Књижевне новине

| medicine,

Džinovski elektro-magnet

bo.

0. iskona do danas čovek je kroz milemlija patio i grcao u. neprekidnoj borbi za svoj opstanak. Borba protiv opakih obolenja, pak, pretstavlja posebnu istoriju čovečanstva, u kojoj se rodila medicina. Medicina je prešla put od nekoliko hiljada godina — od nerazumnih wračevih šgatki, „lečenja“ pomoću vatre, molitve, trava i najčudmijih smeša, pa sve do savremenih dijagnostičkih metoda, anestezije, transfuzije krvi, antibiotika, hiljadu raznih preparata i od primene atomske enengije... Muoedicinska nauka je toliko napredovala da se danas i najteži bolesnici mogu nadati ozdravljenju. Mnoge strašne bolesti, koje su doskora svakodnevno uništavale ljude, sađa su postale gotovo bezopasne i.lako izlečive. Na taj način, kako tvrde naučnici, prosečni ljudski vek se stalno produžuje...

Iznećemo mišljenja naših najpoznatijih lekara i naučnih radnika o razvoju medicinske nauke u svetu i o primeni wavremenih iekovina medicine na našim klinikama. Našem pozivu odazvali su se akademik profesor dr Kosta Todorović, akademik profesor dr Đorđe Nešić i njegov saradnik dr Ivan Stanković, profesor dr Božidar Đorđević i profesor dr Mihajlo Andrejević. JEO —_Značajne savremene tekovine

Govoreći o uspesima savremene akademik profesor dr Kosta Todorović je izjavio:

— Napretkom naučnih saznanja osnovnih prirodnih nauka — biologije, fizike i hemije — postignuti su u poslednje vreme u medicini takvi rezultati da se s pravom može reći da poslednje decenije pretstavljaju epohainu prekretnicu u ovoj nauci.

Posle viševekovnog empiriskog i sholastičkog perioda, nastala je, pojavom genijalnog Pastera u druBoj polovini prošlog veka, prava naučna epoha u medicini. Otkriće mikroba ubrzo je poslužilo za temeljnija proučavanja i sigurnija saznanja vrlo složenih zbivanja u živom organizmu, koja nastaju pod uticajem patogenih klica i njihovih izlučina. Slavna imena Pasterovih saradnika i sledbenika Rua, Listera, Jerzena, Koha, Erliha, KHitozatoa, Leflera, Mečnikova i mnogih drugih usko su vezana za Dpostignute rezultate nove medicinske epohe. Od veoma velikog praktičnog značaja bila su prva otkrića zaštitnih i lekovitih sredstava biološkog porekla — seruma i vakcina, kao i lekova tačno određenog hemiskog sastava, proučenih od naučnih radnika sa Erlihom na čelu, kao stvarnim osnivačem naučne hemioterapije, i njegovim sledbenikom Domagkom čija veoma značajna otkrića sulfamidskih spojeva označavaju veoma značajnu epohu u međikamentoznoj terapiji čitavog niza opasnih bolesti.

Svima dobro poznato Flemingovo otkriće penicilina otkrilo je sasvim nove vidike o međusobnim odnosima patogenih mikroba i Osvetlilo potpuno nove terapiske puteve u medicini. Vaksman je pronašao streptomicin i dao čovečanstvu pravi efikasan lek pro-

dr Đorđe Našić, dr Kosta Todorović, dr Ivan

za izvlačenje raznih predmeta iz povređenog oka

tnv tuberkuloze, kojim se prvi put uspelo da otrgnu od smrti i izleče bolesnici od milijardne tuberkuloze i tuberkuloznog meningita, koji su pre pronalaska i primene streptomicina bili uvek smrtonosni oblici infekcije.

Pronalaskom hemiskih spojeva para-amino-<salicilne kiseline i izonijazida nikotinske Kkiseline stvoreno je moćno oružje čak i protiv tuberkuloze, kojim se prvi put Novim antibioticima,- kao što su hloromicetin, aureomicin i teramicin, uspešno se leče pegavac, crevne i druge bolesti, za koje ranije nismo stvarno imali nikakvog leka.

Novijim usavršavanjem načina spravljanja i izdašnijom primenom zaštitnih cepiva — vakcina postiglo se takvo suzbijanje oboljenja od difterije, tetanusa, trbušnog tifusa, pegavca, kolere i velikog kašija, da ima puno opravdane made da će ove bolesti u doIlgedno vreme biti potpuno iskorenjene. Kalmet-Gerenovom BSŽ vakcinacijom protiv tuberkuloze, koja se već godinama sistematski sprovodi u mnogim zemljama, a takođe i u našoj zemlji, postiglo se osetno suzbijanje tuberkuloze.

Prvi provereni rezultati Salkove vakcine protiv dečje paralize, o kojima je cela svetska štampa nedavno pisala, primljeni su i procehjeni kao triumf savremene medicine. Ovi rezultati su postignuti dubljim „proučavanjem i boljim poznavanjem suštine virusa, toliko sićušnih patogenih uzročnika koji se kao majušne čestice mogu samo elektronskim mikroskopom primetiti tek ako se uveličaju do sto hiljada puta, pa i više.

Temeljitijim naučnim proučavanjem vrlo složenih biohemiskih procesa u zdravom i obolelom organizmu, današnja medicina je obogaćena novijim saznanjima o međusobnoj funkcionalnoj vezi pojedinih tkiva i organa. Otkriće kortizona-hormona nadbubrežne žlezde i hormona prednjeg režnja hipofize, koji je poznat kao hormon ACTB, ima vrlo veliku primenu u medicini.

Plodovi najnovijih: tekovina naučne medicine ogledaju se danas u primetnom produženju prosečnog veka čovekova života. Zahva-– ljujući napretku nauke, higijena i socijalna medicina beleže svakim danom veće uspehe nego ikad ranije. Da oči bolje viđe'

U Parizu je u maju održan Kongres francuskog Društva oftalmologa, kome je, pored domaćih naučnika, prisustvovalo i preko tri stotine naučnika iz celog sveta. Preistavnici Jugoslavije bili su profesor dr Vladimir Čavka iz Sarajeva, docent đr Svetozar Paštić, docent dr Olga Litričin i đocent dr Ivan Stanković iz Beograda. Izlaganja naših naučnika privukla su opštu pažnju kongresa. Docentu dr Stankoviću učinjena je posebna počast. On je pretsedavao jednom sastanku i zauzimao je mesto za takozvanim „,stolom časti”, Profesor Čavka izložio je svoj naučni rađ o transplantaciji beohjače i rožnjače kod nekih oboljenja oka. Zamenjivanje ovih oObolelih delova očiju đelovima 8 drugih ljudi, pretstavlja vrhunac savremene medicinske nauke. Naša je zemlja među prvim zemljama u čitavom svetu čiji naučnici na ovaj način vraćaju ljudski vid.

Docent dr Stanković podneo je

” Kongresu svoj originalni rađ o đo-

sad nepoznatim uzrocima zapaljenja dužice i cilijarnog tela. Ovo zapaljenje nastaje posle preležane papadać-groznice. Docent dr Olga Litričin i docent dr Svelo-

KNJIŽEVNE NOVINE

zar Paštić govorili su o osmogodišnjoj akciji naših lekara u lečenju trahome u Srbiji, zašto je naša zemlja dobila javno priznanje naučnika celog sveta i Ujedinjenih nacija. Inače, na Kongresu je izloženo više originalnih radova koji pretstavljaju najnovije uspehe savremene oftalmologije. Dr Stanković je ukratko izneo svoje utiske s Kongresa. On je rekao:

— Kongres je uglavnom bio posvećen proučavanju oboljenja vaskularne membrane oka i mrežnjače. Pored toga, naročito je Obrađen problem lečenja takozvanih zatvorenih Jobanjskih povreda, Ovo će biti od velike važnosti za dalji razvitak neurooftalmologije, koja je tek u začetku. Možemo s pravom očekivati da će u bliskoj

„"...

budućnosti postati potpuno izlečena mnoga oboljenja koja nastaju usled pada s velike visine, zbog izliva krvi, kontuzije i niza drugih ozbiljnih povreda.

Od posebnog je značaja bilo izlaganje jednog pariskog lekara o hormonima koji deluju na zarašćivanje rana. On je pokazao sve mogućnosti primene hormona u operacijama oka, gde su dosad upotrebljavani „šavovi”. Bilo je reči i o primeni novog leka diomaksa u lečenju glaukoma.

'xU vezi sa radom ovog Mongresa, obratili smo se i akademiku profesoru dr Đorđu Nešiću:

— Na Kongresu francuskih oftalmologa prikazana je prava revija savremene oftalmologije. Po svemu, možemo s ponosom reći đa jugoslovenske očne klinike primenjuju najsavremenije metode lečenja i da po mnogo čemu služe za uzor i klinikama većih zemalja.

Hirurški nož protiv tuberkuloze

Hirurški nož postao je moćno sredstvo u rukama lekara. O nekim savremenim dostignućima hivurgije razgovarali smo sa .nekim našim hirurzima. Evo šta oni kažu.

— Racionalno primenjenom tranfuzijom krvi, održavanjem u životu na vrlo niskoj temperaturi kože, tkiva kostiju, krvnih sudova, očne rožnjače i drugih delova dugo vremena izvan čovekovog tela, a uz pomoć hiberancije, endoetralealne anestezije, i drugih naučnih metoda, zatim usavršavanjem dijagnostike i još nekih pomoćnih nauka — danas se s mnogo više uspeha vrše i najteže operacije. Zahvaljujući naročito efikasnosti antibiotika i drugih pomoćnih sredstava za operacije, mogu se obavljati pojedine hirurške radnje i po šest do osam časova, a da bolesnik ne trpi. Evo samo nekih dostignuća savremene hirurgije.

Hirurgija glave i nervnog sistema omogućila je lekaru dđa vadi celu moždanu hemisferu, da interveniše u pojedenim možđanim komorama i tako leči pojeđina nervna oboljenja. Učinjen je ogroman napređak i u operaciji srca, pluća i krvnih suđova, jednjaka i dušnika, usavršena je operacija prostate, jetre, bubrega i niza drugih organa, što se sve doskora nije smelo ni zamisliti. Bolesnici od tu-

Šidnkovic, dr Božidar Đorđev

mora pankreasa bili su gotovo do juče osuđeni na smrt; danas ih hirurg spasava. Savremeni hirurg ne mora, kao nekada, da vadi ceo organ samo zbog jednog obolelog mesta. Norvežanin Karl Semb uspešno je obradio delimično sečenje ili resekciju bubrega i koristeći njegova iskustva, lekari mogu da operišu samo jedan bolesni đeo bubrega, a ceo organ se više ne vadi, ostaje normalno da rađi.

Sem toga, savremena hirurgija nastoji da što je moguće više spase radnu sposobnost operisanog čoveka. Otkrićem američkog naučnika Grosa učinjeni su značajni uspesi u prenošenju jednog konzer-= visanog zdravog dela krvnog suda na mesto obolelog. Vrše se sve uspešnije i drugi pokušaji u presađivanju pojedinih organa s jednog na drugog čoveka, prenose se bubrezi i drugi organi. Ovde je, međutim, nemogućno izneti šta se sve još radi u savremenoj hirurgiji. Ali treba istaći nastojanje nekih naših lekara da uveđu jedan savremeniji način u borbi protiv tuberkuloze. Hirurg operiše pojedina žarišta tuberkuloze, vadi napose ceo tuberkulozni čvor ili kavernu. Može se reći da nekoliko naših hirurga ni po čemu ne zaostaju za

najboljim lekarima u inostranstvu i oni sa uspehom rade na najsa-

vremeniji način.

Rad sreca na filmskoj traci i veštačko srce

Svako doba u ljudskoj istoriji ima i svoje bolesti koje ga more. U mnogim zemljama zapaženo je "posle ovog rata da je broj srčanih oboljenja naglo porastao. U Americi danas umire od srčanih bolesti triput više ljudi nego od tuberkuloze, a u Engleskoj dvaput više. Gotovo u celom svetu neredovne prilike za vreme rata i nagli posleratni tempo života najviše su uticali na povećanje srčanih bolesti i oboljenje krvnih sudova. Profesor dr Božiđar Đorđević izneo je niz primera koji sveđoče o velikim uspesima medicine u lečenju srca:

— Lečenje antibioticima pomogio je borbu protiv takozvanog subakutnoš bakteriskog endokardita, opake srčane bolesti koja je dosad uvek bila smrtonosna. To nije samo oboljenje ovog organa, već i

bila poipuno haotična. Međutim. izgleda da to nije tako”.

KRAJ JEDNE ILUZIJE

LAZNI avioni u bri-

M šućem letu, turbine hidrocentrala na

koje se ruše blokovi vode, nepregledne hale za automati-

zovanu serisku ~7proizvodnju, utiskuju neodoljivo pretstave o snazi tehnike. Kada bi se

ovaj specifičan emotivni kompleks modernog čoveka ana lizirao, otkrile bi se raznovrsne „komponente u njegovoj podlozi. Neke od njih su skoro uvek prisutne. Bez obzira na individualnost posmatrača, demonstracije tehničkog karaktera redovno izazivaju asocijacije na preciznost. Obično zamišljamo da je moć ma-– šina povezana sa naporom U-

loženim u njihovo „egzaktno planiranje, i tačnost izrade

delova. Ne znajući puteve stvaralačkog procesa konstruktora, skloni smo da ·Veruj?mo da je najveći deo rada Otišao na uklapanje mnog8Sobrojnih komponenti u jedan složen mehanizam. A da bi on uspešno radio, nužna je krajnje precizna integracija svih elemenata.

Doista, u najvećem broju slučajeva je to tako. Takav rad je conditio sine qua non funkcionisanja tehničkih konstrukcija sve do skora. Terc min „preciznost nije uzalud postao u literaturi i van NnJe, sinonim za rastuću moć tehničkog stvaranja. U isto vreme, on se implicitno suprotstavlja kreativnim sposobnostima čoveka na drugim planovima, gde u igru ne ulaze

»hladni« zakoni preciznosti ita

logike.

Bez obzira što je egzaktno planiranje zasada dominantno, veliko je pitanje da li će isto stanje važiti i u daljim etapama kretanja tehnike. Da li će nove, još veće i daleko moćnije mašine od svih dosadašnjih, „počivati na strogom planiranju i preciznosti SVOjih komponenti?

KAKO mi upoređujemo mašine po njihovoj relativnoj vrednosti? Koja je mašina za nas moćnija,

.:;

svih krvnih suđova, naročito krvnih sudova mozga, bubrega i udova. Iskustva naših najboljih lekara u lečenju ove bolesti, čije se klice najpre nastane u unutrašnjosti srea — a odatle polaze u napad na ostale organe, veća su nego i u jednoj drugoj zemlji.

Pronalaskom nekoliko najnovijih metoda za lečenje obolelog srca lekar našeg vremena može mnogo da učini. Sve je više u praksi ispitivanje pritiska u pojedinim „šupljinama srca. Uvlačenjem naročitih sondi u unutrašnjost srca lekar saznaje visinu pritiska. Razvilo se i novo rentgenološko ispitivanje srčanih šupljina pomoću kontrastnih sredstava. Lekaru je danas omogućeno da snima delove srca i sve promene da prati na filmskoj traci. Ova dva metoda omogućuju mu da u detalje upozna uređenje srčane mane od kojih je ceo život, naročito život mladih ljudi, bio nesrećan. Blagodareći ovakvom poznavanju urođenih nedostataka na srcu, lekar hirurškim putem produžuje život. Kod nas ovakve operacije srca vrše samo neki lekari u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani.

'Učinjen je viđan napredak i u e-– lektrokardiografiji, metođu koji omogućuje da na jednoj filmskoj traci snimimo sve električne promene koje nastaju u radu srca. Ovaj metod toliko je razrađen da lekar može, kad sva druga ispitivanja ništa ne pomažu, utvrditi mesto i veličinu i najmanjih ožiljnih promena na srcu, koje nastaju naročito usledđ oboljenja srčanih arterija. Bez ovakvog pregleda lekar nije siguran da je srce u ređu. Ovaz dragoceni metod koristi se u poslednje vreme gotovo u svim našim bolnicama. y

Stručnjaci u nekim zemljama rade i na jednom čudnom pronalasku. Stvaraju takozvano veštačko srce, naročiti aparat koji će se usaditi u čovečje srce za vreme „kalemljenja” obolelih đelova. Dok lekar vrši izmenu obelele arterije, zaliska ili koga drugog đela bolesnog srca, koje tada privremeno prestaje đa radi, organizam će se održati u životu trenutnim radom veštačkog srca. Biće i drugih novina. Poznato je da su srčane bolesti hronične, bolesnik pati i po trideset i više godina. Uzimanjem lekova oštećivani su drugi organi, naročito bubrezi i organi za varenje. Sada se vrše opiti lekova koji

Prva elektronskamašina koja može da razlikuje ljudske glasove. Mašina analizira komponenfe svakoga glasa i na osnovu toga pali odgovarajuću sijalicu ili izvršava instruk-

ciju. Mašina će se koristiti za davanje govornih

električnim pisaćim mašinama.

savršenija? Auto, avion, dirigovani projekti..? Jedinstvenost kriterija svakako nema.

Sa jednog opšteg stanovišta najprihvatljivija bi bila klasifikacija mašina po Ssposobnosti da se mogu koristiti u što većem broju slučajeva. Po ovome merilu one su mašine savršenije, koje se bez konstruktivnih izmena orijentišu lako na sasvim različite zadatke. Drukčije rečeno, ma-

·šine sa više moći »adaptaci-

je« stojaće ispred onih koje su u stanju da obave samo

jednu ili više funkcija. Da ovakav kriterij nije neopravČan, najbolje pokazuja svet

oko nas, gde sposobnost adap=.

tacije igra odlučnu ulogu.

Kada se, posle prvog iznenađenja naviknemo na malo neobičnu klasifikaciju tehničkih konstrukcija, ostaje veliko pitanje da sve to nije samo prazna igra reči, neobuzdana želja za imitacijom stvari oko nas. Odgovor glasi — ne.

Negde 1945 godine pojavila se čitava klasa konstrukcija — mašina za cbradu informa– cija — koje se ne dadu podvesti pod klasične pojmove o pe problema koja rešava jemašini. Detaljnija objašnjenja o načinu njihovog rada nisu od interesa na. ovoraz mestu,

instrukcija

računskim „uređajima ili

i tako se o njima dosta piše u popularnoj literaturi. Posmalrane isključivo sa Kkriterijumom koji je već postavljen, bitna odlika ovih mašina je u tome što se relativno lako preorijentišu na obavljanje mnogobrojnih različitih zadataka. U “ovom slučaju, konstruktori ne moraju da vode strogo računa za koji tip problema će mašina biti upotrvebljena, ve ih planiraju za čitavu klasu poslova. Za ilustraciju navodimo široke grudan isti tip muašine, odnosno, jedan te isti uređaj:

izrada platnih spiskova

operacije niže i više matemal.:ke i dr Mihajlo Andrejević

ovore | ici | · - · · · d · MA] v. ... g o razvoju medicinske nauke u svelu i o primeni savremenih tekovina medicine na našim klinikama

dugom upotrebom neće štetiti Ostalim organima, a sem toga biće

efikasniji za lečenje srca.

Nuklearna energija na našim klinikama

Profesor dr Mihajlo Andrejević govorio je o mogućnosti primene radioizotopa u lečenju raznih organa od raka. Na nekim našim klinikama radioizotopi se već primenjuju i rezultati su zadovoljavajući. Gradskoj bolnici u Beo-

gradu uglavnom eksperimenti se vrše na bolesnicima krvotvornih organa, zatim na izvesnim vrstama raka, i to u prvom redu raka pluća, želuca, jetre, štitne žlezde i njegove metastaze, odnosno žarišta. U lečenju ovih oboljenja upotrebljuju se radioizotopi fosfora R-32. A u lečenju raka' štitne žlezđe koristi se radioizotop jođa J-131. Ranije se, pak, kod ovih oboljenja upotrebljavalo rentgensko zračenje, što se i sad čini i što ima dominantnu ulogu. Međutim, u onim slučajevima, gde rentgensko zračenje ne može da se upotrebi u podjednakom intenzitetu na sve ugrožene organe, tu mnogo više dolazi do izražaja dejstvo radioaktivnih elemenata. Fosfor je sastavni deo ćelija, naročito ga ima u jedru ćelije. I kod oboljenja krvotvornih organa, koja se izražavaju u raznim oblicima raka koštane srži, limfnih žlezda, slezine, jetre itd., stvaraju se u velikim količinama nove mlade ćelije raka čije je jedro najmanje dvaput veće nego jedro jedne zrele ćelije. Prema tome, za izgradnju takvog jedra biće potrebna dvostruka količina fosfora.

Nauka koristi najvažniji element kod razvitka raka, koristi ogromno stvaranje novih ćelija i ogromnu potrebu tkiva raka za fosforom. Utvrđeno je, ako se unese rađioaktivni fosfor, on odmah prodre dva i po puta više u ove mlađe ćelije raka, gđe su potrebe za fosforom veće, i biva tako iskorišćen za izgradnju jedra nove ćelije. Ali šta se ovog trenutka ustvari dogodilo? — Mi smo, unoseći radioaktivni fosfor, uveli svoje moćno savremeno oružje u srce neprijatelja, odnosno u ćeliju raka. Sad će nastati, pod dejstvom radioaktivnog zračenja, rušenje iznutra ovog neprijatelja. Na taj na-

· ŽIVOT SE PRODUŽUJE

čin veliki broj novostvorenih ćelija raka biće razoren na svim mestima gde se pojavio. Zatim, posle upotrebe radioaktivnih izotopa, rakom zahvaćene žlezde počinju vidno da se smanjuju, a negde i da isčezavaju. Zaustavljen je ceo proces napredovanja raka, a negde i potpuno suzbijen. Ova poboljšanja su ponekađ vrlo upadljiva, i traju po nekoliko meseci. Negde je razvoj, ne samo centralnog žarišta raka, već i razvoj udaljenih žarišta ili metastaza, očigledno ukočen. Međutim, u najvećem broju slučajeva događa se da posle tako frapantnog zastoja i zaustavljanja procesa, nastane na istim mestima novo bujanje iz preživelih ćelija raka, koje imaju ogromnu moć množenja. Potpuno uništenje ovih žarišta rentgenskim zračenjem ili rađioaktivnim izotopama — nemogućno je. U prvom redu zbog toga što bi doze, koje bi se u tu svrhu upotrebile, uništile i zdravo tkivo. Zato je doziranje i kontrola ovog novog načina upotrebe zračne energije neobično važan posao lekara. Mogućnosti oštećenja su velike i za osobe koje rukuju ovim materijalom, ako se u većoj meri i bez zaštite bave ovim radom.

Uglavnom, može se reći, da je od velikog značaja to da se kod bolesti krvi i krvotoknih organa u nekim slučajevima postižu poboljšanja za duže vreme. To se naročito postiže kod hroničnih leukemija, raka koštane srži ili mieloma, a naročito kod policitemije, jedne vrste oboljenja suprotnog leukemiji kad se stvara ogroman broj crevnih krvnih zrnaca. Uspeh radioaktivnog fosfora je dugotrajan i nadmašuje sve dosadašnje pokušaje u borbi protiv raka.

Dosađašnja ispitivanja su pokazala da rak pluća, želuca i jetre ne pokazuje gotovo nikakvu reakciju na izotope, dok se na žarišta raka može uticati i može se ukočiti njihov razvoj za izvesno vreme. Neobično je povoljna strana primene rađioizotopa u tome što bolesnici ne osećaju nikakvu reakciju i neprijatnost posle toga, kao što je to slučaj posle rentgenskog zračenja. Na kraju, treba još reći da povoljne rezultate daje radioaktivni jod u lečenju raka štitne žlezde samo ukoliko postoji hiperaktivnost ove žlezde.

Ž. Todorović

mašine koje je čovek pravio obično su građene sa tačnom specifikacijom, tako da očekujemo da bi proizvoljno sastavljena. mašina

W. Ross Ashby: Design for a brain. 1952

vođenje evidencije u fabrikama i robnim kućama

rezervisanje mesta na VOzovima i avionima

upravljanje mašinama dilicama, itd.

Jedna stvar se kod ovoga ne sme zaboraviti. Mašina se sama ne može orijentisati na razlicite zadatke, bez intervencije čoveka. Ona je neophodna. Ali ne u smislu konstruktivnih izmena. Prelaz sa jednog zadatka na drugi Obavlja se promenom instrukcija koje se ispisuju na perforiranoj traci, i koje mašina posle automatski prati. Mašina, kao takva, nema moći izbora, ali u odnosu na klasično shvatanje nešto se ipak bitno izmenilo. Sa jednim istim uređajem posvršava se daleko veći broj različitih poslova nego ikada ranije.

ra-

Tako je počeo jedan novi pravac intenzivnog traženja. Jedno polje puno uzbudljivih verspektiva osvojeno je za istraživače. U sledećem naletu mapori su koncentrisani na dobijanje još jednog kvalitativno višeg tipa mašine. Kako projektovati jednu mehaničku konstrukciju koja će se sama

reorganizovati Kada prelazi na nove zadatke? — Ona bi se· sastojala. od određenog

broja istih elemenata, ali bi se mjihove uzajamne veze i uticaji menjali u skladu sa promenljivim uslovima. ĆČovek prosto ustukne pred smelošću ove ideje.

Skriveni smisao „pomenutih traženja je dvostruk. Otkriti suštinu mehanizma adaptacije, automatskog prilagođavanja promenljivim uslovima spoljne sredine. Zatim, realizovati mašine koje će zamenjivati čoveka na daleko višim planovima delatnosti nopn Što smo u stanju „danas. W. Ross Ashby je 1959 godjine objavio principe i konstrukcije koje spadaju u ovu klasu mašina. Tako je ovaj pojam, naoko neprimetno, dobio još jedan kvalitet i bitno izmenio značenje i smisao koji mu pridajemo u svakodnovnom govoru. i

U mnogobrojnim diskusijama, sa apsolutnom „uvereno-

šću se govori o mašinama i tehnici kao simbolu preciznog, do detalja isplaniranog kreiranja. Ove sudbine tehnika nije pošteđena ni u literaturi, gde se o njoj obično govori kao o drugom polu čovekovog rezonovanja — o polu bez strasti i emocija, sa neumoljivom tačnošću i konsekventnošću. M AŠINE od kojih se traži elastičnost i sposobnost da mogu rešavati raznovrsne probleme, izgrađuju se na vrlo specifičan način. Iako je iskustvo u ovoj oblasti krajnje siromašno, uočeno je nekoliko principa koji su u suprotnosti sa onim kako se dosada gradilo. Kao opšte pravilo za takve mašine važi: — moraju se sastojati od velikog broja identičnih ele-

mremata, — zakoni velikih brojeva koji stupaju u dejstvo, kao

nekoliko drugih opštevažećih principa u prirodi, omogućujuda glavni deo veza između elemenata mašine ne treba da bude unapred isplaniran.

Pod „određenim uslovima konstrukcije i sa slučajno raspoređenim vezama one se neće ponašati haotično. „»„Ova-– kvi sistemi imaju fundamen= talnu tendenciju, „najjasnije iznaženu kada su im promen=ljive veličine mnogobrojne, da tako udese svoj unutrašnji raspored akcije da, u odnosu na svoju okolinu, postaju stabilni«. (W. Ross Ashby), ·

Usvojivši kr:terij po kome ove mašine stoje na najvišem mestu lestvica usavršavanja tehničkih konstrukcija, došli smo do suprotnog 8đyrezultata od koga smo pošli. Na najvišem nivou, precizno Dplaniranje »mašine« više nije potrebno. Tome problemu se mora prilaziti sa sasvim drugog stanovišta. Do jednom tačke, tehnika i preciznost su se

kretali čvrsto povezani. Sada

je počela da se ispoljava Žnja da svako krene svojim putem. Iz sadašnje perspektive, uzimati tehničke konstrukcije kao sinonim „bprecizno8 staranja, ima donekle prizvuk jedne iluzije.

Rajko Tomović

te- A