Књижевне новине

___svET NAUKE

MOJ

Svakog dana i sve više, nauka, posmatrajući u najširem smislu, uzima sve većeg maha. Rezultati pojedinih naučnih istraživanja imaju univerzalan značaj i u izvesnim svoOjim razvojnim stadijumima vrše materijalnu revoluciju u svetu, ili iz osnova menjaju dotadanji pogled na svet i prirodu. Po mišljenju \ingelsa, poznavanje uzajamnih procesa u prirodi krenulo je gigantskim koracima blagodareći trima \relikim otkrićima: prvo, otkriću Felije; drugo, otkriću preobraćanja energije, i treće, dokazima Darvinovim, đa su se Svi organizmi, uključujući tu i čoveka, javili posle dugog procesa razvića iz prvobitno jednoćeliskih organizama. A docniji. naučnici su utvrdili, da su ti organizmi postali iz protoplazme ili belančevine, a ona proizišla hemiskim putem iz neorganske prirođe. .

A Šta da se kaže tek danas posle epohalnih otkrića u oblasti nuklearne fizike, razbijanja atoma, odašiljanja Zemljinog satelita, zatim u oblasti biologije, tehnike i ostalih egzaktnih i primenjenih nauka. Rezultati su ogromni, posledice gOlOvo nedogledne. Nekadanja mašta-– nja postala su danas stvarnost i sa ovih postulata ljudska misao pro-

dire daleko unapred, i razotkriva nove horizonte saznanja. A rađi se na svima stranama i

angažovan je ogroman broj ljudi, naučnika i tehničara. Ono što je u nekim oblastima nauke bilo aktuelno pre četiri ili pet godina, sada je već prevaziđeno i zastarelo. Materijalna sredstva se ne žale. Prema podacima iz knjige „Radar” od P. Davida (Pariz), ukupni izdaci na istra živanju radara i seriskoj izradi radarskih instalacija u vremenu od 1941—1945 g. iznosili su sedam i po milijarđi dolara u Sjedinjenim Američkim Državama, i jednu milijardu funti sterlinga u Velikoj Britaniji. Usto, Amerikanci su za dve atomske bombe, koliko su svega imali u toku leta 1945 god., utrošili Ž milijarde dolara. Za izbacivanje prvog Zemljinog satelita utrošeno je toliko novca, đa ta suma U našim relacijama prelazi u astronomske cifre. U vezi sa tim razgranjavaju se i ostale nauke, zailaze jedna u đrugu i pozitivni rezultati u jednoj grani nauke povlače korenite reforme u nekim drugim. Rađioaktivni ugljenik, naprimer, izmenio je iz osnova dosađanje shvatanje o fotosintezi u biljaka i stvaranju Ortanskih materija u njima. Isto je fo i sa fizikom, hemijom i svim ostalim prirodnim naukama, wikijučujući tu i tehničke. *

Još od najdavnijih vremena kod ljudi se javljala težnja za ispitiva– njem prirodnih fenomena i u granicama svojih mogućnosti objašnjavali su pojeđine pojave. lako naivno, ti prvi počeci bili su vrlo smeli, jer su se suprotstavljali idealističkom shvatanju o prirođi. Među ovim prvim pionirima ističu se pretstavnici stare grčke škole, kao što su Tales, Anaksimander, DemoWrit, Aristotel, Heraklit i mnogi drugi.

Ali taj naivni materijalizam nije #e mogao održati. Niski nivo socijalnog društva u feuđalnom poretku uslovljavao je takođe i niski nivo

aatabtAry ALAABIA A PA DAAA IO AAA AVA JA AVA AOA AAA

nauke. U to vreme nauka je bila dužna da služi veličanju shužbe božje i niko se nije smeo usuđiti da izloži neko svoje mišljenje, koje bi se kosilo sa stavovima u svetom pismu. ||

Ali razvićem nauke i tehnike u

17 i 18 veku stvoreno je pogodno ”

ile za tumačenje prirodnih pojava na razvojni i materijalistički način. Krajem 18 počinje pravi prevrat u nauci. Socijalno-ekonomska osnovica toga· prevrata bila je bitna promena društvenog načina proizvodnje, koja je izvršena krajem 18 veka. Buržoaska revolucija u Engleskoj i Francuskoj utvrdile su vladavinu novog kapitalističkog načina proizvodnje. Nastupila je epoha industriskog kapitalizma.

LL ———

Stevan

JAKOVLJEVIĆ

______ ______ _____-- — M——

U tom vremenu učinjena su velika otkrića ma polju fizike, aStronomije i hemije. Usto, razvile su se i tehničke nauke, koje su ubrzale kvantitativni razvoj do prelaska u novi kvalitet, a što je ubrzalo akumulaciju kapitala i još više zaoštrilo klasne odnose u društvu. Pored ostalih nauka razvila se i geologija kao samostalna nauka, jer su potrebe industrije naterale ljude da vade ruđe, kameni ugalj i da prodiru u SVE veću dubinu Zemlje. Napoređo sa geologijom razvila se još jedna nauka — paleontologija, koja se bavila izučavanjem fosilnih ostataka, koji su nađeni u različitim slojevima zemlje. To je omogućilo da se dobije približna slika istorije razvitka biljnoa i životinjskog sveta od najprostijih orqanizama, pa do složenijih i savršenijih.

Naročito veliku ulogu u obrazovanju novog pogleda na razvitak organskoga sveta izvršila je Darvinova teorija. Ona je odbacila dotađa ustaljeno gledište metafizike o nepromenljivosti organskoga sveta. Pre mnogo i mnogo miliona godina na Zemlji je ponikao prvi organizam, ili više organizama na raznim stranama. Građa toga prvoga Orgdnizma morala je biti vrlo prosta i

· jednostavna. Darvinova teorija eVo-

lucije pokazala je na ogromnom činjeničkom materijalu, đa se savremeni svet biljaka i životinja razvio iz tih iskonskih organizama dugotrajnom evolucijom . vrsta, koje su jedna drugu smenjivale, i razvijale se od prostih i nižih formi ka složenijim i višim.

_ Za poslednjih 50 godina nauka je uzela veliki zamah i svakim danom daje nove rezultate, koji Utiču znatno na stanđard pa i na dužinu trajanja života ljudi. To se jasno zapaža Uu istvaživanjima na polju bioloaije i medicine. Dok se u Starom veku srednja vrednost života ljudi kretala oko 95. godina (što znači, đa su ljudi počinjali,stariti posle 50 ili 55 godina), ova vrednost se postepeno povećavala, da ona danas u nekim zemliama iznosi 65, pa i 70 gođina=S obzirom na današnji stanđard ljudi i razvoj međicine, nije isključeno đa se ova srednja vrednost još više poveća. Ta povođom francuski biolog Rostan

~“

UČNE MISLI|

\ kaže, da će se u skoroj budućnosti pred: mnoge narođe postaviti problem, da li će krajnja granica služenja državi biti 65 gođina, kada će ljudi još uvek biti u punoj intelektualnoj snazi, ili će se ta granica pomeriti još i više. . Kad govorimo o biologiji mislimo takođe i na poljoprivređu, gde se prinosi sa žitnih polja stalno povećavaju zahvaljujući naučnim istra– živanjima na polju genetike i agrotehnike. a ı Ali ni na jednom polju neće biti izvršena tolika materijalna revolucija, kao što Će to biti u oblasti nuklearne fizike. Ključni problem je rešen. Možemo biti ponosni Što je na tom polju i jedan od naših ljuđi, i to Pavle Savić, dao početni i znatan doprino5. Razbijanje atoma je danas već stvarnost. Sama ta činjenica otvara široke i nedogledne mogućnosti na svima poljima naučnih istraživanja, a što če u mnogome doprineti unapređenju i našeg ličnog, a i društvenog života.

Zbog kratkoće prostora nemoguće je zailaziti u sve oblasti naučnih istraživanja, koja daju veliki doprinos svetskoj kulturi i civilizaciji. Ali kađa se baci samo letimičan pogled na razvojne puteve nauke od najdavnijih vremena, pa do danas, mogu se lako izvesti sledeći zaključci.

U Srednjem veku nauka je gušena od sholastike („sluškinja religije” — kako su je nazivali). Ali docnije, kada se počeo razvijati kapital, od: nauke je traženo da daje tačne odgovore. lako su tada mogućnosti za naučni rad bile mnogo veće, ipak, rad na naučnim istraživanjima ostao je u većini slučajeva monopol jedne klase, a u pojedinim oblastima, naročito u biologiji, izvesna shvatanja bila su začinjena iđealističkim primesama.

Ali tek u socijalističkom poretku nauka je postala dostupna širokim narodnim slojevima: „Svakodnevni izveštaji govore O naglom razvoju naučnih krugova u SSSR, nasuprot. Americi, koja i pored sveg bogatstva zaostaje sve više. Ali ne idimo tako daleko. Broj naučnih radnika i mladih kadrova u Jugoslaviji, kao i sve veći broj studenata na našim fakultetima, premaša daleko onaj predratni nivo.

Prirodne i tehničke nauke koje se predaju u socijalističkim zemljama oslobođene su metafizičkih zabluda i idealističkog pogleda na svet. Jer, po rečima Engelsa:

„Priroda je probni kamen dijalektike. Savremene prirodne nauke koje su za tu probu pružile bogat materijal, i svakim danom pružaju sve bogatiji materijal, samim tim dokazale su, da se U prirodi na kraju krajeva sve odigrava dijalektički, a ne metafizički, da se ona ne kreće večito u jednome krugu koji se stalno iznova obnavlja, već doživljuje stvamu istoriju...

Na osnovu ovoga nije teško shvatiti, kakav ogroman značaj ima prenošenje stavova dijalektičko-materijalističkog metoda na izučavanje društvenog života i na izučavanje razvoja istorije ljudskog društva.

ay AAIGGGAA AA AAA AAA AAA AAA VARAO VA AAA AVAAAJ ZO 77: AAA AAA IAA VO IAA AA AAA AV

HIRURSKO LECENJE SRCANIH OBO

Od ogromnog značaja za mnoge srčane bolesnike, od kojih samo u Americi svake godine umire 800.000, jeste operacija koja je nedavno Usavršena u Italiji, a koja daje novu snagu obolelim srcima. Tehnički jednostavnija i bezopasnija nego operacija. slepog creva, ova se Operacija može izvršiti za manje od 30 minuta i to čak samo sa lokalmom anestezijom.

Za jedan dan srce odraslog čOveka ispumpa kroz telo oko 15 tona krvi. Samo jedan mali deo te krvi zadržava se da hrani srce i da zadovolji njegove energetske

be. Za tu svrhu srce ima svoj nezavisni cirkulacioni sistem: — koronarne arterije. Većina srčanih oboljenja potiče ođ zađebljavanja tih važnih arterija. One se sa goMdinama obično sužavaju, postaju ne elastične i,začepljuju se naslagama. Može se desiti da se grana koronarnog arteriskog sistema za čepi pokretnim čepom — koronar ne tromboza. Kad se dogođi tako nešto, srce je u cpasnosti. Bolovi koji to propraćaju vapaj su glađnog srca za više hrane.

Mnogi poznati hirurzi borili su se sa problemom kako da dovedu više krvi u oslabela srca. Vrsili su

mnoge složene i opasne operacije. Ali, u većini' slučajeva, samo bolesnici sa dobrom kondicijom mogli su da izdrže ove drastične, hirurške poduhvate. Međutim, kođ ove nove operacije, bolesnikove godine nisu ograničavajući faktor, čak se moglo pomoći i u beznadežnim slu čajevima. Ova operacija je vršena na bolesnicima od 892 godine kao i na onima koji su još bili u šoku od jakih srčanih napađa 48 časova pre toga.

Istorija ovog poduhvata počinje 1939 gođine u Đenovi rađom skrom nog lekara dr Davida Fieskija. StUudirajući zamršenost krvnih sudova koji hrane srce,.on Se naročito zainteresovao za dve unutrašnje arterije dojke, koje idu nadole sredinom grudnog koša. On je bio siguran da postoji veza između arterija dojki i koronarnih arterija.

Ako takva veza postoji, zar 8e priliv krvi u srce ne može poveća– ti podvezivanjem arterija dojki? Zar neće krv, koja više ne može da· teče nadole kroz te arterije, ići natrag u srce i snabdevati ga Većom količinom krvi? Za Fieskija je to bila „prosta stvar bidraulike". Štc se tiče podružja MRo.id normalno ishranjuju arterije dojki, koli-

ENJESŽEV,NE NOVINE

LJENJA

čina krvi za područja grudnog koša je tako velika da cirkulaciju mo gua da preuzmu drugi krvni sudovi. i

Fieski je proveravao svoju teoriju na leševima na Medicinskom fakultetu u Đenovi. Pošto je podvezao arterije dojki, ubrizgao je razne boje pod pritiskom, iznad pcodvezanog mesta. I zaista, boje su se uskoro pojavile u grčanim arterijama. Kad je ubrizgao rađioaktivne supstance, rentgenski snim ci su jasno pokazivali da se one vraćaju t Srce,

Posle tih opita

teoriju provere na bolesnicima. Isprva medicinske veličine nisu imale vremena za njega. Ali, najzad, posle dve godine dva hirurga su se složila da pokušaju operaciju na bolesniku kome je, prema ranijem iskustvu, ostajalo još nekoliko meseci života. : Bolesnik je imao duge Beriju sla bijih srčanih napada i skoro stalne bolove. Posle operacije svi su simp tomi iščezli. Nije bilo bolova ni teškog disanja. PFieski je objavio članak u kome je izneo rezultate. To je bilo 1949 godine. Nijeđan hirurg ga nije slušao. Drugi sveiski

: Pieski je počeo. da nagovara hirurge da njegovu

Sovjetski veštački satelit pobuđio je

Povodom stogodišnjice rođenja

Tovečanstvo neće večno ostati na Zemlj1...

Pre nešto više od pola veka znameniti ruski naučnik i pronalazač Konstantin Eduardović Ciolkovski postavio je teoriju ikuwetamja realttivnih loetilica, dokazujući take mogućnost leta u Rkosmičko prostranstvo raketom.

_Pitanje interplanetarnih ' letova odavno je privlačilo pažnju najvećih naučnika sveta. Široka primena vojnih barutnih raketa u Dprošlom veku potstakla je istraživač& na razmišljanje Oo' mogućnostima igkorišćavanja pogodnih tipova letećih uređaja za let čoveka. Mnogi od njih, a pre svega autor jedne od prvih šema reaktivnog 'letećeg aparata, ruski revolucionar N. 1. Kibaljčič, gledali su u barutnimi raketama prototip budućih reaktivnih brodova. Ali, za mazvijanje tih ideja bile su neophodne strogo naučne osnove.

Oslanjajući se na zakone mehanike, K. E. Ciolkovski je prvi postavio teoriju leta rakete s proračunom izmena mjene mase u procesu kretanja. Pošto je detaljno razradio uslove poletanja rakete i njenog povratka na Zemlju, Ciolkovski je svestrano ispitao uticaj otpora vazduha na kretanje rakete i označio neophodne x*»zerve goriva za savlađivanje sile Zemljine teže i otpora njenog vazdušnog otiotača. Naučnik je izradio i šemu. tečnog reaktivnog pokretača, predložio đa se raketom u bezvazdušnom prostoru upravlja pomoću gasnih krma i izneo niz drugih misli dragocenih za raketnu tehniku,

_ U potpunoj usamljenosti, bez :ka kve podrške od strane carskih vlasti, pod uslovima prezrivog neverovanja u njegove ideje, Ciolkovski je započeo Wupomu borbu za razvitak astronautike —O nauke O letu u Svemir. Rađoznali duh pronalazača je već tada shvatao, da „čovečanstvo ne može večito osta-

rat je svima bio glavna briga. Fieskijevo prosto rezonovanje i rezultati postignuti na jednom jedinom bolesniku stavljeni su nastranu i zaboravljeni — da buđu otkriveni tek posle njegove smrti 1952 godine.

Godine 1955 dr Marko Batecati, pomoćnik šefa Hirurške klinike na Univerzitetu u Đonovi, prilikom istraživanja na problemu koronarne cirkulacije, naišao je na Fieskijev rad. On ga niji ostavio kao ostali. Zajedno sa asistentom dr Albertom Taliaferom Batecati je ponovio Fieskijev eksperimenat i našao, kad se arterije dojke jednom podvežu, da krv stvarno ide da obezbedi ishranu srca. Da bi procenili količimu ove krvi, ova dva mlađa hirturga su napravila jedan eksperimenat. Kod psa se može izazvati srčani napad katastrofalhih razmera, ako se podveže jedna od dve koronarne arterije. Sa takvom smanjenom količinom Krvi životinja je Ostavljena samo sa polovinom srca i smrt može da sc očekuje za jedan sat MH. malo više, Ali ako u isto

vreme podvežemo arterije dojki?

— pitao se Batecati.

Ova dva lekara su bdila nad „pacijentom” — psom Koji je trebalo da bude mrtav posle jednog sata; međutim, prošao je ceo dan a pas je bio živ, a zatim i đrugi i tveći dan. Sad je već pas bio na nogama, zanoseći se istina, ali ipak živ. Opit je jasno pokazivao đa su podvezane arterije dojki bogato snabdevale oslabljeno srce #Krvlju. Izvršili su više opita i najzad pre-

organizovano demonstriranje

veliko interesovanje u celom svetu.

ti na Zemlji, već će u potmazi za svetom i prostranstvom najpre plašljivo proviriti u predele atmosfere, a zatim osvojiti sve okolno prostranstvo“. Strašću pravog naučnika uporno i istrajno Ciolkovski je propagirao neophodnost vrazvića reaktivne tehnike. U godina – ma, kada se pojavio prvi avion, Ciolkovski je tvrđio da „posle ere aviona sa elisamia, dolazi era reaktivnih aeroplana“.

Tek u naše vreme ta smela maštanja dobila su priznanje i postala osgstvarljiva. Teorija raketnog kretanja koju je postavio Ciolkovski poslužila je kao naučna osnova za razvitak raketne tehnike„i savremene avijacije. Godine '1956 na ijnijama civimnog vazduhoplovstva vazdušne flote SSSR-a pojavili su

se reaktivni putničii aiyioni „TU164“, koje je jorađio kolektiv SOVjetskih aerokomstruktora pod rukovodstvom akađemika A. N. Tupolieva. A meloliko meseci kasnije izrađen je jOŠš savršeniji ČetvVOrOmotorni putnicki aviom „TU-110“. Kao što je poznato, u naše vrem najbrže reaMtivne mašine razvijajti brzinu od 2.000 km na sat, a. plafoni mnogih reaktivnih „wwioma, prelazi 20 kilomotara.

Značajni uspesi su takođe postignuti i u raketnoj tehnici, Još 1911 godine Konstantin Eduarđovič Ciolkovski je pisao, da „od trenutka primene reaktivnih uređaja počinje nova, velika era u astronomiji“, kada će čovek moći „rukom da uzme kamen sa Meseca, da izgtađi pokretne stanice u Svemiru..., da posmatra Mars sa rastojanja od nekoliko đesetina kilometara, da se spusti na njegove satelite ili čaik na samu njegovu površinu... .“

šli iz salu. Decembra 1954 gođine imali su bolesnika, 61 god. starog tesara, koji je izvesno vreme bio bolestan, patio od visokog krvnog pritiska i zakrečavanja arterija. Četiri meseca pre toga, posle jednog jakog srčanog napada, ostao je bez posla. Disanje mu je bilo teško, a stalni bolovi u oblasti srca postali su vrlo jaki rri najmanjem naporu. Dva dana po operaciji već je ustao i šetao po sobi. Bol je kao čudom nestao, a disanje se popravilo. Petog dana je otišao kući. Uskoro je opet počeo da radi.

Deset đana kasnije ova ekipa lekara je ponovila istu operaciju, Ovog puta na 59 qod. starom radni„ku koji je bolovao od angine pektoris. „Odmah po operaciji”, hirur= z: su zabeležili: „pacijent se osećao dobro”. Jzgleđi za život ova dva pacijenta mogli su se ograničiti na nekoliko meseci. Danas su obojica živi, zdravi i bez bolova.

Do novembra 1955 g. Batecati i Taljafero izvršili su 100 operacija u Đenovi. Zatim su prešli na Univerzitet u Torinu, gde su za godinu dana izvršili još 50 operacija.

Neđavno sam na Univerzitetu u Parmi, gde je Batecati šef HirurŠke .klinike, a Taljafero njegov asistent, prisustvovao ovoj operaciji. Na stolu je bila domaćica stara 54 godine, pod vrlo lakom anestezijom, jedva „uspavana. U 1,10 načinjen je razrez od 5 sm, s desne

laboratorije u operacionu

K. E. Ciolkovskog

Wu Moskvi je na javnim „mestima

i objašnjavanje funkcije i kruženja satelita

K. E. Ciolkovski

TI sada se približava dan kada će” se maštanje Ciolkovskog sasvim ostvariti. Rakete za ispitivanje gomjih slojeva atmosfere već se penju na visine od stotinu kilome-i tara. Zajedno sa njima šalju se š životinje koje naučnici koriste za ispitivanje delovanja razređenih slojeva atmosfere ma organizme živih biča. Prvi korak na putu U kosmos je već učinjen — sa Zemlje je poleteo prvi veštački satelit.

Ceo život ovog velikog pronalazača bio je goruća želja da „svojim radom čovečanstvo pogurne malo napred“. I sada, dok srebrnaste realtti-me mašine lete iznad naših glava nadzvučnim brzinama i dok prvi „veštački mesec“ kruži oko naše planete, mi sa osećanjem dubokog poštovanja izgovaramo ime Konstantina Eduarđoviča Ciolkovskog — čoveka, koji je ceo svoj život posvetio razvoju aeronautikei rosiktivne tehnike.

e“ 1. A. Merkulov

strane grudne kosti, između drugog i trećeg rebra, 2 do 5 sm. isspod površine mala, bela arterija desne dojke izdvojena je i podvezana crnom svilom na dva mesta. Do 1.22 rana: je zatvorena i naprav ljena druga 5 desne strane. Do 1,54 bila je podđvezana i arterija leve dojke, rana zatvorena i ope“ racija završena. Posle dva dana bolesnica je ustala, a posle tri dana otišla je kući. „Osećam se kao da mi je kamen ·skinut s grudi”, re” kla je. ;

Lekari koji imaju iskustva 5B ovim operacijama veruju, ako Se njihova vrednost dokaže u ozbiljnim slučajevima kroz dugi period, da one mogu postati stalan način lečenja srčanih napada. Dr Glaver primećuje: „Veruje se da ova ope“ racija može đa pruži znatnu #ždštitu bolesnicima sa Kkoronarnom trombozom. Ako se to obistini, to će im omogućiti da vođe normalnji život”,

Ma kako mnogo obećavala, Ova nova vrsta operacije. naglašava dr

· Batecati, „ne može da obnovi staro

ruinirano srce. Ona ne isključuje potrebu za lečenjem koie iš dokazelo svoiu vređnost kod VoronP”nih oboljenja. Ona može da učini samo jedno: da omoguči boliu ishranu zdravih delova srčemom mišića koji su još ostali". Biće PO" trebno bar još dve aodine pa .da se Ova ODethaciin mrovilmo nceni. Ali i Batecati i Talinfero veruju a će ovaj način postati prekretnica u hirurgiji, ako dosad dobiveni rezultati potvrđe iskustva. LR