Књижевне новине
| sada, bilo glavno
| __KBad'se „BOVOri 0. pr
| onda, se naimani
a e ? nje radi j/hnjiževnesti a 31 | šim školam iš
i si a Više se
| živetepisima književnik
Da naš um,
pravilnije snaći i
edmeu „književnosti u školama, Gil Dravilnom shvaćanju zadaće | IStoriji književnosti, jer u naući a književnosti i dja će majviše d 4; „BO Se Čitaju đela i to dela (nai Knjižeo vati na naša osećanja, pa onda i ljavafti, radova{i se LORU Dre Svega dreba doživ5 licima, u delima bi uBOVati, smejaii se i plakati stay prema životnim probi „0 Živolu, zauzeli svoj no znati ae 0 nJemu rezonoiz. STŠGIAC io a JeE prouzrokovalo da pojedinih određenog vremena bilo 1 i eVnika, Dakle ono što je doDomoćno, ain a Marem glavno .ireba da bude čak he PORA Ko 00 Slavno i to i zbog {oga da klupama, ega; i na dela samo dok je u školskim delo postane t saSnije u životu, da mu književno nim. Zafo se polreDba bez koje će se osećati nesretSK: Zubiš o treba gubiti u opširnosti, . Kačakiere, S Vo Vida slavno i iako ne moći stvoriti hi( E Role a CetI ĆE 86 sivorifi i ljudi oplemeživimo, a ne aa Ošećanja i misli usvojimo, po njima že\S Hi 66 ro ZadopBia 080 i zamrzimo, Pravi knjiTN : 1 Za SVO pozitivno. boda da n aaakle, spoznali bit književno#'i, onda se Književnbei 03 KU ne stoji školski program iz By (aa o amaklov mač nad glavom i da se Bo:svojoj Be ši PO programu slobodno kreće i rađi O RISBOR Bobi Na - Ne radi se o lome koliko će se Roj dr dd _OČe li se proći sva, njegova, đela nego #ilctom č a dela; treba istaći kvalitet nad kvanRe PSyO vantifet moramo ograničiti i zbog topa, Wejc{ea ika SVC VIŠE raste, množe se pesme i oslala Šidu OSa dela, Zato bi bilo upuftno da se osioSok prvom redu na antologije i pesama i proze na »ključne objekte« — kako bih nazvao — pred-
više o
osećanja, iz živofa,
| slavnike raznih epoha. Aniologije i »ključni objekti«
U ŠUmi osećanja i misli moraju biti svetlionici koji će Ošvelliti sav prostor. Đaka 4reba pustiti đa sam sloaa dođe do njih, a ukoliko bi na putu zalutao, 1 mu nasiavnik nastoji pomoći, jer na kraju ne će ! SC- Wadšio učenik u Jabiriniu fih simbola pre i i od samog masl{avnika. A uostalom. tu. se radi i o. đačkoj aktivnosti, Zajednički rad, pa kadšto i teži napor, možć da zajednički dovede do Doipune istine, bilo to na osnovu logičkih zaključaka ili još češće osećanja.
Na tom pulu i nasfavniku i đaku pre je pomagala i ieorija književnosti. Ona se i sada ne odbacuje, ali ne da se teorija književnosti prolazi sistematski, osim zajedničkih opčih pojmova, nego Brema zahtevi pesme, pripovelke ili. bilo kojeg beletrističkog dela. Upoređivanjem pesama, a i drugih Književnih dela ne samo da, se ukus profinjava. nego se i um širi.
U novije vreme lakšem shvaćanju književnih dela i načinu stvaranja polpomažu i „MNazgovori s književnicima. Na kraju da istaknem važnost čitanja književnih dela i za razvitak govora i stila. Ima, istina, i pravila za pravilan govor i nyačin izražavanja, ali dobar sil se sliče temeljitije, lakše i bolje čitanjem dela "dobrih stilista.
Sve se dogodilo iznenada. 'iari profesor je zeuvek o-
Aa0Ostaić je za njim šio Oost.lo. Af”fto nije malo.
Dr. Šantić SŠpiro
grešivo citirao. pasuse sa pet &topedesete ili dveslote stra> nice, sa fusnotama, nabomenama, primedbama vlastitim
»
likako malo. O tome će i niščevim.
nauka reći svoju reč. Jednom prilikom poveo Kada ispraćamo prijate- se razgovor kako: je dr Ba-
rić uspeo da pročila toliko knjiga. Ima li nešto o čemu ne bi umeo govoriti bar dva sata. Utom je i on naišao. Naravno, razgovor je krenuo drugim pravcem. U društvu se malazila i jedna mlada majka. Žalila se da ima bolove kad hrani dete. Barić je odmah uputio na tek dzašlu Nnjigu doktora Sarvana »Maika i odojče«.
Na toj i toj strani piše eo tome o čemu vi sada goOVorile! — rekao ice stari profesšor, . .
Šta smo mogli? Samo smo se pogledali i slegli ramenima.. ·
Doktorirao je u Beču. Ubrzo je postao poznat alba– nolog. Ljuba Stojanović, s kojim je kasnije prijateljevao, nagovarao. ga da pređe iz Beča u. Beograd.
— Šta ale po narodnosfi? — bitao je Ljuba Stojanović. . — Srbin iz Dubrovnika!
— Vijate li žene?
'% na put, okupimo se i zaelimo da se šio pre vrati. . kada odlazi mepovratno, /i smo kraj njegovog odra. Ji oko njegovog odra nije ijo mnogih. Bio je wmešavina sktokrvnog boema i strogog “; čnog radnike. Veliki powvalac literatura i jezika. :\fski putnik koji je OobiO Sve kontinente idući u*k istim putem od ovoga ana: (u Beograđu, Sarajeı Beču ili Dubrovniku gde : rodio krajem prošlog vei) cio dobrih krčmora. Staik enciklopedija. Uzbud 7 kao lirik. Originalan :u dovima, Sedamdesetogodi(jak neposedelih snaga. On u sebi sjedinio najbolje je generacije: „ogromnu dhčnu ozbiljnost i znanje i imljivost duhovitog koze Ali — i brundanje. Pred m saradnicima napamet varao knjige (koje mu
u,. bile pri- ruci) i nepo-
starog,
avlja r
jegovih biografa.
el
. haljak
„Stimunga.
' bepstva od ueopoziyvog.
. +Bolesna djevojka",
' doživiiavanja.
je po nepoznatom svetu« đaci,
Y\išnja Štahuljak:
»Žuli ljiljan« (Izd. DNO, Zagreb, 1951) Mlada peknikinja Višnja la
i višesiano je umefničhi obdarena osoba: bavi se vokal
„lom umgc{nošću, pozorišnom YO.
ljom, slikarstvom, poezijom, Tinjiževni rad, dakle, samo Jo jedan vid njene mme{iničke aliiv nosi. SyaDa drugi Mmjiga pesa Ma, „ZŽmali ljiljan“, noki odlile Drye zbirke: prozračnu liričnost, aktelno | wdočaravanje poetskog ı ali bez septimenf{alnokšii i sladunjavosti. 'Po je po
- e\ija Šfimunga ali savremene fak
iure stihnm, fo je Jirika u kojo. ne srečemo upotrebom bannliziTanu i iskorišćenu mefaftoru. Taj Mne pesničkog sveia Višnje Sfahw ljak treba otkrivati u sveftovimš& diskreino maglašemih ljubavi i od mneaophodnogr ~ osećanja razumevan.,ja
bolova: dragih, w svetovima bip .Skog.
Hi analitičkog razmatramjš priodđe i w traženja mirna, traže nju luke tišine koja će moći da Be odupre, Whao ufočište pojedim fa. vrioglavom fempu wyremenh, Ciklus „Žuti ljiljan“, „Mjesec“, „Neznani, „Tammo dJezero“, i „Zasulo vgarište”, — fo su pesničke celine u emocionalnom i u
nr dostaje i n kojima je fekko osefifi suvišnos{i., Pesnički irFnz VMišnie Skahniljak ekonomičan je, Ozrazif. homogen famač poetskil ? TPesnikinja Višnja, Sfahuljak, čitalac ove bitke to če moći dna oseti, peva. po meumilnom diktafm mvojih lirskih predilekeija i sfoga, svetovi njeTe voezije na Čltaoca delmju wDberdijivom mneposrednošću izraza. NečitpDxti ove lirike potvrđuje se ume samo izrazilo savremenom osećajnošću VWVišnje Sfahnljak, vec pre svenra Savremenom Muna,
»ističkom mofom mjenog pesnićč j kor oblikovanja svojih dožbvlja· YaaaJa živofa. H. P.
A
RANKO PETKOVIĆ: »Posle policiskog
. časa« (Rade, Beograđ, 195)
U našoj porafnoj Kknjiževnosti okupirani Beograd je bio veoma zahvaina tema, ali je i pored tofm Uglavnom Ostao tera inkogulta., U romanu »Posle policiskom časac, koji Je prevashodno roman Rkcije, autore nije imao pretenzije da ostvari široku panoramnu okupiranaog · „gradm. Za svoj roman, čija bi građa mogla idealno poslužiti za jednu psi hološku dramu, an je ođabrao jedan mnimalo ftipičam, ali zata vrlo jnteresantan ambilent: svet
rutzih emigranata. Zasnivajući vadnju romana ma auftentičnim
podacima, Ranko Petković-je Uus moao ća pronađe ličnosti koje
Naravno!
Pijete li?
Pijem!
Naravno! .
Igrate Ili karte?
To. ne vadim!
Šleta šlo ne radile i ovo treće, Kada biste i to vadili imaeli biste sve osobine koje imponuju Srbima. Ali i ono dvoje biće dovoljno*da vas najsrdačnije
l_P Al S
brigrle.” Potsećao je na -·umetnika zašlog u #ž„đcgodine, Duga,
seda kosa. Bere. Crni man= til. Korak koji ne stiže da> leko. Prolazo je ulicama Sarajeva uvek pomalo ma= zebao. Ljut na klimu. Setan za Beog"adom.
Vispren i smeo: rečenicom Sigurnog pogotka vojevao je gde se bila bitka za jezik i oko jezika. Nije izbegavao ni Teren književne kritike. Pogađao je ali su i njega pogađali. Veteran, pravi okušani rainik. Bio jeo sub ožiljeceima kraćih „i dužih okršaja, Priznat i nikad osporavan, nije bio pošteđen prećutkivanja. Koračao ie knjigama, Prostirao se naučnim radovima. Produživac &e predavanjima na fakultetu. Beničeva istyaživanja obuhvatala su oblast opšte indoevropske kompanativne lingvistike, useierene prema problemima arbanaškog jezika i albanologije uopšte. On je dokazivao đa su Arbanasi '"'račani maseljeni na ilirskoj teritoriji.
Pričajući o svojim mnaučnim putovanjima, na grofek san način oživljavao je likove koje je sretao. Sreski na>
· čelnik na Crnojevića Rijeci
koji je nosio orden svetog Save umesto kravate, uprav nik dvora kralja Zogua koga je zamepDio za lakeja i po» · nudio mu napojnicu, trgovci u Draču, ubice u Skadru. I on je o svemu fome pričao živo kao daroviti literata. Ali je najmanje pominjiao svoje mnogobrojne naučne istreživačke radove Koji. -će
• nadživeti Barića kozera, čo-
veka koji je pre svega VOleo duhovitost. : Šetfalj smo onim uskim sarajevskim ulicama, foliko uskim da i tramvaji iđu {noftoarima. Mora da smo pol-
i 5EĆali na {erazije: na jed-
rafa ieg. na drugom afsana \ruka dignuta
oditeljsko ognjište čao 'visoho.\Om ic bio po
ruki: Višoko. Viso=
u je bi) teg ležak, kao
- i a misaomom smislu, celine Kkojima refko šta
svojim emigrantklem- menfaiitetom 1 ljudskim aktivnostima ma Speciličan način odražavaju isfoviska kretanja čiji su bili akta ?1 a u izvesnom smišlu i žrtve' U romanu nema glavnog jumata, Ki ih, bolie tečeno, ima 80 sam: sedam ljuđi u magnetajco)) bolju izdaje, To su članovi jedne ilegalne organizacije, stvorane za borbu protiv okupatora, za koju su policija i Nemel saznali onoga dana kada je osnovana i koju su likvidirali onog. časa kada više nisu šmali potrebe da im služi i dalje &:ao mišolovica,
Ko je izdao — to je .ajtmotiv Ove khjige, senMa koja se madnela nad, svaku mjenu stranicu j svaku ličnogt preivorila u raggnetkvy. To je osnovni motiv unutrašnje dinamike koja ovom romanu akcije daje određenu
Vrednost. Ali. ako je zanimlji- ·
VOSt phačajni kvalliiet ove Knjige, to nije samo zato šta je'u pitanju spoljna napetost radnje, već u prvom ređu stoga što rad. nja počiva na solidnoj psihološkoi potki koja ima sva obeležiws upečatljive ljudske wrame. Piščeva rečenica je obeležema jednom wuspelom mođertnom intona– ćijom i vajedno sa vešto VvVođenom kompozicijom. činj da ovaj ioman ima i imyesne }iterarna vrednosti.
O0.M. ž o
WILIAM BOLI" IO: »Uvanaestorica
proliv bogova« (NIP, Zagreb, 1%6)
Predmet ove XNnjige Je zvattura, traženje uxvroka ·pusšstolovijni. Pisac wočimje sa Aleksan~– drom Makedonskim, čije je porekio v»jupitersko« i koji na roj dovsici način izmišlja munju i sBroOm. To je ouaj vaspitanilc što asa Homerovu »Ilijadu sveznadar / priručnik, lika ličnost, kao i mjegovi budiući &aputici; - jedinstvene je volje, što MBolito idenfifikuja š#a »jedinstvenim egoizmome«, Ktuajnji subječtivizam, otođenje i skoro potpuna asocijainosšt ,su komponente avanturizma. PU&#tolov je igto tako i nadnacionalno biće.
„Avantura počinje bekstvom.
Osvajanja | pobede, sukobi sa Darijevim regimentama u Aziji, pelar na stolu napunjen, vodom iz Dunava, Nila i Inda, --to je amblem njegove avkhtuTe,
Đuzepe Balsamo (Cagliosiro) njegova ftrabantkinja Lotenco (Serafina) dugo konspirirajt pho tiv sudbine, da bi na kraju, til majstovi fiksne ideje, bili obmamnufl, Karlo XIT švedaiki, »jedini čovek koji je živio potpuno bez Slabostić«ć — kako kaže Volter, nasledio je deo onog xpesimistič, kog titanizma Vikinga.s Zatim Be veđaju likovi Bonmaparte, KatiHne, Isidore Dunikam i ViMirofa Vligona. Pisac uaspevz «da, sVU
sobom nosi kao Mala&v Ova Va-
• zemlje. Pokazao mi depešu.
Ostvarjo se njegov san: Balkanološki irstitut./On će voditi tu važmu instituciju. Bi-
lo je hladno, maglovito januarsko juiro, Svrđiii smo u krčmu kod »Dva vola• da
se 'ogrejemo. Šaka u Kojoj
je držao bokalčić crnog Vvine bila je hladna kao led. Plašio sam se da ga me u>
bije mraz.
U hotelskoj sobi porodiOsuđen svojim udesom) da 8s%muje, I pored avoje porodđimoma, večiti pubnik sa Rkulerčićem i pokretom · bibliotekom, fočkovime, pisaćim stolom na tiočlkovima. On sam — ma točkovima. Prinuđen đa gunđa na pošlugu, kuhinju i Wkelnene, na kavansku graju koja mu
čan B sam, radom (ili ce ostao je a&tari
bibliotekom ma
je smetale. Na &trance Koji
svakog leta ispune hotel. TI on. da bi ostao sam »a &to> lom, mora đa poručuje Če izgleđalo
tiri supe, da: bi da su sve sfolice zauzete, Svakog dana za SObom ' po
jednu anegrdotu. . ;
Nisam verovao da će 0
biti poslednji susret. Ležao je u svojoj hotelskoj sobi. Sam 'Kkao uvek. Nikog nije
bilo pored njega. Bilo je to
njegovo poslednje ležanje,
Oslabelim glasom tražio je
„da mu pričam vesti iz Beograda. še nije izgledao ostvarljiv. I to ga je mučilo. Rekao je:
.—~ Bojim se da ću umreti u OVOj sobi!
Bilo je iamno, mnogo Tfemno u ·toj sobi A on ja ležao nepokretno. Bilo mu je zabranjeno da se napre-
že: A glasovi su dopirali iz
daljine, Kavanmski glasovi 1 kavyanska muzika. Kavanska muzika koju nikađa nije vDleo. Od koje je bežao, zatiskivao uši i govorio: »Božoe mo], ovi će me i u grobu pratiti«. \
Ali, bio je nemoćan ma šta 'da preduzme. Više nije mogao dn se brani ni &VODjim dostekama, zajedlivim primedbama na račun nDemuzikalnog violiniste. Kao tla je bio poražen svojom nemoći: »Sta sam-dočekao!#
Putovao je ali nikada nije mogao duže da izdnži bez Beograda. I bilo mu je šudeno da se u uwjega živ ne vrafi, Naizad se začuđujuće #fjho smirio, Prosto: da netpoverkhjemo.. JB. V..R;
ArTistotelov
je stavljao
Nijiegov san da 8e, najzad, vraii u Beogred vi~
Zdenko JWanlin
Ma rion«,
a
mermer (1041)
enu aIRRG AIU a i nn
'mrogantnosi osvajača Stavi 1 nađe adekvatne sličnosti kođ velikih umetnika, političara, misionara 1 ugurpatora građanskog konvencionalnog reda i mo rala. On postavlia na isto posto. lje Aleksandra i Kazanova, Lo-
lu Monfez i Mapoleona, MKdrla NIT i Muhameda, Isiđoru Dunkan i Vudrofa Vilsona, M. E. A
RUDOLF BAUMGAHNRE:
»Magelan« (Izd. »Rultura« Zagreb, 1957)
Baumgartova romatsirana bio, gralija Magelanovog života, još tačnije, romžmsirani Umetnički prikaz mjegovog mneumitno me mirnog, tragalačicog određenja ı Bvome vremenu — to je, u isti mah, povest m velikoj Magelanovoj ekspeđiciji koja je, prema · zapisima i svedočanstvima trajala tri godine, od 1519 do 1522, Zaista,” posle otkrića američkog kontinanta 1 obilaznog pu ta oko Afrike za Tndiju i in= donežnanska ostrvlja posts> vilo se, gotovo odmah bosle 1492} godine, pitanje koji su wdelovi &VelR Ostali nepoznati | šta se nalazi iza
ričko kopno u ta vreme postavljialo se Kao jedno od najstimu-
la uslovi daljih naučnih i ljudskih hrabrih. podviga tftađaniih moreplovaca. Osim toga, kolonijalističke te}nje bile su ne ma nje jak faktor. Magelanovao veliko putovanje donelo je bogat plod: pronalazak puta Kroz a merički kontinent i otkriće 'Tihog Okeana,. Njegovo ranije kružao oplovljavanje alričkog kon= tmenta dovelo je Magelama i Tıijegovo brodovlje do n blizinu iste tačke na koju je stigao posle okončanog traženja puta Kroz američki continent i posle otkrića beskrainosti Tihog .Oke» ana (ostrvlje Moluka) .
Ruđolf Baumgart, na osnovu autentičnog dnevnika jednog ođ sveđoka Magdlanove ekspedicije i na osnovu mnogih istoriskih svedđočanstava, — stvorio je Žlvu, neposrednu, sa vidnim Kknjiževnim kvalitetima, ostvarenu po vest ne toliko Života i formilanja čoveka Termnanđa Magelana, velikog portugalskog pomorca, već znatno više bovest dramatičnih elemenata „nadstvarno velikih napora eMepedicije, 1z čitave povesti. međutim. Magelanov lik, veoma upečatliv, od bisca ove zanimljive povesti jakim bojama ocrtah, izdvaja se kao lik samotnika — tragaoca, do: potpunosti energičnog ali i osećajnop čoveka, Drama Magelana -— čoveka igr ove knjige Uukazule mam se kao jedan poscban slučaj kroz koji se ve{lekto,„ valo vreme strastvenih i pomamnih težnji za kolonizacijom i ot kričima, težnji za nabavkom novih začina i miuisa.
Knjiga je objavljena: u tečnom prevodu sa nemačkog koju je ostvario Vlatko Sarić i pretstavlja znatan dđoprinos ukusno opremljenoi »Kulttiurmoje edicijl »Veliki ljudi i njihova dela«,
B. P.
A
|P. HI. FAVCET;
»Krog prašumu Južne Amerikea (*Kultura«, Zagreb, 195%)
Persi Harison PFavcet jedan je od velikih heroja engleske 1 SsVetske ljstopije istraživačkih ekspedicija. Geograf, antropolog, etnogral, a više od svega smeo» ni putnik, on je za glavno pođručje svojih ispitivanja iza brao ioš neispitane delove oprom nog prašumskog pojasa krajnjep Zapada Brazilije. Posle niza u> spešnih elspedicija, — smeli 1 sttaživač sc 1927 godine nije vratio. 7 ?
U ovoj knjizi cithomo, ustvarl,. dve povesti: jedna, to je povest o brojnim divljim plemenima i neispitanim delovima brazžiliske džungle, druga, to je.povešt O samom. liku ovog zanamenitog istraživača, Posle njegovog nec» stanka i „izvesno, posle njegove smrti, njegov sin Brijan, prons» Sao Joe njegov, tečnim i inepostvednim stilom pisan dnevnih a upravo to Je ova kbjiga, Par reči iz Brijdpovog predgovora,
lativnijih pitanja koia su posta„ stavlja
pojedno- dokazuju da je ovaj putopis i
autobiografska povest, jednog krepkog, ato, nastrojenog engleskog dženftImena čiju sliku na osnovu ovoga možemo bat približno da dočaramo: »Međutim, moj je otac bio... praktičan čovek — čovek koji se u svoje vreme istakao kao vojnik, inženjer i sportist. Njegove cCrteže perom prihvatila je Kraljevska akademija likovnih u> metnosti, Bio je član državne 1eprezentacije u igri Mriketa«. Odvažnošt „ovog engleskog necbojše, icrepka govoma fraza & osećanje mere pri opisu čak 1 najbeznačajnijih scena i prilika koje đoprinose boljem sagledavanju celine, — tO su Oosobenozti ovog dnevnika za koji, u sva= kom slučaju, ne možemo reči da je samo interesantan Kao putopis već pre svesa j kao špologpija traganja za svim oblicimh i vređnostima drevne kulture Inka,
Spomenimo ! to đa autor opilsuje niz na samo veoma 'biza)!= nih već i ljudski uzbudljivih tre mutaka Kkoji dokazuju da avarngardistički motiv avanturističkilj težnji nije bio primaran | da dnevnik, svedočanstvo
je ovaj jednog plemenitog traganja za neispitanim i, jasno, i potvrđa
ne samo autorovog već i neicolicine intenzivno 'proživljenih ž! vota. Ova knjiga moći će da pri vuče čitaoce, jer je namenjena i onima koji žele da se zabave
: 7 novopronađenih ZE” 1 onima Koji' kroz zabavu žele malja. Pitanje prolaza kroz ame- a nauče ono što. im do juče
uije bilo poznato. Knjiga »Kroz prašume Južne Amerike« bpretznatan doprinos mašoj prevodnoj memoarsko-putopisnoj literaturi. Ovo delo .je dobro pre veo Konstantin Miles. Op
A G. M. TREVELJAN: »Povijest Engleskc« (Kultura«, Zagreb, 1955)
U engleskoj i svetskoj istoriografiji Treveljanova obimna »I-
. storija Enagleskea«a smatra se jcd.
nim ođ najznačajniji i najinfor matdivnijiih' priručnika o ijstoriji FPrgleshe od prvih palcolitskih početaka pa do dana kada se formirao mođerni oblik engpleSKOg političkog Života. Od palo» olita do polovine četvrte dece» nije našega veka, — to” je O» gromno vremenska razdoblie Kkoje je Trevelian obuhvatio sVO* jim. delom, Autor tačno zapaža: sOvo je delo osled titollko što hastoji analizirati društveni Yazvoj naroda u odnosu na eckO nomske uslove, na političke in• stitucije i na prekomorske “delatnosti.+ Naravno, Treveljan je svojim delom obuhvatio i isto" riju ne samo uže Engleske već Skotske, Trske i Velsa kao 1 de love ranije prekomorske imperije. U prikazu ovih poslednjih činilaca imperije, — naročito je simpatično to što auto!., kako i sam tačno uviđa, o tim pitanjima raspravlia »ne baš uvek sa
s\više naglašenog engleskog sta».
movišta.« Međutim, u celini, mo žemo reći da je odlika ovog de la, u naučnom smislu, pregled“ NHOst i hepristrasnozt inmterpreta> cije proteklih zbivanja, dok sa druge strane Trevclian gposedu de moć jedne nepnsrsadne „I!she, gotovo esgejističke obrade isto riskih činjenica. To ie naročito uočljivo ı poglvaijima: »Henrik VITe, »Oživljavanje loiardizma«, »Renesansni učenjaci«, »Oligarh1ja 'Dorijevaca i počeci demokrat, skog bokteta#“. Po prikazu Ssloženosti političke situacije | os» nova za dalji društveni i ekonom ski prosperitet Engleski, narožito se izdvaja poglav!je u kome se prikazuiu nove Wledstonove reforme od 1868 dO 1874. Ovoj o« bimnoj istoriografsEkoj siudjil treba prići 1 sa uverenjem da to nije. samo istorisk} prikaz političkih borbi koje su uslovliene samo tokovima društvemog raz» voja u jednom pefiodu 1 prika= zom. ekonomskih prilika, Više svega, ovo je 1 sintetična slika ekonomskih, ali i kulturnih brilika, u dsti mah, političkih borbi i subjektivnih faktora u po-
liličkom i dyuštvenom, “životlu Engleske, naročito. onda kada su „već formirani oblici moder~
nog parlamentarnog života. Podvučenj uticaji crkve i uslova Tor miranja feudaHzma. opširno ob« iašnjenie počefka paplamentariz« ma u Kngleskoj i ostvarenje prikaza geneze' klasne određenogii društvenih snaga, — to su, 10,
i druge izrazite pozilivne ·odlis ke Treveljanove »Istorije MBrigle“ ske«. Knjigu 'je uspelo: preveo
dr Zlatko Gašparović, : } B. P.
PISK
o savremeno
|
(Nastavak sa brve strane) nog društva. Po mome mišljenju, pozorišta budućnosti neće graditi arhitekti ne-
„Mo inžinjeri i tehničari; io
sam imao „prilike da kažem na jednom skupu mladih arhitekata u Štokholmu. Publika, freba da ima mogućnosti da uzme učešća u radnji sa svih sedišta u gledalištu. U iom pogledu ima ra-
znih rešenja: kružno pozori-.
šte, pokretna sedišta, ild.
S druge strane, ja mislim da ·:sceni treba dati najveće dimenzije i najveću mnogostrukost: okretnu pozornicu, kinematografske slike koje će igrati ulogu hora. u antičkem tragedijama... A. naročifo „treba iskoristiti osVe-
iljenje. Osvetljenje stvara scenski prostor. Osvetljenje odozdo — koje sam upotre-
bio za nagnufi plan »scene sudbine« u »Ratu i miru« briše prosto? i može čak da izazove promenu naše koncepcije o ljudskom telu, Mislim da bi se na taj način moglo postići đa glumac igra nag na sceni i da io ne bude nimalo skaradno.
Gropijusovo pozorište, koje je raspolagalo sa tri scene, imalo je veliki broj mogućnosfi: na primer, sedišta su se mogla okretati za 90 stepeni. Ove scene su stavljale glumce pred velike zahteve i tražile potpuno vladanje sobom i slobodu držanja,
— Koja sretstva vi Upotrebljavate da izazovete kod glumaca fu slobođu držanja? Po kojim prine:pima vodite svoju školu dramske umetnosti u Njujorku?
— Ja sam se uvek trudio da razvijem stvaralačku ličnost glumca ,da je stvorim, da je usavršavam, da je Uskladim sa njim samim; u tome sam vrlo blizak Stanislavskom. Isto tako, mislim da glumac: treba da J3e glu mac ne samo svojom glavoni i svojim glasom već i celim svojim felom, .od plesa pa sve do pevanja, Ali u naše vreme je nemoguće sistem Stanislavskog u Ppotpunosfti. ~ Tako, ma primer, da bi šuzbio tremu Stanislavski je preporučivao da še glumac koncentriše na neke materjjalne detalje (na primer da intenzivno gleda u svoju petu) da me bi osetio kako ga publika posmatra. U Sovjetskom Savezu je Nikolaj Ohlopkov u svom. Kkružnom pozorišiu otišao vrlo dajeko sa ovim ” sistemoni: gluuhci su u toj meri zaboraVili đa &u na sceni da im se dešavalo da od gledalaca zatraže da im ofseku komađ hleba ,da im vežu uzicu na cipeli „iid.
Za mene, naprotiv, glumci treba da imaju direktan kon_ takt sa publikom 1 to je Ono što će ih osloboditi straha pred tamnim prostorom Zamračenog gledališta. Naravno „nije fo nikakva Kritika kružnog pozorišta ,koje sam i ja upotrebljavao naročifo ne početku svoje karijere, za radničku publiku u fabričkim halama. ,
Kad režiram Čehova, ja se, naravno, koristim metodomn Stanislavskog, koji je stvoven za Čehovljeve komade.
— »Kad režiram Čehov3ae... kažete. Vi, dakle, smatrate đa Čehovljevi komadi, koji nemaju aktuelan sadržaj, da »klasični komadiz mogu još uvek: da se igraju?
— Sigurno. 'Preba, igrali Čehova, Ibzena, Strindbetsga, itd. i ne samo iz čislo istorijskih razloga. Ne radi se uop_ šte a tome da se oni modernizuju. Ja sam apsolutno pbrotivan tome da se Čehovljevi komadi igraju na Ogoljenim scenama, ier tako postoji opasnost da se izgubi atmosfera, da nestane »arome«, Mi ireba da prihvatimo klasično sredstvo i zbog toga da upotrebimo stare scenske forme ali sa socijalnim komentarima. Na primer. kod Cehova ne {freba izgubiti iz
vida okvir buržeaskog dru- :·
štva s kraja XIX veka, U dekoru treba „sačuvali vrlo precizne elemente: bašte, sjt_ no drveće, cveće... Ali, napisati danas komad u tri čina sa dramskim sukobom koji še zapliće i zatim savršeno Tespliće „,i u čemu učestvuje 1 sam gledalac, io je anahrbnizam. Wrrg — 'Paj »socijamni komenlare, taj tretman koji vi primenjujete kod ' klasika smatman je ponekad za fopmalizam. Pristajete' lj da od. govorite ma. tu optužbu? — Da, vrlo jasno: Ja ne mogu biti formalista. Kao ni Brehf, uostalom. Breht “je moj brat ali naše shvatanje celine je različito: Breht ot_ kriva značajne detalje društvenog života ,a ja više po= kušavam da prikažćm: poljtičko zbivanje u "njegovoj celovitosti. U jednom smjslu može se reći da.je njegova »Majka Hrabrost« Jedna TiRura van, vremena, Što sa i fo bin Pokušao da e IAN Viša, i, prikažujući 'rideseldpa aa “
/|
primeniti"
TOR|
m pozorištu
raf, Ta nastojim da prikažem političku realnost u pokretu. Breht hoće da deluje kroz izvesne epizode čiju sfrukturu otkriva, dok bih ja pre hteo da prikažem neppekidni razvitak. Razlika između mas je u šhvatanju reči ep ski, koju bih ja pre shvatio kao nešto što ima u vidu stvaranje jednog herojskog društva koje se lemelji na čoveku. U fom smislu čini mi se da su Biblija i Eda dela u kojima se nalazi taj epski moment.
S druge sirane, izgleda dy Je Breht uveren da su ljudi samo onda dobri kađ su siromašni ;za mene se pitanje ne postavlja tako. Ljudi nisu ni dobi ni zli. Podizanje 'živobnog standarda u socijalizmu moralno će obogatiti čoveka. Uostalom, 'siroma-– štvo nije više osnovma karakteristika radničke klase; akcent treba da bude na distoriskoj realnosii uzetoj u celini, \
Ali, vratimo se fTormalizmu. Ne može biti formalista onaj, koji ne gubi iz „vjda velike ljudske probleme. "To je ono što Rajnhart nije razumeo: u njegovom bOozorištu, sredstva ću postala cjlj, gestovi glumaca veoma precizni i krajnje raščlanjeni nisu označavali više nišia; došlo se do jedne vrste ljudske mehanike savršeno ralinirane ali otsečene od svela.
To vam je nekako i istorija Majerholda „veoma rafi.. niranog u izražajnim sredslvima ali čiji rafinman mije išao u korak sa rafinmamom publike, tako da je rezultat bio: umetničko S&avršenstvo „ali prazno. ·
-— Govorite o Majerholđu... vi ste prisustvovali u Sovjetskom Savezu pretstavama komada sovjetskih autora. Mislite li da sovjetska dramatungija pretstavlja 16 »pozorište istorije« koje bikte vi želeli -— kako nam se čini — da stvorite?
— Postoji velika „nesrazmera između razvijenosti života u Sovjetskom Savezu i pozorišta, ne uzimajući u obzir recimo prva dela Ni„kolaja Pogodina i »Optimističku fragediju«, iedinog Te_ mek-đela Višnjevskog. Grandiozna ostvarenja Sovjetskog Saveza nisu više našla ođraza u umetnosti, od motmetTa kađa su..se pozorišni i filmski stručnjaci plašili đa slede {ijehnički vazvitak ili nisu To hteli đa čine: to je otprilike od 1932 godime.
Tako se sve više i više sivarao jaz između iskusiva svakodnevnog života koji se neprekidno razvijao i umetničkih ostvarenja ograniča= vanih nepoverenjem prema. novim fiehničkim · mogućnostima, . -
I u Sjeđinjenim Američkim
Državama napređak kulture daleko zaostaje za tehničkim napretkom. Američki mnatu=ralizam. je sentimentalno pretstavljanje stvarnošti, a ne njena naučna amaliza. Radi "se uvek o &itnoj buržoaziji i njenoj Kkoncepciji sveta koja je svuda ista: sentimentalna. . — Mnw'i od gleđalaca koJi su videli »Rat i mir« bili su iznenađeni oskuđnošću orkestra „diskretnošću scenske muzike. Koje mesfto, uopšte Uuzev, dajete muzici u vašim) osfvarenjima?
— Smatram da muzika n pozorištu treba da bude funk clonalna. Ona može služiti" preciziranju · ambijenta šdli doprineti objašnjenju vadnje, ali ne sme nikad da prevazide radnju i da postane .Dpera. To je zamerka koju činim. »Kavkaskom krugu kre_ de. T ja sam upotrebljavao šam agresivne “političke hoTove izbegavajući prior oni postanu ištViKe OORGA sni.
— Vo
. OVO potsećanje na a” gresivne
} ! političke · horovće dovodi nas do vaše koncepcije političkog ” pozorišta, Žprovokativnogae pozorišta, Ne mislite li da bi bilo bolje pustiti sledaoca 'da slobodno izvuče zaključke iz OVO Što vidi na sceni, pustiti Đča jednom reči »da bude šudija«? :
. “- Bojim se da” gledaocu nedostaje mašta. Mojim se da On nije suviše naivan. Kako bi, mače, Hitler došao a Vlast? Kako bi se naćistički zločini inače mogli u toj meTž Od OOah , | onda, zašto bi publik imala' mašte baš od RAVIGA deset, časova uveče, a prestala' da je ima od deset do Su“. tradan u veče? Njoi morš
SVe biti objašnjeno Otuda ! bit bjašnj : uda Potreba za jednim spikerom, jednim komentaftorom. Mo:
'Klo bi se reći da bi gledalac
trebalo da se pretvori u »saglumca“, a. glumac G.VaBye 'Bledaoca«, Gledaoci i glumci treba da budu sjedinjeni u spokojstvu, koje će im doZVoliti da učestvuju'w iston Doletu misli bez bočetka i
kraja „koji baš Dptetstavlja
epsko to objašnjenje svela,