Књижевне новине

NS KROZAK; \

..X „Sentpeter““ (Rađe, Beograd 1051) |

Retka su dela u slovenačkoj Knji» ževmosti sa tematikom iz građSkog života, Izuzetak „čini roman Juša Kozaka »Šentpetere hkoji je ustvari hronika ljjubljanskog „gzanailiskog pređgrađa, izvrsna hroničarska slika, vYaslojavanja i propađanja „esnafske zađruge u drugoj polovini prošloga veka. U svom hroničarskom postupku Kozak se uglavnom interesovao za ljude i to pođjednako — kako za ličnosti iz ugledne zanatliske „MPorodice Zamejčevih, tako i za »svet dna', za ovejane pijanice, kavgadžije i prosjake koji krčmn smenjuju mwatvorem, da bi pošle opet nastavili isti posao, Izvanredno plastično i dosledno realistički, bez mnogo 'eleSičnosti, koji obavezno prate ovakve teme, Kozak je opisao propadanje rođa Zamejčevih počev od nesrećne eđaje majstarije kćeri Matije Zamejem, Porodica Zamejčevih u centru je bronike: najizrazitiji likovi u romamu pripađaju ovoj porođici, autor je očigledno nastojao- da da što življe portrete poslednjih izđanaka ove mehkađ ugsledne porođice iz Šenipetra.

Hronika porođiće mmestimično se preivara, u hroniku čitavog predgrađa. Ovo se naročito odnosi na đrugu

polovinu romana u kojoj imamo i pri-"

kaz vaznih društvenih pojava Koje sm poremetile način ondašnjeg Živ“ ljenja i koje su, sve zajedno, uslovljavale propast starih običaja, nagoveštavajući drukčije „poslovanje i druge ljuđe. U tom realističkom opisivanju propađanja uglavnom je zastopljen metođ jednostavnog prikawivanja ljudskih sukoba i strasti, isto onako kao Što su mesarske esmafiilje iz Bentpetra jednostavno i šivele. Osim toga, Kozak je opisao bh micanje liberalističkih raspoloženja Wkipičnih za Sloveniju onoga vremewa: W tom pogledu specifičan je lik wweBtenika Rožmana.,. koji ustaje protiv BkRkofičinog verskog bratstva simbola verskog fanatizma. Često je Kozak u ovom romanu 0bisivao izlive ljubavnih strastii, posle kojih redovno dolaze životne mneđače, razočaranja i propast. Junaci ove hronike prilaze ljubavi iskreno, predaju joj se'i uživaju unoseći u nju svo svoje srce, svu toplinu svoje Uuvavrele Krvi, đa bi posle, svi bez vazlike, propali gušeći se u 5OpstVemoj nesreći. U Kozakovoi hronici ne! yaviđam Kraj dožive svi koji se makar i na kratko pređaju uživanjima — i to je specifično za njeckovo slikanje ljubavnih odnosa, mada ponekad i nije dovoljno ubedljivo. U takvom tretmanu mogu se nazreti i eWspresionističke reminiscencije. Marijana. Zandor i Josip #Zidar, prevodioci »BSehtpetra«, zadužili su nas svojim odličnim prevodom VOB spačajnog dela, slovenačke Književmosti, »Sentpeter« Juša Kozaka, Za hvaljujući svojim nesumnjivim Kkvalitetima, imaće veliki broj čitalaca kod naše publike. Treba samo poželeti skoro prevođenje i ostalih dela ovog odličnog pisca.

Raško Jovanović *

NIKOLA TRAJKOVIĆ:

„Bura nad Srbijom“ (»Kosmos«, Beograd, 1958)

#Za temu svoje knjige Nikola Traj> ković je uzeo propast Srbije u Pr» vom svetskom ratu i povlačenje iedđnog dela srpske vojske preko Sam dđžaka, Crne Gore i Albanije. Zapras wo, pisac je prikazao doživljaje i te» škoće jednog đečaka Koji na tako Malek i nesiguran put kreće sa Voj“ skom wu čijim se ređovima nalazi i njegov otac. Ali dečak od početka odvojen od oca, zapravo Sialno ga traži i nikako nema sreću da se sa njim sretne, prolazi kroz mnoge Dperipetije i zahvaljujući ljubavi i očinskom staranju jednog Već u gođinama vojnika, trećepozivca Gvozdena, srećno prelazi Albaniju i odlazi u Erancusku. Na toj sažetoi „fabuli 'rrajković je gradio celu radnju YO manz,

„KOSMOS ISTORISKI ROMAM ·

Nova „KOSMOSOVA” edicija istoriskih romana okupila je majbolje romane ovog Žanra.

Naša prošlost — šta znamo o njoj, koliko nam je bliška? Porazi.. svetli datumi pobeda... ali šta znamo o ličnostima koje su stvarale tu večno živu mit, o tim najsvetlijim plamenovima duha.. 'naličjima događaja *

PRVE KNJIGE: | Pera Todđorović KARAĐORĐEVA · SMRT Dušan Baranin

WO čisto zanatskom smislu 'rajkovićev romam je pisan trađicionalnim realističkim stilom, bez Želje za formalnim i sadđržinskim novostima, Po svojim Kvalitetima to je knjiga koja me prelazi okvire već Kkođ nas rečenog i ustaljenog izraza, Ona se

nalazi na onom nivou korektno i za-·

nimljivo pisanih romana, stilski i m izrazu | uravnoteženih, koji imaju svoju publiku i koja ih sa lakoćom čita.

Nenad Tomić *

DANKO ANĐELINOVIĆ:

„Olujna jedra“

(»Društvo književnika Hrvaftske«, Zagreb)

Autor „»Olujnih jeđara« je pesnik nežnih lirskih štimunga i uzdaha, koji neguje ritam i stih u onom žanru koji je u poeziji vlađao na početku ovoga veka. Ali negujući tu trađicionalnu i skoro Klasičnu Tormu izraza, Anđelinović je u sadržinskom smislu ipak pošao dalje, zahvatajući u izvesnoj meri probleme i memire koji obuzimaju savremenog čoveka. Sklon je razmišljanju i pređaje se refleksijama o Životu i ljuđima. To o čemu on ražmišlin su wečiti problemt čovekovog bavljenja: svet, Život, sreća, ljubav.

Istina, te njegove refleksije ne odlikuju se izrazitom đubinom i originalnošću; one su obična svakida– Šnja reč koja se ponekad čćdščuje iz ustiju svih nas, i

Anđelinovićevi formalno savršeni i majstorski jizglačani stihovi odišu dosta često sentimentalizmom i pozom sa podosta đeminutiva i drugih romantičarskih rekvizita.

Bilo bi nepravedno, i pored mana o kojima je bilo reči, ne „priznati i neke kvalitete koje ove pesme nešumnjivo poseđuju. Ima u „nekim Anđelinovićevim pesmama, a maročito u pojedinim „stihovima, finog poetskog izraza i tople humanosti, kao i jeđne naročite vrste humora koja u ovim „stihovima pretstavija posebno osveženje. Utoliko više, Što u našoj savremenoj poeziji memamo mnogo primera đa je humor stekao pravo na život. A. time su ove pesme

samo dobile u kvalitetu, \ N.

SINKLER LUIS:

»Sudija Timberlen« (Izdanje »Kosmos«, Beograd)

Izdavačka Kuća »Kosmosa bokrenula je vrlo interesantnu biblioteku filmovanih romana u kojoj su pret= stavljena poznata djela svjetske književnosti. Nesumnjivo, intrigira čo» vjeka da pročita i da pribavi #78 svoju privatnu biblioteku djela koja, je gledao na platnu, Romani đospje= li na filmski ekran, za razliku od drugih, kao DO nekom pravilu, puni su usijane napetosti, dramskih suko« ba, Btrasti, radnje, dešavanja, i kao takvi zanimljivi su i za čitanje i 3R gleđanje.

Ovoga puta ı takve romane ide »Suđija TimberJen« od poznatog američkog pisca Sinkler M,uisa, pisam u njegovim zrelim i poodmaklim godi“ nama, Ovo djelo nosi Sve osnovne karakteristike ovoga modđernog, 54" vremenog Klasika američke literature, koji je još 1930 godine dobio No> bĐelovu nagradu, Luis daje i u OVOm romanu presjek društva srednjeg Zapada, uglavnom intelektualnih i mas lograđanskih miljea, Đok je u »Be= bitu« dao prosječnog poslovnom o vjeka poslije Prvog svjetskog rata, wu »Budiji Timberlenuc daje ljubav i brak čefrđesetogodišnjeg intelektualea sa mlađom i gzavodljivom Džini Maršlend sm svim onim društvenim mrežama koje ih obmotavaju. To je roman o muževima i ženama, o maIograđanskim bračnim odnosima iza, čije se obavezne. društvene forme krije nemoć i praznina. Luis je Dro-

sto anatom srednjeg staleža i nje-

DVOJNIK

Bovog prosperiteta, i samozadđovoljstva, sobom. Jako ponikao i razvio se iz naturalističke škole, om ne rasijeca društvene čvorove onako oštro Kao

Džek Kondon, Teodor Drajzer ' ili Epin Sinkler, već pokušava đa ih razdriješi sa što manje bola, Ali om, nesumnjivo, svojim realističkim razotkrivanjem i skidaniem maske sa toga društva, pokazuje svu njegovu hipokriziju i prazninu, lažni moral i privrženost vječnom i neumoljivom američkom biznisu, I ovdje glavni junak i ostala lica nijesu nikakve izuzetne ličnosti (Luis ide za Pprosječnim, ftipičnim), nego obični, svakodnevni ljuđi, u ovom slučaju sudija Timberlen kao ranije Bebit, dr Arosmit, mis Kler i drugi, Sinkler Luis je slikar mormale, prosjeka, onih slojeva društva Koji učestvuju u džinovskom „Kkrvotoku američkog poslovnog svijeta.

W ovom djelu došle su do izražaja ·i poznate Kuisove osobine Kao pisca, ispoljene u »Bebitu« i »Glavnoj ulici«, a to su satira i humanizam. On ne uništava svoje junake i njihove sredđine, već o njima govori kroz ironiju, karikira ih, prikazuje često kao odraslu djecu čije nesreće i slabosti raščlanjuje i preliva sjajem i ljekovitošću svoga humanizma. Makoliko satiričan, Luis nije cinik i sarkasta. Njegova, često blaga ironija kao proviđan veo obavija lica wu romanu, kroz koji se vide do dna duše. Otuda Luis iđe u napredne pisce, doprinoseći zmatno svojim, đetaljiziranjem i retušom onoj slici američkog biznisa, trke i bogaćenja srednjih i Viših slojeva, koju su reskije i oštrije od njega obilježili pisci „radikalnije orijentacije kao Epin Sinkler, London, Drajzer, Džon dos Pasos, Btajnbek i drugi.

Možda je danas Sinkler Luis malo zastario, Svojim, makar sjajnim novinarskim registrovanjima, on iđe više u širinu nego u dubinu. Ako ga već u Americi potcjenjuiu, to je došlo kao reakcija na maturalistički pravac i na činjenicu što je u svoje vrijeme bio kao takav precijenjen. Ali njegovi romani, pa među njima i »Suđija Timberlen« ne mogu se razminuti kađ je riječ o umijetničkoj dokumentaciji „periođa „ekonomske pređuzimljivosti i socijalnog formiranja u Americi u vremenu između dva svjetska rata. '

d. Đ.

Grad sagrađen od čežnje

I pođoh putem oglašenih

ne bi li našao Mariju srca moga,

i padah i dizah se usput,

i posle mnogo lutanja nađoh se pred vratima grada koji se zove ljubav.

I gle, beše klet srca njena,

i beše grad sagrađen od čežnje, i beše na postelji telo njeno, kao mesec pun,

Kćeri čovečja, ue uzmi na um ovo Šbo ti·kažem: ljubi ustima svojim,

i grli rukama svojim,

raspi po putu samoće moje preutnost tvoju)

naseli se vo vjeki

pod šatore moga sna,

| DRAGOSLAV ADAMOVIĆ:

„Antologija savremene Jugoslovenske poezije“

(»Narođna, prosvjeta«, Barajevo)

Po jeđnom objektivnom estetskom · kriterijumu, ova Knjiga ne može pretstavljati izbor najboljih cvetova jedne tako raznorodne i složene lirike, koja je, uzimajući u celini, u poratnim gođinamza prošla gotovo kroz sve faze i sve uticaje jednog evropBSkog pesničkog preokreta. Ona je pre album slabosti koje pesnici osećaju prema pojedinim pesmama, A u tome je njena posebna draž. LiBena prave antologiske vrednosti, đifuzna, nekritična, jogunasta, ona dje ipak ispovest čitavog jednog pesnič“. kog pokoljenja. Stvorena iz lucidne novinarske iđeje, ova Knjiga tiho saopštava tajne skrivenih svetova svojih pesnika, nepoznate brođolomoe osećanja Koji ne ostaju bez tragova. Ođgovorima na pitanje: koju od svojih pesama najviše volim i zašto? oni sum najpre na stranicama »Necdeljnih informativnih novina«, a sa” đa i u ovoj Knjizi, otkrili svoje miIJenike, razmaženu “i povlašćenu deYriščađ svojih stihova, u tome se po" kazali ne malo puta nepravedni Dprema svome' đelu i neverni nekom Dprošlom, pesničkom „raspoloženju, Pa ipak, iskrema ispovest, voljena pesma, majbolje su karakteristike ovog izbora, Često su fo pesme sa Kojih je za ovu priliku počišćena prašina, zgusnute kolone reči pođ crnim Velovima mostalgije, potištenosti, ođlaženja, često je tu u uspomenj ostao neki blatnjavi pejzaž u, kiši, neki događaj wu pukotini Jednog rata, sumorno popodne iza prozora, svitanje na obalama pod suncem, prva ljubav.., — Čitav jeđan registar mneizmernih pesničkih emocija koje se nižu Jedna za drugom Kkao obojene slike u valjku Kaleidoskopa. . Zato ovoj izuzetnoj antologiji treba prećutati sve njene formalne slabosti i primiti je kao mali pesnički spomenar. VV. B.

Kako šu čatobne oči ivoje. Kroz trepavice, kao sunce kroz mladu šumu, probija požuda.

Zar da se klonim od divnog zla tog, zar da uzmem oružje i štit protiv iskušenja što vreba ispod zmijski povijenih obrva?

Prosipaju mrak, Strelama ognjenim biju. Kao pustinja ćute.

U mrak ću ogreznuti mepovratno, strelama ognjenim izložiću &PCe, iz pustinje neću tražiti izlaz,

Propadam u lepotu koja nema dna, tonem u dubine najsvetliše tame,

i talasi me

Na obed ljubavi iznesi &rce svoje,

i bedra obnaži svoja,

Neka se duša tvoja oslobodi stega,

Ljubi đok ne svale u jamu lepotu tvoju,

Zaista, ništa tu Vvremimu meće ostlat,

osim ljubavi

koja ne zna za granice ni za račune.

Jer šta je bolje:

da se za tobom osvrću u žalosti,

da govore za tobom: to je ona Što posti i uboge kost kil

u smežuranoj i moši ili da u pakosti OR pružaju prst na tebe govoreći: to je ona što viče obnoć „ljubi me još“,

Bolje je da ti je pakost

nego žalost za petama. , .

e JR

i kao fin"k

koji se zeleni. :

ObHasjaj me licem svojim,

dojkama okruglim zakloni me,\

na vrhovima njinim neka zanemi jezik moj, Ulovi me u mrežu požude tvoje,

i breme bođara tvojih

položi na me.

Razapni me na krstu tela tvoga,..

(Iz zbirke „Manija Magdalena“)

Jugoslovenski Momani

%o ona Uvodi nova imena U literaturu, vid, jedan njen presek.

NOVO: Jovan Nikolič

MEĐAŠI

Kako su krasna bedra tvoja,

kako je ljubak trbuh tvoj,

kako wu alatke usne ·tvoje,

Suha zemlja tela moga

vapije za daždom ljubavi tvoje, Obrađuj me zagrljajem kao izmirmom, ispuni ljubavlju svojom ležaj modj,

i biću kao kedđar,

U ovoj ediciji zastupljena su značajna ostyarenja istaknutih pisaca svih naših nacionalnosti — isto ta-

Bez literarne isključivosti — ona pretstavlja jedan njen

BREHT, REAMI/AM I POLICIJA

u istočnom delu Berlina pod naslovom „Mali“ prilog uz temu realizma“, Zanimljivo je

pročitati šta večno ironični Breht, čija U. metnost teško može da stane u okvire koji se obično podrazumevaju kađa se spomene „Socijalistički, realizam“, koji je dugo živeo u jednoj istočnoj zemlji, sam podrazumeva pod tim pojmom.

sa, različit od svih drugih ljudi, sa naročitim brigama, sa naročitim ra – dostima, sa naročitom sudbinom, Površno je nacrtan, oprostite mi, vi umetnici, na snažnom izrazu, mi suviše malo saznajemo o njemu. Ali posledice svega toga su | umetničke pripode i prisiljavaju my da intorvenišem protiv prikaziva« nja vašeg filma, Vaš film ima na. meru da io samoubistvo prikaže · kao tipično, kao da nije nešto što je u prirodi ovog ili, onog, boleći~ vog pojedinca, nego kao da ja to sudbina cele jedne klase, Vi sto- } jite na stanovištu da društvo, time što im ne daje radno mesto, tera mlađe ljude 'u samoubistvo. I v} se ne uštručavate da nagovestite šta bi po vašem mišljenju nezaposleni radnici trebalo da urade, da bi došli do promene. N», moja gospodo, vi niste delali kao umetnici, bar ne ovde, Nije vam bilo stalo do toga da prikažete jednu potresnu pojedinačnu sudbinu, što niko ne bi mogao da vam zabranjl. Bili smo smeteni. Imali smo ne« prijatno osećanje ljudi koje s. prozreli. Ajzler je žalostivo brisac svoje naočari, Duđov se savio, kao da ga nešto-boli Ja sam ustao i, uprkos tome Bto mrzim govore, održao sam govor. Strogo sam se držao neistine, Navođio sam pojedinačne karakterne crte, koje smo” pripisivali mlađom mnezaposlenom, naprimer, pre npgo Šio Se bacio kroz prozor, skinuo je ručni sat, da se ne bi slomio. Tvrđio sam da nam je ta ideja inspirisala delu scenu. Ukazao sam na to da pri kazujemo i druge nezaposlene ko ji se ne ubijaju. Energično sam oda. bio užasnu optužbu da, nismo W_ metnički postupili i nayovostio sam mogućnost kampanje preko štam pe, ako bi film bio zabranjen. Nije · me bilo sramota da izjavim da je tu reč o mojoj umetničkoj časti Cenzor se nije ustručavao dar

·· tujpusti u diskusiju o pojedinog} ma, Naši advokati su zaprepašćeno – posmatrali! kako se razvija prav pravcata umetnička debata. Cen zor je ostao pri svojoj tvrdnji da smo samoubistvu nam:nili isključivo demonstrativni karakter, O je upotreblo izraz: „to se nekakd mehan"čki odvija..." Duđov je W. stao » tražio da se pozovu lekari kao veštaci. Oni bi imali đa potvid de da takvi gestovi često delujd mehanički. Cenzor je odrekao glas. vom. Možda je to čak i tačno, e? kao je tvrđoglavo. Ali moraćetd primati da samoubistvo u Vašeni filmu 'zbegava sve što je impulsivno. Gledalac uopšte ne dobije volju da ga zadrži, što bi morao da o“ Beća, đa se scena odglumila na umetnički, humani, topli način, 28 ime boga, ta vaš glumac prikazujć tu stvar, kao da prikazuje kako se ljušte krastavci! _ Jadva smo uspeli da 'pak dobii jemo dozvolu za prikazivanje fi ma, Polazeći kući, nismo sakrili svoje poštovanje prema oštroum“ nom cenzoru. On je uspeo mnogo dublje da prodre u suštinu naši umetničkih namera, nego naši naj“ dobronamerniji Kritičari, OdržaO nam je zapravo mali koledž o read lizmu, Sa policiskog stanovišta,

Vrlo retko je moguće ispitati umetničke metode i njihovo praktično dejstvo. OQbično se saznaje samo ođobravanje „da, kod nas je tačno tako, kako ti to opisuješ . ili nam kažu da smo dali potstrek za nešto, Evo međutim jednog Uuspelog testa.

Sa S. Dudovim i H. Ajzlerom napravio sam jedan fim, „Kule Vampe“, koji je opisao očajni položaj nezaposlenih radnika u Berlinu. To je bila montaža nekoliko posebnih malih scena, Prva je prikazala samoubistvo jednog mladog nezaposlenog radnika. Cenzura nam je pravila teškoće i došlo j» do jedne konferencije između cenzora, nas i advokata naše filmske firme. i

Cenzor je bio pametan čovek. Rekao je; niko vam ne osporava pravo da opišete samoubistvo, Dođe katkad i do samoubistva. Štaviše, vi imate pravo da opišete čak i samoubistvo nezaposlenog čoveka, I to može da se dogodi u stvar nosti Ne vidim, zašto vam to ne bih priznao, gospodo. Ali ja protestujem proliv načina, pomoću koga ste opisali samoubistvo tog nezaposlenog radnika. Taj način nije u saglasnosti sa interesima javnosti, koja ja treba da branim. ao mi je, ali ja moram ovđe da vam napravim zamerku umetničke prirođe.

Mi nišmo bili uvređeni i dupitno smo se pogledali,

On je nastavio:

Da, vas će čuditi što ja vašem načinu zameram da nije „dovoljno human. VU niste opisali jednog Čoveka, nego, izgovorimo to OtVOreno, vi ste opisali jedan tip. Vaš nezaposleni radnik nije prava indiviđua, nije čovek od krvi i me-=

zatrpavaju,..

(Napisano 1932 godine, Prvi put objavljeno u listu „Sonn“ tag" od 9 februara 1958, Preveo

Nikold DRENOVAC ~ Ivan Ivanji,)

BIBLIOTEKA „KOSMOS“ SVETSKI ROMAN DANAS

PROZOR a OTVOREN Pionimski, zadatak našu U SAVREMENI ove biblioteke: U" SVET poznavanje ~ naši

Čitalaca kojima U nedostupna izvorna đela, sa tokovima savPemene svetske literature i njenim

najuspešnijim

ostvarenjima

KNJIŽEVNE NOVIME