Књижевне новине
ao inostrane teme iBBHiH {ema
- SAVREMENA ARAPSKA - PORAIJA
DO SADA, RADA SE GOVORILO O ARAPSKOJ POBZIJI „MISLILO 8E UGLAVNOM NA POBZIJU NEKOLIKO RAZVIJENIH . ZEMALJA. DANAS MEĐUTIM, RAĐA SE SNAŽNA BORBENA PESMA NA ARAPSKOM JEZIKU KOJA PRIPADA POEZIJI SVIH ARAPSRIH ZBMALJA.
Danas je vrlo teško govoriti sveobu-
hvatno o savremenoj arapskoj poeziji, jer.
se ona razvija.na jednom ogromnom Dpro-
· sktranstvu od Magreba do Persijskog za-
liva, cveta u desetak arapskih zemalja u kojima postoje različiti društveno-eko-
nomski uslovi, različite kultume i knji-
ževne tradicije, kontradiktorni strani uticaji pa i različit nivo čitalaca i samih pesnika. Zato je arapska poezija u đpojedinim zemljama takoreći na evropskom nivou (UAR, Sirija, Lxban, Irak), dok je u drugim još uvek traicionalistička, odnosno nalazi se i po formi i po sadržaju na onom stupnju na kome je arapska poezija bila pre evropskog uticaja. Al. i pored ftoga, mogu se zapaziti izvesne pojave u savremenoj arapskoj poeziji, bar u noj koja se razvija u naprednim arapskim zemljama.
'U savremenoj arapskoj poeziji postoje mnogi pravci, neki su opšti, a neki sbecifični, neki u vezi sa formom, a neki u vezi sa sadržajem; postoje pravci poezije i pravci posnika. U periođu između dvadesetih godina do danas, arapska poezija je prešla kroz nekoliko faza, pod uticajem evropske poezije. Preko arapskoameričke škole (Sirijci i Libanci koji su pisali na arapskom a živeli u Ametici), arapska poezija je došla u kontakt sa romantizmom, koji je imao odjeka go-
' tovo u svim arapskim zemljama, zatim
simbolizmom čiji su najbolji predstavnici bili Libanci, pa nadrealizmom i ostalim mođernističkim pravcima. Posle drugog svetskog rata jedna grupa pesnika iz Jibana i Sirije bila je pod jakim uticajem Majakovskog i tzv. socijalističkog realizma. Svi ovi književni pokreti, kraći ili duži, delovali su u neku ruku blagotvorno na arapsku poeziju.
Sdržajno, arapska poezija je preplavljena novim motivima, obogaćena novim sadržajem, slično savremenom životu 1 društvu u kome se ta poezija rađa i živi. Arapski svet, probuđen iz svog vekovnog letargičnog sna, počeo je da živi đaleko bržim tempom, što se odražava i na samu poeziju. U stvari, ona se danas nalazi u
jeku bučnog previranja. Iako je pre par decenija ona' bila majkorzervativniji rod arapske književnosti, ona je danas najrevolucionarniji. Veliki pesnici Hafiz Ibrahim iz 'Egipta (1871—193)9) i Maruf arRusafi iz Iraka (1875—1945) bili su utoliko napredni u'odnosu na svoje savremenile, što. su pevali o običnim ljuđima, seljacima i sirotinji. Ali sve se to svršilo na lepom obpišu, jezikom i formom pristupačnim samo uskom krugu obrazovanih. Jedna čitava plejada današnjih pesnika, ne samo što se interesuje za društvene probleme, već traži korene raznih socijalnih teškoća, aktivno se bori protiv društvene nepravde, korupcije i zaostalosti. Seliaci, radnicl, polusvet, kolibe i straćare, ušli su u Do-
. eziju. Savremenom pesniku nije više stalo
kako će se njegova poezija svideti vladaru ili emiru, već kako će je primiti mase čitalaca. Mi danas imamo slučajeva da su mnoge pesme postale neka vrsta masovnih pesama, svet ih peva ne znajući ime pesnika. Time je okončan period panegiričke poezije čiji je poslednji veliki predstavnik bio Sauki (umro 1932). Pesnik se više ne zadržava na željama, već je borben, učestvuje direktno u bici za. političko i socijalno oslobođenie, traži slobođu i pravđu za svoj narod. Tako jedan pesnik zamera neangažovanim umetnicima govoreći „Umetnost je suza i vatra, nije umelnost maštanje i lutanje“. Samim tim promenila se i uloga samog pesnika, koji smatra da je njegova misija neodvojiva ođ misije njegovog naroda. Neki savremeni revolucionami pesnici smatraju da svako prenebregavanje da se izrazi ova misija, da se izrazi bol zbog jednog teškog stanja u kome se nalazi arapsko društvo. da se izrazi nađa u bolju budućnost „ne znači ništa drugo do izdajstvo, istinska izdaja svoga naroda, izđaja umetnosti, pravde, slobode i svake ljuđske vrednosti, koja je osnova našeg žŽživota“ — kako kaže Kemal Abdalhalim u predgovoru jednog divana (zbirke pesama). Tako se javlja socijalna i rodoljubiva poezija, sasvim različita od anije, i tematski i sadržajno,
Međutim, sudarajući se sa teškim socijalnim problemima, društvenom nepravdom, životnim metežom, teškim uslovima života samih pesnika, javlja se takođe i jedna poezija očaja, bunta, nemira, pa se pesnici pitaju u čemu je vrednost napora, vrednosti borbe. šta je smisao života, gde je njegov cilj, u čemu je mjegova tajna i fajna univerzuma. Dubovni vođ
SAVREMENA ARAPSKA POEZIJA e SAVREMENA ARAPSKA POEZIJA e SAVER
ove vrste poezije je, Libanac Ilija Abu. TBigipćanin Kemal Nešet i prihvataju pesnikinje, Nalazeći se u ne- ~
Madi, nastavlja je
pravednom položaju, arapske pesnikinje su se povukle u sebe, u 8vet svojih snova, pale u rezignaciju i očajanje. Zato u pesmama Padve 'Tukan, Džalile Rida i Nazik al-Malaike stalno su prisutne reči tuga, bol, suze, snovi, smrt.
Arapski svet, rascepkan. vekovima politički, ekonomski, kultumo i iđejno, bio je suočen u XIX i XX veku sa jednim zajedničkim problemom, imperijalizmom. Pesnici svih arapskih zemalja su bili prvi koji su našli zajednički jezik protiv zajedničkog neprijatelja, Rat u Palestini, borbe protiv Engleza u Egiptu, borba protiv režima Nuri Saiđa u Iraku, borba protiv raznih korumpiranih nenarodnih Težima, epopeja u Suecu, sadašnja borba alžirskog: naroda, dovela su do stvaranja poezije otpora, odnosno poezije borbe kako je nazivaju „Arapi (šir al-ma'raka). Dok je u Palestini arapski svet uboznao gorčinu poraza, u Suecu je upoznao draž pobede. Borba za. Suec, koja je u stvari bila borba za nezavisnost i napredak celog arapskog sveta, okupila je, kao retko koji događaj, pesnike iz svih zemalia, bez obzira na pravac kome pripadaju. Ne samo pesnici iz Egipta, već i oni iz Sirije, Libana, Iraka, Saudi Arabije, „Jemena, Jordana napisali su niz vrlo ' potresnih pesama i time otvorili jedno novo poglavlje u arapskoj poeziji. Nizar Kabbani, jedan od korifeja modđemističke poezije, poklonik Malarmea, napisao je čuvena pisma iz borbe, dok se pesme o Kanalu i borbi na njemu od Iračana Džavahirija i Bejatija ubrajaju u red njihovih najbo-
ljih pesama, Ova poezija, kao i ona čija ·
je tema borba alžirskog naroda je u pravom smislu s&vearabpska.
Svi ti novi motivi koji su se javili u savremenoj arapskoj poeziji tražili su i nove izražajne forme. Stara forma arapske poezije, kasiđa, postala je neugodna za mođernme stvaraoce, Možemo reći da danas postoje sve pesničke fomme koje postoje i u evropskoj. poeziji. Mlađi pesnici, školovani u evropskim zemljama, poznaju ovu poeziju sa izvora, a ne preko prevoda. Savremeni pesnik ne smatra više
bejt (distih) osnovnom jedinicom pesme,'
već vodi računa o jedinstvu cele pesme, pa čak i cele vbirke. Time je pesma Dpostala potetičnija, postala je više izraz jednog duševnog stanja i raspoloženja, a ma-
· Arapi rođeni pesnici.
inil t u kovanju stihova i ia komplikovane arapske metrike. U kasiđi smo imali monorimu, čime je gušen izraz i pesnički zamah. Oslobađajući se monorime, savremeni pesnik je mogao da d& punu slobodu svojoj mašti, Pesnici koji su uneli u arapsku liriku socijalne motive, uneli su i slobodan stih. Tako dugo vremena osuđivani od velikih lenjiževnih nutoriteta (Taha Husejn misli da je ovakva poezija lišena svake umetnosti, Akkad smatra da joj Se dostaje muzikalnost i ritam, dok PE Abaza vidi u novoj poeziji samo POO zvuke“), ovi pesnici su 56 danas tako. afirmisali, đa mlađa generacija već ide on hovim stopama. Iako 5e npr, u IaKkUPlO“ bodni stih javlja tek 1947 g. (Bedr e ir as-Sajjb, Nazik al-Malaika 1 Belend ajdari), broj iračkih pesnika koji su Pe grlili slobodni stih je danas jako veli Ee Time je odbačena ona yitamska monoto” nija klasične kaside. Naravno da moderni pesnici ne odbacuju a prior , ogromno pesničko nasleđe, već ga nastavljaju i uzdižu na jeđan viši stupanj. Divni Spisi prirođe kod klasičnog pesnika | Pisi i urija.i u arapsko-španskoj poe?!jh, našli su odličnog nastavljača u mođernom pesniku Nizaru Kabbaniju. U stvari, danas se u arapskoj poeziji vođi borba baš oko pitanja forme poezije. Ceo festival svearapske poezije održan prošlog leta u Damasku protekao je u znaku borbe između modernista i tradicionalista. Tznalaženje novih pesničkih formi, uvođenje potpuno novih motiva izazvalo je i prevrat u jeziku poezije. Pesnik ne teži za efektima, ne smatra se velikim ako je nerazumljiv, kao što je to slučaj kod klasika koji su tražili sve moguće izraze i obrte, već se jezik približio jeziku proze 1 time postao razumljiviji. 541 Do sađa, kada se govorilo o orapenoi eziji, mislilo se uglavnom na poeziju neWohia Tazvijenih zemalja. Međutim, đanas poezija cveta i u Tunisu, Maroku, Sauđi Arabiji, Libiji. U Alžiru, o čijoj smo boeziji znali nešto samo preko pesnika koji su pisali na francuskom, rađa se snažna borbena poezija na arapskom jeziku, koja se sliva u okeam poezije ostalih arapskih zemalja. a 'Arapski svet je već stupio na svetsku pozomicu, a arapska poezija. koja se sve
više prevodi na strane jezike, na putu je
da zauzeme dostojno mesto u riznici svetske poezije. Ne treba' zaboraviti, da su
Dr Hasan KALEŠI
· “lirika u prevodu
ZAROBLJBNA NOVCEM
Svojim, movcem,
Ne laskavim. rečima,
Razmrskao sam, tvoj ponos, svojim novcem, Dryagocenostima, i bajnom svilom, koju sam ti doneo. I postala si mi pokorna
Išla, si za mnom, uv
kao slepa mačka, verujući svakoj mojoj ?eči.
Gle, ta sujeta vw tvojim, grudima postađe moj plen: Gde ti je oholost? YOŽi Mr M U mojim rukama si poniznija od, mog prstena... Tvoje su usne jednom, bile
Moj gospođar, ba bostadoše sluga. Verovao sam wu Kkupljemu dobroti... i zgazio je svojim Titove, I nogom, je odgurnuo
I ponizio je
Lutkama... đerđamnima koji vređe ko himera samjalice. Zlato... svilemo tkanje... lažu, dijamanti... suprotstavljaj se!
Na koje se mesto u tvom, telu Nisu, spustile moje magle... Sve čari tvojih grudi Samo su, deo moje žetve! Svojim, movcem, Bocom, prođornog mi?isa Dozvah te, Pa si išla za mnom, kao plašljibi miš kobmoj sudbini I zabavljao sam, se s tobom... a tvoje usne : me ofkriše gordost... pod, mojim, zločinom! Dve bele đojke kao na mramoru, Popustiše... I ne osetiše masilje. Ja izručih na mjih, Svoju vat,... i vatmu svojih psobki, Odgovori... ne činim, dobro đa se me bi odgovaralo | Na moje psobke. | Jodnice... me ostade mišta od tebe | Od kako te porobi... moj novac. | (Lonđoh 1956.)
SBNKA SMRTI
Mi koračamo... Ovaj svet takođe... Kom cilju? Mi pevamo sa DPticama suncu
I evo proleće svira u Svoju flautu.
Mi recitujemo dramu mašeg života
AL kakav će UVDiti mjem Kkraj?
Tako sam, govorio burama. Odgovoriše:
Pitaj srce bića kakav je bio početak... Mata obuzima mi dušu koja iswurema, viče: Muda Kkotračam? ı
Rekoh: Sledi život! Ona odgovori:
Sta smo vožnjeli ma moašem putu do sada? Ja sam, pao, kao smop, ma tle i kriknuo sam: Gde {je moj ašov, o SYce?
Daj: mi da iskopam svoj grob
U tižmi maka i da sahranim, svoju dušu. Dai! Mrak. je oko mene gust
Težak bol me mgmječi svom težinom.
Pehnari ljubavi koje je zora mapumila
Razžbili su se w mojim Yukama ·
Dina mladost danas je prošla
Ostavliajući mi tugu ma usnamd,
Daj mi, o srce! Nas dvoje zalVutasmo Pevajući o životu u tužnoi haymoWmijl.
Dugo smo blesali sa životom
Pevali smo godinama sa mladošću
'Trčali smo sa moćima bosonogi po stažama vremena I owo, moge su mam, krvate, i
U tdmo ništavila sahramjuiem, sWe svoje dame Ne miwavši Pak mi da ih oplakaujem.
Ruže: šioota padaju mi pred moge
U fužhoi i bolmoj tišini. s n
Lebotic život; jer iščezla. O syoe 0 = Sto kmoriš,, Hajdemo da iškusimo smrt, Hajdemo ...
IRIAJAAAJVAIIVOKINUECUNNGKUIIEKKGUUuLILIT"GES"1"1"U F_L_O_______
4bul-Kasim A4š-Šabi (Tunis) 6
1
Kemal 4bdalhalim (U A4R)
NAPUSTI MOJE NEBO Napusti moje mebo, jer ono ognjem, pali, Napusti moj komal, jer potapaju vali, Čuvaj se moje zemlje, jer ona može da zgromi. To je moja zemlja Tu je moj otac bao Moj nam, je otac rekao, Sovrvite meprijatelja. ; Ja. sam mahod, borac, Yevolucija A 7I. :0%.VO TF hyožioja čoveku stvara zoru 0D MLSNIBOIP. MJAU, SRP Njom, će se moja zemlja orositi I Egipat će ostati slobodan, slobodan... Ja sam div, toliku smagu ima svaki YTevolucionaY U Palestmi. ıw zemlji alžiyskoj, U Malaji i svuda ma svetu Cveće će mići među žrivama.. Napusti moje mebo, jer ono oghjem pali Nabusti moj komal, jer potapaju vali Čuvaj se moje zemlje, jer ona može da zgromi To je moja zemlja Tu je moj otac DGO Moj nam je otac Yekao Smnrvite mebprijatelja.
Kemal Nešet (U4R)
Pitao sam, pustinju večnog vremena ko sam ja? Odakle sam, stigao i hakva mi je sudbima: večnost ili ništavilo
I. ko je taj koji baci moj duh w vrtloge čame? Odgovori mi tihi glas čiji se odjek vazleže u meni Ti si samo. semenka izrasla, u pustinji života „da si saznao mjemwu, tajnu. saznao bi tajnu božamstoa, zapitah, svoju dušu šta je. život, šta smrt a šta večnost Odgovori mi tihi glas: Ti si tajna postamka Tajnu u tvojim slabinama pokrivaju žudmja i lamci.
Belend Hajderi (Irak)
M o. ŽIVO.
Proklet bio,
kamo sreće da misi stvoren, + da ova ljubav nije priezana za sm?t.
I sutra, kada mi žzamre glas,
kad izblede boje u mojoj tišini,
nmećeš čuti mišt, od mog mrtivog sveta mećeš čuti mišta
osim, odjeka što mili u mojim Yebrima
osim, odjeka što ječi u mojoj semci
i preseca made mog poslednjeg daha.
O ti... o prokletstvo moje,
o trzaju grehova u Kom pokajanju,
proklet da si.
Kamo sveće da misi stvorem i da ova ljubav nije mprikovama za smnt.
Sule iman 4l-Isa (Sirija)
SO TJNAJR B A
Sutra, svakako sutra mora, doneti opstanak. Mrak će u bomore Sići, ma zemlji sve zasjaće Sutra će maši smovi gledati prema večnosti.
Mi imamo sutra, i mek se kikoće ušus mom Sutra
Osećam ga u Kovi kako se šii meodoljibo kao plamen } I ne marim, što ljudski Yod, okreće glavu, mom Kriku. | Narođe moj, u magli tianije je mesto našeg” skupa
Pust komdžije mek nas Tastavljaju, kako hoće
Jer maše je sutra je u svom, sjaju jače od smrti.
· (Preveo dr. Hasan KRALEŠI)
VIŠI IT NIŽI NIVO STVARNOSTI
„To je ona vrsta” laži koja : stvara. veliku rupu na SrCcU, kroz koju se postepeno uvla•
ce či navika,laganja.
Danijel Defo
Pridružiti se bez rezerve prigo-
'vorima, pamfletima i indignira-
nim uzdasima, upućemim na ra-
čuh najnovijeg filma Žorža Skr-
gina „Velikn turneja“, bilo bi veoma nalik na ogorčemo, sadističko kamenovanje nakaznog dečaka, nesrećno rođenog napasnika koji je rušilački zabasao u radnju 8 porculanskim ukrasima. Hajka i povika koje su se u toku poslednjih nekoliko sedmica žestoko podigle protiv Skrginovog lošeg filma, i pored svoje suštinske pra vičnosti, znak su grubijanstva. i poprilično lošeg ukusa čitavog nizal judi koji su, ravnajući se prema kuli svetilji svojih estetskih kriterijuma, zabasali na rušilačke, negatorske bogaze, lišene sva ke utilitarnosti, Druge, dostojanstvenije kinematografije danas u svetu s mnogo više mere i, rekao bih, dobrog vaspitanja postupaju sa svojom mrtyorođenom decom, dođeljujući im samo jeđan jedini kvalifikacioni uđarac koji ih briše iz spiska- živih i sprovodeći prema njihovim autorima, vinovnicima poraza, jasne i konstruktivne sankcije koje nisu ni kamenovanja ni jalove: jadikovke.
Prirođa ovog napisa, između ostalog, obavezuje me da izreknem i svoje lično mišljenje o Skrginovom filmu i siguran sam da će se ono na ovaj ili onaj na= čin priđružiti već poznatim suđovima. Isključivo informacije radi, ako niste jedan od onih stotinu hiljađa koji šsu došađ uplati“ li svojih stotinu dinara na blagajnama beogradskih bioskopa, obaveštavamo vas da je „Velika turneja“ snimljena po stupidnom, vulgarnom i rastužujuće neduhovitom scenariju Mihajla Habula koji se nije libio. da prizove u po moć ni najdrastičnije i najpovršnije nižerazredne komedijske izražaje za ljubav lakog plasmana i svesrdnog golicanja zabludele kože savremenog gledaoca. Činje nica da se Žorž Skrigin i pored svega · toga odlučio da pristupi ekranizaciji ove komedije ne govori u prilog njegovim estetskim kriterijumima i u dovoljnoj meri predstavlja za njega pravednu kaznu.'O režiji svaki dalji komen= tar nepotfeban je i iluzoran, ali
- 36 i poređ toga ova recenzija ne
će samo na tome završiti jer je „Velika tutneja',. osim poplave gleđalača i bure. protesta, inici~
rala i jedan veoma interesantan
'problem Koji postaje veoma .ak-
tuelan u trenutku kada mnoga
„laka“ dela nacionalne kinemato~
grafije pokušavaju da na negativan ili pozitivan način prevaziđu nivo stvarnosti.
Dakako, „mi raspolažemo umetnošću da nas istina ne bi upropastila“, ali i pored toga nikakvi estetski i etički normativi ne OVlašćuju nas da umetnošću upropašćujemo istinu. Ona prevazilazi ı deformiše kategorije stvarnosti, ali ih nikada, ako je u pitanju umetnost visokog „stvaralačkog morala, ne negira i iznakažuje. Prevazilaženje istine u pozitivnom smislu može joj doneti samo još potpuniju afirmaciju, posti žući ono što bi Vilson „nazvao „drugačijim nivoom stvarnosti“; prevazilaženje istine u negativnom smislu, diktirano jevtinim instinktima publiciteta i pretencioznog kulinarstva, spušta se ispod nivoa stvarnosti, u njeno laž no podzemlje iz čijeg se komfornog pakla više nikad ne može izaĆći na svetlost dana, a i ako se izađe, izbatrga se s ohom deformacijom na koju nas Danijel Defo u motou ovog napisa upozorava. „Velika turneja“ je lep i poučan primer baš zbog tog negativnog prevazilaženja stvarnosti: ona nam daje lekciju iz geografije (o lepotama našeg Jadrana); lekciju iz istorije (o sprdačini koja se nekađ davno odigrala na Kosovom polju), ona pruža dokaze o tome da u ovoj zemlji žive isključivo lepotice kruškastih kukova, ona je najzad svedočanstvo jednog raja u kome se pevaju zanosne pesme, igraju okretne igre, u kome se ljubi i obljubljuje sve što puzi, korača ili lebdi pod tim sunčanim nebom.
| Postoji, međutim, jedna scena u filmu koja nekim čudom parodira i negira čitavu tu veliku obma nu, scene u kojoj dva mršava konja i dva oznojena orača okreću leđa s gnušenjem i beže od „tezgaroške“ limuzine koja je skrenula sa sjajnog druma u njihove oranice, Na tom mestu stvarnost se otrgla iz rediteljskih ruku i suknula iz podzemlja na istinsko sunce, na svoj rođeni nivo. Na nesreću, uskoro su je ponovo oterali bičem u podzemlje. Tamo je zsuvek ostala. Zbog toga Smo možda ogorčeni, nalik na grumenje voska koje se topi u podzemnim vattama, ali koje se u nadzemlju. na «višem nivou dO S ” izmišljenom suncu : em o s a, e blemeniti Wiistah PRO JAJA
Vuk VUČO
KNJIŽEVNE NOVINE