Књижевне новине

Iz wo. —– _

——

II . .——— fu. a. q O _ ._—5– -– = – II. _Z——

o ——

"ze

OL. ZU ID e

.—:

—— ——

_—

a II ~.

25. —r—

=: — e _- O

= eš

<. a_=

> o: O > —_ s — đ— ––Đ3I–ı —--. l—--CIČ Ž165561–4Žč____________________ ___ __ ___ _________ |—— –J_— —— –_— _— –_______ ___ ______ ________ ____. —__-—--_-----_----- _——__—_--_____________ _________________ ______

_—=-

= S a = <= e

Ke s =

|| j ji

IJ —____ _ ___________ _________ _____ __ __ TT r —

| ——_ _-_—_-——__— —_— __-——-«ć-_—-- _--- _ -__- __ ___ '"·ČČ_________________ ___ ___ _____ ____ _đ ——_—_— __—__-—__ —--—— _— –— -—- —-- K––- - –- | _–-—__ ___ ___ __ _____—

· Pavle Maletin je teoretski raspravljao o nekim člancima u

\ ı * XI

PRIKAZI BELEŠKE

RADIO B-OGRADA

Enfant ferrible beogradshog radija

Premijeru „Ožalošćene porođice” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu prikazao je Miođrag Protić: „posmatrana kao umetnički rezultat, označava pre svega, veliki rediteljski uspeh Mate Miloševića koji je izišao iz trađicionalnih okvira realističke režije”. I sve ostalo u ovome prikazu Miodrag Protić je rekao na još indiferentniji, prazno verbalistički način, Većina njegovih prikaza i beleški ođ takve su vrste: niz uigranih fraza, bezličnih i površno novinarskih koje se | okreću i premeću po potrebi. Enfant terrible Rađio-Beograđda piše starački standardno o svemu i svačemu: o knjigama, časopisima, filmovima, pozorišnim pretistavama, slikarskim izložbama i tako dalje.· Njega slušaoci mogu da čuju na Sleđeći način: na jedno uvo prime a na drugo puste. Ako im se neki prikaz učini vređan pažnje i dosluha, onda je M. Protić bio skroman, bez „univerzalnosti” i svekompeteneije. Nažalost, on je retko takav.

Melvilov roman

veliku alegoričnu i mitsku epopeju o ribolovu i čoveku u borbi sa Zlom u svetu i kosmosu, prikazala je Nađa Marinković, naivno asocirajući na teze iz dela i predgovora. U žurbi je zaboravila. da pažljivo pogleđa ko je ovo gusto i bogato jezičko tkanje preveo na naš jezik, pa je napisala

đa je prevodilac Borivoje Neđić, umesto Milan Nedić koji je na ovom delu godinama radio i zaslužan je bar pomena

ako ne i pohvale.

Najbolji odlomak pročitan na ovoj rađio-emisiji je prikaz knjige rano preminulog Volfganga Borherta

„Oeneracija bez milosfi“

Književnik Mihailo MRažnatović i sam je doživeo strašna ratna zbivanja u našoj Revoluciji pa je đobro razumeo Borherta i njegovu izmrcvarenu svest... U svom izvrsnom prikazu Ražnatović piše: „Borhertova knjiga je najteža optužba

protiv hitlerovske Nemačke... propast čoveka na krvavom

razbojištu gde mu je glas ugušen Kkrikom rata i niko ga ne čuje. To je poklič ranjavog inđiviđduuma, košmarskih njegovih priviđenja, pustošnih njegovih sagledavanja i sparušenih saznanja: za dan koji ne bi bio noć, za život koji ne bi bio smrt, za sunce koje ne bi bilo zagrobna tama rake. Kroz nenadmašnu igru svesti i potsvesti, kroz razbijenu lupu posmatranja, kroz haosnu, satanski isprepletanu viziju stvarnog, mogućeg, nemogućeg, doživljenog, smišljenog, obesmišljenog sveobuhvatnog. Skok je tu iznađ remarkovskih tužbi, glezerovskih mlađićskih tuga i renovskih slika: Borhertovi potezi presekli su i samo dno, doprili do Krajnjih granica i izneli opustošenu dušu i raskrvavljeno srce čoveka: kao zastavu, kao simbol za okupljanje preostalog ljudđstva”. Međutim Ražnatovićev prikaz Lorkine „Krvave svadbe” neobjektivan je i suviše patetičan.

Roman MDobrice Cosića

prikazao je Marjan Jurković, dosadno i stereotipno, upoređujući „MKorene” sa romanom „Daleko je sunce”. Prvi Cosićev roman je bio .,više uspjeh Knjižarski, nego književni” jer je imao đesetak izdanja. ,U novoj knjizi — Koreni teško je prepoznati autora romana „Daleko je sunce”: doslovno: teško je prepoznati. Ne zato što je promijenio temu, svijet koji nam je prikazivao, već zato što se autor gotovo sasvim izmijenio. Ovaj način kazivanja. nije više onaj stari, kompozicija je nova, rečenica je nov, rukopis piščev nije onaj koji je bio...” i tako đalje, a na kraju Jurković i banalno završava: „Poslije ove knjige mi sa još većim nadama Bleđamo. u Dobricu Cosića”,

Roman „Ljubi bližnjega svoga“

prikazala je Nađa Marinković. To je roman „koji nastavlja umetničko uobličavanje Remarkovih duboko proživljenih događaja iz poslednjeg rata, to je roman čija ideja istaknuta | u naslovu snažno prožima celokupno stvaralaštvo ovog rado čitanog pisca” itd. Nađa Marinković piše uvek slične prikaze: oveštale, bez stava, a često i rečenicom koja ima mno-

go pretenzija a nikakvog dejstva, blagoglagoljiva je i Dpo- | malo u tom svom glagoljaštvu suvoparna. Izgleđa da joj se | svako delo dopada, i da je sve što prikazuje lepo, duboko, značajno, najuspelije itd.

O lirshim beleškama Mirha Vujačiča

koje su se pojavile u izđanju Prosvete pod naslovom Mostovi rekao je nekoliko svojih zapažanja pesnik Dušan KMostić. Knjižica je po svojoj estetskoj vređnosti više dokaz plodnosti nego izraz Vujačićeve poetske snage. Kostić međutim izbegava da tako kaže već piše za Vujačića ,,Kao Što je zapostavio, ali samo ponekad, ukus i meru: uz veoma đobre pasuse najčistije lirike dođu padovi koji tako kvare utisak”. ;

Prihazi časopisa

Izgleda đa su danas časopisi daleko manje traženi nego ranije. Citalačka publika voli ili roman ili novine. Zbirke pripoveđaka i pesama, a naročito časopisi, kako kažu naši izdavači, nesrazmerno su manje tražewi. Prikazima časopisa Radio Beograd hoće da zainteresuje publiku ali ih nažalost, prikazuje konvencionalno i dosadno: pobroje se autori i njihovi prilozi sa đve tri banalne propratne reči Kao: u vezi sa, solidno postavljen, donosi i, uspeo đa... i tako dalje. Prikazani su časopisi Jugoslavija, Književnost, Republika, Krugovi, Naša stvarnost, Letopis Matice srpske i dr, Samo su Jugoslavija i Naša stvarnost prikazani nekonvencionalno.

Našoj stvarnosti, i njegov prikaz je jedini značajan i po stilu i po koncepciji.

Sliharshe izložbe

KMritičar Đorđe Popović prikazao je niz slikarskih izložbi često stereotipno, naprimer kađ kaže za Mirjanu Mihać da

je ona „,đarovit i temperamentan slikar, njena shvatanja O umetnosti su uglavnom već zrela i formirana (koja su i

kakva ta shvatanja kritičar to ne Kaže), a zanatska traženja na dobrom putu (kakvom, i kuda vodi taj put to prepušta

slušaocima koji su izložbu gledali da sami pogode). Slično, sa manje ili više stilskih otstupanja, svežije ili Sa nezain-

teresovanom recenzentskom apatijom, Popović je prikazao niz izložbi među kojima i kineskog slikara Saburo Kuratija.

U istoj emisiji slušali smo o izložbama Đorđa Popovića, Aleksandra Tomaševića, o izložbi reprodukcija Van Goga, velikog holandskog majstora koji vrši znatan uticaj na našu. najmlađu umetničku generaciju. Zatim o izložbi kopija detalja sa fresaka u crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, 0 izložbi belgiske grafike, o međunarodnoj izložbi dečjih Crteža, pa o izložbi šestorice slikara: Aralice, Gvozdenovića,

Relje Milosavljevića, Ivana Rađovića, I. Tabakovića i M. Serbana i dr.

„Ljubav je svemu Phriga“

komeđija Jovana Konjovića izveđena. prvi put u Srpskom. narodnom pozorištu u Novom Sađu. Po kKkritičaru Radio-. Beograđa ova komedija u kojoj se ismeva sivo đotrajavanje reakcije, bivših viših društvenih slojeva, u literaturi i Scenskom pogledu prevazilazi „Večeru” Skenđera Kulenovića i. „Prst pređ nosom” Jože Horvata. aaa

U nizu drugih beleški i prikaza zabeleženi su i drugi značajni kulturni događaji: roman Brvina Sinka, razna gosto-. vanja, izložba pripadnika Armije, i drugo, tako da se za. mnoge emisije može reći da su bile raznovrsne i zanimljive..

Treba angažovati mnogo više saradnika, napisi bi mogli biti' kraći i jezgrovitiji, a i ujednačeniji, da ne idu uporedo banalno-stereotipni uz literarno vredne i nađahnuto pisane prikaze. Nažalost ovih drugih bilo je vrlo malo,

A. L.

—I\

NJIŽEVNE”"”NOVINE

1 7

A istom mestu gde je.

nedavno održana izlo-

žbe rogovlja i trofeja održana je i izložbe sportskog ribarstva. Data je kao očigledno sredstvo u nastavi da potkrepi niz kođ nas. Šaran, klen, som, beli som iz Tise, štuka, još neke ribe lepo su postavljene u podvojenim akvarijumima. Dok su mrtvi primerci u tesnim i kratkim ~ staklenim ·cgcilindrima manje privlačili pažnju posetioca, dotle žive ribe po akvarijumima zadovoljavaju „radoznale posmatrače, osobito decu.

Sa malo više smisla i truda,

iako je prostor ograničen, ova se

·izložba mogla bolje, življe i potpunije urediti. Tako, naprimer, na karti sportskog ribarstva ima krupnih nedostataka. Prirodno je da nije lako prikazati u mnogobrojnim našim rekama sve, ribe. Ali, svakako nisu smele dase iostave. one reke koje su još uvek bogate retkim ribama. Tako, naprimer, na karti nije obeležena Ibrova pritoka Studenica, koja se, po svoj prilici, može ubro-

jiti u red reka najbogatijih ret- ,

ama a

predavanja o vrstama riba.

pastrma i.

požudno fragaju sportski riboloVel.. i ;

Dugačka gorska reka Studenica od izvora na planini Goliji do ušća u Ibar probija se! neprekidno kroz klisure i klance. Prava gorska reka. Visinska salmonidna vođa od izvora do ušća sa tri područja: pastrmsko, lipensko i mrensko. Ovo poslednje je najkraće, skoro se i ne oseća i sVe-' deno je na par kilometara ispred samog ušća. Za vreme povodnja ove se zone proširuju, odnosno ribe jedne zone prelaze u druge silom prilika. ra

Nadaleko je čuvena stuđenička pastrmka. U državnoj arhivi sačuvano je pismo, mitropolita Melentija Pavlovića, pisano 23 novembra 1831 godine Sofroniju jeromonahu studeničkom, gđe mitropolit kaže: „Još nami sad kao anđelski glas u ušima zvone pesme' vaše, kojima ste nas uveseljavali, preslatka ribica vaša kojom ste nas časfili i sad kao da nam se topi :u ustima kao medovina...“ Dakle, zna se da je ova reka bogata pastrmkom, Ali ona je isto tako bogata i lipenom. To ne znaju ni strasni pecaroši, čak ni oni koji izučavaju

naše ribe.

| navođi pĐo Sternu).

“tumače đeci. Posebno je značajno što se kao sporedni pro-

kom ribom lipenom, za kojom Mwy|

SVET PODVODNE LEPOTE

Ž-

e MALI SVET VELIKOG SNA 0 MALI SVET VELIKOG SNA e

MIDI PIIIIJIIIT IFi{py0[}} [}| |M

(Povodom izložbe „Muzički izraz defefa“)

Profesorka Sredmje muzičke škole u Zagrebu, Rli Bašić, priredila je, sa sopstvemim, materijalmim, sredstvima, izložbu „Muzički izraz deteta” — prvo u Zagrebu, a onda u Beogradu. Kroz ovu izložbu oma je, u vidu tekstova i dečjih crteždq, iznela svoje iskustvo u oblasti muzičkog vaspitanja dece. Ovo je prvi put da se jedam značajam problem, iz muzičke bedagogije ostavlja na ličnu inicijativu, jednog stručnjaka.

izra zdeteta”, možda je više postulat jednog posla

koji je tek indiciran i koji se neiscrpljem prođužava, nego li zbir gotovih rezultata koji ostaju; čitav taj značajni poduhvat ima sređište u jednoj vrednoj peđagoškoj misli i u jednoj pedđagoškoj praksi, koju treba Kritićki razmotriti. Da je nastava muzike u našim školama jednostrano obrazovna i formalistička, te da uopšte ima konvencionalni tok i nekritički prihvaćene metođe i gotove pojmove — to je bilo osnovno saznanje od koga započinje kođ nas pionirska aktivnost profesorke Eli Bašić.

Profesorka Eli Bašić ne dolazi do zaključka da je za dete muzika „nesamostalni moment jednog opšteg senzomotornog doživljaja”, da, je uopšte nužno na tom nivou (reč je o Tanom detinjstvu) razlikovati „opšte persomalpm prijemljivost od specifično akustičke”. Bli Bašić ne traži melodisku prastrukturu u đečjem muzičkom izrazu. Za nju bi

bio od fundamentalnog značaja stav đa.je prvobitnija od slušane i reproduhovane muzike ona koju dete stvara pot”,

puno iz sebe. Direktno bi mogla da upotrebi rezultate Bela» jev-Egzemplarskog, da se naime „Vrlo često na ritmički doživljaj nadovezuju konkretne optičke slike Koje deca sasvim maivno smatraju kao Sadržinu muzičkih komada” (svi

(s poduhvat Mli Bašić, pod naslovom „Muzički

Ali B. Bašić otvara za naše oko i našu alttivnu pažnju jedan pogleđ na rano detinjstvo koji treba naučno osmisliti i svakako produbitli.

I sa drugog kraja detinjstva, kad dete prestaje da buđe to. Profesorka Bašić potseća na misao da se upravo u tom času nepovratno gube stvaralačke sile deteta, te izražava plemenito i optimističko uverenje, kako taj gubitak nije neminovan. .

U razvoju i posebno muzičkom razvoju mMeteta — đosađa je pogled bio upravljen na početni i završni stađijum toga razvoja — osnovno je to da se đete shvati kao Stvaralačko sređište i prema tome uspostavi saradnja sa mdim umesto .da ga tretiramo kao pasivni prijemnik, Otpor prema meto-” Wiama, koje su primenjene u nastavi muzike u školama, rađa se odatle kao i predlozi za reformama, a sve fo možđa na Đazi naturalističkog i pomešto „elenkejovskog” respekta dečje prirode i imaneninih zakona njenog razvitka. Sagra» diti dakle metođe u skladu sa tom prirođom: igra i Samo inicijativa su bitne komponenfe u nastavi muzike. Ali, sa druge strane, te principe slobođe i samorazvoja profesorka Bašić vezuje za sistematska vežbanja i težnjom da se đeci pređađu pravilni i đefinitivni naučni pojmovi već m KkKliei.

Poznati su praktični rezultati ovih nastojanja: izvanređni rezultati koje Bašićka postiže u rađu sa đecom, kao i korekcije izvesnih pojmova koje se ftrađieionalno pogrešno

(đukt nastave muzike ovđe dobije to đa se đeca nužno upute

ma razmišljanje i aktivni odnos prema materiji koji im pru-

M. Da jCrleži sa izložbe „Muzički izraz deteta”

iža nastava.

PP KULVUBNO POPONTER 7 KULTURNI REPORTER

Festival amcterskih pozorišta

Nov način približavanja knjige seoskom stanovništvu uveden je u selu Rabrovu, u Zviškom srezu.

Vredno je pomena još nešto. Savez kulturno-pro'svetnih društava šalie po» zorišne stručnjake u festi-

'Rulturmp-umetnička druiBtva Srbije obeležiće dese'togođišnjicu oslobođenja 'zemlje welikim brojem ra-

Kako približavamo knjigu selu

· INT} III · DRDIJIJIIII TIBIIJ

Poslednja premijera u. beogradskom ginjolu

IZGLEDA da u našem pozorišnom repertoaru

mora sve, po sili pedđagogike, da bude jasno pođe-

ljeno na dobro i zlo, kao što je to moralo biti LI u „odraslom” repertoaru doskora, pa čak i dđandanas Rod nekih učiteljski shvaćenih pozorišta. Sačuvajbože da 5e ovi moralni polovi makar i dodiruju u jednoj ličnosti, akamoli da se ostvari mjihovo jedinstvo. Ja sam siguran da bi deca razumela Dobrog čeveha iz Sečuana isto tako kao Što ga neka velika đeca nisu razumeji. Ali probajte da predložite tako što onom obaveznom stručnjaku za decu koji sedi u savetu svakog đečjeg pozorišta! On bi vani blagonaklono odgovorio đa deca mogu shvatiti samo „očigleđne” istine i đa tome treba podrediti i tekst i giumu i seenografiju i kostimografiju i režiju, razume se. Zato, verovatno zato, još

mismo sreli na dečjim scenama ni približno onako likovno shvaćen dekor kako deca inače likovno shvataju i doživljavaju predmete j* ceo svet oko sebe. Bez fantazije, bez kolo= rističkih i svetlosmih uzleta u dečji sVet mašte, naša dečja scena jedna je od onib društvenih sila koje „kanališu” dečja „brijanja” i muče ovu redu, simetriji, postupnosti i svim onim Kkonvencionalnostima Roje služe za dobijanje „realističke” slike sveta. Tako stvar stoji u celini sa mašom dečiom scenom i radosno ćemo pozdraviti svakog ko bude ma šta u tom

pogleđu izmenio.

Animiranje lutaka tipa ginjol moralo bi biti običaj svake kuće, kao što je slučaj u Francuskoj, Cehoslovačkoj ili kojoj drugoj zemlji, pa da od lutkarske profesionalne scene kao što je ona pri dečjem pozorištu „Boško Buha”, ili marionetske scene, s većim pravom zahtevamo i studđioznije animiranje Jufaka i ođređeniju mrepertoarsku politiku ovako, Rađa se Mod nas lutkarskim pozerištima jedva poklanja pažnja javnog mnenja, a ona sama memaju umetnički ustaljene i sa većom dubinom Kkoncipirape animatorske sisteme, moramo biti više nego zadovoljni poslednjim ostvarenjima na lutkarskim scenama u MBeograđu, kako ginjolskog tako i marionetskog teatra.

Ginjolsku scenu prati Skoro od njenog osmivanja izvesna senka nesigurnosti i nepostojanosti, Animatori se me Dposve-

ćuju isključivo svom pozivu {jer sw im nagrađe minimalne, a minimalne su jer se sa mekim čudnim potcenjivaniem

gleda na naše lutkarstvo) već teže adirmaciji.na živoj. sceni. “ako je najbolji animator beogradsk'og ginjola Milan :Srdoč, čijih se balerina uvek sećamo kao najvirtuoznijih ,Jutaka, otišao najpre u Beogradsko dramsko pozorište a zatim u Beogradsku komediju, gdđe je besumnje pokazao i drugu stranu svyog talenta, ali ja bez kolebanja prefpostavljam njegove lutke njegovim Živim ulogama, kao Šte je Gordon Kreg uopšte pretpostavijao Jutke glumcima. Om se ipak, bar za momenat, vratio svome ginjolu i na poslednjoj premijeri režirao prvu ođ tri jeđnočinke Franee Bevka „iSeljače i vuk”. Bez naročite animatorske invencije, .sa nesrećnim scenografskim Kkontralihtom, ova, pored svega, dramatnuršWi i tekstuelno najsiromašnija Bevkova jednočinka mije donela Srdoču očekivanu rehabilitaciju za njegovo diigo otsustvo iz ginjola. Druga Bevkova jedđnočinka „,rrbuc i razbojnik”, scenografski mnogo svežija od prve, po tekstu mnajimteresantnija, otkrila je novog reditelja ginjola Slobovlana Stojanovića, inače iskusnog glumca, koji bi pogrešio, k.ao Srđoč nekad, kad bi ovu vrlo uspelu pretstavu shvatio samo kao jedan izlet u ginjol. Treća jednočinka Prance Bevka „,Telence Murko” u režiji Dragutina Dobričanina negde je na sređini između prve dve i po režiji i po animiranju i po

drama(GLOiji: Dušon Dragović

Propagiranje dobre dečje knjige

izazvalo je Živo intereso- Zapaženi „su #zmznačajni u i vanje, I iz ostalih okolnih problemi u izđavanju i, Or MO OUR LE sela dolaze seljaci da OV- pre svega, propagiranju, i društveni tadnidi- o

đe kupuju knjige, jer je dobre dečje knjige. Da bi

Jedan od problema je,

znih priređaba. Istovremeno će to biti i prilika da ona pokažu domet i rezultate svoje Kulturne delatnosti uopšte.

'U tome se posebno izdva-– ja pothvat Saveza kulturno-prosvetnih đruštava, koji organizuje Drugi festival al aB U pozorišta Sr-

Pestival, koji je počeo krajem „decembra prošle, završiće se maja ove gođine. Zanimljivo je da su svega dva pozorišta, od % koliko ih ukupno ima u Srbiji, otkazala učešće.

Pnačaj festivala je, poređ ostalog, i u tome Što će se na njemu igrati đomaća posleratna dramska đela. To je istovremeno i najvažniji uslov za Učešće. Narodni odbori pomogli su znatnim finansiskim sređstvima „organizovanje festivala. Pomoć je dragocena, jer je poznato da se amaterska pozorišta bore s Velikim materijalnim i drugim teškoćama, da ne” maju „dovoljno „glumaca Po završenom· festivalu, najbolji ansambli iz unutrašnjosti đoći će na smotru u Beograd, gde će na Kolarčevom narodnom univerzitetu igrati. pred beogradskom «publikom. Poslednja pretstava predvidena je za 15 maj.

valske centre, gde ukazuju pomoć priređivačima i Uu isto vreme ocenjuju pretstave. Među ovim stručnjacima nalaze se i najpriznatiji članovi beograđskih pozorišnih kolektiva.

Očekuje se i raspisiyanje „konkursa za mova dramska dela, uglavmom

jednočinke i manje komađe iz savremenog života. Oni će biti namenjeni Seo” skom stanovništvu i ama+ terskim pozorištima na seJu. Biće pođeljeno šest nagrada. Prva iznosi 60.000 dinara.

U njemu je otvorena prva seoska Knjižara u našoj “emlji. KMKnjižaru je opremilo izđavačko pređuzeće „Prosveta”, iz Beograda. U njoj se mogu dobiti najpoznatija dela iz beletristike i brošure u Kojima su na pristupačan način objašmjene razne prirodne pojave.

(U ovom eelu, u kome ima oko 60 rađio-aparata, osmoletka sa blizu 300 Uučenika, zatim „ambulanta, zubni lekar i Veterinarska stanica, otvaranje Knjižare

Pokreine fabričke biblioteke

Biblioteka Mesnog sinđikalnog veća u Zagrebu, najveća rađnička biblioteka glavnog građa MHrvat' ske, ima svega 500 čianova — radnika. To je mali · broj, jer se u istoj zgradi . nalazi tet, čije seminare pohađa nekoliko. hiljada ljudi za“

poslenih u fabrikama i,

pređuzećima. Ni u Gradskoj biblioteci nema mnogo rađnika članova. od četiri hiljade, Koliko biTlioteka ukupno ima članova, svega je nekoliko stotina radnika.

Radnički univerzi~

_ radnika. ) tom pogledu pokazale i. | pokretne e fabrici „Mlektra” uvedena

Da bi se ovo stanje Dpopravilo, izvesni stručnjaci

su izrazili mišljenje da bi

korisno bilo kađ bi se Obrazovale sindikalne bipređuzećima. Prema njiblioteke u fabrikama 1

· a iskustvu, to bi bio najlakši način da se, Dpridobiju · čitaoci iz redova Korisno su se u

" biblioteke. , U je, naprimer, pokretna biblioteka. Iz nje je, za svega nekoliko meseci, 250 radnika pročitalo 50 Knjiga. Rabrovo, po svom položaju, prirođan „centar prostranog područia koje zahvata petnaestak sela 5 nešto manje od 25.000 stanovnika. se oni Što pre i što bolje rešili, pri saveznom Savetu za vaspitanje i staranje o deci obrazovana je Dposebna komisija za đecu i omladinsku literaturu, ko-

Seminar za roditelje na Radničkom univerzitetu

Rađnički „univerzitet u Subotici, koji je postao najaktivnija Kulturno-prosvetna ustanova u ovom najvećem vojvođanskom građu, organizovao je niz kurseva za pripremu rađdnika koji žele đa steknu više Kvalifikacije. Takvih je kurseva deset za radnike metalne, tekstilne i građevinske struke. sem toga, na 12 seminara za ekonomsko obrazovanje upisano je preko 400 slušalaca, Seminari se Uuglavnom održavaju u preduzećima. 3 "Univerzitet je uveo jeđnu novinu. Reč je o seminarima za roditelje. Njih ima četiri, : a pohađa ih više od dvesta roditelja.

Sađ se pripremaju, u zajednici sa Socijalističkim savezom, i naučno-popularna pređavanja. Ona će biti praćena projekcijama.

Zanimljivo je da je 119

filmova, na 438 pretstava, gledalo više od 60.000 članova zadruga, radnika na poljoprivrednim imanjima i seljaka nastanjenih u najzabačenijim naseljima i salašima.

Spomenik učieljima

U MBeograđu će ove godine početi izgrađnja spomenika „učiteljima — narodnim herojima. Spomenik će. biti zgrađa, i nosiće naziv „,„pDom učitelja narodnih heroja Srbije”.

Akcija „sakupljanja priloga za pođizanje doma naišla je na povoljan od-

. ziv kod prosvetnih radni-

ka, pre svega kođ učitelja. Dosađ je sakupljeno nekoliko miliona dinara. Očekuje se da će Izvršno veće Srbije i Narođni ođd-

ističe se, i taj đa roditelji i peđagozi ne poznaju podrobnije dela izvesnih inostranih pisaca, Koji su već stekli veliki „ugled. Zbog toga poneke izvrsne knjige za đecu, koje bi na najmlađe izvanredno Vaspitno „delovale, misu bile dovolino tražene.

Da bi pripomogla rešavanju ovih problema, Kkomisija „priprema sem popisa svih dečjih Kmjiga koje su objavljene posle oslobođenja — i Katalog u kojem će se prikazati liteRAČ vrednost objavljeBih ela.

narodnim herojima

bor Beograđa đati izvesnu pomoć za podizanje ovog spomenika. Reprezentativna zgrada. doma biće podignuta u Beograđu, u Takovskoj ulici, na mestu na kome Se đanas nalaze zgrađe 8 i 10. Na ulazu u đom, u holu, nalaziće se biste učitelja—· narodnih heroja. Kao Što je poznato, Srbija je u to-. ku Narodne revolucije dđala 20 učitelja koji su proglašeni za narodne heroje.

||_____--—_—_ —_-- --— —--–11r{"{Đ}]0]"U5E”UP"5E—

Josip Slavenski

FolkHor

(Nastavak sa strane 8)

susrete sa Bartokom: kao siroma– šan stuđent prepisivao sam za njega notne primere iz njegovih folklornih zbirki, i tako sam imao uvid, u njegovu metođu naučnog rada. Za vreme mojih studija, delom i lično u mome prisustvu, odigravale su se žestoke polemike između Bartcka i Kun Lasloa, poznatog sakuplja ča mađarskih melodija, kome je Bartok hteo da nametne pentatoniku, na koju ni Kun T,aslo, kao ni List sto godina ranije, nisu nigđe nailazili u mađarskoj narodnoj muzici. (List je bio veliki „lovac” na egzotiku, a kod

njega nema nigđe ni traga od”

pentatonike, dok je Kun T,aslo pomoću „ffonografskih zabeleški dokazivao da konstrukcija međar-– skih melodija ima seđam tonova u oktavi, a ne pet, kako je Bartok bio zabeležio kod istih pevača.) ITANJE pentatonike,

njenih karakterističnih oblika 1 porekla, pitanje je koje bi se moglo raspravljati samo pred forumom stručnjaka. Ono zahteva stručna predznanja i opširne studije, muzičke i istoriske. Ovde i na ovom mestu, a rad! potpunijeg razumevanja „problema koji se ovde raspravlja, neka je rečeno ovoliko: Bartok, u drugoj fazi svoga muzikološkog delanja, posle prvog svetskog rata, definitivno se opređeljuje za pentatoniku kojom uglavnom i rešava pitanje nacionalne pripadno: sti Po njemu, melodije u kojima se javlja pentatonika, prave su mađarske melodije, poreklom iz prastarih | mongolskih melodija hoje je još Arpad, pre hiljadu godina, doneo iz duboke Azije u Evropu. U Bartokovo doba retko se nalazila pentatonika u melodijama koje je narod pevao, i toga se više nalazilo na periferjji, te je Bartok pesme koje su Kun Laslo i drugi sakupljači zabeležili, kao i one koje je List u sVOjim delima obradio, proglasio ,,novim”, to jest „VvVaroškim”, a pesme sa penfatonikom „starim”. Dosledno tome, pentatonika je naknadno, veštački nakalemljena na postojeće melodije koje su se pevale i ove melodije proglašene „ruralnim” (seoskim).

Iz gore navedenih razloga, na početku svoje folklorne delatnosti, Bartok i Kodalji imali su da se bore na dva različita fronta (kako je to čuveni violinista Joene Hubaj uočio bio, i pisao tada u mađarskim novinama). Naime, Bartok i Kodalji imali su jedan unutarnji fromt: izboriti se, da mađarski narođ zavoli i prihvati te sada za njega nove i tuđe pentatonske muelodije, ili će 1 nadalje pevati i kultivirati stare, dotadašnje melodije i čardđaše; u isto vreme imali su inostrani front; uspeti da taj novi političko-folklorni pravac ubeđi strane muzikologe u svoju ispravnost, to jest da se stare melodije prime kao nove, i obratno. Usled manje zainteresovanosti za samu stva, a i manje obaveštenosti, inostran= stvo je pre prihvatilo Bartokove ideje nego sami Mađari. Veliki autoritet Bartoka-kompozitora i u ovom slučaju odigrao je pre=sudnu Uulogu,

Međutim, kađa sam ja prviput zapevao međumurske melodije Beli Bartoku, on je u velikom „eduševljenju uzviknuo:' „Eurela, „eureka!” Verovatno zato što su te melodije sadržale u sebi staroslovensku pentatoniku (a-do-remi-so\), „jer je ta pentatonika mnogo lepša od mongolske, anhe. mitonske hipopentatonike (sol-lado-re-mi). Uprkos tome, on je, svesno ili nesvesno delao u Kkrugu turanskih iđeja, kojima se išlo na to da dokaže srodnost Mađara sa ostalim „mnogoljudnim mongolskim narođima. Staro„slovensku pentatoniku je Bartok prigvojio kao mađarsku.

NAI se rađujemo što su i A! Molklorne stuđije mu. zike i drugih maroda dale inspiracije za stvaralački rad Bele Bartoka. Ali javnost ne sme Oostati ı zabuni da su mađarske popevke one koje nisu, te da se tako neopravdano stvara pojam o superiornost mađarskog folklora. ji U septembru 1951 god. odđržam je u Opatiji Međunarodni festival narodnih igara i popevaka (Folk Music Council). Tom prilikom inostrani muzikolozi iznenadili su se i đivili neizmernom bogatstvu naše drevne seoske muzike, koju oni dotle nisu poznavali, ili su tek ponešto o njoj maili. O tome su posle Opatije pisail mnogi inostrani muzikolo-

zi (Qaap Kunst i drugi), Ali i po

red Goga bogatog folklora, mi nismo mikad omalovažavali muziku drugih, susednih narođa.

Nipošte nisam voljan da MBartoku iz Čedrdesetpete pripisujem svesne šovinističke namere, naprotiv, daleko sam od toga, ali čoveku se prilepe u mladosti poneke zablude, kojih ne može do rraja života da se oslobodi. Po„ricati međumurskim „narodnim popevkama međumurski karakter, zabluda je koja se mogla izleći samo u senci svetog Stepana, a zablude koje dolaze sa tako značajnog mesta i ugrožavaju opstanak drugome, treba oštro :žigosati.

Sa ovim treba da se upoznaju maši ljudi, a isto tako i ljudi damašnje Mađarske, pa da zajedno mastanemo da se istrebe mučni “ostaci „prošlosti koji su se uvreili čak i onde gde ih ne bi smelo biti, i traju i danas, kako se vidi. Jer samo ako otvoreno i iskreno Wikazujemo jedan drusom na zablude, i zajedno ih isRlorenjujemo i đefinitivno iskoremimo, možemo računati na dobro susedsvo i istinito drugarstvo, na šijoj osnovi možemo graditi sveflu i zaista srećnu buđućnost.

pojeđinih narodnih pesama. ,