Књижевне новине
Vi
Ba LIRIKA U P
UBO aki SAVREMENA ARAPSKA.
JR POEZI i
TADŽ AS-SIRR AL-HASAN (Sudan)
| CPEĆE NA4 STAZI : USPOMENA
Možda sam bosadio dva cueta
ma stazi maših uspomena .
i zalio ih sa due suze,
a možda su vetrovi dotrčali
do šuvyva dveju obala,
možda je neko oko . videlo maše senke kako se talasaju
ma ivicama duva potoka.
Draga, tvoje oči su izbleđele,
u. mjihovo} dubimi vidim, senke
bagrema i vrbe
ma kojima lista ljubav.
O lišće palme, |
o grome vrbe na mašoj lepoj obali,
ako je viđite da ide obalom, večeri
a oko nje u mom selu, blista belina.
i sija še osa ma Doljskom, cveću,
dok dyugth obalu. pokYivaju lepeze bi,lmi, Tecite joj da ste vi moć osvetljena mešečinom. A kađa istočni vetrovi ispune pustinju, ; Tecite joj da ste »ideli mladića ma Krima wekra čije ruke mašu zoYi
+ žasađuju
mo, stazi mjegove stave ljubavi dva cveta
kao dve zvezde
koje je om zalio sa dve suze
i đa je mjegova tmurna liya ispevala dve Tesme: „Draga, tvoje oči su, pobledđele,
vidim, u mjihovoj dubini semke
bagrema i bybe
na. kojima lista ljubav“,
I videli smo da je zagYylio
od tvojih. zelenih, tragova dva. otkucaja sYca. A kad je mestao w plavoj pučini Drostora vYyatio mam se odjek.
ma, krilima dve pesme:
„možda je meko oko
"videlo mašu semku na obalama dva potoka“.
reze O ON gay
| HARUN HAŠIM RAŠID (Jordan) 33 BR |. api e: |. , S4 IZBEGLICA4AM | DB II. ai BB e Lejli 390 OCU ro— ai reče mu tužno: ; . Zašto smo mi, oče, zašto smo mi tuđinci? Zar mi mnmemamo ma ODO SVeĆU _ dragih prijatelja? | :-M | Oče, prolazi godina ža godimomy, | prolazi uzaludno | i nema nade, ni dobre vesti, mi poverenja, mi zabave, sem, patnje i bola sem, glasa udesa 'koji uvek osvetli moju otadžbinu. Zašto mi me sejemo · slobodno svojim, rukama i me jedemo đobro naše mjibe... Zašto smo mi u šatoru u, žezi i mražu? Zar se nećemo vratiti kući, polju, časti? Zašto smo mi u bolu, +. glađi, u, zarazi, u bedi, memilosti, · zašto smo oče, zašto smo, tuđimci... Pitala sam te juče o mojoj majci, pitala sam a srce mi se cepa, pitala. sam, a iz zemica suze teku, a ti ı ćutamju ufonuo, ne govoriš, ne čuješ. “A ja vapim, oče, Treci m, zašto smo mi tudinci? Pitala. sam, te pre neki dan pitala sam te o bratu Ahmedu, i samo što misi izmaglio iz mog oka onu... crnu slutnju samo što nisi rekao „već je umro, o Lejli, već je pao kao mučenik“. Ali ti to. ne učini! Zašto to misi učinio? Zašto...? Zašto smo mi, oče, zašto smo tuđinci...
cup ira VW rame ABDAL VAHHAB AL-BAJATI(Irahk)
PROLEĆE I DECA
Kao oči mrtvih na ulici Bagdada plakale šu. dečje oči
i plaču. ; Proleće je ponovo sliglo · w maš kraj,
vratilo se w naša polja bez leptira, bez ruža.
4 u mojoj zemlji vino prave od, suz maših mitvaca i od Krvi dece
i ma krst raspinju, suhce ma trgovimoa, moga grada — zatvoremih vrata —d moga. grada; Bagdađa.
Bež ljuljaški, bez radovamja i đečje oči u mjemu dočekuju zoru.” Zale me reci da stvarno se poleće „vratilo u, mašti zemlju,
vratilo u molja.
«
JLJA ABU MADI (Liban)
T.A4LISM4N
Došao sawy me znam, odakle, al, som, stigao.
Videh but pred sobom, i kremuh.
I ići ću stalmo, želeo ja to dli me.
KHako sam došao? Kako sam, put video? Ne znam.
»
MARK ŠAGAL: JERUSALIMSKI PROZORI
(Ip granom criteria rfi rpg Eni Fm r6fnač FF gari hvAiSPie nigra fJPgierrngrn era Oii:Tr frg TSe i eiUTRERaai
TABU L-KASIM AŠ-ŠABBI (Tunis) ADONIS (Sirijska, Provincija UA R) | vd a, e ~” S IŠRBĆA Sr GE, 'EPKU LETA
Šta je sYeća ma svetu do dalek san Na početku mobog leta
Da li sam, mlad, ili stay u svom, biću, Jesam; Ti slobodan, sasvim, ili \ lamoe vezan, Vodim li samog sebe ili vođen sam
Želeo bih, da to znam, ali:
• : Čč 'Maši se. mrtvaci sahranjuj > cteć, ; ngart Kome svet žrtvuje svoje dame OE uz0DiO wam, reče: bez leptira + VOBTOAMEEE O O 4 kakav je moj put? Da li je dug ili kyatak? Nemirna, himera opija mjime ljude Otputujte daleko ) O E
Da li sa uspinjem, njime ih pYopadam, i tonem, Idem, l. to stazom, ja il sama staza ide, It. oboje stojimo dok vreme teče?
Ne nam,
Kako bih. voleo znati — dok bejah u nebidljibom, svetu Da li sam bio svestam, da sam, u mjemw, zakopam,
Da ću se. ma svet pojaviti i da Ću, postojati,
IH ništa od toga misam mogao da shvatim?
I mastamite se wledemim šalorima
Jer ovde mije vaša zemlja.
Mi smo se zbog mištavmosti odmetwuli, Srozali se, postali skitnice,
Praznima je progutala maš poklič,
Naša, prednja, strana ide iza nq,
Naši su se dani ?amrzli ma mašim, kostuvima I. zgusmuli se kao maša KkYbV
I počeli da žive kao sekunde
Kada ih obuzmu snovi + tama.
Nasmejan primi život — kako ti je došao Noseći ma dlanu, lovoyr ili smrt
Igyaj po cveću ili trmju smireno
Bilo da ti peva slavuj ili kukavica. 'Postupaj kako ti svet maređi, bez patnje
I hladmo primi sve, jer om je samo kip.
Proleće briše suze sa čela paše dece i oboji mebo bojom, tvoga oka
bojom, vate
i Wiučenja.
(Preveo sa arapskog dr Hasan RALJMŠI)
Ne znam. I kad. se ko žali ili pati, om milosti mema Oe iyayj" : I kad podmosi sve, spasem, je Samo, podsmeha, BP da kruže bez vremena. ; aštrkami, '
3 ai sveta. “A ako želiš da prožipiš u pesničkom, miru I do čistotu života kajanje me pomuti
Da NW sam, pre mego'što sam, postao čovek
Bio ništavilo + apsurd, ili sam, bio nešto?
Da, 1 ova, zagonetka ima Yešenja? i će ostati večna? Ne mam... A zašto ne znam?
Izgubljeni DO stazama i bogazama Naše mišice i srca su bleda I glad je ceo maš poklič
Ne znam. Onda ostavi ljudima mjihov svet i buku A vetay sav maš pokrivač. n ; : I život kako su ga sagradili i ocrtali sami. Pa čak i zora beži sa mašeg horizonto —_—-uiiuuuu u ——— I utopi se u mašim, zenicama
Učini da tvoj žipot bude Yascbetam i zelen U samoći m šumi, da buja i mestaje.
Učini da ti moći budu Yaspevami snovi Jer svet koji bozmaješ mije dyugo,. do sam.
uzdyma, bitka
viču Yamec
slova mašeg vokliča ZoTG.
A kad mas I poče da Zasmeoeju „se Zasmeje se
MAHMUD HASAN ISMAIL (HEgipatska, Provincija UAR).
NOVA ZORA
Video sam, korake slobođe na, obe reke Kao zora koja osvetljava Istok i Zapad
Siri večnost, ožioljava biće I na obe obale stvava život.
Zemljo moja! Ova je zora | Vesnik dobra, a sreća se javlja
RANE TEME
ŠAGALOVI JERUSALIMSKI PROZORI
Na njenom, licu, na kome čitaš priču o borbi koja daje žetvu... uberi je obema Yukama.
Sa tvojih, je obala ona izbrisala moć tirama Uzdiglo, je ponos iznad, visokih, gora
I oživljavm, te, zemljo moja, da si šavlađala život I.·podigla znamem do polarnih zvezda.
U moju zemlju neće se vraćati tirami Da svojim, Yvukama osuše stablo života.
Pitaj felaha o tom životu, o smovina! Zoro, ga, oslobodila, razvedrila Tu čelo I vratila žetow, da je omv sam, bere.
Zemlja je cuvilela od masilja I mesto jedne suze dve su tekle.
Sad se otrezmila i podigla gordi barjak
I postala himna koja svud, odjekuje,
I postala jutro' preporođa koje razbija tamu Svako oko želi da vidi mjem sjaj.
od Jerusalima dovršava re grad nja MuedicinskoBš ceritra Hebrejskog univerziteta: Za sinagogu koja je u njegovom sklopu pred viđeno je da bude ukrašema sa. dvanaesi, velikih prozora (250 X 338 cm) od bojenog sštakla. Rea lizacija vitroa poverena je Marku Šagalu. Umetnik je osam mšč seci proveo na njihovo, obradi, u Remsu, u ateljeu čuvenih meč) stota bojenog stakla iz. porodice Simon, „stare koliko i ka teđrala“. Pred: transportovanje za Izrael, svih dvanaest Sagolovih prozora, izloženi suunayočito za tu svrhu podignuto paviljonu, u parku Tiuvrar: išd pred paviljona Marsan. ~ IU malom sivom paviljohu Utisak je veličanstven. Zidovi svetlosti i boje imaju na gleda oca čudnu moć i delovanje islič no muzici: njihovi bojeni zVući đopjru sa sviju strana, prožima ju i uzbuđuju. Nojveći pesnik savremenog slikarstva prihva~– tio se posla dostojnog svog ne · običnog talenta i kroz donekle
prilagođenu tehniku srednjo-
U brdima Judeje, na 1C lo
mošću kojom je pisao i
vekovnih majstora, prepevao re či iz Mojsijeve Knjige Postanja onom istom dirljivom jednostaV svoju poemu: „Samo je moja zemlja koju u srcu „Nosim“. Sagalovi dvanaest vitroa, dvanaest S Jakovljevih sinova, Oošnivaca dvanaest izraelskih plemena: TBiuben, Simon, Levi, Juda, Zapu lon, Izakar, Dan, Gad, AŠšer, Neltal, Josif, Benjamin. Sag#!) vo je delo inspirisano rečima biblije: „s„„Jakov sazva Sinove svoje i reče: sakupite se da vam javim šta će vam. biti do posljetka...“* (Prva Mnjiga Moj=sijčva, glava XLIX) ali su one prenete bojom i tumačene sim bolima umeinikovog likovnoš rečnika: okrunjenim pticama za lepršanim među kracima „Solo monove zvezde, svećama čiji 56 plamen pretvara u cveće, rnagarcima što lebde nad morima, ribama. koje su u letu susrele sunce, rukama što drže tablice
· : \ zakona i uvek prisutnima, veli kim okom koje upravlja lađama na pučini.. Sunčeva svetlost na
dive punim bljeskom kroz staz
lo prozora, stapajući sve bojene delove u plemenitu zvučnost, Cr. tež sivocrn, pojačan olovom sla di arabeske pune mekih senki a slikar je bojenu površinu mestimično nagrizao kiselinom, “a bi ublažio oštrini tona. Svaki prozor fešen je u drugoj RO1O rističkoj gami koja uvek. čuva jedan opšti tonalitet u kome dominira crvena, zelena, Žuta ili plava boja. „Kad svi pTrozoO ri budu na mestu, biće to kao kruna. Svaka će boja podslicati na molitvu -— kaže Šagal ~~
cali ja ne mogu da molim, ja
vadim“. Duboko. piožet duhomı i smislom tekstova biblije koiu je naročilo proučavao, ilustroOvao i uči napamet i koja e njegova „velika knjiga . ljubevi“, Šagal je pri komponovaniu prozora sinagoge poštovao žahtev da treba izbegavati predst:n vu ljudskog lika i stvorio poet ske analogije, adekvatne tumbžče pojmova i misli. Viz:unar, 99 se ne zadovoljava da ilustrujš, on od teksta stvara materiju ne običnog, osobenog sna kroz o ji posredsfvom boje ide ususref
#
svetlu. Zato su umetnikovi pro zori pretvoreni u izvore boje i sveila, tople i nada.mute njego
“vim dubokim zanosom.
„Vitro je — Whaže Snaeal — na izgled sasvim jednostavan: m?žterija i svellost. Za katedralu ili sinagogu isti je fenomen: jed ma mistična' stvar «o prođite YOZ Drozor, Pa ipak, rinono sam strahovao, strahovao k99 na prvom sastanku. Teorija, teh, nika, šta je sve to? Ali mate" . rija. svetlost, to je stvavanjel,.. ” Treba pred materijom biti sme ran i potčinien! — kaže veliki umetnik koji izradu herusalimskih prozora ubraja u najzaščainija dela: svoga sivaralaštva., „Kako ću slikati posle ovih pro zora, — MWaže, on — ne Znam, Bli. da ce se nešto dogoditi 10 osećam...“ ı \
Izložba” Šagalovih vilvoa bila je:završni ali najuzbudljiviji BR cenat. pariske . likovne sečont, najuzbud]iiviji ne samo po 5Yć joj neobičnoj lepoti. nepo DIE svedo po apsoluinoj ljudskoi angažovanosti svoga stvaraoca.
Dr Katarina AMBROZIĆ
KNJIŽEVNE NOVINS |