Књижевне новине

(Nastavak sa 1 strane)

Gde i odakle onda početi? I padaju li zajedno počeci jednog istoriskog i etničkog bitisanja sa počecima jedne naučne i racionalne sistematizacije koja ima svoje šeme, pravila i strukturu, svoje kalupe i pregrade u kojima drži i dovodi do višeg 'smisla amorfnu masu činjeničnog postojanja?

Lakše je izgovoriti reč ,,početak“ nego je definisati. Jer, da li je početak u nizu onih pripremnih, neophodnih, možda najbitnijih operacija deskriptivno-prikupljačkog smera koji se završava u monu-– mentalnoj zgradi što se zove bifliografija, odakle tek sve iznova počinje i bez koje se ne može zamisliti ni jedan pojedinačno usmereni stručni i naučni napor za rešavanjem ma kog, i makoliko važnog ili nevažnog problema?

Ako je to početak, onda smo na najlakšem putu, jer pred nama se nalazi nekoliko ode- ljenja čije zidove prekrivaju i sve više upotpunjuju rafovi svezaka i ormani kartoteka, u kojima se postepeno ali sigur| no gomila, slaže i beleži nomi| ' nalno i deskriptivno bogaftstvo našeg kulturnog aktiviteta, svedeno na uprošćenu šemu gole, neophodne i osnovne informa– cije. Lako je ući u mehanizam tog posla, iako njegova jednostavnost nije niukakvoj srazmeri sa obimom i važnošću njegove delatnosti.

Ali. hoćemo li posle svega toga biti sigurni da je naš početak baš onde gde je trebalo početi? Zar to nije ustvari samo šematsko i organizaciono ulaženje u horizonftalnu strukturu celokupnog naučnog poslovanja koje,'i hronološki i teoretski, ima svoje važnije početke bez kojih ne bi bio mogućan ni ovaj bibliografski početak? Zar svemu tome ne prethodi nešto drugo? Recimo, teoretska zamisao ili hronološka istorija čitave zamisli o enciklopediji ili hronologija enciklopedije kao pojave, kao ideje i kao prve pomisli? Ili na za strance. Ona je u prvom možda struktura alfabetara, a redu namenjena našem čoveku to je opet, samo na sistemati- i našim potrebama, ali tu sa ziranoj zaobilaznoj stazi na- jasno određenom namerom i učnog evidentiranja, istorija svrhom. naučnog rađanja i formulisa- Ovde je teren upravo mnogo nja osnovne organizacione še- delikatniji, jer se ne radi jedmatike koja ima švoju pred- nostavno o objašnjavanju oistoriju, svoju teoretsko-nauč- snovnih pojmova iz oblasti raznih naučnih problematika, nego i o zamašnom naporu da se svi elementi naše bliže i dalje prošlosti sagledaju u novom, marksističkom svetlu, da se čitava naša kulturna, istoriska i politička prošlost protumači me u smislu makakvog „objektivizma“ koji je i stvarao razdor i prepreke među našim narodima, podržavajući i afirmišući šovinistička i separatistička stremljenja, već u svetlosti dosledne materijalističke analize u koad ez : joj se sustižu i potpuno pokla| nu podlogu ili pretpostavku paju interesi nauke i životna _oja je rezultat ukupnog ra- potreba naše narodne zajed-

zvitka naše dosadašnje nauč- nice. SO

O OSU Sve veštačke ograde, prepreke, ponore i granice koje su na ovaj ili onaj način, posredno ili neposredno, stvarali kod nas razni buržoaski ideolozi zaklanjajući se ako treba i naučnim „objektivizmom“, sve te veštačke prepreke koje su sistematski podizane u svesti naših ljudi sa namerom da ih izdele, otuđe i onemoguće međusobni kontakt i jedinstvenu osnovu bratskog sporazumeva–

d'Alamera, koja izlazila od 1751 do 1780 i ne samo ostala prototip za sve

je Didroa i je

kasnije enciklopedije, nego i svojom materijalističkom sadržinom i tumačenjem, · svojom društvenom i političkom progresivnošću znatno doprinela pripremanju duhova za Revoluciju. Naša enciklopedija hastala je iz osobenih potreba celokupnog našeg dosadašnjeg razvitka, i kulturnog i političkog. Ali ona nije samo jednostavni, pasivni izraz i registrator njegov, nego i tumač, viša sinteza i moćno sredstvo koje će uticatina njegov dalji tok. Konkretizujući tu svoju osnovnu svrhu, enciklopedija će imati da odigra dvostruku ulogu: spolja i iznutra. Prva strana njenih zadataka neposrednije, životnije i svakodnevnije zadire u osnovne i bitne interese našeg državnog i političkog organizma. Makoliko da će svakom dobronamernom strancu lako omogu-– ćiti da se orijentiše u pitanjima naše prošlosti i shvati naa politička, društvena i kulturna stremljenja, jugoslovenska enciklopedija nije pravlje-

| ___Nacionalna ____enciklopedija

e. LI, kako je došlo do -. |} tosa da smo se od| lučili prvo za nacioji nalnu umesto za opštu enciklopediju? I kakva je raz-

iji ~ e : . jugoslovenska enciklopedija. a 11 opšte između jedne i Ona je, prema tome, u službi Be! ideje bratstva i jedinstva, i ju-

Pre svega, treba istaći činjenicu da je ovo, koliko nam je poznato, prva enciklopedija te vrste u svetu. Otkuda to? Da

se tu ne radi o nekom neobja-

| Šnjivom novitetu ili promaša– : n e e :- ; d isle otkriva i nameće „Ju? Zar niko u svetu do sada Vosmisleno. otk-

e „i a kao rezultat svake uistinu ODre nasynije mogao doći na:i- bjektivne naučne analize.

deju da jednoj svojoj enciklo- Telo banja + 207 ; a : Š : SorČ politika idu OB: da izrazito nacionalni ruku pod ruku. Jer, da bi se e. TZ, ostvarila potpuna harmonija Ova ideja objašnjava se sa-– u jednom mnogonacionalnom | mom prirodom stvari. Svaka društvenom i državnom sklopu, ciklopedija ima svoju odre- potrebno je izbrisati i zabora= iu svrhu kojoj je namenje- viti mnoge zablude i netačnon kojoj služi, i to važi za sti što se kao tragovi koloni_ sve do sada poznate enciklope= jalnog robovanja ili hegemoni-

žnoslovenske misli o ravnoprav nosti, ali to nije nikakva njena deklarativna · platforma, već suština našeg dosadašnjeg isto-

_ dije sveta, počinjući još odipr- stičkih aspiracija provlače tu.i ve koja nam se sačuvala kao. tamo u svesti nekih ljudi. Da Plinijeva „Historia naturalis* bi se svi ti nemili tragovi proili poznatih srednjovekovnih šlosti izbrisali, potrebno je da

enciklopedija „Speculum“ od se naši ljudi međusobno bliže

3 > i .

Vincenca fon Bovea ili „Orga- i neposrednije upoznaju..A u- .

| nen scientiarum” od Baka pa poznati nekoga — to znači usve do 3B-tomne Enciklopedi- spostaviti prvi sigurni most ka

\ i

ed:

. Zadatak je Enciklo

nja, imaće da izbriše i ukloni.

riskog egzistiranja koja se ne- .

+ - — — —

Od ukupno osamdeset i šest svezaka r

prijateljskom i bratskom odnosu sa njim. Mnogi se ljudi ne trpe i ne podnose samo zato što se dovoljno ne poznaju. Poznanstva se, međutim, ne prave samo u neposrednom živom kontaktu i međusobnom opštenju ljudi, jer svaki čovek nije samo ono što nosi kao svoje i kao sebe, nego 'je više ili manje srećan ili nesrećan zbir raznoraznih elemenata čije poreklo vuče često u najtamnije davnine njegovog predačkog i narodnosnog bitisanja.

Da bismo se, prema tome, potpuno upoznali, potrebno je da jedni o drugima znamo sve što je dosad inače bio ili mogao biti kamen spoticinja:u rukama i tumačenju naših neprijatelja. „Nijedan čovek mije pao s neba“, kaže jedna indiska narodna poslovica, ali, dodajmo, i da jeste, ničije „nebo“ nije toliko daleko da se u njega ne može ući. A naša „nebesa“ nisu metafizičke magline naše pradavne, neobjašnjive i misteriozne prošlosti u kojoj se gubi svaki trag onganizovanog i svesnog postojanja, već hiljadugodišnja praksa zajedničkog, mučnog i upornog delovanja na ovoj Svetskoj i istoriskoj vetrometini, za koju nas je prikovala naša istoriska sudbina, volja našeg postojanja i svest o našoj budućnosti. Mi nemamo kud sa ovog mesta na koje su grabežljive oči svih evropskih i svetskih osvajača bacale svoje poglede očekujući bogati plen kao nagradu za svoje osvajačke napore.

Ovde, na ovome lu, u čije smo postolje bacili tvrde kotve našeg postojanja, mi moramo učiniti sve da kao granitni blok odolimo olujama. Pored drugih faktora materijalne i političke prirode, L ideja bratstva i jedinstva pretstavlja elemenat prvoga reda. A u njenom produblja-

vnju, jednu od najzsnačajnijih uloga nesumnjivo će odigrati jugoslovenska enci-

klopedija, posle koje neće osta

ti nijedan elemenat naše kulturne i političke prošlosti koji bi mogao, prepuštam sam sebi i mekadašnijim tumačenjima,

„Zoran

ji igi M. VARaCO|FP. OV. \ e ati

ščević

| — JR JI wu 6 |. i A

G Hi

. l E pedije da objasni suštinu naše istoriske egzistencije u svetlosti materijalističke analize u kojoj se sustižu i poklapaju interesi nauke i životna potreba naše narodne zajednice,

destruktivno i razarački delovati, dok će svi momenti našeg zajedničkog i bogaltog istoriskog iskustva, naše nedavne prošlosti govoriti u prilog je-

dinstva i zajedničkog „postojanja. Na liniji samopotvrđivanja

naše samostalne i nezavisne kulturno-političke egzistencije, nacionalna jugoslovenska enciklopedija imaće zadatak da pobije, ispravi i demantuje sve netačnosti i zablude koje u inostranstvu vladaju o nama, Upravo, zahvaljujući tome što je naša zemlja do nedavno bila redovno kolonijalni plen imperijalističkih sila i raznih političkih tiranija i porobljivačkih apetita, i uprkos svih pokušaja za objektivnom naučnom istinom, vladajući režimi omogućivali su, u skladu sa svojim interesima, infiltraciju takvih shvatanja i koncepcija kojima je bio cilj ili da denacionalizuju slovenski živalj ili da ga odvrate od težnje za oslobođenjem i jedinstvom. Ali ne samo to.

aznih publikacija koje pod opštim rukovođenjem Miyroslava Krleže priprema Leksikografski zavod FNRJ u Zagrebu, prvi tom „Pomorske enciklopedije” već je izašao pre godinu dana, a sada je oštampana i prva knjiga „Enciklopedije Jugoslavije”. Ova sveska po volumenu je dva i po puta veća od celok upne Stanojević đena slova „A” i „B” do „Bosne“.

eve Enciklopedije i u njoj su obra-

nas dovode. To samo ukazuje na neophodnost, značaj i potrebu da: se sve to ispravi jednom reprezenittativnom naučnom publikacijom ikoja bi svojim rezultatima, svojim renomeom. i auforitetom, svojim strpljivim i neprekidnim sistemafskim produbljavanjem već iznetih i, preciziranih postaviii onemogućila poplavu gluposti i krivotvorenja. ı i Nije potrebno ni ukazivati na ogroman politički značaj jedne takve naše naučne afirmacije u inostranstvu. Tek tada kad i na naučnom terenu naše sopstvene pretstave o nama postanu jedino merođavne za svakog naučnog, kulturnog i političkog radnika iz inostranstva koji se interesuje za naše probleme i za našu zemlju, možemo reći da je naša kultura' stekla svoju punu nezavisnost i priznanje ravnopravnosti ravno onome ikoje uživamo na međunarodnom političkom planu. , To bi bile, ukratko iznete, sve bitnije pretpostavke koje

Magacin sa sveskama

I u pogledu činjeničkog ma– terijala, usled razno-raznih ra-– zloga, održale su se mnoge

netačne pretstave u tolikoj me=·

ri da bi se dan danas mogla sastaviti jedinstvena. enciklopedija netačnosti i gluposti o nama. Suvišno bi bilo ulaziti podrobnije u sve razloge koji su do ovoga dovodili ili i da-

Zgrada Leksikografskog zavoda u Zagrebu

maju neprekinuti kontinuitet i manje-više trajnu povoljnost objektivnih uslova neophodnih za razvitak, isključivo stvaraju i izdaju opšte enciklopedije, onda bi jedan od najvažnijih razloga bio taj što i objektivne okolnosti idu na ruku jednoj enciklopediji opšteg tipa u poređenju sa onom nacionalnog. Pazlike

TKUDA to? () Enciklopedija opšteg tipa ne zahteva hnikakvo jedinstveno sintetičko i kauzalno povezivanje i sažimanje mnogostrukog materijala koji je predmet njene obrade. Prema tome, ona je topografska panorama osnovnih jedinica i elemenata iz kojih se gradi i nastaje kulturna istorija jednog perioda. Ali, makoliko da je svaka prožeta određenim stavom ili jedinstvenim metodom u kome se ogleda teoretska osnova i pogled na svet, enciklopedija opšteg tipa nema niti realizuje pretenzije da izolovano posma-– trane pojave kao abecedne klasifikatorske jedinice dovodi u uzajamnu i wtrogu kauzalnu vezu. Usled toga, na osnovu enciklopedije takvog tipa, mi nemamo 'miti možemo dobiti preftstavu jedinstvenog kretamja i mmogostruke funkcionalne veze između mnoštva pojava koje su sistemaltski raspoređene i mproučene. Ona se uopšte ne trudi da uđe u odnose uzajamne po'vezanosti pojava na kojima se

„jedino i gradi njihova istorija.

su dovele do ideje da se počne naipre sa nacionalnom enciklopedijom , Jugoslavije. Ali, treba odmah istaći da ruku pod ruku sa tom odlukom ide

i niz teškoća razne prirode. 'Kad bi se analizirali svi uzroci koji su dovodili ili i sada dovode do toga da se u inostranstvu, u kulturama koje i-

Zato, kad se izgovori jedan kulturni, sociološki ili politički pojam izrađen prema

stručnom alfabetaru jedne o-'

vakve enciklopedije, onda je prvi ako ne i jedini zadatak mjegove naučne obrade da dA definitivnu naučnu formulaciju na osnovu postignutih saznanja. Sve je ostalo drugoste-

penog ili dopunskog karaktera,

Kula na Kalemegdanu

Okov Jevanđelja iz XVI veka

a tu spada i simultano praćenje jedne pojave ili niza pojava u spletu njihove zavisnosti i međusobne funkcionalne određenosti. Nasuprot tome, nacionalna enciklopedija ima kud i kamo teže probleme. Svaka naučna formulacija jednog političkog kulturnog ili privrednog odnosno društvenog problema ili pojave za nju nije jednostavna naučna. definicija i identifikacija na bazi postojeće sume znanja, već i evidencija njenih relacija u odnosu na zamršeni splet svestrane povezanosti i zavisnosti od miza faktora spoljne i umutarnje prirode.

Nacionalna enciklopedija ne može da definiše ni jedan svoj pojam a da ga istovremeno nu-– žno i ne objasni u sistemu i odnosu njegove zavisnosti od svih faktora, bilo spoljinih bilo

unuftarnjih, koji ga u istoriskom razvoju određuju. Ona je pojam uporedne i nezavisne deskripcije zamenila anatomijom, analitikom i sintetikom uzajamnih odnosa i veza. U njenoj osnovi, prema tome, nije samo jedinstvena metodika prilaženja i tumačenja pojava, već i određeno shvatanje kompleksnog kretanja i određivanja jedne pojave. Ona pojave ne niže jednostavnom nužnošću alfabetarskog redosleda, već ih međusobno dovodi u vezu i objašnjava činjenicom uzajamnog delovanja na bazi jednog nacionalnog individua-

liteta. Prva lzoluje, druga sintetizuje. Prva ije “definicija na bazi analize, druga

sintetika wu čijoj se ukupnoj kompleksnosti otkriva profil i suština jedne kolektivne istoriske egzistencije.

Struklura i organizacija naučnog rada

EDAN od osnovnih

J problema koje je 27 trebalo rešiti pretstavljalo je pitanje principa

najvišeg naučnog rukovođenja ovom delatnošću. Da li treba da se organizaciona radna struktura rukovođenja postavi na centralističku ili federativnu osnovu? Ako je i politički momenat doprineo rešavanju tog momenta u korist federaitivnog, ostalo je da se u samoj praksi konkretnije odredi odnos između glavne redakcije i republičkih redakciJa, odnosno da se reši problem, oblim i domašaj njihove naučničke autonomije i karakter njihove saradnje. A to nije moglo da se reši nikakvim prethodnim dogovorom, jer je nadležnost i wsamostalnost i jedne i druge redakcije (glavne i republičkih) u odnosu na\svaki naučni prilog zavisila 1 od autoriteta naučnog odnosno kulturnog radnika čiji je prilog u pitanju.

Ipak, to ne znači da se u praksi nisu afirmisali izvesni principi po kojima je regulisan radni odnos između redakcija. Čitav taj odnos postavljien

. je na osnovu potpune ravno-

pravnosti i saglasnosti centralne i republičkih redakcija. Razume se, u samom radu proizilazi iz ovoga niz teškoća i problema konkretne prirode, ali svi su oni rešavani i rešavaju se sa željom i u duhu federalne ravnopravnosti i potpune naučne autonomije republičkih redakcija.

Gde su onda kompetencije i nadležnost glavne redakcije? i Već smo spomenuli kao značajJan elemenat princip saglasnosti između glavne i republičkih redakcija. To ne znači da između njih ne može doći i da ne dolazi do nesporazuma ali jedna metodska jedinica ne može biti obrađena i definitivno odobrena za štampu sve dok se ne postigne potpuna saglasnost. Ne radi se ovde samo o karakteru obrade ili definiciji, niti su to jedini kameni Spoticanja u redakciskim odnosima. Stvari se ovde ispoljavaju najpre u najnaivnijoj formi, u pitanju kvantiteta, koliko duZine i prostora dati pojedinim alfabetarskim jedinicama.

Ovaj problem nije tako lako rešiti, niti mu treba iznalaziti jednostavne uzroke, najčešće subjektivne prirode. Određena naučna materija bliska je određenom krugu naučnih radnika, i kogod je iz toga afiniteta, iz koga se rađa opšta pro-

“2

Alka sa korčulanske kuće

cena i pretstava o ukupnoj vrednosti onoga što se obrađuje, unapred isključen jer se njime ne bavi, — nije u stanju da shvati svu sumu značaja i prostora koja se jednoj stvari, njemu nedovoljno poznatoj, pridaje od strane drugih. Svaki stručnjak, drugim rečima, „vuče“ na svoju stranu, te je iz lokalne uokvirenosti svoje naučne materije sklon da proceni značaj onoga što. naučno izučava.

Ali ne treba stvari posmatrati samo u ovom svetlu. Možda je naime tek stručnjak u stanju da sagleda potpune okvire jedne pojave koju proučava, dok su ostali skloni da je ne vide prosto zato što nisu u toku stvari, što ih šire ne posmatra– ju, što su im nepoznate. Ako se tome doda i momenat subjektivne vezanosti za materiju koJom se čovek bavi, zatim subjektivna, lokalna ili republička merila na osnovu kojih jedna stvar dobija više u važnosti nego kad se posmatra u odnosu na celinu kulturnih vrednosti i objektivne kriterije koje ne zanima mnogo isključivo regionalni ili parcijalni značaj poJaVe nego njen odjek u celini nacionalnih stremljenja, — onda je jasno da će i u budućem radu stalno iskrsavati problemil ove vrste.

Radi se dakle o tome kako da se ti raznorodni interesi, metodi i merila usklade, dopune, naučno stvaralački nivelišu 1 povežu, organizuju u jedinstvenu naučnu stvaralačku voliu koja je jedino u stanju da uspešno savlada sav ovaj o'Bromni posao.

KNJIŽEVNE NOVINE