Књижевне новине
ira ——— U
eatra
nama se formirao groteskan, fantascičan, granginjolski mehanizam života, ostvaren pomoću spoljne ekspresije. Ali treći čin, izvanre= dan u artističkom pogledu, trenutno nam je otkrio Dejmekovu nameru: u njemu se glumilo realistički, radnja je očišćena od svakovrsnih preterivanja, gledalac je osetio da pred sobom ima ljude od krvi i mesa čija ga patnja dira i shvatio je da se ceo taj surov mehanizam pokreće da bi imištio nekog konkretnog čoveka. Kraj treĆeg čina, kafkinski intoniran, simbolično se nadvio nad pretstavu i postavio jedno nerešivo pitanje.
__U pretstavi. u kojoj je očigledno · dominirala rediteljeva umetnost iz vrsno su glumili Feliks Žukovski, Barbara. Rahvalska i Mječislav Voj“.
*
Poslednjeg dana gostovanja „Te atar · novi" prikazao je · „Hladan tus" Vladimira Majakovskog. Premijera' ovog đela u Poljskoj .izvedena· je decembra 1954 godine, u vreme kad su se lomile barijere dogmatičnog shvatanja umetnosti, i pretstsava je imala velikog odjeka. Polazeći od satire birokratizma, Majakovski je zamislio iantastičnu viziju o pravim vrednostima revolucije i o zamkama na njenom putu. U „Hladnom tušu“ .se lako. mogu. otkriti obeležja futurističkih drama. U njemu se konflikt ·odvija između depersonalizovanih ličnosti koje pretstavljaju oličenje određenih društvenih .tendencija i ljudskih stremljenja. Rad nja je, ma kolikq precizno lokalizovana, dobila apstraktan vid i pre tvorila se u „ideaları sukob tipičnih formi“. Realistička scena zamenjena je pokretnom mehaničkom konstrukcijom, a konvencija o Četvrtom zidu bitno. je narušena. No u izvesnom smislu đelo otsudno otstupa ođ futurističkih shvatanja i romantičarski elementi ponovo probijaju u komad na duboko ljudski način u trenutku kad Majakovski izjednačuje inutrašnji napon revolucije sa onim koji postoji u poeziji: sa naponom proisteklim iz traganja i otkrivanja novih vidika.
Za potpuno razumevanje ove gor ke satire, robustnih estradnih pa-
| Gostovanje
DnOVOZS
rola I futurističkih stakato krikova, neophodno je do u tančine vla dati jezikom na kome se. delo izvodi, Zato se, nažalost, mogu zadržati samo na nekoliko uzgrednih primedbi. Pre svega da zabeležimo obilje lucidnih, gotovo genijalnih, satirično-komičnih rešenja u koscimima, scenografiji kao i pri realizovanju likova; zatim, pokretan simboličan mizansen, pun jetkog
· smisla. Doduše, neophodno je na-
glasiti da se nagomilavanje toliko uspelih pojedinosti na malom prostoru vremenom pretvorilo u artističku egzibiciju i omekšalo satiru. U ovom smislu delovala je i operetska stilizacija glavnih figura birokracskog tabora, kao i nedostatak divlje plamene snage kod Ćudakova i njegovih drugova.
Da zaključimo: gostovanje „Teatra novog“ otkrilo nam je novu i živu umetnost. Otkrilo nam je pozorište koje u današnjem svetu zaoštrenih prdtivrečnosti ima snage da ne ostane neutralno; u njegovom izrazu naslutili smo sintezu mnogih pravaca i snažan odjek ekspresionističke' škole. I najzad: ako je u ovim osvrtima bilo malo govora o glumcima to u prvom re.du objašnjava izuzetna uloga velikog reditelja Kazimježa Dejmeka.
Vladimir STAMENKOVIĆ
My o OR 'OPERA „HOVANSČINA“ NA FILMU
"Cim poznati sovjetski kompozitor Dimitrij Šostakovič bude završio rad na: novoj '·orkestraciji opere »Hovanščina« od Musorgskog, započeće rađovi na ekranizaciji ovog Klasičnog dela ruske operske muzike u 'stuđiju »Mos-filma«, Scenario je napisao Šostakovič zajedno sa Anom · Abramovom, ivorcem biografskog filma' o Musorgskom i Verom Stro·jevom · režiserom filmovane opere »Boris Godđunov«. Autori »Hovanščine« su izjavili da u svom budućem delu žele da stave u prvi plan socijalnu dramu, odnose između naroda i upravljača. Za film je već angažovano nekoliko poznatih „pevača Boljšog teatra.
| | |[
1. Miroslav Rkrleža: „IZLET U RUSIJU 1925%
al}
·
POTREBNA IZJAVA ZA
»JEDNUP POTREBNUISPRAVKU«
Zvonimir „Kulundžić u svome pismu »KRnjiževnim movinama« (od i8 aprila 1958 godine, na Sšfrani 3) ispravlja tvrđenje, Božidara Kovačevića, koji je u svom člamnku o Momčilu Mastasijeviću, m broju »Mnjiževnih movina« od 8
” aprila o. gK.„ rekao da drame »Neđozvani«, »Gospođar Mladenova Kkćere i »Kod večite slavine« i danas čekaju svoje ređitelje i izvođače.
Kulundžić navodi da su dve od ovih drama izvođene na pozornicama, a jedna od njih čak i štam pana u cetinjskim »Zapisima« i 0Odatle otisnuta zasebno.
Baš zato što sam uveren da je Zvonimir Kulundžić ovu svoju jispravku poslao »Mnjiževnim novinama« iz prijateljskih pobuda i istini u prilog, pobuđem sam i ja đa o istoj sivari dam svoju iz" Javu,
Svako ko iole dublje posmatra i shvata književnu i umetničku delatnost, zna vrlo dobro da se po činjenici što su jedno studentsko pozorište, ili jedpna dileftantska grupa prikazale po jedanput dve Momčilove drame — me može zaključiti da su te drame po zasluzi našle svoje redđitelje i prikazivače, čak i da su slučajno ti izvođači bili daroviti početnici.
Isto tako pojedđinost da je jedna od triju drama Momčiln Nastasiievića štampana m jednom časopisu u unutrašnjosti zemlje i da je zatim iz njega otisnut Sseparat u 50 primeraka mesto honorara, me znači da su time fri drame Momčilove našle izdavača,
U svom kratkom, ali toplo i pregledno mapisanom eseju, BOožidar Kovačević, kao jedan „od najtemeljitijih poznavalaca naše književnosti uopšte, a Momčila Nastasijevića naročito, nije mogao ulaziti u sitne detalje, ali ic ipak rekao tačne, veoma značajne činjenice, jer je očevidno
imao na umu normalno prikazivanje Momčilovih drama u
dr-
Ovo Nolitovo izdanje „Izleta u Rusiju 1925“ retuširano u nekim delovima beletrističkog teksta, razlikuje se od prvog originalnog izdanja, po tome što u knjigu nisu uvršćena Tri bečka pisma, Razgovor sa sjenom EFrana Supila, U Drezden, i prikaz Grosse Berliner Kunst Austellung, pod naslovom Kriza u slikarstvu. Knjiga je štampana
ćirilicom.
2. Mirko Milojković: „GDE JE MOJA ULICA“
Deset pripovedaka Mirka Milojkovića imaju nekoliko novijih svežih motiva sagledđanih iz rakursa koji nije „uobičajem u našoj pripovedđdačkoj prozi. Nekakav strah da postavi problem ne muči autora Želje, Pod korom i Gde je moja ulica. Te pripovetke pretstavljaju značajna ostvarenja u svakom pogledu. Smisao za, aktuelnost koji pokazuje Mirko Milojković:zaista je redak i na njemu kao vrlini on insistira sa mnogo osećanja mere i ukusa. Čuješ plače dete dirljiva je evokacija strahota uhapšenika u zatvorima okupatora. Isto se može reći i za pripovetku Goli anđeo. Knjiga je štampana ćirilicom, ,
\ Samoće, kratki trenuci, produžena sećanja. — Zaustavljena vremema u sećanju ove lirike iznenađuju neočekivanim spregom reči, čistotom i emocijom. Čak i sami naslovi nekih pesama čitaju se kao najlepša mala zasebna ostvarenja: Stub iznad dalekih ostrva, Vesela ptica,
razmatranju
žavnim pozorištima sa „pravim. glumcima, koje bi bilo u običa-. jenoj meri ponovljeno bat 15—20 puta. On zato nije uzeo u obzir pokušaje amaliera u Molarčevoj zadužbini, ili u Akademskom pozorištu, kojima je Momčiio bio veoma zahvalan, ali Koje niko ne može tretirati kao dokaz da Su ovi komadi bili primljeni prema svojoj vredđnosli i kao takvi dobili priznanje na „pozormici sa dostojnom obrađom od strane reditelja i glumaca. Ovo svakome mora biti jasno, ko poznaje originalnost i psihološku „dubinu Momčilovih drama i prikazivačke
*
O KRITICI I
mogučnosti oduševljenih amatera.
Ispravljajući Zvonimira KMulundžića, ja mu pri svem tom #“ahvaljujem, jer je njegova isprav-
ka wu” skladu ' sa „Movačevićevim | zaključkom đa Momčilo Nastasijević i njegova dela ne mogu biti zaboravljeni.
Dobronameran stav Z. Kulundžića urođio bi mnogo boljim plodom, kađa bi on potražio razloge, zašto nisu državna pozorišta izvođila Momčilove drame između dva rata, kada je on u Io vreme već bio priznat kao pisac prvog reda, originalnog jezika i originalnog stila, i kađa su i 5VĆ njegove dramc nosile u sebi sve te odlike, u tolikoj meri privlačne, da su ih čak i amaterska pozorišta prikazivala, ·
Svetomir Nastasijević, Beograd <
KNJIŽEVNIM
NAGRADAMA
Nije čudno (bar mene ne čudi) Što mi nemamo dobre književne kritike, jer, danas, ko god piše, smatra sebe najpametinijim! Upozorenja, i ona tako dobra, tako pa metna, slabo vrijede, Evo, da samo spomenem napis ragana M. Jeremića, „Erudicija i duh“, koji je objavljen u jednom od prošlih brojeva „Književnih novina“. Mišljenje Dragana M. Jeremića, kao i inače, neposredno je, ozbiljno, lijepo i problemski dato, sa određenom nakanom i, ono je, što je najglavnije, primijenjeno na našu književno-kritičarsku situaciju. Cinjenica je (i tu nema zbora) da kritičar bez erudicije i nije, Ustvari, kritičar, on je bez toga mediokrite*, čak i šarlatan, koji se upliće tamo, gdje mu nije mjesto. Impresionistička kritika i nije ništa drugo, do posljedica škrtosti opšte kulture i slabog znanja, A estetska tobožnja Uubjeđenja — *O je samo naivno opravdanje jedne tako vidljive, osnovne slabosti nedostatka eruđicije, duha. Načinimo antologiju impresionističke kritike, dođdajmo ju čitaocu i} osvje dočimo se da on (čitalac) neće iz tog košmara dobiti nikakvu stvarnu proetstavu o djelu i piscu. U tom ličnom, brzinskom, neodmjerenom, konfuznom i jednostranom djela — postoji sa~
4. Tanasije Mladenović: „POD PEPELOM
Ova zbirka Mladenovićevih stihova označava jedan novi vid tražemja i pronalaženja pojedinih doživljaja života koji su blisk: pesnikovom poimanju i viđenju sveta, Kroz čitavu liriku ove zbirke koja je iskreno iskazana, uočava se pesnikovo opredeljenje za misaonu, refleksivnu poeziju. Spoj prošlosti i sadašnjosti, nad kojim treperi vjzija budućnosti osnova je Mlađenovićeve inspiracije. Knjigu je ilustrovao aka-
00
LA/IJSKIJI
mo subjekat, koji, ustvari, jedino piše o sebi i pretstavlja sebe, SvVoje znanje i neznanje, a ni u kom slučaju pisca i djelo,
Konačno, da ne dužim ovo Pismo. Još sam mislio primijetiti *O, da se suviše upadljivo i suviše u-
čestalo vrše nagrađivanja naših pi-.
saca. Ispada, nekako, kao da se piše samo za nagrade, kao da su na građe jedina inspiracija piscu, itd. A onda.. mnoga nagrađena djela, izvikana i uveličana, ustvari, nisu neke tako sjajne vrijednosti... ima ih čak i jako slabih.. Ali, đa se o tome mne goyvori.. Budimo diskretni... Đorđe Popović,
Učiteljska škola,
Banja. Luka
* „KNJIGE ZA NARODE:
Poštovani druže uredniče!
Teški sam invalid i više prikovana uz sobu, te prema tome imam dosta vremena za čitanje i razmišljanje. Samo, teško dolazim do knjige. U mjestu u kojem živim ne postoji nikakva biblioteka, ali; u tome mi Vi ne možete pomoći.
_k +
demski slikar Lazar Vozarević,
Knjiga je štampana latinicom.
5. Čedomir Minderović: „GORKE GODINB“
ova noć“,
„Balada o jednom detetu“, „Plavo more“, „I nema ptice slobođe“, „Povratak pesnika u ulicu koje nema“, „Highgate Cemetery", „Potonula džunka“) izražava jedinstvenu i Čvrstu unutrašnju vezu i identičan zanos koji ih je diktirao su motivi koji izabrane pesme nose vrlo raznorodni,
Intonacija knjige je snažna i „Gorke godine“ ostavljaju utisak dobro,
· što,
· trebho malo muzičkog odgoja.
· postepeno probudile interesovanje
'lan i to se ne
ZVEZDA“
„Za Španiju“,
zimu sam provela U jednom „da dies na moru u blizini Splita. Imala sam prilike đa Upoznam Život tih ljudi jer sam živjela u zanatlijskoj porodici, Ti ljudi su zadovoljni sve dok rade,
| ali čim svrše posao većina ih se
žno dosađuje, naročito u svom BOO M OM najčešće proističu svađe u odici. Rijetko tko Yi zima ili je pretplaćen na štampu osim „Vjesnika u srijedu", koji je uspip da donose Za svakoga po neAko netko od tih ljudi ima radio, onda slušaju samo pjesme po željama, mornarsko veče i sevdalinke. Predavanja su im dosadna i ne razumiju ih. Za ozbilinu muziku nemaju nikakvog smisla, što je i razumljivo -— za io je po-
d knjiga su neki pročitali Re: loštieu" i „Nevinu u lud nici“., O našim pjesnicima i književnicima nemaju ni pojma. Ta pojava me je mnogo ražalostila i neprestano sam razmišljala, kako i na koji način bi se taj problem
ao riješiti. i: | Mlje Poanovda naš prosječni čovjek nema smisla za knjigu, nego nema knjiga za njega koje bi mu
za Knjigu i navikle Sa na čitanje.
I zato bi književnici mogli po, nekad pisati kao za veliku _djecu; poslužiti se i sentimentalmošću, sa mo ako to vodi iN apo S1ib j j aš primitivac sentimentaOi taapo može od jedanput izbiti iz njega, već bi ga trebalo kroz iu sentimentalnost postepeno naučiti đa realno stvari prosuđuje iuvidi njihovu pravu vrijednost,
Sa svescima od. 10 dinara trebalo: bi početi i 58 naslovom koji obećava senzaciju, jer i finansijski momenat. u tome problemu igra vrlo važnu ulođu,
Vaše „Književne novine“ su za mene jedna Književna poslastica,
ali nažalost za skoro svu moju okolinu su španska sela, Srđačno vas sve skupa pozdravlja Vaša pretplatnica Nika Topali, · Sutivan. na Bracu
{
Izbor Minderovićevih pesama „Gorke godine" podeljen ma jedanaest. poglavlja („S rapavom šakom soli?, „Poljanče“, „Kako sporo prolazi
„Bagremovi"“,
., mada
sagrađene celine. Od očajanja i nade pesnika, od osobene boje jednog vremena i opšteljudskih tema do tropskih pejzaža sa mebom punim monsunskih oblaka i· sudara aziske beđe i atomske civilizacije —
„Gorke gođine“ nose jedan naročiti emotivni pečat koji se ne zaboravlja. U sjećanju jablan itd. :
Tako neprestano nalazi svoju veličinu u prolaznosti, ta lirika ostaje u
svesti. Događaji u poeziji Dušana Kostića pastelno su ovlašni i sa do, voljno mesta za svakovrsna individualna dograđivanja. Oni rastu u | svim smerovima. Teme se udvostručavaju, prođubljuju, konkretno,
dobija značaj opštega, detalj vrednost celoga. Knjiga je štampana
iji Knjiga je štampana latinicom. latim:com, ı
| 3. Dušan koslić: „ZABORAVLJENI SNJEGOV še
Sve ove knjige će biti puštene u prodaju krajemi maja i moći će se dobiti u svim eM T kOeaN3 knjižarama ili direktao kod izdavača
OD BIRO | O. 30 · NOLIT. Beograd . TOA Eau Pele pzhijsnh" | leap išue Narodnog fronta 76
| | i | ____L______________________-_---___ —K—————=
KNJIŽEVNE NOVINE.