Књижевне новине

“4

JEDNA ZADOVOLJENA POTREBA NAŠEG NAUČNOG ŽIVOTA

Prošle godine je, pri Naučnom društou, NR Bosne

i Hercegovine u Sarajevu, osmopam Balkamološki institut. Docent Dr. Ivan, Popović, maučni saradmik Imstituta, napisao je za maš list ovaj člamak, koji izmosi ciljeve i problematiku Balkamološkog instituta.

BALKANOLOŠKI INSTITUT

Zadaci ovog instituta okupiće naučnike, ne samo iz naše zemlje, nego i iz inostranstva

AZNOVRSNOST međusobnih, uticaja ma burmom tlu Balkana u

prošlosti odavmo je pred na-

učnike raznih humamističkih disciplina postavila zadatak 'komparatipnog | broučavamja

raznih balkanskih maroda, njihovog Jolklora, jezika itd., i tako su se počele javljati balkanološke maučne discipline u raznim, oblastima: nauke. Istaknuti „nemački balkamolog G. Vajgawmd, a zatim veliki donski lmgvista K. Sand·feld, i mnogi drugi naučmici, — postavili su ispitivanja balkanskih problema ma savremene osnove, a najvažniji metodski princip je pri tome da se pri proučavanjima ove bDTste moraju uzeti u, obzir uz a– jammi odmosi bar duva balkanska maroda razmog bDOrekla (maprimer, studije sYpAUSTRO-UGARSKE ~ vla-

A sti bile su poverile istaknutom arheologu K. Paču organizaciju istraživačkog balkanološkog rada u oblasti humanističkih i prirodnih nauka, i tako je tada u Sarajevu otvoren „In-

stitut fir Balkanforschung" (Institut za ispitivanje Balkana). Nažalost, kako se iz Pačeve prepiske sa bečkim „Ministarstvom

za Bosnu i Hercegovinu vidi, iako je ova ustanova vođena od stručnjaka visokog Kvaliteta, ipak je njen pravi cili bio propagandni, a ne naučni: ovaj institut je imao svojom delatnošću da suzbija u nauci uticaj Srpske akademije u Beogradu i Matice srpske u Novom Sađu, i da slu-

ži „afirmaciji preimućstva nemačke nauke u oblasti ispitivanja Balkana”. Jasno je, „dakle,

da naš Balkanološki institut, sem

PRAV

skohrvatsko-rumunskih jezičkih odmosa, ili ispitivanja uzajamnmih etnograjskih odmosa Bugara i Grka, Turaka i AYbanmasa itd.). Samdfeld je celu stvar tretirao sintetički, pa je proučavao istovremeno jezičke pojave u bugayskom, mobogrčkom, arbanaskom i rumunm– skom, i čak je govorio o »balkoanskoj jezičkoj zajedmici« »unite balkanique«. | Jednom rečju, 'balkamologija je dobila već poodavno i svoje metode i svoje TYadnike, često i među vrlo uglednim, DYetstabnicima mauke. Zbog toga je vazumljio da se i maša mauka morala sve više posvećivati balkamološkim, problemima, pa su ovakvi problemi stavljemi ua zadatak i Balkamološkom institutu, koji je stoga i Osmovan u Sarajevu.

ne može kontinui-

svoga sedišta, nema i imati nikakve veze ni teta sa Pačevim austro-ugarskim tradicijama.

Posle I svetskog rata, 1923 HEOdine, u Beograđu je formiran Albanološki seminar, a uz njega je, pod Barićevim rukovodstvom, pokrenut časopis „Arhiv za arbanašku starinu, ijezik i etnologiju”, koji je izdavao i svoju Biblioteku monografija. Osnovan uglavnom da proučava uzajamne srpskoartrbanaške odnose, Arhiv je, zahvaljujući naročito izvrsnim saradnicima naučnicima svetskog glasa Majer-Lipkeu, '"Trombetiju, Joklu, Bariću, Oštiru, Skoku, Šuflaju i drugima, odmah prevazišao te okvire i postao jedna vrsta balkanološkog organa, koji se bavio i proučavanjem jugoslovensko-rumunshxih odnosa, zatim problemom lira i

O NA

DOKTORAT

KAPE ije u Odboru za prosvetu Savezne

manrodne

skupštine počela wdebata o

predlogu zakona o Wdoktoratu nauka odmah

se moglo uočiti da će

biti različita milšljemja

naročito o predloženoj odredbi koja rešava

stepen doktora nauka.

nice Odbor je posvetio

Gotovo pune dve sednačelnoj debati u kojoj

je osnovno pitanje bilo: da li. moviim zakonom izjednačiti sve sadašnie doktorate, bez obzi-

ra da li su stečeni ma

osnovnu woldbranjene dli-

serntacije djli ma meki drugi mačin (naprimer rigorozom, što lje bio slučaj ma mekim muniiver-

zitetima u zemlji).

'irebalo je međutim, čulii i mišljenja mpretstavnika majviših maučnih ustanova, dako su

oni izneli svoj stav

m [pismenim „pretstav-

kama upućčemim Saveznoj narodnoj skuupšiini. Moglo se zapaziti da su manodni poslanici veoma nelagodno mprimili iprefistaviku Zagrebačkog sveučilišta koja po tonu i načinu kako je mapisana ne bi mogla da doprinese pravilmoj i konstrukitivnoj izradi zakoga o dok-

tomatu.

Da ibi odbranila svoje mišljenje, Upmrava Zagrebačkog sveučilišta iznela je da je svako azlikovanije ldolkitorata stečenog ldlbranom disertacije od omog sa Yigorozom „diskmrimlnatorski“ postupak li da ibi to značilo „degradaciju“ Sveučilišta. Potpuno je normalno što su marodni mposlanioi stavili ozbiljne zamerke ovakvom načinu opštenja s najvišim mpreit-

stavničkim organom,

koji mije svojstven u

opštenju maših ustanova li organa. Govoreći i usmeno ma sednici Odbora, preistavnici iZaprebačkog sveučilišta i Liulbljanskog univerziteta bili su Iprotiv razlikovanja wolkitorata navode6i, između ostalog, kao „glavni mnazlog da su ranije stečeni doktorati na ovim uni-– verzitetima sticani na osnovu tadašnjih za-

konsikih (propisa. Posle duže debate

u pojedinostima pred-

loga zakona, Odbor \je zauzeo stav da se svi doktorati dosada stečeni izjednačuju. izuzev

medicinskog, koji ima

akademski titulu idok-

tora. Liica koja su ranije stekla doktorat ima;ju

sva prava kao i ona

koja steknu idoktorat »

nauka na osnovu novog zakona. Što se tiče · akademskog stepena dolkitora međicine smatra se da ispunjavaju uslov dolkitorata i ona lica koja se ma dan stupanja na snagu Zakona o

dolktoratu mauka malaze m 'zvaniju univerzi-

tetskih nastavnika.

Narodni poslanici prihvahili su princip koji

je izražen i u Zakonu

o. uniivemziltelttima Ida se

stepen doktora nauka stiče: na osnovu ipoloženog usmenog ispita i odbranjenog dokttorskog rada (disertacije), što se razlikuje od ranijeg zakona, koji je predviđao samo odibranu mna-

učnog rada. To znači

da ije pre pristupanja

odbramii „doktorske disertacije kandidat dužan da položi usmeni dolctonski dspit lz maučne

oblasti iz koje polaže

idoktoratt. Tmalkmltetska

uprava može, izuzetno, osloboditi (polagamja usmenog ispita kandidata, koji se duže mvre-

mena lbavi maučnim di

istmučnim radom. Talkio

je bilo mišljenja li predloga da se u pogledu usmenog ispita, kao uslova za sticanje idokftorata, zauzme drukčiji stav od onoga Ko/li je izražen u Zakonu o univemzitetu, u predlogu zakona stalo se ma wtanowvište ida je [poTtreban i usmeni ispit, polazeći od itoga da odbrana (disemtacije ne može ida zamemii usmeni ispit, jer se ona ograničava mgplavnom na pitanja koje obrađuje (disertacija, dok usmemli ispit zahvata čitavu maučnu ollast.

Za wnwmme /iprebresa

predloženog zakona

istaknuto ije ida se stepen doktora naula gulbi ako se mibvriđđi da podnesena Wdiiserntacija mije

samostalan naučni nad.

Pored iznetog, predlog zakona o iolkitoraltu nauka predviđa odredbe o mpostupku za sflicanje doktorata li odredbe o počasnom Wdoktoratu univerziteta. Pošto ije Odbor za ipro-

_ svetu usvojio predloženi zakon sa izmenama,

veznog veća.

fo će se o njemu woditi debala i glasati ma jednoj od pretstojećih plenamih sednica Sa-

BasP;

Tračana, pa onda starih preindoevropskih slojeva (,supstrata”) na Mediteranu, itd. Međutim, ondašnji vlastodršci nisu imali iskrenog razumevanja za značaj ovog rađa i za ciljeve pomenutog časopisa, i tako je on posle izvesnog vremena morao prestati sa izlaženjem. Poslednja publika– cija izišla je 1937 gođine kao IV sveska Biblioteke Arhiva.

Poslednjih gođina predđ II svetski rat beogradski lingvista Buđimir i zagrebački lingvista Skok osnovali su časopis „Revue internationale đes Btuđes balkaniques”, koji je, takođe, izlazio u Beogradu. I ovaj je časopis bio okupio oko sebe niz krupnih naučnih imena i doneo u svojim tomovima lep broj dragocenih priloga iz lingvistike, folklora, etnologije itd., od kojih su neki tretirali balkanske probleme na uporednoj osnovi. Ali ni „Revue” nije đugo izlazila, a posle rata nije više obnovljena.

Međutim su potrebe balkanoloških istraživanja u našoj zemlji stalno rasle, i đanas ima, pored naučnika iz starijih „generacija, već i znatan broj mlađih istraživača koji, kao pojeđinci, izučavaju balkanološke probleme.

S druge strane, prošla su već đavno vremena kad se verovalo da je za ispitivanje života naših

narođa, njihovih jezika itd. slavistika dovolina. Iako ovđeonde u praksi takva shvatanja

još životare, ipak danas većina i naših i stranih naučnika jasno vidi đa se, naprimer, jezicima na-

ših narođa (iako su oni slovenski) mora prići i sa balkanološke strane, onako ka-

ko je ukazao put još veliki slavista i balkanolog Miklošić. I još više od toga: đanas savremeni slavista, koji se bavi južno-

slovenskim problemima, neminovno mora biti i balkanolog, jer to iziskuju realne veze i

odnosi na Balkanu. ARAJEVO je pretstavljalo S odličnu bazu za sedište ovakve naučne institucije, jer kađ je, odlukom Privremenog bosansko-hercegovačkog sabora krajem 1918 godine, ukinut Pačev institut, za njim je u Sarajevu ostala lepa naučna biblioteka, od velike koristi za ispitivanja međubalkanskih odnosa. To je bio jeđan od glavnih razloga da se novi institut osnuje baš u Sara-

jevu. Posle opsežnih pripremnih radova i ispitivanja uslova i mo-

gućnosti, Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine osnovalo je svojom odlukom juna 1954 gođine naš Balkanološki institut. Tome osnivanju pogođovala je i činjenica da se danas u Sarajevu, u svojstvu redovnog profesora univerziteta, nalazi balkanolog Henrik Barić, kome je Naučno društvo i poverilo rukovodstvo novog instituta.

Otada Balkanološki institut vrši svoju naučnu delatnost.

Da se sada, u kratkim „potezima, zadržim na zadacima Balkanološkog instituta, kako se oni javljaju u praksi.

Pre svega, organ Instituta „Godišnjak Balkanološkog instituta” u pripremi je, i izići će iz štampe tokom ove godine. Po tome što će obuhvatiti i najugled-

nije pretstavnike inostrane balkanologije, „Godišnjak” će imati međunarodni karakter; međutim

je njegovo glavno težište bačeno na domaće naučne radnike, i to ne samo one iz starijih generacija, već i mlade naučnike iz naše zemlje. Ove mlađe generacije balkanologa dale su, osim toga, i kadar iz kojeg su već izabrani i iz kojeg će se u najskorijoj budućnosti birati naučni saradnici Ir.stituta, Rako mummtrašnji, tako i spoljni.

Ove, 1955, godine pojaviće se u izdanju Balkanološkog instituta takođe i nekoliko monografija; kao prva knjiga izići će iz štampe studija iz pera direktora instituta H. Barića pod naslovom „Istorija arbamažkog jezika”, To delo proučava lingvističke. komiponente arbanaškog jezika i njegove međubalkanske odnose. To je oblast na kojoj profesor Barić radi od početka svoje naučne delatnosti.

U zađatak Instituta stavljeno je i ispitivanje istoriske toponoma– stike (geografskih imena) na Balkanu. Već se pristupilo sistematskom proučavanju pretslovenske i predrimske, na jugu predgrčke toponomastike u našoj zemlji, u vezi sa starim migracijama Vlaha pastira. kroz Srbiju, Crnu Goru, Bosnu, Hercegovinu, Dalmaciju i Istru. U vezi s ovim postavlja se i pitanje revizije radova „rumunskih naučnika S. Dragomira i N. Draganua, Koji su obrađivali ovaj isti problem.

U toku ove gođine Institut će snimiti „Skadđarski Rkatastih” iz 1416 godine, od neocenjivog zna čaja za ispitivanje ondašnjih crnogorsko-arbanaških odnosa 1 za teoriju formiranja crnogorskih i arbamaških plemena. Staro Ljubićevo izdanje je skraćeno i nedovoljno kritično, tako da se novo izdanje zbog toga neophodno nameće.

Snimaće se isto tako i arbamaški spomenik, takozvani „Missale magnum” Don Djon Buzuka, štampan 1555 godine, koji, ustvari, pretstavlja arbanasku adđaptaciju jednog bosanskog katoličkog trebnika.

Poređ toga, planira se, na Vrlo širokoj osnovi, uz sistematsko učešće mlađih naučnih snaga, iZzrađa jednog međubalkanskog rečnika, koji ima da pokaže opštebalkanski rečnički fond, tojest: koji su rečnički elementi svojina svih balkanskih jezika, bez obzira na njihovo dalje poreklo.

Zadaci Balkanološkog instituta uveliko prelaze čisto bosansko= hercegovačke okvire, i okupiće, već i zbog prirodđe problema, naučnike i iz cele naše zemlje i iz inostranstva, a rezultati, koji se mogu očekivati, biće od značaja i za nacionalne nauke naših narođa, kao i za nauke susednih pneslovenskih balkanskih narođa. A veliko razumevanje i podrška koju Balkanološkom in-

stitutu ukazuju i Naučno društvo i narođne vlasti NR Bosne i MHercegovine — omogućiće đa

isiraživačka i izđavačka delatnost Instituta urođe očekivanim plo-

dovima.

HOĆE LI SE PRONAĆI ANTI-ATOMSKI

NOGTI se pitaju nisu 1 ua mama, posle ponov-

ljenih „eksperimenata s vodoničnom bombom, več ofkriveni znaci radioalttivnosti. Jedan od najpoznati-

jih francuskih stručnjaka za termonu:iklearna pitanja, Transis Peren, visoki komesar za atomsku enegriju, odgovorio je na to:

_- Otkako su počela ispitivanja vodonične bombe na Zapađu i na Istoku, radioaktivnost na zemlji, koju svakog dana merimo u labonaftorijama, dosad se nije ĐOovećala. Ali, razumljivo je, ako eksplozije postanu brojnije, takvo stanje ne može ostati nepromemjeno. Drugim rečima, mije nemogućno da nas jednog fremubka iznenađi opasnost od vodđonične bombe. IZ tcih razloga, veliki broj malučnika nastoji da otkloni tu opasnost, istražujući kakve bi potrebne mere trebalo blagovremeno pređuzeti. F mo je lično tražio da se stvori međunarodni

plan za otkrivanje i nadzor radioaktivnih oblaka.

Li RANSIS Peren neđav-

Ž 2 ZA

Lečenje »atomskim koktelom«: upotreba rađiuma pri

naročito kod raka, dobro je poznata, ali ograničena p Ciklotronu mogli su se veštački dobili radio-

Zahvaljujući

aktivni izotopi iz mnogobrojnih hemiskih elemenata. bolesnicu u Brookhaven National

fotografja pokazuje jednu

laboratoriji, Upton (država Njujork), koji ima prvu medicinskoj upotrebi atomskih zrakova.

posvećenu isključivo

Gajgerov brojač upotrebljava se Za meren aktivnog joda koji ostaje u tiroiđnoj žlezđi pošto je

lečenju, i skupa.

Gornja bolnicu

je količine rađiobole- snica popila jeđan »atomski koktel« (đa bi se izbegla Oope-

racija).

Krst označen na vratu pokazuje mesto žlezdđe |

olakšava rad lekaru.

perca nzaeeaannuOJena na mInazaeire munara Hm znana nia Karen

— Sasvim je opravđano, rekao je on, da se organizuje međuna-– rodmi nadzor nad kretanjem radioaktivnih oblaka koje stvaraju nuklearne i temronuklearne eksplozije. Izgleda pak, da ovi oblaci, budući ma velikim otstojanjima, zasad me pretstavljaju neki ozbiljniji znak opasnosti za stanovništvo, ali bi možda, u nekim slučajevima, naročito pri jačim koncentracijama, ipak trebalo predvideti mere pređostrožnosti. koje bi stami-

Tnformacije o fome, prikuplijale opservatoriske ce meteorološke službe, mogle bi biti sabirane na jednom i objavljivane putem međunarođ-

mestu

RANISKA kotlina, 4 naročito Grđelička Kli

sura, majugroženiji je

kraj Srbije od erozije zemljišta, Svake godine, i O običnim Kkišama, voda spira i odnosi zemlju sa već ogoljenih planina. Brozija je toliko jaka da nanosi dolaze do pruge i puteva, postepeno izđiže Moravino korito,

Zanimljivo je Kako izgleđaju brda i planine u tom kraju. NeRkhadđ šumovite danas ogoljene, Uumesto šuma proređeno drveće kao MWuso i očerupano. Ako se to uopšte može nazvati šumom, onda je to lisnata šuma. Poljoprivređni:i iz tog kraja sakupljaju bezmalo svaki list sa drveća da bi prehranili stoku. Na taj način šuma nikako ne stiže đa stvori humšts koji je potreban Za obnavljanje zemlje i stvaranje uslova za bujanje ili regeneraciju Šuma.

Poslednjih godina preduzete su značajne mere za pošumljavanje (jedno od najefikasnijih sredstava za sprečavanje erozije), a u to svrhu investirane su i znatne Sume novca. Apeluje se i na stanovništvo đa ne šteti drveće. Ali je prosec regeneracije šuma spoT, mađa ne i zaludđan. U Grdđeličkoj Mlisuri i đanas se mogu viđeti prizori koje nam pokazuju priložene fotografije.

Možda bi u ovom kraju trebalo pođići kakvu fabriku da bi stanovništvo našlo drugi izvor prihođa. U svakom slučaju rešenje će.se naći, jer erozija sve više onemogućava život poljoprivredni-

Svakodnevni prizori u Grdeličkoj klisuri: ogolele šume i izlokane urvine

ka na njihovoj zemlji uništavajući im njive, a šuma, kojom sto ku prehranjuju, sve je ređa, Ma zumljivo je da će napori naših maučnih ustanova i narodne vlasti da spreče dalje dejstvo erozije umnogome biti uzaludni ako u toj akciji ne dobiju punu podršku ljudi ovih krajeva zbog čijeg dobra i koristi zajednica i preduzima ove mere. Interesantno je, međutim, i to pre svega kao psihološki podatak, da su ekipe stručnjaka, poslate na teren sa zadatkom da uz pomoć stanovnika otpočnu borbu sa ovom razornom stihijom, naišle na otpor i nepoverenje upravo onih Koji najviše strađaju ođ erozije. IzveSne mere, kao što &u, na primer, poprečno oranje (seljaci su u ovim krajevima do sada uglavnom orali nizbrđo, što je pospešivalo eroziju), a koje provođe pomenute ekipe, odviće se, besumnje, pozitivno na povećanje poljoprivrednog doprinosa, ali će, svaka– ko, uticati i na menjanje psihologije ljudi, pre svega, na preovlađivanje inertnosti i bespomoćnosti pred stihijom prirođe, pred MKojom su dosad, prepušteni sami sebi, bili vrlo često bespomoćni.

ne organizacije, u koju bi trebalo da se učlane sve velike zemlje, Alko 'fakvu organizaciju ne bude bilo mogućno osnovati, trebalo bi da svaka zemlja organizuje nađzor nad svojom teritorijom.

Zma se đa atomski oblaci mogu mekoliko puta obići zemlju. Ako bi atomske eksplozije učestale, mjihov uticaj bi mogao biti porazan po zdravlje ljuđi, štetan za budućnost rase i nezgodan za klimu ma mašoj planeti. Ta opasmost nije mala. Jeđam od najvećih biologa sveta, Mristijan Sampi, član Alkadđemije mauka u Parizu, smatra da bi jedan atomski rat izazvao ozbiljne »mutacije« u čovečjem organizmu i da bi od ljudi stvorio monstrume. »Čak i kad bi se Mkcoristilo u miroijubive svrhe, ispuštanje jačih Količina radioktivnih čestica u atmosferu, pretstavljalo bi značajnu opasnost po život na zemlji. Ono bi moglo da đoveđe i do poremećaja u rašćenju. Frederik Žolio-Kiri se boji da gomilamje radioakivnih čestica, koje se izbacuju prilikom eksplozije hidrogenske (VOdđonične) bombe, mogu da dovedu i do nagle izmene milkroba. To bi prouzrokovalo mezapamćeno zatrovavanje izvesnih delova zemlje, čak i čitave Kugle. Zatim je dodao: »Snaga vodomične bombe izmiče MWontroli stručnjaka. Nijedna zemlja od mje nije zaštićena«.

ki broj maučnika na-

U stoji da pronađe leko-

ve Moji bi zaštitili maše telo od atomskih zračemja.

Pre nego Što stručnjaci kažu svoje, da objasnimo mkratko zašto je radioaktivni uticaj škodljiv po zdravlje, čak i smrtonosan. Na ravno, na čitavoj zemljinoj kugli postoji prirodna radioaktivmost. Njen izvor nije nikakav atomski uređaj, a mi eksplozija Đombe »A« ili »X«. Te stalne prirodne zrake ispuštaju radioaktivmi minerali Moje krije zemljina mitroba (rađijum, mranijum itd.). Oni istovremeno stvaraju i rađioaltvivni gas. Ta radioaktivnost je veoma slaba, i na nju su se itokom toliko hiljada godina naviikla ljudski bića, životinje i biljke. Zbog toga svako povećanje procemta ove prirodne radioaktiv nosti može biti veoma štetno i izazvati ozbiljne poremećaje u našem organizmu, inače vrlo oset-

MEĐUVREMENU, veli-

ljivom na radijacije. Zraci, ustva-

ri, prođiru u naše ćelije, tu izazivaju jonizaciju ikoja organizmu manosi ftavke ozlede ikoje odgovaraju snazi mradđijacije. Istovremeno dolazi i do oksiđacije. Mno gobrojnim „opitima sa zracima »iks«, naučnici su utvrdili čovekovu »radđio-osetljivoste. Oni su utvrđili i dozu zrakova koji iza-

„een O Or OU Nan>

NARODNI | RADNIČKI UNIVERZITETI

Aktivnost naših narodnih i rađničkih univerziteta, koja ie mnogositruka i obilna, naročito se 0Ogleda u velikom broju pređava– nja sa temama iz raznih oblasti društvenog i, naročito, naučnog i umetničkog života.

Ređovne kKritičko-informativne beleške o tim predavanjima, uvereni smo, mogu da budu od dvosirukog značaja: i za narodne i radničke univerzitete na kojima se ona održavaju, i za samu publiku. , Zbog toga. od iđućeg broja »Književne novine« otvaraju, beleškama o pređavanjima ođržanim na Holarčevom narodnom univerzitetu u Beograđu, posebnu rubriku posvećenu ovoj značajnoj formi našeg kultumog i prosvetnog života. —eaaiecie: ii POVEO RBENK>

KN JSL E NE

LEK ?

živaju jonizaciju, a koje čovečji organizam može da podnese izvesno vreme.

Mnogi naučnici, da bi obezbedili čoveka od smrtne opasnosti radijacije, pregli su da za to pronađu pogodam lek. Njihov ideal je da otkriju po telo neškodljive proizvođe, pomoću kojih bi stvorili u čoveku otpornost prema radio zračenju za duži period, ali koji bi bili i lako svarljivi i jevtini.

Profesor R. S. Moro, jedan od naučnika koji su svoj život Do-

svetili izučavanju ovog problema, -

izjavio je da ibi specijalan i smišljen režim ishrane (mmogo proteina i voćnih wokova, a malo mesnatih proizvoda) mogao osetno 'umamjiti onganizma prema zračenju.

Dr. Jomamofo, profesor radiologije na Univerzitetu mu Okojami (Japan), neđavno je objavio da je u toluu ispitivamija pomoću Kojih ima nameru da dokaže da su injekcije alkohola pogodđam lek pro tiv radijacije.

Najnovija listraživamja m nim zemljama (pre svega u Americi, Engleskoj, Nemačkoj i Francuskoj, gde je po tome naročito poznat profesor Lakasanj) mnogo obećavsiju što se tiče pronalaska anti-atomskog leka lkoji \bi isigumo zaštitio čoveka.

Veći broj hemičara ikoji rade u laboratorijumima 1ıı kojima se proučava uticaj radioaktivnih zra čenja, na pitanje jednog velikog pariskog lista,izjavili su pre izvesnog vremena:

— Sasvim je sigumo da bi, ako bi učestale eksperimentalne eksplozije vođonične bombe, bilo nužno mpredviđeti preventivne mere protiv suviše jakog radioaktivnog zračenja. One bi se, naprimer, mogle sastojati u uzimanju izvesnih pilula koje bi bile pravljene od amti-radijalnih materija, čiju formulu danmomoćno istražujemo.

Uzimanje ovih pilula moglo bi se obavljati redovno: svake ne-

nadioaktivnom

delje, dnevno ili višeputa preko dana, što zavisi od jačine leka. Ali, to uzimanje mwgolo bi, opet,

biti i drukčije, prema potrebi, naprimer, u slučaju kad bi se približavao rađiaktivni oblak kao posledica kakve eksperimentalne eksplozije. O tome bi svet bivao obaveštavan putem naročitih stanica koje bi blagovremeno ulkazivale na opasnost. . već se građe u nekim državama...

Šš NOVINE < LIST ZA KNJIŽEVNOST

I DRUŠTVENA PITANJA

REDAKCIONI ODBOR: Oto Bihalji-Merin, Dušam Matić, Slobodan „Galogaža, Zoran Gluščević, Tanasije. Mlademović, Rađomir Konstantinović, Vicko Raspor

i Risto Tošović

ODGOVORNI UREDNIK: Risto 'Tošović

UMETNIČKA I TEHNIČKA OPREMA:

Dragomir Dimitrijević

METERI: Branko Velimirović, Dušan Milovanović, Boško Velimi| Tović i Stevan Milanović.

FPLAH MAŠINISTI: Mile Luković, Matija ĐOorđević i Miloš Miletić.

List izdaje novinsko-izdavačko preduzeće »Književne mnmovine«

Redakcija i aldiministracija: Beograd, Francuska br. "7, 'telefon 21-000

Cena pojedinom broju Dimara 30 % Pretplata za EOdinu Dinara 600, za pola godine Dinara 300; za inostranstvo dvostruko W% Čeikovni račun kod Narodne banke u mBeograđu broj 102-"7'-208

List izlazi 1 i 15 u mesecu Rukopisi se ne vraćaju

Štampa: Štamparsko preduzeće »Beogradski grafički zavod«, Beograd, Bulevar Vojvode Mišića br, 17 telefon 50-921.

lis mq__ u vw Re eu WC CIR

NO. V.-LNIE

razmere osetljivosti ~

raz

Takve stanice.