Књижевне новине

Dinića RUČICAJ

P+sšsti donose p?okletštoa,

; PRSTI

Dob?oto osećaš u

Užmi mojih, devet prstiju Jedan Ču sačuvati za bršten Dobroto, ako te ima. mače ću ih zakopati

U more bobesšnelo.

Uzmi mojih, devet prstiju Sa sobom ih odmesi

U fTošsu, njegovih moktiju Sto me čekaju svako beče Kao hleb + so.

Dob?roto ako te ima. Prokletštbo će bomodteti U meni.

Ako te ina i ako te nema Dajem, ti mojih, debet... Ime će im, biti . U prstima,

U plabeti

Dob?roto.

2

Ne igraj se među mojim, modrim prstima Položiću te pred sobom kao ledimu

Da odmoriš želje

Na suncu s tobom.

ispišuje DO

Ne igraj se među mojim, hladnim prstima

Užeću te kao grudu swhca

Da me zagreješ.

Ne igraj se među mojim prstima Poviću te u ruho od vazduha Da te ošetim.

Tada ako možeš

Plesom ludila

la među mojim prstima. Dobroto, osećaš li

Prsti donose prokletstva...

Ljubiša TAŠKOVSKI

ZAŠTO SI DOBRA ZEMLJA

Zvučna magla obigrava g crvemsm zastavama. Visoko u, vazduhu braskozorje otkucava M) j brbe

tople, retke reči. Nešto što je sam i mešto što je lebd straha, TREĆU ostaje među nama, S našom dopunjemo. Jedno ime, jedam narod, pod, ovim, nebom dubokim. Deca trče ka školi gde se vojska sakuplja: Vetar im, promiče Kktoz prste, a treba nešto da matuče. Između ulica ma dve noge biunca

pijana žema. Istorija i nešto slično mjoj, crtama se

Jovan PAVLOVSKI

19. NOVEMBAR, 1944.

radom: jesen dolaži ma

krvlju

ogradama. Interesantna će postati

BOŠKOVSKI MAGLA

Obremenjem, bojom oblaka vetar puza dolinom, s povijenom, kičmom horizont se prepliće niž grame dfveća Jedna povorka bitomih, mrava

odnela je ma pogreb poslednji cvet leta

Da U je obo hajka za svim, ahim, Što

| | Ssakibplja septembar il; samo poterhicda za bTitvujentm, vodama čim, kamen zaboravlja, da je katneh Ostavljeh, kao biljeg sčla

najviši dimnjak izviđa nebo

Petar

Petre ANDREEVSKI

ZEMLJA I SUNCE

Orači hitjuć ka svome početku zemljahe spomenike postrojaviaju šio še dime Sa TODOD WCQ,

Volo»i žvaću vazduh

u, vodenim, kapima ga rastežu, oko njih se prepliću ubistva

U tuđu, semi, mi se zdtvaramo s pričama o svojim poduvizima

Niko me Rheće Yazsumeti Sasvim šta tražim, u, toj oddji

ova priča, kada se zapamti. Pre mo što še pokftene, vrti se zeleni kišobran u dvorištu, t9rti se ma 8be četiri strane sveta, a mi deca gledamo: beliki vojnik se osmehuje.

u prostoru se vitla veliki bič kiše Dioljina je zapostavila šumu

čiji ključ mosi jedno drvo Ja sam movi početak za posao tako uđoh wu mj\ou

Radovan PAVLOVSKI SRJAČI

Zakopali smo duboko zayđanhe plugovbe Wu, zemlju sa semenom, zinulim za kišom za potodom

i kao bogobi seli smo da se odmoriftno Vode užurbano dišu i obnavljaju sboj krug iskidam, od, plime

Jedna žena za razbojem,

gleda izgrevanmje mešečine

i mjeh poljubac kruži po svetu Šume sam podbežao užetom

Teke sam bustio sa izvora

i nju poljubih da živi kao porodilja Memi Sejaču

otvara se plod s gorkim, semenjem,

I njih ću posejati

Izraštanje je lepota

Ležim, nad, brazdama kao mad žicamua i slušam, muziku rađanja

Mehe ćete maći pod strehom šuma kako duvam u još nerazvijeme cvetove. Stani da se gledamo u oči

i da branimo

ono što će mam se roditi

Ovo je

prvo proleće posle potopa.

Svakk noć te srećem kako se umorha vraćaš

seljačkim kolima

i svaka meuzorama brazda

muči te čim sklopiš oči

ja volim tvoju semu i radost

kada se raspevaju strumičke lože kada se nakom jesenjih svadbi i pijamlki zabrinmto vraćaš u svoj dom

tada am da si dobra zemlja

i iz svih tvojih boja i usana

toči se stce i spokojam sam

ja želim lepotu tb»ojih mebinih reka i more preko kojeg zavoleh

fvoje lebe devojke

o1ioošto su ti po igrankama i sedeljkama

pevali najlepše pesme zemljo

Evgenija ŠUPLINOVA

OBALE SU RAŠIRILE BELE RUKE

Ostavi šumnme oblake neka sami plove

za zvezdanim tišimama što kriju tajtu, visina

Dođi, obale su raširile svoje bele ruke.

Položi zlatu glavu, ma tople grudi zemlje

i slušaj pesmu trava

i veliko srce života kako kuca. „Dođi,

meka: tvoji cvetobi dišu mladost.

ij: Razvi crbena krila mad rekom što se gase

svaku moć te srećem kako se umorna vraćašu maručju predvečerja.

it seljačkim, kolima i svaka meuzorama brazda muči te što ostaje kraj topole golih.

"iz starih dana _

Nušić i Pera Todorović

Dođi,

i smyzmutu suzu Wu oku slavuja rastopi.

dozivajući se ma zloslutnu, zdbeYru goveda su nmnadmudfila podmiklo veče

Na noktima prstiju ljudi su pročitali o dolasku ovog guseničavog prirepka moći smirujući ma vreme seme svojih plugova

Da imaš *uke za šal ba da staviš na prešlicu, ovu prebfedenicu što može i s duštnanom

| da te Pdruži Kraj oghjišta se tope njeni hladmi ldmci

Pa nikoga nije briga što je samo dimnjak. video gde je kao svitac negde pald zvezda onog cveta

Sekire u tremovima seku ljuti dah ove magle

Naum MANIVILOV

BREGALNICA

Ko tako razmnoži gole bregove

pa svijaju crtež tvojega tela

Nebešto od svojeg merazvemčana

Kada i tišma splamsava mad, tobom

U tvojim, freskama mekoliko boja se bori

U promuklim, grudima wmorme vojske ti dišu

Golo kamenje liči ma vojnike polegle mičice

Čiju krov miz polja raznosiš

Daleko negđe crma sil mebo je zarobila

Pod tobom je trem, istečenih 9oda .

Tako te madla skriba od, orlova Oni ipak sanjaju tvoju vidljipost Ne žhdjući koliko udovica ime ti proklinju

I daleka vima ime su ti mapili A do tebe stigli po ono što nije njihovo

Jovan KOTESKI BLEGIJA

Ko je znao da će ma tvoje rame

pasti mramor i plač žena.

Jesem, Je wvela trave, ovčaYi

su se vraćali kraj reka žuYšeći ka mou.

Bosa se igra vetrova Taznmela

niz padine s cvetićima, belim.

Već zahlađuje. Mermerni blokovi,

raznešemo lišće i uspomene.

Već zahlađauje. Pokraj plotova

neko polako šapuće: „Smeži, sheži...“

U modriu, oka,

Daljine bogleda

uulači se jedam mali i pitomi, morski pejsaž.

proširuju se u mepregledmost i dobijaju formu beskonačnošti.

zemlja se vraća i povlači

sve je više osvetljenih čuda

novu religiju wvodi sumce

Na jednoj slamci razdvajamo

poslednji susret dva mrava

došlih, u, moći od svojih džinžula

Jedah zaboravljeni požay među mama še obha4jlj&

pa tako DpoftoODO kidišemo sa švojim, produženim telima

Milan TERZOVSKI

KORACI U SEBI

Koračam, u, sebi tiho.

Iz dva izgorela meba u belutku

etar Yazgomi čađ.

Posmatrafhny svet kao igračku detinjski i maibho. Gubim, še niz žute ledime, plandujefh pod teškim semama.

Naslanjam, se do zida, sraslog i, meni U zelenilu, i detinjski pitam: — gde li su majstori obe lepote? U ovom zidu Su moja predvečerja,

u, ovom, zidu, su, moJe Tioći,

u, ovom, zidu, su, moja, proleća,

u ovom zidu su moji dai.

Kakva radost. Okrećem, ruke od hiadmog kaumenja, na zelenom. zidu, ka, zemlji,

nigde zemlje, nigde mekog pĐerjd. ·

Koračam, u, sebi sasvim tiho kraj plamima,

kraj obala, kraj potoka i mislim,

ja sam besmrtmo dete, a iz dva izgofela neba

i} belutku, vetar razgomi čad

i Preko zelenog zida,

Ivan IVANOVSKI

PESMA PRVA

Jedam mali

i pitomi morski bejsaž

atlazı u, pesmu.

„Stihovi imaju, YTadost u očima, Wadost ma dlamobvbima

i ljuba» — veliku kao sam ribara. (Izabrao i prebeo Branko KARAKAŠ)

ze paaa —"" A —- – —wR'RINĆ

BREHTOV TRIJUMF U FRANCUSKOJ

Prvi napad na Branislava Nušića

'U svojoj desetogodišnjoj diplomatskoj. karijeri (1890—1900) “Nušić je broveo nekoliko godina i na Kosmetu. Taj period Nušićevog života i rada, iako još uvek nije detaljno i svestrano ptoućen, ipak je unekoliko poznat. O Nušićevom prvom bavljenju u Prištini (kada je on tek otpočinjao službovanje u Ministarstvu spoljnih poslova), međutim, do sada se malo znalo, a .ono bi nnjverovatnije ostalo potpuno nepoznato da nije izazvalo i napade na Nušića preko štampe.

Događaj koji je izazvao ove napade na mladoga diplomatu bio je beznačajan. Nušić je, naime, bio određen da za izvesno vreme zameni na dužnosti tadašnjeg vicekonzula u Prištini Luku Matirikovića., Kako je bio pisar skopskog, Prištini najbližeg, konzulata (iako je u stvari radio u Beogradu u Ministarstvu), Nušiću je bilo naređeno da krajem januara 1890. godine otputuje u Prištinu. To je bilo prvo isprobava– nje Nušićevih sposobnosti za diplomatsku službu, prvo „borbeno krštenje“, ali i — zgođan povod "'odorovićevim „Malim novinama“ da u dva maha pišu o Nušićevoj „nespošobnosti“ i „nešpremnosti“ za taj „ozbiljan zadatak“. Da ironija bude veća. Nušića je napšso onaj list koji je on pokrenuo i kome je bio btvi urednik!

Napad na Nušića u prvom članku (Dia li je politika ili komedija, objavljenom u broju od 25. januara 1890) hije bio „direktan“. Članak je bio upućen u vidu pitanja tadašnjem miništru spolj hih poslov8, generalu Savi Grujiću, ali se može lako zapaziti da je glavna oširica uperena protiv beogradskog „aačića Nuše“. Pisao ga je najverovatnije sam urednik, a ne „Jedan mnogogodišnji učitelj iz Stare Srbije“, kako je članak potpisan, jer se odmah može videti da taj „učitelj“ bolje poznaje prilike u Beogradu ı život „beogradskih đačića“ hego „svojih“ u Staroj Srbiji.

U članku se najpre govori o značaju HašiH konzulata u Turskoj, „s kojim 5e ne može terati šeća i komedija“, a zdtim „olvoreno govori O nesposobnosti

6.

„jučeranjih đačića“. Kao kakva narikača, ovaj „stari učitelje kuka nad „zlom sudbinom“ srpske nacionalne mišije i „fatalnom greškom“ generala Grujića, što će jedno kraće vreme prištinskog konzula zamenjivati Brahislav Nušić:

„Kuku, kuku, i sto puta kuku nama! Grozni, bedni, kukavni SaVo, kako li ćeš izgledati ti, kako li ćemo izgledati svi mi kad prvi put naš predstavnik 8. Nuša izađe da nas prestavi pred turskim valijama i pred radoznalim Srbima prištinskim, koji će dotrčati da Vide novog konzula srpskoB8... Grozni Savo! Znaš li toga Bg. Alkibijada Nušu (pravo, cincarsko ime Brahislava Nušića je Alkibijad Nuša — primedba D. VJ, kome si poverio da zastupa Srbiju? Znaš li šta on ume, znaš li šta ofi može, znaš li koliko on vredi, znaš li, jadi te ne znali, Savo, da je to jedan najobičniji beogradski đačić koji nema ni potrebnih teorijskih znanja, ni najnužnijeg poznavanja ma kog stranog jezika, ni ikakva igkustva, ni jedne jedine ošobine koja bi ga preporučivala za lo visoko mesto. Najviše, i sve Za što bi, u najbolju ruku, 8. Nuša danas bio sposobam, to je da pod upravom kakva iskusna i spiemna čoveka bide dve-tri godine konsularni slov (najmlađi ćata) u kakvom konzulatu, a ti od tog nevinog dečka napravi nakaradu i komediju, i od njega i od sebe, i od sviju nas, ističući ga da bude zastupnik Srbije u Prištini!“

Ovaj napad ny tadašnjeg ministra spoljnih poslova i ovo otvoreno nipoda-– štavanje Branislava Nušića nije, naraVho, moglo proći bez reagovanja drugih listova. Nušić je ćutao i nije hteo, kao što je i kasnije najčešće činio, da Dpolemiše i odgovara, ali je u radikalskom „Odjeku“ objavljeno, u vidu odgovora, kratko „zvanično saopštenje“:

„dG. Nušić nije postavljen hi za Vicekonzula ni za zastupnika Rorizulata, no je određen da vrši najnužnije kancelarijske poslove, dok je vicekonzul na svom kratkom odsustvu. U Prištini za sdda nema ni pisara, ni dFagomažia i sasvim je razumljivo da se konzulska

BRANISLAV NUŠIĆ

kancelarija ne može ostaviti bez nadzora“. u Ovakav odgovor sa „zvanicne strane“ dao je povod za ponovni napad na Nušića. U članku Hajd dlako, ti si najlakša, objavljenom u „Malim novinama“ 31. januara 1890. godine, „stari učitelje ponovo je uperio svoje pucaljke na „nesposobnost“ i „nedoraslosit“ zamenika. „G. Nušić je — kaže se u Tom napisu — danas sVe i sva u Drištinskom konzulatu... U njegovim Tukama su kamcelarije i sva dokumenia, kasa, on prima, on dočekuje, on ispra=ća, on radi sve i sva“, ali „goveđa glava isuviše je velika za jednog mačka“, jer Nušić je „čovek koji hiti zna iiesha jezika, niti poznaje službu i kancelariju u koju je došao“ i čak se „u konzuldtu ne ume ni okrenuti“!

Šta je bio pravi razlos ovakvom pisanju „Malih novina“ i ovolikom nipodaštavanju Branislava Nušića?

Po svemu sudeći, razlog je bila lična netrpeljivost i surevnjivošt. Nušić je već u io vreme bio pozhat i kao književnik i kao novinar i sigurno je SVOjom snalazljivošću i okiretnošću izazvao zavist mnogih, pa i Pere 'TPodorovića, A može biti da je Todorović pisao protiv Nušića i ha miš kralja Milana, kog je Nušić bio napao u pesmi Pogreb dva raba. Bilo kako bilo, tek Nušić je počeo da trpi udarce (kasnije ga je krifika, kao po dogovoru, u najvećem broju slučajeva napadala!) još na početku svoje khjiževne i službeničke kaTjjere. Dragoljub VLATKOVIĆ

u berlinskom međeljnom listu „Sonntag“ Andre Miler Opisuje uspehe Brehtovih pozoričnih komdđa kođ francuske kritike i publike: Pre pet 80dina Brehtovo delo je u Francuskoj poznavao samo mali Upućeni krug. Tnteresovanje je otpočelo kad je „Beflhet Ensembić“ gostovao u Parižu.

ceo niz frahcisških pozorišta — među njima i najznačajnija — daje i sad Brehta, ili se priprema da prikazije njeBoOve komađe. Žan Vilar ža Trežiju „Zaustavljivi uspon Artura VUija* dobio je nagrađu francuskih kritičara, koja se daje za najbolje inostrano debitirtanje. U pozorištu „Rekamje“, prikazuje se “Dobri čovek iz sjeeččuana“, a sprema se i predstava „Života Galiejevog“: „Romeđi Prancez“ priprema „Priviđenje Simone Mašar“.

Kritika je kao Ssenzaciju 0Ocenila predstavu „Svejka u

drug.m Svetskom ratu“ u DpOzorišta „Banželizeć. O ovoj predstavi je ii lištovifna izišlo više od trištotine odiuševljenih kritika.

Pozorišni ljiđi, prevodioci i estetičari koji rade nia BreHtovom popularišanju u Fiidncuskoj uglivnom su pripadnici levice. Službeni poktšaji da ipi se rad Spreči propali si potpuno. Brehta čak i poreške vlasti tretiraju kao klasičnog ditora. Prema zakonu poreske olakšice ilživiju dela jedino

•

dnih autora koji su mrtvi najmiahje peđeset godindđ. Samo u mnaročitim slučajevinia čimi se izužetak.

Dubihu i Žnačaj Brehtovog požorišta u Francuskoj đokazuje i slučaj Artira Adđafnova, jedne od vodećih ličnosti apsurdno teatra. Kad se Adainov upožjiag ša Brehtovimi đelima, pođ fijihovihi „jdtičajein napistio je Svoj rahiji stav i pravac i poštao Vešhik napredhog i drištvehdG-Kfitićh0B HpOziva pozorišta;

Novi broi „MDibliotekara“

Pre izvesnog vremena štamjan je drigi broj „Bibliotekara“, organi društva MBibliotekara Srbije, ža 1962. godihi. Na uvodnom mestu objaviljeh

Novo izdanje Gramšilevih dela

Pre dvadeset pet godina Umro je u fašističkoj tamnici osnivač Kkoriinističke partije italije Ahtonio Graaši, odiičan marksistički kritičar i ie otetičif. Povodoii gVe godiš njiće izdavač Mođadori priptenia hovi izbor GranišijeVih dela koja će biti objavljeiid u zbirci Ii Sagglatore, U prvo delu antologije objaviće se pi: Bma iž tiHiinmice, š i trećem hajgničajiiji deo Gtramišijevih „Svezika“ pisanih u zaroObljeništvu. izdanje pripremiaji Đa+ jisiro Perata i Nikolo Galo Žž pomoć prolesotk& Đakoma Mebenedđetija. Vest o Ovoj edićili primili su i Palmiro Toljati i

Mario Alikata,; koji su uređivačkom odboru predali dosad nepoznata dokumenta od vVelike vredhosti. Pored šest knjiga „svezaka“ u MHinaudi-izdanju, pojavio se tu dvema Kknjigama i izbor iz Gramšijevih članaka pisanih između 1915. i 1921. Nova dokumenta se u italiji očekuju s velikim inieresovanjem. Časopis Evropske zajednice pisaca „Europa ULetteraria* organizovao je diskusiju o ovom izdanju, pa je uz odobrenje izdavača Mondđadđori i Instituta Gramši objavio dva dosad mepoznata „pista, bprvenstveno biografske sadržine.

je govor GCedomira MihdetOVića, upravnika Narodne bibiloteke Srbije, koji je održao iia 'rinaestoj godišnjoj skupštihi Drištva bibliotekari Stbije Ž. marta 1962.

U anketi o odidoši iždaavdč — bibliotekar iželi šui učešća Pavle Maletin, Aleksandar PeJOvić; Božo BBuldtović, Ivan Milisavac i drugi javni i Hilturni radmićci.

Treba pomenuti i objavljene tekstove Olge Srdanović-Barać „Zene iz Bibjiiografije Stojana Novakovića, Lidije subotin „Rratak pregled naše štampč namenjen ženama“, Dragani Lukića „Možemo li biti danas protiv bajke — psihologija T4“ đa iu dečjim bIbliotekdmid“, Marsgite Lj. Nikolić „Vižatij ske biblioteke“, prilog proučavanju vizantijskih MbMibliotek4, Gavrila MKoVijafića „Bitpska lektira u izgnanstvu 1916—19i% godine“ itd.

KNJIŽEVNE NOVINE