Књижевне новине

73,

|\w

ji i 'M, , :

7 ps ji 0 ii U A E b

Prevo

dioci o prevođenju

UOČI MEĐUNARODNOG

| PREVODILACA

IV KONGRESA SAVEZA' |

| auuu ue main api

i Nastavak sa 1. strane ·

jednačenost kriterija naših poslođava“ ca, a protiv „uravnilovke“ u ocenjicanju kvaliteta koju, tobože, nameću tarife i nepnikosnoveni pravilnici — kao da su pravilnici proizvod spontane ge· neracije.

| Vreme nam je saveznik, strpljivost

jedna od osnovnih odlika naših, budđućnost nam izgleda vedra. Samo, valja stići do te budućnosti. Zato se i sastajemo uskoro u Dubrovniku, oko velikog i okruglog stola, đa bismo, mi ili naši unuci, izvojevali konačnu pobeđu.

Zlatko Gorjan

'SAMO JEDAN PROBLEM: ADBKVATNOST S ORIGINALOM

ULOGA PREVODILACA wu stvaranju svetske kulture od presudne je vašžnosti. Bez intervencije prevodilaca ne može se ni zamisliti normalni razvitak kulture i civilizacije jednoga naroda. U prvi mah bi se ova izjava mogla nekom učiniti preuzetnom, ali ako analizirate bilo koju granu umne djelatnosti, uvjerit ćete se, đa se sve umjetničke i naučne tekovine ispovezuju, da je svako dostignuće bilo u kulturi, bilo u civilizaciji kao jedna karika u lancu, a svaku kariku — daje neki drugi narod. A sve one knjige u kojima se objavljuju i objašnjavaju rezultati što su ih postigli pojedinci pojedinih naroda — treba prevesti na druge jezike. Poligloti su rijetki. Prosječan' čovjek govori ili čita dva-tri jezika, a vrlo često ne vlada ni jednim stranim jezikom, i onda je primoran da se služi prijevođom, Tio je tako eviđenina činjenica da je ljudi, upravo zato što je tako evidenina, često gube iz vida. Da naveđemo samo jeđan primjer; kako upoznajemo svjetsku literaturu? Posredstvom prevodilaca! Sva je naša naobrazba zbir umjetničkih i naučnih tekovina svih naroda. Sve su te tekovine sačuvane u pisanoj riječi, a u 6edamđeset posto u riječi prevedenoj sa stranog jezika, Prevodioci u svakog naroda vršili su, a i još danas vrše, Veliku misiju kao međunarodni prosvjetitelji, posrednici i emijsari, upoznava” jući svoj narod s duhovnim tekovina ma drugih narođa. U njihovu sveobuhvatnom i tako korisnom radu održava „se internacionalizam duha — u svom najplemenitijem obliku. Jer dva jezika su dva gledanja na svijet. Prevođioci nastoje da to gleđanje na svijet drugih narođa približe svom narodu i da druge narode upoznaju sa gledanjem na svijet svoga narođa. Na taj mačin prevodioci najatkivnije sarađuju u stva– ranju integralne svjetske kulture i u zbližavanju narođa. To je, u konačnici, i cilj Međunamodne federacije prevodilaca, svih njenih komisija i svakog njenog kongresa.

Naši prevodioci imaju status umjetnika. Kađa je prije 10 godina kod nas bio organiziran Savez prevodilaca knji-~

ževnih i naučnih djela, prevodioci su

bili po svojim pravima i dužnostima izjednačeni s umjetničkim stvaraocima. Naši su mjerođavni faktori „pokazali potpuno razumjevanje za njihov rađ i upravo na taj način omogućili pravilno funkcioniranje toga Saveza. Iste gođine osnovana je Fćdćration internationale des Traducteurs (FIT), i naš je Savez od samoga početka vrlo aktivno sura= đivao u svim mjenim aktivnostima. Svoj IV kongres i proslavu 10-godišnjice rađa PIT-a će održati početkom septembra u Dubrovniku, Jugosloven= ski prevodioci po svom društvenom statusu zauzimaju mjesto koje im po njihovu radu pripada. Što se tiče pro» blema s kojima se u svom radu suočavaju, mislim da su nalik na one'na ko-

je nailaze prevodioci u cijelom svijetu, a glavni je: kako postići što veću adekvatnost prijevo-

a? Slažem se s onim teorebičarima koji tvrde da mije moguće postići apsolutnu adekvatnost sa originalom. Ja vjerujem u tu nemogućnost, ali naš konačni cilj ostaje: postići što veću a" dekvatnost. A to se može, U praksi to znači: naći i odgajati kadnove što boljih prevodilaca. Pretpostavka je — talenat. Ali svaki talenat treba njegovati i usavršavati. A za to su potrebni materijalni preduslovi: pravilno i pravedno odmjereni honorari, selekcija, sistematsko školovanje, izdavanje dobrih rječnika i primučnika, stipendiramje u imostramstvu, stimulacija i potpuno obezbjeđenje dobrih profesionalnih prevodđilaca, Mi znamo đa se to ne može postići od đanas do sutra. Treba smišljeno i stnpljivo rađiti đa se malo-pomalo postignu Wvi ovi tako potrebni materijalni preduslovi rađa. Rađ našeg Saveza usmjeren je u tom pravcu. Postoji samo jeđam prevodilački problem: kako postići onu „Što veću“ adekvatnost sa originalom.

Branimir Živojinović

ŽURBA: I REČNICI

NA PRVO PITANJE teško je odgovoriti a ne upasti u frazu. Odgovor je već u prostoj čimjenici da bez prevođenja ne bi bilo ni imtegralne svetske kulture — u onoj meri u kojoj zasad postoji — niti, što je isto, međumarodnih Multurmih veza. Uloga prevođilaca u buđućnosti samo će rasti — onoliko koliko u svetu buđe jačala potreba za zbližavanjem,

Društveni status prevodilaca „kod nas je, u odnosu na druge zemlje, re” lativno povoljan, pre svega kađ je reč o.socijalnom osiguranju impravu na pen" ziju koje prevodioci imaju kao i ostali umefnici u našoj zemlji. Međutim, u poređenju sa ostalim umetnicima prevodici književnih tekstova ne uživaju odgovarajući ugled, niti se ma njihov rad obraća neka veća pažnja. To je slučaj čak i u nekim većim izdavačkim kućama, a kamoli u talpozvamnoj široj javnosti. Što se tiče problema, izgleda da je jeđan od najvećih: žurba. Žumba delom zbog kratkih rokova koji se prevodiocima daju, a delom zbog toga što njihov rađ nije materijalno nagrađen u srazmeri sa vremenom koje moraju utrošti, Zatim, veoma mali broj prevodilaca je u mogućnosti da duže ili češće boravi u zemljama sa čijih jezika prevode. I najzad, za mnoge jezike još ne postoje dovoljno obimni ni pouzdani rečnici. Samo onaj ko se &lužio izvrsnim nemačkim ili engleskim rečnikom dr Sveftomira MRistića, na prir mer, može znati koliko je dobar rečnik neophodna pomoć čak i onima koji sma traju da poznaju meki jezik.

Dr Božiđar Marković

BEZ MRVICE SLAVE

KAD SB UPOREDI s položajem njegove sabraće u drugim zemljama, položaj našeg književnog prevodioca je relativno povoljan, naročito u formal= nom pogledu. On, naime, uživa status umetnika i kao takav socijalno je osi guran „pod vrlo povoljnim uslovima, Kao intelektualnom stvaraocu 'briznato mu je, zatim, autorsko pravo na njegovim prevođima, sa svim prerogativa-– ma koje sobom povlači svojstvo autora, Dalje, pri donošenju propisa koji u tiču ma status prevodilaca (autorsko prave, regulisanje autorskih honorara, oporezivanje i sl.), državni organi uvek konsultuju i stručne prevodilačke or= ganizacije. Prevodieci preko svojih

predstavnika aldivno učestvuju u rukovođeniju naših mustanmova za zaštibu autorskih prava (Jugoslovenska aulorska agencija i ZAMP). Republički i savezni prosvelni organi u svoje godišnje budžete redovno unose određene sume potrebne za podmirenje funkcionalnih delatnosti republičkih udruženja pre" vodilaca, odnosno njihovog Saveza. U poslednje vreme sve češće čitamo kaToo se nagrađe za umetnička dostignuća dodeljuju i prevodiocima. Javnost štampa, književna Kritika, izdavačke organizacije, radio, „pozorište — sve više pažnje poklanjaju prevodima, prevođenju i prevodiocima.

Još smo, međutim, daleko od toga đa su kod nms svi problemi u vezi s prevodilaštvom do kraja rešeni ili dobmo rešeni. Osmovna slabost je ta što naš prevodilac po pravilu ne dobija ekonomski ekvivalent za mad Moji pruža. Drugim rečima, prevodilački honorari su znatno ispod prođukcjionih troškova prevođenja. Najbolji dokaz tome je što se kod nas na prste mogu izbrojati ljuđi koji žive samo od prevođenja, a i ti su isključivo pojedinci izuzetnih radnih i sbručnih sposobnosti. Ova okolnost u krajnjoj liniji negativno utiče i ma kvalitet prevođa. Pod takvim uslovima se i novi prevodđilački kadrovi teško mogu podizati i mlađi prevodioci afimmisati. „Povremeni boravak prevodioca u stramoj zemlji na primer, neophodam radi pnodubljivanja i osve” žavanja jezičkog znanja, skoro je isključen ili skopčan s nesrazmernim ličnim žrtvama,

Prevodioci, zatim, kod nas još ne Vrše onaj uticaj ma mašu kulturnu i lizdavačku politiku Moji bi im po njihovoj mlozi pripadao. Oni bi maime, s obzinom ma svoje opšte obrazovanjei naročito na poznavanje stranih jezika i jinostramih literatura, mogli biti alktivniji sanadnici izdavačkih ustanova i, naročito, njihovi veoma korisni savetnici pri postavljanju izdavačkih planova. Njih, međutim, u književnim sa vetima izdavačkih preduzeća nema ili ih ima samo izuzetno i slučajno. — Dalje, pri ustanovljavanju i đodeljivanju nagrađa u oblasti kulture i umetnosti prevodioci zasad najčešće bivaju zaboravljeni. — Prevodi kapitalnih đela iz književnosti i nauke prolaze nezabeleženi i neprimećeni u mašoj javnosti. Ime prevodioca često se još uvek prećutkuje ili na razne načine zapostavlja, itd.

Takve i slične teškoće i pojave me samo da. naše prevodioce lišavaju neophodnog materijalnog podstreka, nego stvaraju i jednu opštu nepovoljnu klimu za kvalitetmo prevodilaštvo, a istovremeno odluzimaju prevodiocima i onu mrvicu slave na koju imaju pravo kao na moralnu nalmadu za muhoftmpam a društveno izvamredno važam i koristam posao koji vrše.

Ipak, na zaključku možemo reći da u našoj zemlji — zahvaljujući s jedne strane pravilnom stavu i podršci državnih i društvenih faMhttora, a s druge aktivnosti prevođilaca i preduzimljivo” sti njihovih stmučnih organizacija postoje objektivni uslovi đa prevođilački rad vremenom i u praksi dolbije svoje pumo društveno priznanje.

Saša Petrović

PREVODIOCI SU MOSTOVI

AKO SVETSKU KULTURU shvatimo kao mnoštvo manjih i većih ostrva u jednom moru neznamja i neobaveštenosti, onda su prevodioci zaista mosto= vi koji ta ostrva međusobno spajaju.

Integmacija svetske kulture, dakle, zavisi od polkpune međusobne povezanosti svih tih oswirva i ogstrvaca. Neo> sporno je da u svetu u ovom trenutku ima još dosta ostrva koja su uglavnom odsečena od ostalih, i do kojih ostrvljani još uvćk ili plivaju ili plove barkama koje ponekad propuštaju opa=snu vođu neznanja. A putuje se u oba pravca. Putuje se radi trampe kulturnih dobara. I to je jedina vrsta tram pe u kojoj nema podvale; čak ni onda kad se za manje dobije veće, i obratno. Kultura pripada svima. Kultura je jedina vrednost na ovome svetu koja je još od davnina zadržala taj klasični vid opticaja — razmenu. No za razmenu su potrebni dodiri, posredni ili neposredni ljudski dodiri. Posredni dodiri su češći, jer manje staju; a često su i korisniji, Zato je potrebno graditi mostove. Što više dobrih mostova. Jer jedino se take može stvomiti integralna

svetska kultura. Što je oslrvo manje, potreban mu je i veći broj jakih mostova; i to omlih. što se mačvaju na sve strane, kao zraci Sunca, da bi usamljeno ostrvce povezali sa susedima i na Zapađu i na Istoku i na Jugu i na Se” veru. Mostova — preko kojih se u

oba pravca kreću čudna neka bića, bez nogu, bez ruku —bića koja imaju samo lica-korice, a između njih: reči, reči, dobre i poznate reči

A što se tiče uloge prevodilaca u ja-

čanju međunarodnih kulturnih veza, rekao bih đa je ona epizodna ali velika, i da će te veze bivati sve jače i bolje ukoliko prevodilaca buđe — ma– nje. Možda pomalo paradoksalno, ali istimito. Jer meki izdavači često ne gledaju Rome daju knjige na prevod i kakve knjige daju na prevod. Komercijalni momenat sve češće igra glavnu mulogu, tako da sa zrelim žitom svetske kulture često dobijamo i dosta kukolja — šund-literature. Za svaku kulturu je korisniji mamji broj spqcijalizovanih Kkmjiževnih prevodilaca, nego mnoštvo svaštara. Međutim, i jedne i druge stvanmaju — prilike. A prilike stvaraju oni koji vode Multurnu politiku. Što, opet, ne znači da ma kulturnu politiku me mogu uticati i oni prevodioci koji su svojim delom pokazali da su za jačanje međunanodnih kmultur-– nih veza. Upravo takvi ljudi u poslednje vreme kod nas stiču sve puniju afirmaciju i imaju sve veći uticaj. _ Neko je duhovito rekao q među de= vet muza, na Žalost, nijedna nije bila zaštitnica prevodilaštva. Naravno, jer Grcima takva zaštitnica nije ni bila potrebna: oni su rekli gotovo sve ono pametno što je imals da se kaže, i zato nisu osećali potrebu za čitanjem prevodne literature.

Da, ali kasnije pet pumačkih muza književnosti dobilo je jednu suvonjavu mlađu pomoćnicu — Intepretaciju, koja, u ovom slučaju na sreću, nije više tako mlađa. U dobmnom prevodilaštvu i kulturmim sređimama ona se još zove i — Reprodukcija A pošto reprođukovati znači ponovo stvarati (isto), Književno mprevodilaštvo — svakalco, ako je khmjiževno — pređstavlja, dakle, jednu vrstu stvara-– laštva. I zato se ma tom. terenu kod nas često madijlazi ma mnerazumevamje, zato tu često dolazi đo nesporazuma koji ponekađ ugrožavaju i sam društvemi status prevodilaca. No kođ mas, srećom, zahvaljujući razumevanju društva, postoje republička prevodđilačka udmužemja koja, koliko mogu, štite ma” terijalna i momalna prava svojih članova. Jer prevodioci se u svom miukotnpnom madu često suočavaju sa mazličitim problemima koji im ta prava ugrožavaju, A. to su, pre svega, veoma niski homorari, zatim ignomiganje pre=vodilaca od strane kritike, nedostatak kritike prevoda i nedostatak razumevanja kulturne i umetničke misije prevodilaca od strane štampe, nekih iz= davača, pozorišta, itd, Toliko o statusu prevodilaca,

A što se tiče samog prevodilaštva, od njega, po mom dubokom uverenju, naj= više i. zavisi status onih koji se prevo” dilaštvom bave, U stvari, najveći i naj važniji problem prevodilaštva u nas je borba za njegov vrhunski kvalitet, jer taj kvalitet je u tom poslu jedini koji se može priznati, Dobar pisac sme i da pogreši, ali dobar prevodilac sme samo da ponovi njegovu grešku. Što ne znači da dobar prevodđilać ne sme i ne može da pomogne i dobrom i, naročito, lošem piscu,

Jednom rečju, pobebno je negovali ljubav prema dobroj sbranoj knjizi, negovati kreativno prevodilaštvo i kreativne književne prevodioce — o-

~ duševljene reprođuktivne umetnike-in-

'ževnosti, koji nam

terpretatore dela stramih (i naše) knji< pružaju zapravo onaj najveći deo knjiga — tih nemih anđela što prosvećuju kad se potrudimo da im razmaknemo krila. A. to je, opet, skopčano i sa negovanjem samog tog truđa. Sve u svemu — dugotbrajan proces u koji se i naša kulturna

sredina uključila.

gugana Stojanović

REKRBATOR REČITIH BELINA.

RENAN JE SMATRAO da je jedno književno delo samo delimično uspelo, ako nije prevedeno Ovo gledište je sasvim prihvatljivo alo se ima u vidu da je cilj umetnosti pisane reči, kao i svake druge umetnosti, iskazivanje misli i emocija što širem auditorijumu, koji se nalazi i preko granica autonove domovine. Međutim, rad umetnika, pisane reči na integralnom razumevanju i Wpoznavanju među ljudima, za” razliku od drugih umefnika koji se služe drukčijim sredstvima saopštavamja, ometen je kobnom različnošću jezika. Da pisac postigne svoj najviši cilj: što potpunije saopštavanje i pređe ograničenja jezičkih sfera, koje ga u tome sprečavaju, da se ostvari prijateljski susret između književnosti jedne jezičke oblasti i književnosti druge jezičke oblasti, pomaže posrednik: pre= vodilac. U današnje doba misija prevodioca, koja se sastoji u podizanju mostova „između poznatog i nepoznatog, naročito je delikatna. U Kkmnjiževnosti naših dana sve više se potiskuje eksplicilmost, đa bi se smisaona atmosfera dočaravala osobenom intonacijom, verĐalnom muzikom, ritmom fraze, reče“ ničnim obrtima. U takvoj Kkmnjiževnoj situaciji prevodilac je mamje nego ilad tumač reči. U izmenjenim uslovima on postaje rekreator rečitih belina i suptilni amilizator nečega što se rečima ne da iskazati. Čini se da prevodilaštvo, kao stvaralački altt, nikađ jače ne dolazi do izražaja kao u mođernom svefu kađa u umetnosti sve više preovlađuje temdemocija odsfranjivanja kao suvišnog balasta. svega što je vezano za čistu nanaciju. i w

Naš prevodilac trpi velike štete što kritičari u nas nemaju interesovanja za negovanje jedme znalačke, „sadržajne kritike strukture književnog dela. Kada bismo imali stručnjake koji bi bili pripremljeni „za rad na takvoj vrsti kritike, Što Troučeno isbažuje samo guštinu umetnosti pisanja, rezultat pre-

vodiočevih napora u rekreiranju forme književnog dela ne bi ostao bez ozbilj" ne analize, Ocene pesništva Šara, Voznesenskog, Apolineza, Jevtušenikka, Per= sa u kojima se kritičari zanimaju za suštinsku etičnost dela zamemarujući istraživanje specifičnog oblika kazivanja, što uključuje i analizu prevodio" čevog rađa na rekreiranju tog oblika kazivanja, mne samo da su neozbiljne, već deluju diletantski. Interese jugoslovenskih prevodilaca ugrožava nedoskatak stručnjaka za ocenu njihovog rađa i na drugim planovima. U nas ne postoji posebna komisija koja bi bila kadra da oceni dela prevodilaca, predložena za julske i oktobarske nagrade, te je tako ta jeđina grana umet= nosti lišena ove vrste priznanja. Naše prevodioce ne biraju u književne | poZorišne savete, već ih svode na ne” zvanične konsultante od Kojih se traži

. mišljenje tokom privatnih razgovora,

Takođe se feško dade objasniti zašto se stipendije za odlazak na stručno Uusavršavanje u inoshranstvo ne dodelju” ju samo ovim umetnicima, koji su U Stvari najviše zaslužni za međusobno upoznavanje nacionalnih kultura i potpunije bliženje našeg naroda sa ostalim maredima. \

KNJIŽEVNMNM NOVINE