Књижевне новине

(Nastavak sa treće strane)

će pri kraju knjige olakšati njenu upotrebu šinhronistič-. ke tablice zbivanja, kao i indeksi imena lica 1 skih termina, koji se nalaze| u knjizi. Sve strane ljudskog roda, od prvobilne društve-|

ne zajednice u palce litu, me- |

zolitu i neolitu na svim sfra- | ranja i Yvazvijanja robovlasničkog društva i nj svih formi i istoriskih' dostignuća, u Ažiji, Africi, Ame rici, na Mediteranu i osfaloj, Južnoj Evropi. prikazane su

ogaf: drugi i enij pre n.e, svojim, sadržinamay pyikazanima kon cizno, a opet dovoljno infor-| mativno, mada će poneki stručnjak zaželeti u pojeđi“ noj eposi i šira obaveštenja. Ali, kađa bi!pisci tih-pojedinih delova izašli ususret tak vim dezd“- tima, “koje oni najbolje razumeju, onda bi | Vsjemirnaja Tištoirija bila' me desetotomovna, nego daleko, daleko veća, Po. svemu, izgleda, ređaktori su} pogodili i u lome pravu me= vu, što će omogućiti da knjiga prodre daleko dublje, nc: go đa je ona sastavljena od beskrajnog niza monografija. Našu čitalačku. publiku, ali i nauku, univerzitetsku. nastavu napose, zadužiće ono izdavačko·pređuzeće koje.će stupiti u vezu sa moskovskim Gospolitizdat' (Godudarstvenoe izdateljstvo političeskoj literaturi) i dobiti dozvolu za prevođenje i izdanje dela, Mislim, da pri tome može da bude zadovo-

liena i materijalna računica. Treba imati hrabrosti i za takav veliki i koristan posao.

Viktor Novak

deograt.| | ar |

'tičkom -ob

Buprot tome skoro isklju' 'bratio' pažnju na” svoje „lične“ 'uspomen c SV COVVE OJM _:} Blenokrvave! doživljaje. . On \oleća. pre naše | pokušao (i mora se priznati da. i j e!u tome, Sšrazmerno svom fa-

'sfeu jednog istoriškog t

Mina" te neobične tren

iz mMajednnstavn

ag 8

tovi u dubini«

tojkoyvić

nama sveta do vremena stva- #0pibljatekaı NADA Joli ika

13% ga 1956) . Miođrag. O uistihi. n

je opteretio "čitaoca psihoanali n. dom kompleksa" 88vremenog čoveka, kao što se to ponegde može sresti, ali e na VO. OZ

da mata, na, švoie, ma ije ] uspeo) da ostvari”atmozBLU utka. koji nam je nepoznat ali koji še. ubrzano. udaljuie, obavijen. maglom. đobijajući nove: oblike u našem sjećanju, i gubiU. autentič mu i pravu boju: U' želji da ma» ke. pišac . “za. biganošću; on je ijfh, svakodnevnih. događaja „i ličnih doživljaja s&vodio svoje! male tilozofske računće, ostvarujuči mrežu nemih OPOBIERA Gledajući iz tog ugla, cijković je 'sasıim uspeo da O-

nije išao

atvari svoju žamisao, ali je dru

go pitanje „da li je ta prividna NWiadnoća: i Kkamijevska „nezaihteresovanost” u „opisu dvramatičnih:događaja, — plođ piščenvog

fiozofskog: stava, ili određena,

literarne naobrazbe koja, wu je služila kao formalni fundament.

Logorskiw život pun „Sitnih“. neprijatnošti/ život borća, i po zadinca i Svirepa | jeza čoveka koji je „pot strani“ “od ratnog vihor, mrtva nađa u ostvarenje · dalekih porodičnih ciljeva, topline, slobođe ljubavi, mučni život bombarđovanog gra-' đa, ljudi pod vuševinama -otsečenmi od sveta: zauvek, kobne. DO-:

'sledice koje su ostale iza rat-

nog đima, — u ftcm okviru 56 iserpljuju motivska piščeva' interesovanja. Btojković, pre svega, insistira na' dijalogu, .omn direktno suprotstavlia glas glasu, pauzu sinkopi, misao — akciji. Ne udubljujući se u pravu 'psihozu ličnosti, Stojković ostvaruje. likove Kcji djeluju najčešče apstraktno jer su krojeni poddirektnom intervencijom piščevih ideja, Ubedljivošću se ipak · izdvaiaju dve nevelike priče, „Zınlavak sunca 1 Nizozemskoj“.i „UDretstava, počinje u osam“, u kojima, su ljudski odnosi, makar da su u pitanju uzajamni neprijatelji, ubjedljivi 1 psihološki opravdani. Priča „Tri tona u prostoru"“ karakteristična je za pisca s duge strane; gukobi misli i akcije ovde su dobili puniju {omu | potrebnu dozu o smišljenosšti određene situacije.

Sterijina izložba ~

Pozorišni muzej u Beogradu M saradnji sa Gradskim muzejom iz VERI, Vojvođanskim muzejom u Novom Sadu, Srpskim narodnim pozorištem Iz Novog sađa. Beograđskim dramskim po zorištem i dr, organizovao je izložbu pošvećenu Jovanu Sterij Popoviću povodom 100-godišnjice smrii | 150-godišnjice rođenja ovog Dbašeg Velikog dramskog pisca, Izložba je otvorena u Subotu 22.1X.1956 godine ı Beogradu (u Kabinetu za' vanarmisko vojno vaspitanje, Terazije, 5), 4. otvorio ju je pozdravom rečju upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta Velihor Gligorić,

Izložba je podeljena na dva de la. U prvom delu prikazan Je' hronološki život 1 rad Bterije bogato ilustrovan dokumentima, originalnim izdanjima i Kkopijama njegovih dela i faksimilima. Prikazan je literarni razvitak sterijin, počev od njegovih istoTiskih romana u S5filu Milovana viđakovića, preko njegovih DTvih komedija (Laža i paralaža i dr.) do njegove pošlednje i jetke satire na lažno rođoljublje (»Ro-

· doljubci«) i rezigniranih stihova u »Davorijama«. Š

Tu su i prva pozorišta u kojima su prikazivana Sterijina pogzorišna dela, Teatar na đumiuku, gde je Sterija dominirao scenom, zatim „Leteće dđiletantsko pozorište, 'koje je prvorprika zivalo Steriju u Zagrebu,

Prikazan je Sterija kao kultur ni i prosvetni radnik, pisac pTrvih udžbenika, autor prvih zako na iz prosvete, profesor Liceja, jedan od osnivača Srpske akade

Efeme!

BROVANJA o efemer-" nosti novinarstva, novinarskih tekstova, o njihovoj vrednosti koja se me proleže duže od 'jed=' nog . dana, “Uupravo: Onog u kojem su nastali, posledica su, Verovatno, jednog načina! mišljenja? koji je odavno prestao da' ima svoj smisao. “Izvesno je d. me bismo bili daleko' od istine ako pretpostavimo dam koreni takvog tumačćnja' stvari vode Poreklo iz jedmno-~ vremena, koje od novimarstva nije zahtevalo da na miyom mestu bude dokume=" mat vremena, zbivahja i dorađaja u određenim: razdobliima, ili određenim časowta. : 3 Sef Revizija takvog 'fretiranja, naročito pojedinih oblasti no vinarstva, kakvi mogu biti

- ortaža ili politički izve-

Š ', ne samo da bi imala vrednu svrhu, već bi 'bila

i nasušno potrebna. U sve-

tu. sve je manja' distanca koja deli no:insrstvo od litb “ture angažovane u Ssvetskim zbivanjima | (Morijak

jx možda najveći | mowinar Zato se skoro

đ ı ..šnjice). ; : aos::rdu bliži pomisao da

nešto što sve više postaje

svedočanstvo o našem dobu

čoveku koji u njemu Živi, moglo imati vrednost prolaznu, ako ne 78 gvet budu&-oati, onda sigurno za nas

same. Niko dobronamerčn,

naravno, neće posumnjati da

:Oš gledmo. je,

mije nauka-Društva . srpske slovesnosti-višestruki pionir na poJjima srpske nacionalne kulture.

Izložbu vrlo skladno dopunjuju potreti Sterijinih „savremenika (Vuka i dr.) i gravire Beogra đa iz tog vremeha,

Legende dovoljno kratke da bi ono što je: potrebno rekle o Steriji,“a. da-ne-bi dugo zadržavale i zamarale gledaoce.

U drugom delu izložbe đat je mali isečak iz repertoara naših pozorišta, gde se vidi neprekidna i živa veza između Sterije 1 naših pozorišta», Tu su izloženi pozorišni programi-plakati mnogih naših pozorišta, kako iz naših kulturnih centara (Beograda, Zagreba, Novog Sada, Ljubljanć) tako i iz unutrašnjosti gde se vidi da Sterija intenzivno živi na našoj 5sceni preko Sto SO đina. Tu su i fotografski snimci najboljih Kkreatora pojedinih Ste rijinih lica (P. Dobrinović kao Kir Janja i drugi).

Izložbu je znalački postavio kustos Pozorišnog muzeja siniša Janjić koji je materijal i pTor stor kojim je raspolagao ekonomično i s merom iskoristio,

Plakat Z. Džumbura Vrlo Inventivno izrađen, komponujući naslove i citate iz dela sa pojedinim scenama i dekorom.

Tzložba je izazvala veliki interes kod: Deogradske publike što se vidi iz vclikog. broja posetilaca. U ovoj Jubilarnoj Stoerinol godini izložba bi trebalo da obie i druge naše kulturne cen-

re.

oc. alnjanje nedovoljnosti do 'sadašnjeg kriterijuma na izvune oblasti novinarstva sadrži prikriveni pledvaje a:eku stepenicu više no Što one za njihovo postavljanje na stvarno, mogu zaslužiti. ia nas'je čita dosadašnji tok vrćmeia, ražvitak' života, doveo. do mogućnosti da kao sasvim sazrelo to WDitanje Ppostavi-' TO. e VAN Vi ay O at. E · Jer, šta se može više tražiti od novinarstva do da' bude ogledalo trenutka? Ber _mje, ta 'Krilatica imala jie i ranije svoju težinu, samo Što su se okolnosti na koje se ona danas odnosi iz. menile.' Nikad svet nije bio pun toliko eksplozivnih, živih i nezaboravnih trenutaka; sva naša bliža istorija istkana je od njih: Ne Ssamo što bismo želeli da u sebi sačuvamo njegove tragične odjeke, poreklo zabluda ili pretpostavke koje su se ispunile kao da su bila proročanstva; potsećajući se na ono što je pripađalo prošlosti doživeli bismo možda ponovo stare gorčine, nekadašnje rane ponovo bi zapekle, BEI |

Ali, 'put činjenića jasan je i određen: smemo Ji ika-

da zaboraviti ono što se de-, taro

šavalo „nekad „samo zato što je ljudskoj prirodi tako malo svojstveno da se seća pretrlpjenog zla? Najzad, postoji još jedno lice pro-

KNJIŽEVNE NOVINB

Trnalog.

.o Životu

e. : ES

nost h

šlošii: onaj njen deo koji.

5 Miograđ ~ Stojković mesumjivo

T poseđuje. izvesnu stilku rutinu. ali je ta ujedno i njegova naj-

slabija “tačka, „Novinarstvo je ostavilo dubok trag u njegovoj prozi. Zanimljiv feljtonstički &til, preterano dijalogiziranje i šeme po kojima. se kreću junaci ove proze, ne đaju dovoljno u-

"bedljivu gnranciju da će Stcj-

ković sigurno zakoračiti u volje prave literature. No, s druge Strane, ima znakova koji i to diskretno najavljuju. Dotle se moramo pomiriti sa pojmom naslova, biblioteke u kojoj še Dpojavila ova knjiga.

. Sretem Perović

A JOSIP KIRIGIN:

„kapitulantskog

„Tišina pod Himalajima «

(Narodna prosvjeta«, Sarajevo, 19556) ,

Činjenica je, da maša pulopisna proza u poslednje vreme zauzima dosta zavidno mesto U planovima izdavačkih kuća, To u isto vreme pruža i sliku ražvitka i uspona ove vrste literature za koju je iod čitalaca odu vek, s pravom, postojalo intereb» sovanje. ;

„Tišine pod Himalajama« Su ona. vrsta putopisa za koju bi najbolje odgovarala knrakteristika, ako sa kaže, da se ona nalazi na granici između novinske reportaže i književnog dela, Pisana zanimljivo i živo, ilustro vana obiljem podataka i brojkama, ova knjiga pruža čitaocu jednu bogatu sliku viđenja Indije. Viđanja te daleke zemlje, novinara koji je proveo u njoj svega mesec dana. prateći pretsednika "rita -prilikom njegove posete Indiji, bila su, očigledno, krala da bi pružila jednu potpunu sliku i zadovoljila sva interesovanja čitalaca. NO, i razumljivo je, đa za tako kratak peviod WiWemena „koji..je, istina, iskorišćeh do maksimuma, Kirigin i mije mogao pružiti boija

obaveštenja. od onih koja je u

knjizi d

oduševljenje s kojim je autor pisao oindiji i njenom narodu, neprimetno se.prenosi i, na či taoca. Iz svakog poglavlja ovoE vešto komponovanog putopisa iz bija dalj jednog prijateljskog na roda koji se, posle Viševekovnog ropstva jama osyaja svet igrajući u njemu svežnačajniju ulogu. A Kiripginova, knjiga o tome baš i naj više priča, Nema u njoj toliko opisa ohpg već uobičajenog Pisanja o Orijentu. Tu je izvanređ mo zapažano i bez i ili preteyivanja. data slika svega što je atıtor »Tišine por Himala-

iama« video ma svom vremensixi

Wkratkomi ali doživliajima bogatom pul. Utoliko je. ova knjiga čitaocu bliža, a i značajnija.

3: s. .Đ.

(Bibl. 'Z'DLATNA KNJIGA, „Sed“ ma..sila“, Beograd 1956)

Nije na, odmet. još u početku naglasiti} da ovaj roman velikog francuskog pisca Dodea, iaka je namenjen (bar u našem izdanju) deci, može isto toliko biti interesantan' i. za. odraslu publiku. „Mališan“ je slika propađanja porodice jeđnog bogatog inđustrijalca, koja je pretrpela smr toncsni udarac od francuske Trevolucije iz 1848, porodice Tliset koju će stalno pratiti nesreća iza nesreće i koja će najzađ Ostati jedino na Mališana, to veTiko dete koje kao da nije Sposobne da se održi u sve bržem tempu života oko sebe. Mališan, Danijel MBiset, đete je burnih vremena ali blage, sentimentalne Ženske skoro prirođe, pun snove na začaranom ostrvu, o životu na koga se mcže uticati i kojim se može i gospođaTiti,: Ti utopistički snovi nisu jedino nasledstvo iz ranog đetinjstva kada su zamukle sirćne na očevoj fabrici — odonda ga prate i svakovrsne neprilike — ti snovi o robinzonskom žŽi-

nije iskovan iz tegoba, mukk" i siradanja. Radosti koje smo preživeli pokušavamo da vratimo „sećanju; no, novi Gđogađaji koji prestižu je-= dni druge, ne dozvoljvaju da se emocija isuviše rasipa na · razne :strane. ? 'Korisno je, međutim, osve

žiti sećanje. „A, postoji li za.

'to bolji put .od novinarskih tekslova, „kao najsuštinjski-. jih dokumenata vremena? Oni uvek. čuvaju sveži, dah neposrednosti, čak i ako su izghbili prvobitnu ·preciznost; njihov trajni posed su autenfična boja i miris doPaddja koje ništa ne može. na'naditi. Pa, čak i kada bi se Ofsranile sve one u suštiri patetične, reči: svedočan-. stva. prošlosti, čari autentičnosti, preostaje još uvek do voljan broj motiva koji bi mogli navesti na tvrđenje GQ vrednost izvesnih noVvinarsških tekstova nikako nije prolaza...

Ako se ovo sađa ipak pretft ura u neku vrstu pledoaiea, onda je to pošleđića činjienica koje smo u opašsnosti da zaboravimo, ali kojih mo, kao i normalnog toka stvari koji. je doneo novo 'oloženje u gledanju na stvari o kojima je bila reč. Ali, istovremeno, kako ovo nisu redovi čoveka koji đaje prednost svojoj fantazlji nađ vojom memorijom, ova će

“budi i sve više simpati-

ulepšavania ·

ie jako važno da se seća-

votu pratiće ga do kraja. Nesamostalan, neugleđan,. bedno ođeven, bojažljiv, mek, wiskretnc tađoznao, tužan i skoro uvek' izgubljen, Mališan je oličenje određene, romantičarvski dezorjjentisane· mlade generacije propalih veleposednika, generacije koja će kasnije silom . prilika morati đa pravi bedne komprcmise sa pgzanatlijama i sitmom buržoazijom. . Danijel. Kiset ne može da se snađe ni u crkvenoj školi. ni kasnije kao vaspitač u koledžu, ni najzad kao pisać stihovane komedije. Budući prirodom pređodređen kao poetski antipođ toj poslovnoj i nimalo milosrdđnoj „društvenoj sredini, on je primoran da bira između konačne svoje propašti i skoro kompromisa. . Qstavljajući svoju liru, Danijel se po: zakonu nužde privoljeva: poslovanom svetu.

Đođe je našab „rešenje“ u ka. pituliranju jedne slobodom, na dabmute prirode, u bolnom ?Teduciranju velikih snova i iluzija, u „konačnom“ opredeljenju za malograđansku porodičnu idilu. No i pored 'toga, ova: knjiga daje zanimljiv presek društvenih odnos& jeđnog burnog vremena francuske istorije,

Aleksa Mikić: »Pjesma na Konjuhu«

(„Sıjetlost“, Sarajevo, 1956) Opet jeđan ođ boljih đečjih romana koji &u nam, u poslednje vreme. prošli kroz ruke. Za razliku od Alečkovićeve, čiji je roman skup iskidđanih priča, Mikić je svoje delo pisao po ho,

danim i dobre izučenim zahtevima. romana. Veliko vreme u kome se odvijala . dvostruka

borba protiv okupatora i borba za nove odnose među liudima tražilo je: da svi, listom i srcem, budu nosioci njegovog ognja. I deca, U analima istorije NOB-a zabeleženo je nicanje i delanie đesetina pionirskih odreda. U njima su maja deca, odšnovci i mali gimnaziiqlći, radili, skromnim svojim snagama, za Wweliku Stvar preporođa i slobođe. Ranc proozbiljeni. ti dečaci i devojčice. prevremeno užljebljeni u ležaje sud bin:kih fočkova istorije. ·su Či-,

borba.

„mili podvige koji još uvek čekn-

ju umetničku obradu. Polazeći od jedne takve pista postojeće đečjie „voine“ formaciić, ođ Birčanske pionirske divizije, Mikić je napisao :doba?., đinamičan Toman, Žživahan i prođoran, roman lakog poigravania, sa materijom pisan veštom rukcm. To ie kniga bez ijedne zlišne stranice, ali i bez novaforskih pretenzija a svakom pogledu. Mestimično nam se učini da smo takav metoa prilaženja i kreirania opazili već jednom: kođ solidnijih đe la. noyije sovjetske literature za omlađinu,. koja. gevori o ratu. Ipak je to samo ieđan od utisaka, pošto, je Mikićeya Wnjiphi, nema govora. sva u ovom klimatu, sva. u danima j „godinama kad je, u Bosni, plamsao samo

naš partizanski raf. Tikovi, pre-

ranci sazrelih đečaka.i devojičićm (dati, su, na ubedljiv način,“ njihot podvizi opisani sa gmislom događaj i dozvoljemi meru ironije, bolje rečeno humora, nihova borba, njihovo postojanje propraćeni pcetskim brojem koje. tu i tamo, dobija u,muziči od prave epopeije. Tlustracije . Hamida,

Liukovca

navode na Širta razmišlianja” O :

olako shvaćenom zađaiku, koji se tako. često zapaža kod mnogih knjiga. Nije reč o falentu' i netalentu majstora, reč. je 'O brzom. na brzu ruku prebrinu-

tom poslu, koji je ovđe više ono „živ mi Tođor đa se čini

govor“, a manje, ili nimalo. pomoć likovnog umetnika umetniku reči angažmnnom svih svojih me gućnosti koje ulaže pri ostvarivanju „ozbiljnih slika“,

FISTEL DE KULANŽ: »Antičknsn država«

(»Prosveta«, Beograd, 1956) »Antička država Tistela de TWulanža, koja je napisana skoro pre sto godina — 1864 g., spada u red klasičnih dela istorisko-

OVingrsiVa?

se prilika, sasvim razumlji-

v). iskoristiti za davanje jz-

vesnih sugestija — sa sto |.

novišta koje može jednom dati dalekosežne rezultate.

Svakako je potrebno, a u svakom slučaju ne bi bilo nekorisno, skupiti tekstove naših najistaknutijih novi” nara raznih generacija, Onih. ispod: čijeg su pera iza~.

šla stvari čija vrednost, za nikako |

nimljivost takođe, · nisu bili samo trenutni. 'Da> kva vrsta knjiga, množinom predmeta o kojima govore, obiljem podataka koje bi mogle pružiti, svojim pretstavljanjem ljudi, događaja, doživliaja, zemalja i naro„da, lica ovog našeg sveta iasno je, mogle bi postati nezamenljive. Tim pre što rpisi izvesnog broja naših novinara (Bogdana Pešića. Dušana \ Timotijevića, Pre-

draga Milojevića, Miroslava | TRadošičića, Miroslava Vito- |

rovića, Leona Daviča,.ĐoTđa Radenkovića, Živka Mi-. lića, Slobođana Glumca i još nekolicine) poseđuju. vrednosti koje daleko nadmašu-

ju njihovu „osnovu doku-,

mentarizovane i interpretirane stvarnosti. ii, i · Pretpostavka da bi to imalo i svoj:cilj i svoj smisao. više je mego. opravda~: na; najzad, činjenice su tu, a one same sobom mnogo mogu Tečl.. u. SOM Žika Bogdanović

· toriskog razdoblja,

pravne "literature. Fistel de Ku\po? (1830-1809) mapisao je OVU studiju sa savešću · naučnika i s 'u Čoveka koji želi da naučn*> yđeje i proučavanja» prodru u što iri, krug čitalačke publike. Veliki broj izdanja ove knjige potvrđio je đa je autor, u SVO-

„jim željama, imao. pravo, Inače,

na našem jeziku Knjiga se DPOjavljuje po drugi pul, — prvo izdanje je izašlo. 180. god.

Vremenski razmak od jednog stoleča nije un'štio vrednost »An tičke države«. Pisana sa osećanjem za' značajne istoriske pojave i :potkrepljena · mnoštvom naučno proverenih činjenica, »Antička država« može 1 danas biti vrlo zanimljiva, “kako za naučne. radnike, tako isto i za svakog onog ko želi da se upoma sa istoriskim razvitkom države i prava. :

Fistel de Kulanž pokušao je da prikaže postanak i razvitak države u antičkoj Grčkoj i Ri-' mu. Svoja 'izlaganja ograničio je na period između prestanka postojanja bPrvobitne zajednice i

- pojave hrišćanstva, Pošto je ra-

spolagao sa izvanrednom 5posobnošću za istOmsko-misaonmu Sintezu, PFistel de Kulanž je ušpeo da vrlo plastično i precizno dočara duh:i atmosferu iedmog išNjegova je velika zasluga ı tome što'je istoriskim činjenicama prišao sa namerom da odstrani svaki savremeni. subjektivni “odnos prema prošlosti, te da događaje i zbivanja antičkog sveta izmese u punom svetlu-»istoriske perspektive«. Autor nije prenosio shvatanja svoga vremena u svet .an– tičke Grčke,i Rima. Njegova knjiga, na uzbudljiv način, EOvori o jednom specifičnom mentalitetu, ideologiji i običajima. Čitaocu pnričiajava veliko zadovoljstvo da .nma autentičan način doživi biće i misao ove istoriske, epohe. ” · o

Međutim, želeći đa što objektivnije objasni prošlost, Testel de Kulanž je izgubio iz vida istorniski kontinuitet društvenog razvitka. On nije prikazao bprave uzroize postanka i propađanja antičke države... Za njega je religija osnovni pokretač i uzrok svih · pojava. antičkog društya. 'roz čitavu knjigu analizira odnos' religije prema porodici, Tratriji, gradu državi, zakonima itd. Religija je svemoćni i jeđini večiti, primcip antičkog. sveta.

Tako je osnovna poštavka PFistel de Mulanža pogrešna, on nam, ipak, pruža obilje materniiala o verovanjima starih Guka i Rimljana. Naročito su intere-

santne činjenice koje iznosi O porodičnoj religiji. 'Uwostalom, celokupna analiza porođičnog

života je veoma zanimljiva. AUu-

čin, traži osnovu ma kojoj. će se

dopnije izgraditi država. On zanemaruje ekonomske odnose j} razvitak proizvodnih snaga, mada govori O borbi klasa u Rimu.

Posebnu pažnju Mistel de Kulanž posvećuje plebsu. Sasvim tačno primećuje da se u njemu nalazila | osnovna poicretačka

snaga Rima.

Dosta se govori i svojini, ali se ona proizvod religije. »Antička država« je pisana lako, pregledno i jasmo. Čita se bez napora, — upravo celo vreme drži budno napetu čitaočevu pažnju. U svakom slučaju, »Antička država« može biti, bez obzira na mnoge nedostatke i 73– starelosti, vrlo prijatna i kolsna lektira,

odličan predgovor knjizi je napisao Dr Radomir Lukić,

Predrag S. Perović

JURE GALIĆ:

»Nepokoreno selo«

o privatnoj tretira kao

(»Svjetlost«, Sarajevo, 1956) Galić je jedan isečak revolucionarne epopeje naslikao na platnu: objektivne hronike, kroz koju se provlači nit ličnih memoara. Ispod površine hronike oseća se kako zri i raste prava tragedija, kako ključa jedna duboka ptoblematika. Ali, veoma su retke stranice, gde ona svojom sopstvenom moći a ne snagom piščevog zahvata — izbacuje poneki mali ključ na površinu. Piscu nije pošlo za rukom da iz povesti jednog Vremena izvuče neku flizofiju ili poeziju ljudskog trajanja, Izgleda da on to nije ni nameravao, ali je ipak, možda i mehotice, pokušavao da romansira svoju hroniku. U celini, međutim, ovi romansijerski . pokušaji više su minus nego plus Galićeve knjige. Oni kvate piščev čist, švež vukovski jezik, adekvatan opisanom zbivanju, i istovetan sa govorom. hercegovačkih seljaka o kojima hronika priča. Oni ga ponegde »ulepšavaju« muopštenim političkim rečnikom i stilom »pripovedaka iz seosicog života«., Ipak, stvarni epos — ukoliko je uhvaćen ovom hronikom —o O?Zarava i prožima čitaoca izvesnim kolektivnim patosom, koji je, i danas, dobrodošao kao jedna životna i ljudska potencija. Naposletku, ova istorija »nepokorenog sela« deluje kao otkucaj časovnika, koji opominje da je već vreme da dobijemo i kvalitetnu hroniku nekog »nepoiorenog građa, ili predgrađa. a

- Reka i drum

Tri dana su osluškivali sopstvene reči. Četvrtog

· su' počeli. da prevrću džepove.

Ali, dni 'su bili strasni · "ostavljali .opuške. Sem. toga: eči,v, Š Ni

janja Mnogo kad. hema “pak su nastavili .da

'Pražili su opluške. pušači. Za sobom nigu tri dana nije malo tra-

traže, Saginjali su se pod

police, pod sto, pod krevet. Zavirili su stidljivo i u tavali jedno drugom izvesnost odlaženja. Jedan brod

je jaukn

belo: krilo žene s kožom od

lizi opuške. Prevrnuli su' ·šaka. | . Prisetj

: Odazvali su se ćutnjom neizbrojani pro-

gipsa. Ali su miševi poje-

potom sebe. Ni tamo nije bilo opu-

li su se: da. su imali svaki svoju pepeljaru,

on s jedne, ona Ss druge strane kreveta. Pogledali su:

u pepeljatam

a su ćutale tri noći pepela.

Više se nisu dosećali šta bi mogli još da prevrnu.

Zato su otvorili prvi prozor: Reka i Drum su došap-

zori grada.

Sad zaista nisu znali je očigledno: četvrt časa dovoljno za povratak.

ponovo su ·prevrnuli pepeljare,

„irali su da zaključe:

Noćni leptir je poneo sav pepeo na svojim izbuljenim krilima. Jer, ni špiritus nije učinio svoje: noćni života. U svakom zglavku po ijedan; još jedan posle smrti. U znak počasti toj neobičnoj vrlini svog prošlonoćnog gosta unapred su prećutali tri .dana sebe. To su znali samo Drum i Reka. Zato su se i prišunjali pod same prozore zelenog Zida. Da bi bolje čuli njihovo ćutanje. da odu, rekoše najzad sebi. Nažalost, niko nije primetio da su stidljivim mahom da zaustave

leptir: je imao miliona

Ipak će morati dlanova hteli im preostalo ništa drugo. časovnik bez..brojčanika: jablanovima.

Reka i Drum se nisu

drugoj obali ne tražeći u

Novo u

A pretstojeću pozorišnu sezonu u Parizu najavljena su “brojna i zanimljiva. ostvarenin najpoO-

francuskih. dramskih

| anatijih autora. - y HPA U atmosferi nervoze. koja se ponavlja. svake „godine: .posle letnjeg: odmora, đok se 'užurbano vrše poslednje pripreme. za generalne .probe, postavlja se staro pitanje: šta će dati renomirani dramski autori u novoj sezoni? „. u U pozorišta Antoan“ priptema se „Senka“ Žiliena Grina, To je trageđija, koju je Grin napisao pre godinu dana i koju bi rađije nazvao samo piesom,” jy Rađnja se razvija u Liverpulu 1888. Jednog „čoveka ' sumnjiči đa je iz ljubomore U| bjo svoju prvu Ženu, On živi | prividne srećan do dana kada | mu prijatelj, uz čije je 'saUučesništvo, ubio ženu, poverava da mu je ona ustvari. bila .verna, Od tađa živi zatočen U, seni jedne žene, koje je voleo. Okon= čava samoubistyom, njegovoj drugoj ženi ostaje . da „ponese težinu senke, S: : „Zlbilja še ne sećam kako stvaram svoje ličnosti — kaže Grin, Pre razmišljanja o komađu Dpo> stoji neka vrsta „prerazmišlja„nja“, više ili manje svesnog, ZA koje” vreme 'moje' ličnosti -DOočinju đa žive kao izvan mene da

kako će se vratiti sebi. Bilo

Ali, umesto da u to poveruju,

Uzeli su ga podruku i bez imalo srždbe okrenuli leđa

svim. tiho i· pomalo. beznadežno domahivali neizbrojanim prozorima grada, koji se,

DOzZOriŠtIma ·-

. okolina ·

a jedino”

mosta vižje nikad neće biti

jednu pa drugu. Mo-

Crvenog konjanika. Nije Pogledali su još jednom na jutro je već bilo umorno.

začudili. Samo su tiho, sa-

ravnodušan, sunčao ma svemu smisao.

Blaženka Steić pariskim

Sa zatim nametnu u okviru intrige.,“ a n

Dok. Monterlan priprema svoju „Brozelindu« a Anuj odbija da ma šta kaže o svojoi novoj dramj, ođ. Anđre Rusena — čija se „Luđa ljubav“ s uspehom daje u pozorištu Mađlen — Oče. kuje se „Lopi Antonio“. Naziv komeđije nije ponajbolji, biće izmenjen u „La mama“, a igraće se u pozorištu Madlen lek po ·četkom februara. To nije ni crna, ni satirična, ni psihološka komeđija kao ostale, već sasvim jednostavno: „komedija. Okvir mediteranski... Jeđan lep mladi čovek se ženi, a okolnosti ga sprečavaju da ispunjava bračne dužnosti. Ništa naročito! — ka. že autor. | i wi

Kami se pojavljuie u pozoričtu Matiren, ali ne kao autor nove drame, već kao adaptator V. Poknera i reditelj. Ve „Rekvijem za jednu đuvnu“ nije bio u "početku , pozorišni komad već roman u dijalozima. Kamij ga odabrao za adaptaciju zbog dramske jačine, zbog toga” što &e u njemu mpoštupno otkriva jedna tajna, a tragično iščekivanje stalno održava. Tajna je Uubistvo jeđne bebe. Zavesa se diže. prilikom ošuđe na smrt Nansi Manigoe, kojoj je Templ Dreik (junakinja „Bvetilišta“) poverila. svoju đetu, .

Zašto je Nansi ubila bebu ko-

od retkih mođernih

Bauk za

· činjenicu, ovde govorim, je najgore,

| će njihove knjige pročitati 'kojih je njima stalo«,

pisao, ali je Grehem Grin Dobar deo naših pisaca, ne viđi Grina,

bude subvencionisana. Bve što se napiše,

Mi znamo da nas ni stotinu

To su činjenice. Ali je

ga nije

i izdavači. Knjiga je roba

primeraka,

preko radija da su bicikli

novića, najbolji — ne, ne

dalje?

recimo »Centrotekstil« ili

Naša

tu adresovanu na izdavača

mu je slave pred oči, raspao azure s azgeani Sao ini e ari je izgledala toliko privržena? ENOĆPIN, OB SN Ličnosti FoMnerove su savremene — dbjašnjava Kami — ali zato nisu ništa manje u sukobu sa tragičnom sudbinom «bnego Blektra ili Orest. Konflikt koji ih SOTO BH VIR sudbini, može se re samo prihva' takve sudbine. bi OPINJa Nansi Manigoe je zatočena u čuđnom verničkom. svetu PFoknerovom | sudbina ove duvne opredeljena je njencem prirođom prostitutke i zločinke. Njeno is-

"'kupljenje može. se izv i ag: zvesti samo

enu da se Templ Dreik pri-

"kloni svojoj suđbini.

„Rekvijem“ ja za mene jeđna izjavio je IMami, jer je oEtie u njoj rešio bitni problem igražavanja. Jezik je u njoj dovoljno uprošćen 'da bismo ga prihvatili kao naš i đovoljno uzvišen da bi dosegnuo đo tragičnoz · — Upravo taj način izraavanja pokušao je Kami da usMORO HO Oi adaptaciji sa jem aNDteribdkoa Š PHEIKU OOU

„Bta sam htea da napravim,

Wipošto Yiije važno!” Jedino? vie--"

de rezultati! Komično? Drama-

OSTOJI nešto. što smo mi, dižemo ruke pred stvarima T je nemoguće boriti se sa njima, primili kao

nepobitnu i neizmenljivu.

domaća književnost ne čita. Takvo

izdavači i, iz izvesnih razloga 0

činjenice im sa

takvo mišljenje imaju vršeno zadovoljni time (bar jedan dobar

zna kako i odakle stečema i naučena, a sprostranjeno mišljenje da je » »biti loš pisac« Remark je,

Domaće pisce niko ne čita, kažu izđavači, oni nam uvek donose deficite. Domaća, književnost · mora

'kažu pisci, pada kao u bunar.

teškoća u tome što se one unapred uzimaju kao činjenice. i i Nijeđan izdavač ne voli dom

Jedna američka reklama za knjigu

je primaju kao obavezu koju moraju da ispune. [0}} kažu: naši magacini puni su domaćih Knjiga koje se ne prođaju. Magacini su puni, jer se knjige ne Dprodaju. Međutim, slučaj jc upravo obrnut: knjige se ne prodaju, jer su magacini puni.

Svaki trgovac poivrdiće vam očiglednu istinu: da bi se neka roba prodavala treba je kupcu nametnuti. Mi imamo jednu strogu etičku predrasudđu — da knjiroba. Dobro je što tako misle pisci. i za pisca i za izdavača kada

pokazuje činjenica da se ona prođaje. Za pet stotina dinara vi možete da kupite jednu knjigu ili dva kilograma mesa. Izdavač mora da vas ubedi kupite samo kilogram mesa i sledećeg đana opet samo jedan kilogram da bi mogli đa kupite- jednu knjigu. Kad knjiga ne bi bila roba postojala bi samo luksuzna izdanja. namenjena. bibliofilima. i onima do kojih je piscu »slalo«. Izdate li jednu knjigu u pet hiljada ona postaje roba kao što su roba bicikli ili pasta za”zube. Mi tvrdimo ne sme da postane roba, ali on m ušta žaleći se na ogromne subvencije koje domaća književnost bukvalno »proguta«, i turu najniže vrste da bi na neki način pokrili troškove. Ako je nešto protivno socijalizmu, tivno to. Postoji i za to izgovor: čitaju »Pesmu mrtvim ljubavnicima« nego Desnicu. Ali čitaoci se neće navići na Mesnicu dok god im on ne bude naiuren kao što im se natura ta »Pesma mrtvim ljubavnicima«,

Svakoga dana u pola pet posle podne slušamo fabrike »Pariizan« najbolji, najotporniji, najizdy»žljiviji. bismo čuli da je roman, recimo Radomira Konstanti-

uopšie »naj«, ali na primer »refko dostignuće«, i tako

Svake subole uveče čitamo preko cele neđeljnog NIN-a da f{reba kupovati proizvode fabrike,

subote ne bi preko te iste cele stranice čitali da ireba čitati knjigu eseja Dušana Malića? izdavačka preduzeća knjige: stidljivo, na šesnaestini strane oištampan je najsitnijim slogom spisak njihovih najnovijih izdanja. Naša preduzeća imaju svoje kataloge — oni lepo opremljeni i znalački izrađeni. Ali fi katalozi stoje kao: ukras u kancelarijama preduzeća. Oni se ne šalju čak ni piscima. Izgleda kao da je izdavač sve svoje ambicije zadovoljio time “U svakoj engleskoj knjizi naći ćete dopisnu karr-

samo da stavite svoje ime na nju

poštansko sanduče, i omi će vam slati sve svoje kataloge.

I još nešto. Naši izdavači zaboravljaju jednu stvar: da većina čitalaca ne pregleđa RWafaloge. Oni

rade nešto mnogo proslije: Pregledaju izloge. sam došao do onoga sa čime sam počeo: knjige se ne prodaju jer su magacini puni — čitaoci ne idu ni u magacine. Njima, je dovoljno ono što vide u jzlozima, Ja sam duboko uverem da Rada bi sada naši izlozi bili, preplavljeni »Aninom balskom haljinom«, kada bi se o njoi govorilo svakoga dana preko radija u pola pet, kada bi ona bila oglašavana preko pola stranice u svim našim listovima, uporno, iz dana u -dan, da bi se ona kupovala. ;

Jedna, ođ grana moderne psihologije zove se: psihologija reklame. Ona može da nas nauči jednoj vrlo važnoj i vrlo prostoj stvari — da čitaocu freba knjigu bukvalno »gurnufi pod nos«, Naši izdavači neće ni da

'khađa se jedna njegova

po slaroj navici da” za, koje mislimo da |.

To je — da se mišljenje imaju · kojima mislim da potvrđuju. Ali, Što | i pisci stotinu ili dve ljudi »do ali je vrlo ra biti čitan« sinonim za” na primer, »čitan« ji slab –

skoro ništa

ljudi neće prečitati.

aću književnost, oni

Ali je loše tako počnu da misle

kao i svaka druga — ig

da treba da

da, u socijalizmu knjiga da skačemo sami sebi

izdajemo litera=

onda je pročitaoci više vole da Vladana

Zašto jednoga dana ne

mora najbolji, ne mora

stranice

»Trgoprom«. Zašto djedne

reklamiraju svoje

što ih je izdao.

(poštarina plaćena). Treba i da je bacite u

Ovde

Jovan Hristić

tično? To je stvar glumaca.“ Salakru je na taj način prese kao razgovor o svom „Ogledalu“, međutim, ređiteli Anri ROlan je oduševlićn. Radi se o ied nom paru, koji pruža iluziju savršenog braka, Ali, malo po malo sve se otkriva. ,. Pre,nekih dvadesetak godina ona je imala ljubavnika ne prestajući da voli svoga muža. On je to đozaac i od ina, čim susre!ne neki par veoma vezan Rac njihov ne zausftaylja se dok ne O svoji ženu. U toj. vezi bez ljubavi, na tom licu žene koja vara muža koga voli, on traži lice svoje sopstven„ žene od pre dva đeset godina. Otuđa naziv dela, U tom lovu na otsjai, on nalazi samo, očajanje i patnji do dena

ljubav“ nica ubija — ne iz ljubavi 24 njim — Već da bi uštedela svom mužu patnju i poniženje ako bi doznao. Tek posle smrti ove že“ ne . junak „Ogleđala“ naći će pravo lice ljubavi. .

Salakru će besumnje biti naj“ više igran ove gorline, jer će me

uskoro prikazati jš dve njegove. žena" 1

stvari: ·„Odviše žasna „Zemlja je oktugla“.

i oni su sa- | deo njih) što |

To je vrlo loša predrasuda, ko. Pa

manje čitan, |

što mu nimalo ne smela đa bude vrlo dobar pisac. nažalosi, vidi Remarka, ali