Књижевне новине
WRXIDOMIR MAJAKOVSKI: „Vrlo dobro!“
(zdanje »Prosvete«, Beograd)
Ova poema Vladimira Majakovskog, Wwelikog i iragičnog pesnika, spađa među mjegove majrevolucionarnije Wwoetske tekstove, Napisana 1927, po» wodom desetogođišnjice sovjetske dr čave, poema »Vrlo dobro!« sadrži, i poređ svoje izričite programatičnosti, niz autentičnih pesničkih detajaja, Majakovski je sam napisao da fa poemu smatra »programnom slivami, kao što je to u svoje vreme bio woOblak u pantalonama«. Ograničawanje apstrakinih poetskih metođa.. i iznalaženje metoda „obrađe Tronikalnog i ZRSROIOIaE materijalae., Uprkos nekih ultraoptimističkih publicističkih egzaltacija, u ovim sti Thovima oseća se duh i strujanje novog vremena.
Poemu »Vrlo dobro!« ođlično je pre weo, dopunivši knjigu opširnim i wrednim objašnjenjima i napomenama o delu i autoru, pesnik Rađovan Zogović.
M. 1. B.
*
„Za mesec, za godinu
(Gzđanje »Svjetlosti«, 1958 god.)
Sarajevo,
Retko đa je koji mlađi pisac poBtigao tako brzu i potpunu afirmaelju, a samim tim i popularnost kao Mto je to slučaj sa Saganovom. Njeni romani: »Dobar dan tugo« i bpizvestan osmeh« požnjeli su velike Mspehe i dobili najlaskavije pohvale francuske jnjiževne Kritike. Btoga je. sasvim razumljivo, njen Treći roman »Za mesec, za godimu«, izazvao veliko „interesovanje. Mi smo g3ša, dobili u prevodu Zorice Mišković; i odmah se, njegovom pojavom, nametnulo pitanje: da li dje ovaj roman doneo nešto novo, i, ukoliko je doneo, da li to »novo« m ođnosu na prva dva pretstavlja , korak mapred i u umetničkom smislu? Izmerivši Baganove,
razloge i pro i contra pretegnuo je negativni odgovor. Ona nije uspela da se oslobodi svog me toliko pesimizma RBoliko rezigniranog i Mrajnje inđo„Jentnog stava prema životu; njeni dikovi i u ovom romanu nose u Sebi skoro mitsku predanost sudbini: niBta se ne može izmeniti, popraviti, al wreme će ubrzo zbrisati i niveliBati u nama, u moru ravnođušnosti, sve naše dotađašnje razloge ZboE Kojih smo živeli. TI ljubav i oduševljenje onđa će postati smešni, nepoMrebni, ı tu, još na samom početku romana, uzimajući MRasinove stihowe: »Za mesec, za godinu.. daje 'poentu i smisao romana: za mesec,
majkasnije za gođinu, mi ćemo se Wwđaljiti i postati sasvim tuđi jedni drugima, jer sve što nas je spajalo izgubiće svoj afinitet pod mneumit-
..,
mom rmkom vremena.
Ovaj roman bitno se razlikuje od svojih prethodnika jedino u kompoziciji. Povećavši broj protagonista ma osam (mahom su svi mlađi ljudi, intelektualci), od kojih ni jedan
ne zauzima centralno mesto u romamu, a ne postoji ni zajednički siže
Nhoji bi ih okupio u jeđnu kompaki-
Siniša PAUNOVIĆ
PO MISIRU
koju bez vas jedemo,
i ovo žarko sunce”
ko usred leta što greje; mira nemamo”
kad god se setimo našeg”
Tuga nam je, tuga
uzrelih žutih mandarina
plodne od starina
ko grobnice prazne
zjape travne, puste,
ili da ih žanju ruke tuđe,
Toliko puta jasno osetimo kako se ı u snu zastidimo što nas je prevatio san
očaju i brizi
Aleksandrija — Kairo 1 februara 1942
Zaboli nas svaka ova mrva hleba
i bospomoćno oči zemlji svedemo
i” snega koji sad tamo nemilosrdno veje!
da pogledamo u ove voćnjake guste
i ovo nabujalo klasje šećerne trske kad znamo da sad naše njive
kad znamo da vi u besanici
polako gubite i poslednje moći i da je vaš i najsvetliji đan crhji od naše najtamnije noći!
Fransoaz Sagan
nu celinu, Saganova je ma taj na čin razbila koheziju celine; oni se svi kreću i đelaju u Krugu svojih fabula koje se sve, manje ili više, razvijaju paralelno, međusobno jedino „povezane jedđinstvom mesta: košmarom Pariza u Kkome pokuša=vaju da pronađu sebe, lepotu i smisao svog trajanja. Ali u tome me uspevaju jer suviše se osećaju sami i preokupljeni svojim oporim život“ nim problemima koje oni, istina, pokušavaju, s vremena na vreme, đa potisnu kađ ih igra slučaja baca jedne drugima: ali te veze nisu ftrajne jer kođ njih je primetno otsustvo jakih osećanja; a o borbi kao nužnom rezultatu sukoba mjihovih interesa (sudbine im se ipak često prepliću) ne može biti ni govora, i sve se, na kraju, završava tiho, bez pomirenju.
otpora, u
Vladimir V. Predić
„Paralela 59 jug“
(»Prosveta«, Beograđ, 1058)
"Transformisana m jeđan ciklus đogađanja, ispunjena ljuđskom Krvlju, poljupcima, mirisom foka, svetioni= cima, jukama u kojima caruje zakom Krčme i noža, prostitutkama i zlatmom groznicom, ova proza drži nas stalno wu očekivanju nekog zapleta iz MđeteWtivskih romana, dramatično slikajući đane »bola, „nepravde i smrti«,
doš od prvog trenutka, kađa lepa Inđijanka Rosi ubija svoga muža đa bi ispod njegovog tela izvukla ranjenog ljubavnika, trgovca Kkožama, pa sve do pred kraj romana, obu» zeti smo ličnostima čiji su životni i moralni horizonti često naoblačeni.
U tom pogledu naročito je potresna scena u Kojoj ljubomorni muž lepe Indijanke Rose, Hose Alonso, nađzornik ma estansiji (neka „wrsta farme) San Mulian, zatvara u hlađnjaču radđnika “Čilotu, da ujutru pronađu drugovi smrznutog, poput ovčijih čereka Koji spokojno čekaju čas da se pretvore u sočne rostbife na tanjiru nekog bogataša sa Pikadilija, To daje tekstu socijalni smisao sa pretnjom ofvorene pobune u trenutku, kađa inženjer Ortego, Cileanac, otkriva prevaru stranih inženjera u vezi sa bušenjem petrolejiskih izvora na Paraleli 53, jug.
Svestan toga šta bi nafta dđonelž siromašnim lovcima foka sa Magelanovog moreuza, Ortego pokušava đa interveniše preko Kkorumpiranih pretstavnika vlasti, ali bez uspeha. rw frenuiku eksplozije koja je izazvala pomeranje tla i zatrpavanje naftonosnog otvora, Ortego se stavlja na čelo ogorčenih radnika, prođire u građ, gđe biva uhapšem, dok njegovi drugovi ostaju na Ppločnicima izrešetani mitraljezima policije.
Ovo zanimljivo i wvređno đelo sawremene čileanske Književnosti prevela je sa španskog Rajna Đurđev.
Z. M.
*
VERA PREŠBVA-MAKS:
„Iznad reke moga tela**
(»Prosveta«, Beograd, 1958)
Ova, izrazito lirska, „subjektivna, pomalo don-kihoetska (u ženskom smislu te reči) poezija, dostigla je u većini slučajeva „štimung problematike složenog poetskog prošeđen OoKako da te ubijem«):
»Zabodem nož u tebe
u sebi
Da te ubijem,
zakrvarima,
— čiju Kkulminaciju čine »Crni beYači pamuka«, robovi Koji su svoje sinove učili »na pragu trošne kolibe, đok je mesec krvave rogove nw reci prao« kako će
»Uspravno stojati
veći no ikad,
Weći od svih«.
ipak meke prisutnosti nameću se Kao meprećutljive. Naprimer, Gat sija KLorka n »Plesačicamac i »Na otkosimac. Đah Španije, uopšte đominantan je u ovoj poeziji (»Nago» veštaji« »Dugovanja«, »Jesen izme“
[Dve pesme iz pmigraniskih godina
KRVAVE ZORE
Pucaju, ruds, sviću krvave zore
nad tužnim selima i građovima našim, probuđena sunca pružaju srebrne ruke
vrh pustih bregova i ravni,
planinama cvetaju ognjene čelične ruže, —
tmurnog neba
probudilo?!
to to to to to
to mrske!
na Ćuvicima zadnji se zbori sbore: o, zemljo moja u crno zavijena, zar ne znaš šta se to jutros u tebi
To seđi Sava služi u Žiči novu liturgiju, naljućeni Marko juri na devet Šarina, uvređeni Miloš para sa trista noževa, Crni Vožd se sjuri u Orašac, Tanasko se mrtav kolje oko topa, bledi Princip strelja iz tisuć pištolja: podigla se kuka i motika, —
tvoj napaćeni, nepobedni golja, —
da „sirak tužni bez nigdje nikoga” sam opet sveti ime Srbinovo!
Keptaun
Pucaju, rude, sviću krvave zore nad tužnim selima i građovima našim: o zemljo moja, grobnico beskrajna, zar ne znaš, zar ne znaš i šta se to jutros u tebi probuđilo?!...
18 decembar 1942 *
·'prikazivan „hroničarski,
đu nasa, Ali zato još svežije struji dah Srbije kroz stihove u kojima se peva o vetru »predvodniku« i „čobanici kojoj je »pukao jelek«,
»Pa me zna kako
kroz selo da prođe«,
I Kađ ostane mu granicama stereo“ tipnih poetskih vređnosti (»Ispračćaje“, »Sve druge« »To i čželim«, »Probuđene svetlosti «), pesnikinja Vera Preševa-Maks simpatično deluje ma nas svojom prvom knjigom o ljubavi senzualno doživljenoj i o rađostima i tugama zemlje.
Zoran Milić BRANKO PAVLOVIĆ:
„„Povratak“
(Izđanje »Kosmos«, Beograđ, 19558)
Partizanski rat do sađa je uglavnom anegđotski ili sasvim literarno ozbiljno sa težnjom da se prođre dublje m psiho logiju borca' i motive borbe. Vedđris ne je bilo premalo u obrađivanju toga materijala, ako izuzmemo đuho-
vwitoga i uvijek za humor raspolo~
čšenoga Branka Čopića,
Zbirkom ptripojviedaka »Povratak« Branka Pavlovića, ja bih prije rekao zbirkom Kratkih crtica, zapisa i Kro” Wija, htjelo se baš da se na lak i veđar način književno zabilježe partizanske zgođe i još više nezgode.
. o je nešto između anegđota i đo~
šivljaja, izgleđa. bez pretenzija, bež snage, za nekom literarnom Eustinom i dubljim tretmanom. (Do sađa meni nepoznat pisac) Pavlović, m ovoj svojoj, vjerovatno, „prvoj vbirci, ne teži za likovima, tipovima, nego samo slijeđi đogađaje i zanimljivosti. Preliva sve to blagim, umnogom površnim humorom. Naprimjer, ličnost partizana | „Miluna provlači se Kroz cijelu rbirku, ali mije izrazitije osjenčena,
„Crtice su pisane živim, govornim tonom i čitaju se sa prijatnošću. Ma momente nijesu lišene tzvjesnih literarnih štimunga. Ali to je uglavnom feljtonski đah poslije koga 5e ništa duže ne zadržava u sjećanju.
Tiazar Vozarević: Vinjeta
RJ S ia a STIPS rac IJ d IZLOG CASOPISA ı
»IZRAZ«
»Granice kritike«, esej T. S. Elio= ta, trebalo je možda staviti na Uuvodno mesto: da se saradnicima wu ovom i u narednim brojevima pokaže kako se jednostavno, razborito i bez nadrifilozofskog natezanja piše o književnosti. To ipak ne znači da eseji Grge Gamulina o Ignjatu Jobu, T.azara Trifunovića o Kandinskom i Rađojice Teautovića o prevazilaženju čoveka u umetnosti nemaju svo= jih kvaliteta. Posebno mesto i značaji ima esej Jugane Stojanović »Pre= vođenje književnih dela«: tu su konciznim stilom iznesena iskustva 1 primedbe o nekim stranputicama i problemima ·prevodđilačkog posla, Feljton u ovom broju »Izraza« #izvanredno je bogat. Među prikazima knjiga pažnju privlače kritički napisi, Boška, Novakovića i Radoslava Rotkovića.·o- antologijama srpskog i hrvatskog eseja. — sa nizom tačnih i dokumentovanih opažanja, Među ostalim prilozima treba istaći napis Huseina Tahmiščića o ovogodišnjem festivalu poezije, informaciju Ivana Tohta o današnjoj nemačkoj Kknjiševnoj kritici, jedno tumačenje Kknjiževno-filozofskog stava Albera Ka-
mija od Ervina Peratonera i članak. Đorđa Šaule o Mženu Jonesku.
»Delo« 7
Najpre nas je a ovom broju »Delaa privukla rađiodrama (ili pre, kako bi rekao Dilen Tomas, »drama za glasove«) Radomira „Konstantinovića »Saobraćajna nesreća«: to je opšteljuđska tema: prikaz MKolebljivosti i prevrtljivosti kojima se čovek u izuzetnim i tegobnim Životnim okolnostima svesno prepušta da bi mekako odbranio svoj opstanak, Sličnu temu, samo konkretniju, vezanu za naše ftio, i možđa W mekim detal1jima halucinantniju, ali bez celovitije uwbedđljivosti, obrađuje Pavle TUgrinov m pripoveci »Most« spreino napisanoj, Koja se čita na „duša. Izvesni movi akcentfti zapažaju se u sti hovima Branka V. Radičevića. Svetos par Koljević pokušava da odgonet3 ne »smisao Btrukture« MHakslijevog romana iđeja. Putopisne »Beleške us mesto crteža« Bogđana Bogdđanovića otkrivaju razmažemo dete Kome su omogućili da unakrst putuje po, svetu pa ono već ne zna šta će sa Bobom ođ luksuza i dugog ugodnog Vvres mena. Dobro je što imamo i takvih1 To dokazuje koliko smo napredovali m izvesnim stvarima, ali mas OpOs minje da postoje i skromniji putnief i putopisci kojima još đugo ni približne mogućnosti neće biti pružene, 'Ako! Oni će uživati čitajući — »Beleške umesto crteža« ... ~
»Život«ć 6—7
Teško je razgraničiti šta je donekle vredno a šta je poluliteratura i makulatura u ovom broju »Života«! Oseća se napor urednika (Hamid Dizdar) da časopis. učini raznovrsnijim i življim, ali... Mogli bismo u ovom dvobroju da istaknemo jedino neke
7—8
delove oveće pesme Maka Dizdara »Povratake, pojeđine stihove Vladi= mira Kovačića i Slobođana Markovića, saopštenja Borivoja Jevtića o Nušićevoj prepisci i eventualno neke prevođe. Manje-više sve ostalo, onako kako je napisano — diletantski, primitivno, nevešto, nepismeno + ne bi do kraja sveta zaslužilo „de bude štampano! Nešto se tu mora preduzeti... |
»Književnoste 5
Opet »Književnosšte zakašnjava, mažalost, ali Joj ne možemo pomoći! Moramo ipak obratiti pažnju na nekoliko zanimljivih priloga u ovom broju. Tu je pre svega »iz hartija u fijoci« esej Isiđore Sekulić o basni; pet pesama Đuze Radovića ođ Kojih se svojim britkim „intelektualnim tonom i emotivnom elegičnošću ističu uspele pesme »Prolaznost« i »Pod mlazevima Dbrzine«; u eseju »Apologija Pola Verlena« daje Božidar Kovwačević svestran uvid u život i delo Ovog pesnika; sugestivna je proza Miroslava Antića »Svakom po jedna zvezda« i pesme u prozi Slobodana Berberskog »Izlomijene oči«. Književni i filmski pregled dali su Svetlana Velmar-Janković i Bora Ćosić.
»Rebublikas 5
I sRepublikas živi ioš tut majskom. eveću! (Peti broj, „za mesec maj). Poezijom su zastupljeni: Vesna Papen, Nada Iveljič i Josip „Pupačić među čijim stihovima se maročito izdvaja pesma »Stvorenome „bogu«. Pripovetka ste Špoljara »Na granici« donosi (tematski) jeđan «nov ambijent, motiv šverca, viđen oštro, neposredno, maturalistčiki pomalo; izvestan nedostatak pripovetke je u tome što je unekoliko „yvasplinuta. Novak Simić saopštava pođatke o boravku Mihaila Šolohova u Pragu koji je tamo dao niz miroljubivih ljupko-ciničnih izjava. Zalažući se, između ostalog, za međunarodne sastanke pisaca, Šolohov utvrđuje da će »biti teško pređvideti takve sastanke na Zapadu« Ayvrvgument: zato što se Stejnbek 3 Pristli sastaju samo jedanput u pet gođinat! (Kao da šive u zajedničkom stanu a ne na dva različita kontinenta!). Solohov utvrđuje takođe đa na Zapađu mneuspeh dobrog pisca »ostali primaju B Yavnođušnošću«. Možđa. Ali „me pnamo šta bi odgovorio ako bi ga meko upitao, naprimer, šta su sovJjetski pisci učinili svojevremeno —v antiravnođušno — za Zoščenka? Šolohov ftobože ne zna šta je to socijalistički realizam, ali itekako ume Ha na banalno državotvoran mačim bkrivijuje Dudinceva, (jer on, Šolohov, nije — »ravnođušan«!). Itd. Kakva mala, slabačka taktika velikog pisca! U svakom slučaju dobro je što su Novak Simić i »Republikas omogućčili čitaocima da se upoznaju sa ovom Šolohovljevom praškom »epi-
zodom«. »Krugovi« 4
Čudna je, mutna i pomalo morbidna pripovetka Ivana Slamniga »Putovotkinja«, intenzivna u izrazu i 'ugestivno ispričana, Vesna Krmpo tić objavljuje pet pesama, i u Jeđ-
noseći »svoja crljeva u rukama, smiječeći se«, što očigledno dokazuje _— kako se kaže u reklamnoj be-
es od njih ide ma sastanak s Njim
i redakcije — »izvjesne novina 1 O asoje razvojni put Pješnikl, nje« »Krugovic pored ostalog se još esej Pavla Stefanovića »*Hay ranga protiv mučke smrti«, odlomak iz putopisa Saše Vereša, pismeni zađatak Čeđe Price pod „naslovom, »Žene -— pripovijeđači« i napis Je, sipa Pupačića »Salve, magistree. kome autor ispoljava svoju izvanred, nu zabrinutost »povodom kritičnog stanja naše kritike«,
»Teatar« 3
Pored uobičajenih, redovnih info, mativno-kritičkih rubrika o POzori. šnim premijerama u raznim našim građovima, »Teatar« OVOgE puta na u. vodnom mestu donosi napis Slavka Batušića »Vojnović i zagrebačko ka, zalište«, u kome obrazlaže Vojnovj„ ćevo delovanje kao autora, prevodi, oca, dramaturga i recitatora. Vladi, mir Kovačić objavljuje članak »Nu. šić na zagrebačkim pozornicama, ističući da je Nušić »bio i ostao ve. lika ljubav zagrebačke Kazališne pu. blike«, »Teatar» takođe donosi dra. mu MBraslava „ĐBorozana »Brekinuto
putovanje«.
»Noaše temać 3
»Našc teme đosađ još nisu bile tes ma izložena u ovom izlogu časopisa, Pokrenut prošle godine, OvAj »ča. sopis mlađih o društvenim zbivanji. mac (izlaziće dvomesečno) doneo je veći broj napisa iz društvenog, kul, turnog i omlađinskog života, infor mativne i teoretske prirođe. I treći ovogodišnji broj sadrži nekoliko ve, oma značajnih priloga. To je pre svega teoretski članak Wjekoslava Mikecina »Mi i naši »kritičaric, zas tim stuđije i eseji »Pjesništvo i pos vijeste (prilog Kritici takozvanog socijalističkog realizma« — Yaspraj va opširna, ubedljivo i rečito argu. mentovana, ali u osnovnom negaj torskom stavu ipak zakasnela: s pe spektivom i zađovoljstvima tzv. 504 crealizma, na sreću, odavno smo prečistili!), potom »Da li, je filozofi ja egzistencije aktuelna?«, članak g vrazorenim „brakovima, „studentskim problemima, i, poređ ostalog, kozers sko-putopisni tekst Vlade Gotovca »Dnevnik iz Novog Sađać o Steris jinom pozorju, u poenti kritički oštro tempiran (sOdviše je slabog bilo na okupu«), pisan inače veoma živo, efektno, ali u prenaglašenom ja-paja stilu; izgleda kao da je Vlado Go„ tovac bio jedino prisufno i značajna
lice na (beznačajnom) Sterijinom pos |
zorju!...
„Umjetnost riječi“ 2.
Na nepunih šesnaest stranica članak Aleksandra Flakera »O reali. zmu« snabdeven je ništa manje ned go sa 58 (pedeset osam) fusnota! Ras
zume se da čitalac ubrzo izgubi wolju ·
da prati autorovo izlaganje. Kisej x
interpretacija pesme"”Dobriše,Cesati?·
ća »Oblak« od Zdenka Škreba napiš sana je mnatno dinamičnije i ele“ Kkveninije, mada ne bismo mogli da podelimo divljenje Z. Škreba prema analiziranoj pesmi Dobriše Cesarića: (O časopisu se još nalaze prilozi Mas je Bošković-Stuli i Julija Derosija;
„PPrisutnosti“ 9
»Prisutnosti« imaju broj 9, ali fa ne znači da je pređ nama već sepdj tembarska sveska: i ovo je, naime, časopis-lutalica: izlazi kako kad ili (zvanično) šest puta godišnje. Skrećemo, u ovom broju, pažnju na stid hove Jove Popovića, naročito na pesmu »Lekcija ili tema za diskusiju»; to su inače Žučni. igličasti stihovi, mestimično sirovi, „nekontrolisani, čak wvulgarni (»Samo sam dvaput triper imao«). Mladen Kljenak objavijuje niz pesama u prozi pod na-
slovom «S»Četiri apostolas u eseju vlade Gotovca »Etika i suđe nalazimo mekoliko vrednih aforizama.
Značajan je i trezveno napisan esej Petra Brečića »Besjeđa o antologijia. Na kraju se nalazi napomena ! kojoj ređakcija konstatuje nepovoline finansiske prilike pođ kojima čRsopis izlazi — kako kad, ili — Šešt puta godišnje...
„Vetreniača“ 18
I naposletku, iza ove kaskađe bro“ jeva i datuma časopisa — reč je O »Vetrenjači« broj 18, Ovo je uneko“ liko mali jubilej: pre tri godine, otprilike. u ovo vreme, letnje, pojad vio se prvi broj »Vetrenjače«. Kao i mnogi drugi, i ovaj Časopis se borio i bori sa fimansiskim teškoćama — i nekako odoleva, traje, a da se to i“ pak me odražava loše u Kvalitet humora! »Vetrenjača« je za proteklo vreme donela niz izvanrednih priloga, od kojih su nezaboravne pojedine satirično-humoristične fotokarikature i fotomontaže i serija karikatura Dejana WNastića »Rađojica« ođ kojih su neke upravo nenađdmašne! U o“ vom broju, među prilozima stranih i domaćih autora u stihu i prozi, tred ba istaći prvenstveno pesme Alek5iš ja Marjanovića i Danila Drobnjakši satirične »Zapise« MLava Zaharova. prozu Čedomira Minderovića »Druš Trenutak „wputuje« u kojoj ovaj Pi? sac pokazuje sjajan smisao za iro? niju i persiflažu, kao i fotokarikatu" re Javio sam se na konkurs... i »Samo čovek s jakim vezama...« Na“ damo se da će »Vetirenjača« — jel to zaista zaslužuje — i dalje Živeti. veđovnije izlaziti i đa će dočekati — 118 broj...! a
M. I. Bi.
KNIIŽEMNE NOMINE,,