Књижевне новине

Če SSS

Branko V. Radičević

LJU

24 AST Rudniku mrkog uglja. Ali ja sam koračao Železarom. Sneg je padao. I nije bio beo. Sneg je bio crn. Grudva koju sam stisnuo u šaci bila je

crna. Od grudve su mi i prsti postali crni. Jer i sneg pre nego što padne na zemlju prođe kroz Železarine šake. Železara je bila daleko. I ništa zato što je bila daleko. Koračao sam Železarom pre nego što sam ušao na gvozdena vrata, pre nego što sam preko mosta stupio na pravo tle. Ona je i izvan sebe postojala kao dah, kao otkucaj. Ja ne bih mogao tačno odrediti prethodnicu. Ali zar i crni sneg, što je padao po granama, krovovima, ulicama i ljudima, nije prethodnica. Zar ona nije teški jahač na zvuku gvozdenog bata. Ona je najkrupniji bas, najpotmuliji i najdublji. A Rudnik je nevidljiva krtica. Čast Rudniku i rudarima! Ali Zenica? Ja ne znam da li je Zenica Železara ili je Železara Zenica. Ili je to isto... Svejedno. Ja sam čovek. Koračam dugom ulicom. Ovde sam za glavu

niži od sebe beogradskog. Tako mi se čini. 1 zbog toga, zbog rasta, pitam čoveka koje je stajao na uglu ulice:

— Ti si se merio sa dimnjacima... Šta sad misliš... :

Laktovima se ukopao u ogradu. Između dve letve uglavio je svoje laktove. Našao je čvrst oslonac za telo i sklopio oči. Neobičan spavač ništa nije rekao. Ali njegova su ramena govorila: — Mi smo merili svojom visinom visinu dimnjaka. I sada smo zbunjeni. Mi smo sasvim zbunjena ramena. Jer visine nismo izmerili. Smanjili smo se. I sada očekujemo dobri odmor. Da razmislimo. Da se sredimo. Mereći visine mi smo se posvađali. Sada smo zbunjena i posvađana ramena. •

Kasnije sam se neprestano prisećao spavača. Možda je on već bio daleko izvan grada. Možda čak u onom najudaljenijem selu do koga dopire Železara. Negde između Visokog i Kiseljaka. Daleko. Daleko. Četrdeset kilometara daleko od Železare. Jer taj spavač nije jedini spavač. Neobičan je spavač. Ali, on je na svoj način Železara.

Padao je sneg. Crni sneg. A dimnjaci su di-

N je potomak isto tako zbunjenog spavača. Otac je, krčio šumu, ali nije mogao dovoljno da nakrči. De| ce previše, hleba malo. U njegovom selu samo jedan čovek silazio je svakog dana u grad. · Dizao se pre sunca, pešačio četiri sata i, umoran, stigao u Železaru. U Železari je radio osam časova. Kad sirena oglasi prekid posla, polako, korak po korak, prevaljivao je brda i doline i kasno uveče vratio se kući. Radio je na njivi po mraku. Spavao malo. Pa opet u grad na posao. Tog čoveka niko u selu nije cenio. Klonili su ga se kao zaraze. Jer taj je čovek izgubljen. Taj je čovek najgori u · Selu. Klonili su ga se i zbog sebe. U njemu su videli svoju budućnost. A niko nije želeo da vidi sebe u tako rđavom stanju: Spavačev otac, kada je ostao bez zrna pšenice, sačekao je tog komšiju pešaka i zamolio ga da mu po· mogne da i on stupi u fabriku. Pešak se obradovao: neće više biti samo on ruglo za selo. Imaće sabrafta i sapatnika. I, tako, spavačev otac saopšti svojoj ženi da mu spremi hranu i preobuku, jer odlazi u fabriku. U kući nastane žalost kao da je bamula smrt. | Spavačev otac je učinio poslednji napor da spase zemlju i potomstvo: otišao je u fabriku. Nadao se da će štednjom steći dosta novaca.

Doboši

| CSS je ostao naslonjen na ogradu. Pa-

| | Priča o prvom spavaču |

dao je crni sneg. I krovovi nisu bi| li beli, Onda je naišao čovek u ki· šnom mantfilu. Nije imao mnogo godina. Skinuo je kapu. Pa je skinuo mantil. Nalazili smo se u nekom restoranu. Mladi čovek ima dugačke zulufe. Obučen je u plavo odelo. Nosi ljubičastu košulju i žutu kravatu. Šareni pulover — crno, zeleno, bordo. Ispod pulovera izbačene ivice ženske zelene marame sa plavim, crvenim i ligastim tačkicama. Uzeo je jelovnik i duboko se zamislio. Naručio je jelo a kad ga je dobio, služio se viljuškom i nožem, ali iz ovala. Jeo je spanać i prismakao kiseli kupus. Dužio je vrat da vidi šta su drugi poručili, jer se plašio da su bolje jelo izabrali. A nije ni čudo, jer je jelovnik krcat stranim nazivima jela. Držao se hrabro. I izašao je nadmeno. Njemu je dobro, — pomislih. Taj se dobro snašao. I setio sam se njegovog postanka... a ... Jednog juira izašao je iz voza. Osvrtao se po stanici. Kad je ugledao milicionera, nije mu bilo najprijatnije. Tumarao je gradom. Uveče je sedeo u krčmi. Pored njega neka žena. Pijuckali su i pričali. On ume s takvim ženama. Izašao je sa ženom kada je već bilo sasvim kasno. A onda se pojavio na šalteru direkcije. Primili su ga odmah, jer Železari treba mnogo radne snage. | Njemu zavidi tihi čovek iz Like. I on se osvrtao po stanici. A onda je ušao u čekaonicu. Nije smeo dalje. Kako da krene kad nikog ne poznaje? Odelo mu je bilo od četvr-

KWŽIE NIN E NUBTAPN

Sa najvećeg tomja Zenice (Snimio A. Sekulović)

ČEL

Zanimljivo je kako se rađala ŽelezaYa u Zemici. Pre više od šezdeset godina Austrija se setila: da se odlično može iskoristiti rudmik gvozdeme rude u Varešu, pa je u Zenici počela da izgrađuje Železaru. Prva postrojenja sastojala su se od male valjaonice i peći za pudlovamje gvožđa. Proizvodnja je bila mala. Jedva je zadovoljavala potrebe vareških i kreševoskih kovača. Posle nekoliko godina izgrađene su prve dve Simens Martinove peći. Produkcija je maglo skočila. Posao je počeo da biva wnosam. Vlasnici su za mekoliko godina: zaradili 3,817.104 kruna ili 25'posto više nego što su uložili u preduzeće. Ali radnici su živeli bedmo. 1906 godine, uz

pomoć vojske i žamdara, u krvi je ugušem bYvi

štrajk „radmika Železare Zenice.

Železara je polako rasla. Nije to bila: neka moderna Železara. Ali dobijala je svoje pogome i Yadionice. Pred rat sa Srbijom, Austrija: je insistirala na što većoj Dpro-

isvodmji, tako da je tih godina Železava postigla

rekordnu produkciju od 38.870

tona valjane robe. Ta produkcija mije postignuta mi do 1938 godine. Posle Prvog svetskog vrata Železava žimotaYi. Tek 1925 godine prelazi u državne ruke. 1936 godime pristupilo se modernizovanju preduzeća. ADTrila 1937 godine 2000 radnika Zelezare stupa wu štrajk. Opet je uz pomoć vojske i žamdarmernije ugušem štrajk. Ali radmici su uspeli da dobiju neke olakšice. Sa novim, postrojenjima Železara je uspela tek

1940 godine da postigne svoju majveću je u mjoj radilo 7.252 radmika.

produkciju. 72.520 tona gotove robe. Tada

Kvo kako, otprilike, izgleda sadašnje stanje: ma prostoru deset puta većem, od stare Železare mikla su i niču, mova postrojenja: Simens Martinove peći, visoke peći,

koksara, čitav sistem, valjaonica, kovnica...

Polje »Mokrac« prekrivemo je hilja-

dama: tona betona, čeličnih konstrukcija i mašina. U selu Tetovu rastu ogromne hale valjaonica. I reka Bosna izmenila je svoj tok, da bi Železara dobila u prostoru. Kroz godinu-dve, kada se završi kapitalna izgradnja, Železara će imati 3 visoke peći sa dnevnim kapacitetom od po 600 toma železa, četiri move Simens Martinove peći kapaciteta po 60 toma, tri nagibne S. M. peći kapaciteta po 180 tona po šarži, dve elektro peći od 10 i 25 toma, veliku koksaru sa fabrikom muzprodukata, move UVa-

ljaonice, veliku kovačnicu, prvu ove vrste i obima w mašoj zemlji,

... Kad svi ob-

jekti budu završeni i puštemi u pogom Železara će godišmje proizvoditi: 600.000 toma virovog železa, 710.000 tona S. M. čelika (uporedi 1940 godinu: samo 76.568 ton), 40.000 elektro čelika, 520.000 tona valjanih proizvoda, 20.000 tona kovamih i preso-

vanih proizvoda.

- Nisan (aaa Cr ROG ia aaa Mk 35 Praia SJ ORO GR SG RTEAKUMAF U | BRGY_KETK OVA Va Cy Ovaa aa ZNL JUN Era Ur aPruaDNNGIR eee E MIUA DP Gase aa Neı =O Sur"raBULONIGSC 150 ZiDyerO m

mili. I bilo je teško od brujanja pogona. I bilo je tretoplo od usijanih martinki. A vozovi su prolazili. Skretničari su se svakog časa bacali na skretnice. Neko je pričao o nesreći koja se dogodila na koksari. Plin je otrovao nekog spavača. Taj plin je pravi pravcati metan. Spavač je prenesen u ambulantu. Vrlo rđavo izgleda. Nije on jedini spavač. I neće biti poslednji. Nisam mu video lice, ali sam se setio spavača sa ugla ulice.

U početku je na vreme dolazio kući. Prolazili su meseci. Jednog dana nije se pojavio. Posle se opet pojavio. Ništa nije govorio. Uskoro je izostao nedelju dana. Žena se raspitivala kod njegovog druga pešaka. Ovaj nije odgovarao. Nije hteo da kaže ženi da je spavač ostao u gradu, jer je čitavu lušteđevinu popio.

Njegov sin je još uvek nesiguran. On ne pešači kao njegov otac. Kamionom se preba-

cuje do ispod sela. On ne zna šta će sa sobom..

Ne zna šta je po žanimanju. Seljak ili industriski radnik? On bi možda prodao kuću i okućnicu i nastanio se u Zenici. Ali ne može da se odrekne zemlje. Ona ga zove. Nameće mu se. On još veruje da je može zadobiti. A zemlja izmiče. Pa to je Srednja Bosna. Pa to je brdska zemlja. Baciš šaku žita u oranje i ne znaš šta ćeš od toga dobiti. On se boji te zemlje. Ali još uvek me može bez nje. Pa je nesrećan. I uvek na pola puta. Počinje da ne voli zemlju a još nije zavoleo fabriku. Jer fabrika je tesna, moraš da ideš porebarke. A grad ima mnogo kuća. I na svim kućama su dobro zabravljena vrata. Samo su otvorena vrata gostionica. Grad je leden za došljake. A barake su tanke. Šta da radi zbunjeni spavač?

i sirene

·tastih zakrpa. Ali zakrpe su čvrsto stajale. Ne bi se moglo reći da je bio neuredan. Prenoćio je u čekaonici. Sprijateljio se s čovekom na čije rame je klonula njegova glava. Rekao mu je da je došao da traži posla. I onaj je bio isti takav namernik. Pa su krenuli zajedno u Železaru. Manji je strah kad su dvojica. Izašli su zadovoljni. Ali posle petnaest dana zakrpe su popucale. Sada sanja malu sobu, peć i naramak drva. Doveo bi ženu. I sve bi bilo dobro. Jer hladne su barake. TI mnogo ljudi spavaju po tim barakama. Mnogo različitih ljudi... ay ... Javila se sirena. Sada je spavač sasvim daleko. Ko zna gde je čovek u mamtilu. Dva prijatelja su svratila u Plavi podrum. Pametni su ti podrumari. Znaju gde otvaraju podrumove. Plavi podrum, Kneževački po-

drum, Vlasotinački podrum, Župski podrum...

Svi podrumari su pohitali u Zenicu. Jer u Zenici nema dovoljno stanova za radnike. Znaju oni gde se pravi dobar posao. Dva pri-

jatelja su naručila plavac. Dobar je plavac.,

Ujutru boli glava. Ali, svejedno. Dva prijatelja ne znaju šta su to doboši. Zenički doboši. Tada je bila Austrija. I dobošima su pozivali radnike na posao. Niko nije hteo da ide. Samo su Cigani odlazili. Dva prijatelja ne znaju da je najbrža stvar na svetu vreme. Sirene su zavirili u podrumove. Kroz fabričku kapiju kuljaju garavi metalci. I oni ne znaju da se s druge sbnane fabrike pojavljuju sasvim drukčiji metalci. I kuće ne znaju da su već neke među njima srušene. Sasvim ·drukčije kuće rastu pored obale. Iako nisu posejane, rastu kuće pored obale. Dva prijatelja

piju plavac. A sirene obilaze stolove. Doboši nisu znali da će jednog dana biti bačeni na đubrišta, jer nisu imali uha da uhvate daleki zvuk koji se rađao. Plavac je već mrtav pijan od usana koje ga dodiruju.

Dva prijatelja su odjednom otoplila. Prestala su dvoumljenja. I više im nije bilo hladno. A nevidljive topovske cevi izbacuju

plotune vremena. Plavac nema uha da ih čuje.

Skloni se, ide čelik

VA prijatelja ostala su u Plavom

podrumu zbunjeni, kao spavač. Čo-

vek u mantilu stigao je pred naselje nazvano Kanal. Čovek u mantilu duboko je natukao kapu na oči. On više nije tako siguran. Čovek u mantilu je postao zbunjen. Ali nije zbunjen kao što su zbunjeni spavači. Čovek u mantilu ima uha. On oseća vreme koje dolazi. On već odavno oseća najezdu vremena. Prvo je naišla konjica. Sad stupa teškn artileriia. Teška artileriia vremena je naiuboiitiia artileriia ma svetu. Čovek u manftilu s tugom pomišlia na godine koie su prošle. Jer tada ie on bio vlast. Neobična i nepriznata vlast. Ali vlast. Tada su u naseljima kao što je Kanal vladali zakoni pomrčine. Sada je i on nesiguran i zbunjen. Jer sad je sasvim drukčije. Ni Kanal nije više tako strašan. Strašan je samo po imenu. I on je počeo da spava noću. Više ne sme da izlazi. On mora da se odluči ili da ode. On nema gde da ode. Jer čelik je naišao. Fabrika je dobila svoj konačni oblik. Fabrika više nije ljudski dlan. Nije pijuk. Nije frontovska brigada. F'abrika nije lenjir. Nije ni brdo građe. On mora da se odluči. Ili da uđe pod krov pogona i da se sprijatelji s mašinom, ili da otpadne. On ima oko da vidi. A čelik kaže: Skloni se da prođem! Jer viču visoke peći: Skloni se, ide čelik! Jer je prošlost pomrčina Kanala i Koreje. A i on je bio jedan deo Železare. Železare u rađanju. Kao što su i spavači — jedan deo. Kao što su Neodlučni — jedan deo. On nema kud. Jer ima uha za vreme.

Oliver Minić

Jedan modemi enlerijer

Natukao je kapu na oči. Ušao je u dimljivu baraku. I nikog nije pogledao. U njemu je svitalo saznanje da će i njega Železara pokoriti, Ona ga je zgrabila svojim gvozdenim šakama. Još samo malo dana može da se opire. A onda će sustati. Neće dugo izdržati. Ušao je u zadimljenu baraku. I prvi put u životu zaželeo je tihu mirmu sobu. Prebacio je pokrivač preko glave. Ujutru je pokorno ustao na zvuk sirene. Skinuo je šalče, mašnu i pulover. Ličio je na sve ostale radnike.

Priča o nespavaču

ORAČAO sam Železarom koja je snažno dimila. Koračao sam sasvim kratkim koracima. Jer i Železara je

koračala. A ja nisam mogao, ni u doskoku, da ice dostignem. Odjednom je preda mnom „izrastao čovek sa velikim smeđim očima. Bio jie ogroman i zaklonio je vidik. Ja nisam mogao da prođem pored njega. jer je ispunio sve prolaze. Čovek sa smeđim očima bio je visok kao dimnjak.

Reče čovek:

tonu čelika...

— Ti si nespavač.

— Da, ia sam nespavač.

— Koliko godina ne spavaš.

— Već deset godina.

— Kad misliš da ideš na spavanje.

— Zapitai moga sina.

— Zašto baš sina.

— On će spavati.

Čovek sa smeđim očima polako se izmakao. Prolaz je bio slobodan. Ali ja sam pošao da

ga tražim.

U čeličani mi rekoše: — Možda je na koksari. Otišao sam na koksaru. ·

— Traži ga u kovačnici. Tražio sam ga u kovačnici. — Maločas je prošao. Pogledaj, možđa je u

valjaonici...

U valjaonici ga umalo nisam zatekao. Samo što sam ušao, izašao je na druga vrafa.

— Obilazi martinke, — rekoše valjaoničari.

Tadn «pm se setio: korak mi je sasvim krafpni. Naibolje ie da ga sačekam kod kuće.

Obilazio

ĐDruca mi ie rekla: — Ja svako jutro, po navici,

raspremljeno.

Treća se potužila: — Teško je biti žena mefalurga.

A četvrfa nije htela da govori. Četvrta je proklinjala fabriku.

Sačekivao sam nespavača. Pravio mu zasede. Ali uvek mi je za korak izmicao.

Najzad sam dobio pismo: čekaš. Tada će fabrika biti završena: Možda ću tada imati vremena. Jedno rame sam podmetnuo pod nagibnu peć, drugim ramenom podupro sam koksaru. Na temenu mi stoji bluming. Ako se izmaknem, strah me, sve će se sru-

— Uzalud

Šiti...

ADAO je sneg. Krovovi su postali

crni. Išao sam Železarom. A nisam

znao gde je početak, a gde kraj. Sreo sam jednog, pa drugog, pa trećeg čoveka. Jedan je bio zbunjen, drugi nesiguran, a treći je počeo da se zbunjuje. Hteo sam da ih spojim. Ali nisam mogao. Želeo sam da ih vidim. Nisam video. Saznao sam da su i oni u nastojanju. Jer tek su počeli da dobijaju fizionomije. Oni još nisu striski radnici. Neće postati ni sutra, ni pre= kosutra. Železara ih obrađuje kao što obrađuje čelik. Ona ih stvara. Ona im određuje budućnost. Rađajući čelik, Železara rađa i nespavače. I spavači će postati nespavači. A jednog dana neće biti spavača i nespavača. Postojaće fabrika i radnici, ali kao celina. Ne odvojeno. A ako sneg još crnji bude padao. Ništa za to...

originalno rešenim sicponištem i podom u mozaiku

sam #šnaselie. TTlneio sam u sobe. Stoje raspremljeni krevefi, Pihao sam žene:

— Kad dolazi nespavač!

— Ponekad naiđe! — odgovorile su žene.

Jedna mi je rekla:

— Već deset dana nisam raspremala sobu.

— Mi, mefalurzi, mnogo smo grubi ljudi. Mi nismo apotekari. Metalurg na dlanu drži Ne moon da rasnremnm, raspremlieno.

· Zapadno-evropski

ft. Radajući čelik, Železara rađa

|i bude padao. Ništa zoto...

ćnos

:e budu

| još crn

Tražio mnespavača.

lik. Ona ih sfvara. Ona im određu

|e če

raspremam

dnoga dana poslafi nespavoči. Ako sneg

e |e

Dođi kroz dve godine.

jude, kao što obrađu če. |I spavači ć

i nespavače.

{

- —.ı—« –– —_|wqng III Ig | _._ II |_—. | _—_—_——– —_—_——_—___ |— e es KP — = —_———wc— RAR pan - _— un —WRBi——

postali pravi indu-

Zelezara obraduje |

~–

ENTERPIJER

ODERNA arhitektura je sva u znaku službe čoveku, prilagođavanja njegovim potrebama u najširem

smislu. Tli, bolje reći, ona fo proklamuje. Ali ostvarenje u praksi OVOBS proklamovanog principa jeste jedan od najkrupnijih problema moderne arhitekture. To je danas predmet najžučnije diskusije. U svakom slučaju, moderna arhitektura je učinila snažan prodor u okamenjena shvatanja, tradiciju i rutinu. Stan, njegov raspored i njegovo uređenje su glavne njene preokupacije. Analitičko i naučno prilaženje ovom problemu znači nešto sasvim novo. I već do sada postoji ogromna teoretska literatura o organizaciji i opremi stana, postoje mnoga iskustva, kroz izvedene zgrade širom sveta. Pa ipak neće se stati u proučavanju ovih problema. Neće se prestati sa eksperimentisanjem, jer je to večno živa i neiserpna maferija, makoliko ona izgledala ograničena, makoliko ona izgledala svakom poznata. 5

Naravno ispred svih ovih pitanja stoji neumitni problem, koji je malo zemalja na svetu uspelo đa reši, problem koji baca svoju ogromnu senku na sve iza sebe, problem izgradnje stanova za milione ljudi koji na njih čekniu. Razume se da to ne znači đa je sada

. aktuelan samo i jedino, do krainosti uprošćen

i do očajanja suvoparan, problem krova nad glavom. Pitanje kakav će biti naš stan, kako će on odgovarati našem načinu života i našem ukusu, jeste, danas kao i ranije, jedno od najvažnijih u životu čoveka.

Evolucija stana, uzevši u celini, i funkcionalno i oblikovno, možda najvernije prati društvene promene u svim njihovim vidovima. Danas je ta evolucija dostigla jedan izrazito nestabilan stupanj, karakterisan naglim promenama i grozničavim traženjima, ~

VEĆ sa završetkom Bidermajera, po- slednjeg „istoriskog“ stila u nameštaju, nestaje: i mirne evolucije enterijera. Modern Style i srednjoevropski Sezession Stil žele da raskinu sa istoriskim stilovima, sa svakim podražava– · njem i ugledanjem i pretenduju na stvaranje novog dekorativnog stila. Bilo je to „tresla se gora rodio se miš“, jer se ceo pokret sveo na stvaranje novih ornamentalnih oblika. Pravi vihor, sada već veoma potreban, stvorila je moderna arhitektura zahvatajući Stvari u suštini, u funkciji, konstrukciji, obliku, spoljašnosti i unutrašnjosti. Spoljna arhitektura se prvi put lišava dekorativnog postupka i ormamenta. Unutrašnjoj arhitekturi to oslobađanje od ornamenta nije išlo sasvim lako. Ornament i dekoracija su vekovni pratioci, Još iz vremena divljaštva, obitavališta i utisnuti su u skoro sve predmete svakodnevne upotrebe.

(Nastavak ma strani 13)

: ; i gi S a a a e —zm—k e ––—–--=z FGIKK=

čovekovog