеља очишћене. су за неколико тренутака. Зато, болесници носе увев собом шећер. „Рихард је волео да иде на пецање самном. Осећао се некако сигурније. Био сам љегов лекар. „Тога дана, пропашли смо једно место на Дунаву пуно риба, п били смо тако поносни нашим ловом да смо се удаљили доста од вароши, у пркос

Ако хоћеш казаКу ти. Сви Иати при^јатељи зиали су, осим тебе, идиоте бедни. Вио си много сигуран у Марију. Веровао си да само тебе воли. Али ја сам је лечио, ја. Ја сам био љен лекар, њеи ^овереник. Мало по мало, постали смо иријатељи, велнки пријатељи. И почео сам да је волим. Х тјр сам да је отргием од тебе. Да је имам за себе увек. Она се бојала развода, онда сам удесио да нестаиеш. „Очи Рпхардове гледале су ме са страхом. Вндео сам како са љеговог лица иестаје бледило. Бес га је обузимао. Днзао се мало по мало са земље. Круппе капљнде зпоја ороснле су му чело. „Ти си тај који сп .је преклпљао да дође први пут код мене. Опа иије хтела. СеђанГлп се? Ти, ти Си је иатерао да ме упозна. II сад пе можеш впше нншта. Не можеш чак нп да мн одговорнш... „Он је тешко дисао. Ја сам слегпуо раменнма, и почео сам да се смејем гласно, врло гласпо-. „Он је иостао сасвим црвен, бес је врно у њему, ломећи све прецреке које су га бнле нриковале за земљу. 0-

струје која је била доста брза. Враћајући десила нам се несрећа. Барка удари на једну стеиу, и ухваћена у вртлог, поче се нагло иагћшати. У маЛо се нисмо нодавнлн. Сва наша одела и ствари, иропале су нам. „Ои се није много љутио, јер сам му био дао ннјекцију. Дрхтећи од зиме, креиули смо ирема вароши. Корачали смо два часа, кад ја одједиом прнметим како је мој пријатељ почео да бледи. Пресекло га је, вао муља, и паравно да се уплашио, почео ме је преклиљати да му дам шећера. Ја га нисам имао. Сва резерва пала нам је у воду. „Мој нријатељ је био врло велпки и тежак човек, и уморио се од брзог хода. На тај иачин је истрошно своју снагу сву. Није требало да се толико жури иосле инјекције. Свакн лекар би му то забранио. Ја сам, такође, морао да му то забраним. „Јесам ли вам рекао да је имао жену, Марију, нешну и леиу? „Дакле, слушајте. Мој прпјатељ је лежао на земљи у шОку а ја нисам могао нншта да му помогнем. Да га носнм нисам могао јер је бно огроман. А још мање да га оставим сасвим самог... Слика Марнјина изиђе мн иред очи. Марнје са тужннм крупним очима... „Обузе ме ужасан бес. Знате опе животнњсве љутине. Клекпем поред љега. Лице му је било укочено, али су очи још паметио гледале. Знао је да има још свега неколико тренутака да жнви. „— Готов сл стари друже, рекох ја гласно. Умређеш. Чекао сам тај тренутак већ нбт година! „Његови капци затреперише и он учини ужасан напор да се нсцравн. Ја сам продужио јасним гласом, наглашујући сваву реч, да би ме добро разумео: „— Слушај ме добро, све сам прорачунао, и спремио. Могао сам те имати раннје већ одавно, али ја сам намерно чекао. Нико ме не може ника.да оптужнти. Цео свет ће ме жалити да сам нзгубио свога најбољег пријатеља! „Клекпем поред љега, и ако су ми колена дрхтала., али сам продужио да говорим: „— Знаш лн зашто сам те убио?

слобођен, са нромуклнм гласом, ои устаде и пође мепи. „То ивде било озбиљно. Он није могао да ме стигне, он је бно болестан, умирући. Само мало да потрчнм ... „В.и нисте лекар? Не? Истина, питао сам вас већ једанпут. Добро! Љутина н бес имају чудне последпце. То је важило и за мог нрнјатеља... Бесна љутина натерује на рад жл.езде са адреиалином, а адреналпн мобнлише шећер. Добио је одједном снагу да савлада шок, да устане, и да пође за миом. „Ја сам бежао. Тако се бежп само у иајужаснијем сну. Окретао сам се, скраћивао размак, а ои је бно увек за мојим петама. „Колико сам времеиа трчао? Не зпам, јер трчим још :.. Били смо па друму и ја дам знак једним колнма која су пролазила. Објаспио сам да се десила иесрећа н да је требало пренети хнтно ог.ог човека у болннцу. Одмах да га лече, ако ннје било доцкаи. II није било доцкан ... „Шта је с љим сада, где је? Не знам. Не тиче ме се. Ако се сретнемо, мислим да не бн нмали мпого једио другоме да кажемо. Зар пе? Верујем да би нокушао да ме убнје. А у ствари, ие би вредело труда. Ја сам већ одавио мртав. Већ десет годпна ... Захваљујући њему ... Уиншгио ме је." И застаде. Ја сам схватио да је завршно ирнчу. Ннсам могао да одолим а да не шанием: ,.Вн сте ретко храбар човек!" Његове очи гледале су у даљину кроз прл>аво окно прозора кафанице. „Ах! да ... морало се бити, разумете. Треб.ало је растерати тај шок. Само једна надчовечанска љутнна могла је да помогне том чуду. Тада сам измислно ту причу са Маријом. Знао сам колико је волео своју з;епу, часну п ноштепу уосталом, и колико је имао поверења у љу. Зиао сам да не би могао да поднесе мисао да га она вара, и да воли неког другого. И бес који га је бно обузео, вратио га је у свет живих. А то је гато саи и тражио: алн чудновато како сте ви то одмах схватили, ви. А. ои, мој пријатељ, није ми пнкада веровао. А инак. био ми је пријатељ. Ои ме је упропастно."

(жетиТИИМКММ »Уобрамени болесник«

лијер је имао право: смешпа /у ( је а истовремено и жалосна ствар — уображеНи болеснив. Али — иева Молијер опрости! — Са медицииског гледишта. иема уображе* иог болесника у иравом смнслу речи.Јер или се човек осећа болеспим н снда је оп, са свога гледишта заиста болестан, пли се ои и осећа а и сгварио, тј. објективно је болестан. Према томе ннтаље је постоји ли само субјсктнваи осећај или иостоје п објев« тивии, мелицински зпаци, пли како се то стручно каже, симитоми болести.Обично кад се човек разболи постојв н субјевтивни тј. оне које болесиив осећа и шигмећује н објектнвип, тј. о-< не које лека.р може да утврди, знаци оболеља. Међутпм ти субјектнвни н објективни зиаци не морају бнти у сразмери једно нрема другнма. Врло често се догађа да су бпло суб-јектнвни, бпло објективни зпаци испољеннјн. То зависи од темперамеита, иителнгеиције и болесппковог васпнтаља, а н од нрироде саме болестн. Особе које нису, нлп су врло ретко боловале, недовољно' пителнгснтне и доста прнмптпвне, лакше оболење, просту к'ијавицу нли грчеве у трбуху услед лаког заналења црева, подпосе мпого теже од мпого озбпљнпјег оболења. С другђ пак страие озбпљну болест, али која не даје некс за њпх видљнве нли осетне знаке, као што то често пута може рак да чиин, подиосе много лакше, па чав н олако схватају. Међутим има особа које субјептивни осећај болести врло тешко подиосе. Сва осећања н све осећаје опп необпчио преувеличавају, али — осим у случају када то, нз нарочитог питереса чнне — не зато што би то тако хтели, већ стога што њнхов нервпи (живчани) систем свакп осећај, као под мнкроскопом, увеличава по иеколико десетина или стотина иута. Када такви преувеличаип субјевтпвни осећајп не одговарају објективном, лекарском иалазу, каже се да је болесншс „уображен". Међутим медицина јога иије у стању да мерп физичвн (телесни) осећај или душевна осећања једиог болесника, као што може да мери телесну топлоту нли број срчаннх откуца.ја. Ако се један болеслик осећа много гаре или теже него што би то одговарало објектпвном стању његове болестн, то је само доказ да оп, услед ма којих разлога, нптензивније прима целокупио стање или да је објектнван начии испитивања болести нсдовољан да се утврдн права озбиљност сболеља. Ова.ј случај се догађа када болесинк иако му је лекар ревао да није тешко болестан, ускоро и изненадпо умре (такав случај је пред рат био опнсан у повииама!), а други случај је у пптању код већине нервних (жнвчаних) и душевних болесннка. „Уображени болесник" је стварпо уображен само за околпну. За себе, он је и то тежак болеспик. За лекара ои је болесник код кога субјектпвпи зпапи не одговарају објектпвннм, али он је болеспик, често пута врло тежак за лечење. Таког болесника теже је и незахвалннје лечитн од неког заиста озбиљиог срчапог пли бубрежног болеспнка. Међутим у врло велпкој већинп случајева и болесиик и љегова оволнна треба да знају да истаиа објективпн знаци ие одговарају тежшш оболења коју он осећа — јер ажо одговарају онда болеспнк није „уображен", већ је стваран болесник — те према томе пема никакве оиаспости по живот, али да се болесник мора да лечп, пажљиво и стрпљнво. Најгоре је „уображеном болеснику", како га околииа назива, рећи да му ннје ништа. Много боље је рећн му да је заиста болестан — што н јесте у ствари јер нико здрав ие прави се болесним! али да љегова болест није тешке природе, да се она може и мора излечити, само треба стрнљеља, добре воље и повереља у лекара који га лечи. др. а.