Књижевне новине

ЗЕМЉЕ М ДОГАЂАЈИ

Три слободе

СЛОБОДА ШТАМПЕ, СЛОБОДА ПРЕД ЗАХТЕВИМА ПУБЛИКЕ И СЛОБОДА УМЕТНИКА

књизи коју води његова ј] секретарица, за наш разго-

вор је било предвиђено

свега пола сата. Директор · или Како они то зову: интендант — највеће немачке радиостанице мУ'рВа у Хамбургу је веома заузет човек. Али књижевник Ернст Шнабел, који је на тој функцији, задржао се у разговору са мном око два сата, То ипак не значи да је лакше описати разговор с њим, Напротив, Шнабел је човек од око че. трдесет година, који је дуго био морнар, па је постао романописац. После рата, када су Енглези организовали МУрБа (скраћеница преведена значи „Северозападна немачка радиостаница“), Шнабел је прво био сарадник, затим шеф радиодраме и на крају интендант. Захваљујући њему и неким његовим друговима, такође књижевницима и припадницима „Групе 47“, МУ/ОВ, је центар напредвих уметника Западне Немачке, а пошто је финансиски јак, и нека врста мецене. Тако на зидовима свих канцеларија висе модерне слике. Шнабел за то каже: „Па, и наши

сликари морају од нечег да живе, а то је једини начин да и њима помогнемо, док се телевизија не учврсти“, Да бих се ипак некако држао реда, и да бих остао кратак, ићи ћу по питањима која сам склопио у три главна, да (бих штедео његово време. -

Питање слободе штампе у Немачкој. Случај Хундхамера, односно забрана већ спремљеног говора Моше Пијаде преко Минхенског радија; чињеница да је канцелар Аденауер одмах после свог избора критиковао напредан став му'ррба и да сада постоји тенденца владиних кругова да се моћна. радиостаница подели на више слабијих; најзад, идеја о стварању такозваног „Ленцовог одбора“ у коме многи виде зачетак неке врсте Министарства ин“ формације,

„Немачке радиостанице су у начелу потпуно слободне пи независне. На њиховом челу стоје надзорни одбори, који се у разним федералним јединицама бирају на разне начине. Код нас, у Хамбургу, чланове надзорног одбора бирају Влада, синдикати, верске заједнице, а не партије, Надзорни _ одбори воде централно финансирање, програм и радиостанице. Код нас је седам одборника, сваки се бира на седам година, али сваке године се по један замењује.

У Минхену је господин Хундхамер не само претседник Парламента и министар просвете, него и пре: седник надзорног одбора радија, Он дакле није захтевао скидање са програма интервјуа са Мошом Пијадом као министар или као влада, већ као претседник надзорнног одбора. Разуме се, тешко је поверовати да Хундхамер у радиу не спроводи своју, владину и, најзад, партиску политику. То је у разним случајевима различито. Код нас, например, не бисмо послушали такву интервенцију. _

О расформирању наше радниостанице, каква је сада, није једноставно говорити, Тачно је да нас је канцелар критиковао, Ову радиостаницу, овакву каква је, организовали су Енглези као победничка сила. Њоме је обухваћена заиста велика теритофија. Тако је дошло до ситуације да је например чак и Келн програмски у зависности од Хамбурга. С једне стране је разумљива тенденца да ти градови дођу до самосталности. По-

–

ВИЊЕТЕ НА ОВОЈ СТРАНИ ИЗ КЊИГЕ Е. ШНАБЕЛА „ИНТЕРВЈУ СА ЈЕДНОМ ЗВЕЗДОМ“

(Рад Герхарда шулца)

политику '

У ЗАПАДНОЈ НЕМАЧКОЈ

ИНТЕРВЈУ СА КЊИЖЕВНИКОМ ИМ ДИРЕКТОРОМ РАДИО ХАМБУРГА ЕРНСТОМ ШНАБЕЛОМ

готову што се сматра да је Келн католички, а север прогресивни центар. Чини ми се да је подела мМу/рНа неминовна, јер локални закони су већ донесени, а њихову извршност спречава само статус Енглеза као окупационе силе, и тим средством није здраво опстојати, Мени лично је жао што је ова наша идеја, да Заладна Немачка добије један слободни и снажни културни центар, као што је Берлин био за целу Немачку пре Хитлера, осуђена на пропаст,

Што се тиче такозваног „Ленцовог одбора“, можда није правилно говорити о нечем што заправо још не постоји. Поборници тога пројекта, а нарочито посланик др Ленц, иницијатор, тврде да су штампа и радиостанице злоупотребиле слободу и често долазиле до скандалозних и нетачних информација из владиних кругова, Због тога би, по њима, требало створити координациони одбор свих грана власти који би једини био меродаван да даје информације и који би био једини извор штампе и радија. Министарства нас нерадо обавештавају о свом пословању. Да постоји одбор који ће их натерати да нас обавештавају о свему, било би добро. Али како је већа опасност да би такав један одбор само свуда износио „званични став“, уместо 06јективне информације, сматрам да би штета по демократију била већа не. го корист“,

Од разних људи сам чуо, да је некима програм Мму'ОрЕа превисок, а други се жале да има исувише кича, Како ви и ваши сарадници мислите 0

проблему који се намеће због разних захтева разних слојева слушалаца

% г>

„По нашој дефиницији радио постоји, прво, да би испунио жеље, и друго, да би изазвао жеље. Разуме се, постоји једна велика тешкоћа, кад се узме у обзир тежња великог броја грађана за лаким и сасвим лаким тачкама програма, и наша тежња да културно уздижемо и просвећујемо преко радија. Енглески ВВС је тај проблем решио на један начин о коме се мното може дискуто“ вати, Тамо емитују три врсте про“ грама, за три развојна слоја публике. То они чак раде врло вешто, например, чак и политичке вести, које су у основи једнаке у све три врсте емисија, различито су обрађене за разне захтеве. Ја ипак мислим да је такав рад, Нако је за сараднике и уреднике радија најједноставнији, јер тачно знају коме се обраћају у којој емисији, прилично опортунистички, Наиме, он значи да се оваком дф оно што тражи, али да се људи из радија одричу сваке тежње за, мрзим ту реч али морам да је искажем, народним просвећи-= вањем. А мени лично не би било

пријатно да радим без таквог идеала. Тренутно, у нашим емисијама је 3:1 за испу“ њавање жеља. Што значи, око 75% програма се поводи културним нивоом већине наше публике, а око 25% емисија покушава да тај ниво подигне.

Ви сте аутор више познатих романа и збирки приповедака. Да ли је ваш рад у радиу Узрок што се не појављују нове наше књиге7 Да ли се јошг осећате припадником »Групе 472«

У мојим годинама 40век треба да буде начисто с тим да ли ће ло-

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ Х ЧЕТВРТАК 15 ЈУЛ 198

стати Гете или не. И ја видим прилично јасно у Том погледу. Мислим да има активних књижевника у Немачкој од којих не пишем нимало лошије, или, искреније: од којих сам сигурно бољи, Али, исто тако сам уверен да не би био никакав губитак за немачку књижевност ако не бих више ништа писао, што, уосталом, важи и за њих. Поред тога, код нас је ситуација оваква: један издавач ми је, например, недавно понудио да прештампа један мој морнарски роман у загарантованом тиражу од 30.000 примерака, са врло повољним финансиским условима, али само ако избришем неколико детања који су „неморални“. Настрану, што су ти „детаљи“, по мом схватању, врло невини, Чак и да нису! Али, видите, да живим само од писања, тешко да бих себи могао дозволити луксуз да одбијем ту понуду и да изгубим могућност да две године несметано живим и радим, јер је хонорар, који ми је на тај начин пропао, био тако велики, Све то не значи, да се за будућност одричем бављењем књижевношћу,

Што се тиче „Групе 47“, веома ме је радовало када сам могао да уђем у њу. Најлепше у том сусрету, заиста напредних немачких писаца после рата, било је да то није било никакво удружење. У почетку, то је било просто састајање _ младих писаца који су се међусобно непоштедно критиковали и анализирали, и тако помагали један другом, и које је одликовао, у неку руку, зајед= нички став према животу и слободи, али никакве заједничке литерарне или расистичке концепције, Сада то није више тако. Чланови групе се више тако отворено не критикују на састанцима, али су зато створили неку врсту клике и фирме која хвали производњу својих другова, Позитивне критике у јавности о члановима групе увек пишу други чланови групе и ујсе уегза. Мени то није сасвим симпатично, и ја сам то 0отворено рекао својим друговима. Иако је то још увек једина група немачких писаца који нешто значе у нашем културном животу.

Хтео бих још да кажем, да је по мом мишљењу најдаровитији члан Групе, и уопште немачки писац који највише обећава, Хајнрих Бел. Он је високоинтелектуални тип, а скоро неинтелигентан човек, што је, по мом мишљењу, идеалан спој за писца. Не верујем да ће се икада ослободити католичког утицаја, али ће ипак увек писати истину. Читао сам у рукопису његов нови роман „Деца отаџбине“, Бојим се да је и Бел у опасности да падне под утицаје других, нарочито америчких писаца, са којима заправо нема ничег

ИВАН ИВАЊИ

„заједничког“,

Зачарани принц и десет најбољих |

Пустош у трену, у магчовењу

ТАНАСИЈЕ МЛАДЕНОВИЋ

ТРЕНУТАК САВРЕМЕНОСТИ |

(ТОРЗО)

Као посљедњи ехо у простору ч времену,

· Као немерљива сила над људима м стварима, Пустош: која се расиветава у нама ж над нама У трену који је можда, само дан ил само ноћ. Можда збир свих тренутака. Можда вечност сама. Нетпостојанија вечност од свих вечности под звездама У овој суморној васионм, згроженој м зањемелој заувек Над неделима наших визија и налимс снова, Најлетштиг “ најсмелијих м најлуђих

Мисли “ жеља слободних као

Као самоуништење,

У избљеделом тлаветнилу јаст

На мркољ жалу ноћи њишу

цч ватром нешто дозивају на

ч обриси брегова нису визе

Тишином најлуђе До краја живота,

До последње кати Романтична љубав

Али куда с њољер

У једно доба туге

будућност.

Као кише цм снегови, Као ветрови ч као муње, Као сунце, ц траве, ц пожари, з воде.

Вечност творачких цм разорних мисаоних изгарања Великит као живот. И као смрт страшни.

ребовч гоне чавке суморне

ч ко бели ламтиони нестају лаких облака јата. Спуштамњ засењене очи м мислљ моје уморне трате посустаље авионе ж брундање моторних стаката.

Крајичкомљ варљиве свести сагледам мпоге злокобне варке цч нове надстварне визије ч потхвате за још тежа бестућа. ,

се детињства барке,

џ мутном огледалу вода умиру сенке кућа.

Неки незнаним градови, ко бродови, бацају сигнале

тистуцалој кори света.

На часовнику времена сказаљке су за тренут застале, небом су синуле падалмце ко вратови сунцокрета.

Острвља далека Тону под теретом експерименталне епохе

на јава ни тужна, слутња,

Иза потмулих експлозија остају једино плохе, кључеви увис дигљујти, гроза и гола Ћутња.

Печурке цветају беле ко раскошни букети цвећа, ко гејзири вода тренутихт из прича ч из романа: тучином мирног плавила тустош се шири долазећа, ч торки мирис века, пч разуларених дана...

И у свелиј томе: Љубав.

Човека према жени. Човека трема човеку. Љубав као вртоглавица најзаноснија

Под свежим зелењем ц небом атрила,

Под луковима ц% аркадама засењениљ Тиштитољ сунца, тилимном јутра.

кукавне тдеје

О миру % срећи све до саме смрти,

до краја света. љубавнога грча. деветнаестог века.

Љубав, Човече, тетребски усмерени, Љубав, Жено најженственија,

Податна ж сочна, Жено лудих ноћи, Жено моје крви и моје мушкости,

Куда с љубављу

Кад сви местајемо ц сви увиремо

цч стрепње

Које разбија сва земаљска, језгра7 Можда ч она најнедокучивија. Можда ц она најнесхтватљивија.

Јер, лако је разбити језгро материје,

ал ко ће натравити бомбу Љубави да њоме разастре љубав по светуг Жено, ја сањам зору човечанства, Заједно с тобом јутро мога дана

И сан моје ноћи на твојим грудима,

Када млљлечно спавам као жакво дете,

Чедно заљубљен, уморањ ч сетан,

Тетребски усмерен И дубоко смртан.

% тетребски снажањ,

„а романа на свету

Лондон, јула ОДОСКОЦИ на Трафалгар скверу прскају и преливају се на сунцу у жутим, плавкастим и зеленим бо“ јама; ветар разноси капљице воде уоколо — на људе који седе на клупама са раширеним новинама у рукама. Шта читају» Марлена ЛИтрих стигла је у Лондон; има ли она или нема шездесет година; шта мисли о Енглезима; зашто енглеске девојке иду са америчким војницима; краљевски пар становаће отсад за време викенда у Виндзорском дворцу; итд. То је све мање-више свет ватрометних сензација, брзих, пролазних, безначајних, али без којих се новине скоро не би могле замислити! Али оне, ипак, прате и коментаришу и културни живот Лондона, пажљиво и праводобно, посвећујући сваком догађају тачно онолико простора ко“ лико он по својој вредности заслужује. Јер, ту има о много чему да се говори, По пет и шест концерата у току једног дана, око двадесеј пет сликарских изложби, опера, ба: лет, тридесет седам позоришта, био скопи, — о свему томе треба реће понеку реч, мако је сезона при крају и лето (тмурно, варљиво, прохладно енглеско лето) већ наступило, .,

Програми (биоскопа најчешће се мењају; филмови су претежно амерички. Тродимензионалли филм ме је највише заинтересовао и ако већ

МАРТИТА ХАНТ

о њему треба сад нешто да кажем, то је онда ово: синемаскоп није ништа нарочито! Фиксација ствари и људских ликова у дубини простора тек понекад има изразите, флагрантне визуелне ефекте; иначе, других

битних разлога од одичног _ филма нема, „Фантом из улице Морг“ био је бучно реклами“ ран и позитивно оцењен, па ипак у том – филму (рађеном према новели Едгара Алана Поа) осим наивности, грозничавих, стравичних крикова,. стандардних сине= маскопских трикова; нож бачен на девојку лети ка публици, пушча“ но зрнб такође итд. = нема ништа друго,

Позоришта дају углав= ном ревије, музичке ко“ маде, комедије, и свега неколико озбиљних дела, У Феникс позоришту у коме наступају позна“ ти глумци Вивијен Ли и Лоренс Оливије, прика» зује се такође комедија — „Зачарани принц“ од Теренса Ретингена, „јед• на пригодна бајка“, како је сам писац назвао своје дело. Комад је и“ Мао приличног успеха код публике, и даје се, како је то овде обичај, целе сезоне, непрекидно од петог новембра прошле године!

„Зачарани принц“ је лагана конверзациона комедија, без много ак« ције, без дубљих психолошких са-

(Наставак на шестој страни)