Књижевне новине
Nastavak sa 3, strane
\f7KS, ON. OM | OM GONE NU MI dizacije »takođe „noV -isrmlur stiska“
formacija, Plakev"u daljim~-svojim· studijama u III delu knjige na svež i ubedijiv način demonstrira. stilske osobine književnih pravaca („stilskih formacija“) romanftižma,' realizma i „modernne“. Podrazumevajući pod stilskom formacijom | komleks «svih stilskih osobina. jednog književnog pravca u njihovoj. · književno-tehničkoj i knjiŽževno-simboličkoj funkciji, Flaker nam majstorskom stilskom analizom ukazu_je ma niz bitnih i karakterističnih ·izražajno-značenjskih ' crta pojedinih stilskih, formacija. ~
Knjiga Škrebovih i PFlakerovih studija pokreće još niz manje ili više značajnih teorijskih pitanja. Rešenja ko· ja nam oni nude znače ozbiljan doprinos našoj, jugoslovenskoj nauci o knji·' ževnosti, a još više podsticaj za dalju vazradu pokrenutih pitanja. Očigledno, njihovi stavovi još nisu razrađeni” u 'čitav sistem Kknjiževnoistorijske periodi zacije; još uvek ima ne Manje važnih pitanja koja se u sklopu cele te probĐlemat:ke postavljaju ma rešavahje i čija će dalja obrada.(i kod. samog Škreba i Plakera) dovesti do. daljeg upotpunjavanja i modifikovanja nađenih odgovora. Naime, jedno od centralnih. · pitanja u tome sklopu jeste pitanje odnosa književnih perioda prema stilskim formacijama, od čijeg rešenja će zavisiti čitava shema izrade istorije · književnosti. A to znači: od ovih uopštenih teorijskih rešenja pojedinih pro' blema iz oblasti ·Rknjiževnoistorijske periodizacije moramo što pre ići na integral, sistematika, celokupne te · problematike, pri čemu će se riajbolje "videti potpunost i održivost pojedinih rešenja. Možda će. u tome pogledu značajne rezultate doneti i sledeći, V kongres jugoslovenskih slavista, koji se ' iduće godine održava u Sarajevu i za koji je Centralna uprava Saveza slavist:čkih društava, koja u ovom periodu zasedava takođe u Sarajevu, dala prioritetno mesto baš pitanjima knji· ževnoistorijske periodizacije. I za radove na tom kongresu, i za naše sadašnje i buduće književne istoriografe, i za našu nauku o MKknjiževnošti uopšte ova knjiga Škrebovih i Flakerovih studija predstavljaće osnovu na kojoj treba do kraja razraditi pomenuta pitanja. Potreba te razrade je preka, jer zahteve za novu istoriju jugoslovenskih književnosti naše društvo opravdano postavlja sve ·uporhije i nmeodložnije, a bez ovih prethodnih teorijskih rešenja nema ni moderne naučne istorije knji-
ževnosti.
Dr Dragiša ŽIVKOVIĆ
tot
, ONIVAMĆNApA IPA Ve RA" Dragan o O +R drveta. Kolundžija ~ „Vrh devojke.
... Vrh, duge u, vreme
bi _— muzika ~ |__~ |
Drugi festival sav
muzike u Slatiini Radeneima
TEĆ JE MARKES, još pre sto i dva– deset godina, đobro uočio da „čovek koji je brižan i u oskudici
nema smisla ni za najlepšu pozorišnu predstavu“. To, naravno, važi i za sve ostale umetnosti, za prijem muzike pogotovu. No ljudima sa hroničnim oboljenjem srca, jetre, bubrega i žučne kesice, onima koji su dohvaćeni tihim i postepenim razaranjem, pa stoga izbačeni iz kovitlaca dinamike, prenapregnutosti i užurbanosti ovog vremena koji su dakle, ma i privremeno, pošteđeni danas već neurotične „trke sa vremenom“ — povoljna prilika za prisniji, ljudskiji, dublji susret sa umetnošću može da iskrsne baš u tom periodu blagog, neuzburkanog osipanja ličnih ener-= gija, u eri sutona zdravlja.
Nedavno, na festivalu savremene kamerne muzike, održanom 18—950. sepftembra u slovenačkom čuvenom lečilištu Rađenska Slatina, video sam takve ljude, nešto rovašene u podnošljivoj meri, na odmaranju ili bolovanju, koje ih je oslobodilo dnevnih briga, kako, tik uz nekoliko desetina muzičkih stručnjaka svake specijalizacije, pozvanih na prisustvovanje ovom mirnom i maloreklamiranom festivalu, pažljivo i u-
·Sredsređeno prate odvijanje kamerne
muzike ovog. doba (ovog veka). Ali ne samo po ovoj neuobičajenoj i malo čudnoj publici, nego i po nekim drugim svojim bitnim crtama ovaj festival se znatno razlikuje od mnogih drugih, kod nas i u svetu.
Nekih sedamdesetak evropskih mu-– zičkih festivala, koliko ih ima posle drugog svetskog rata, staraju se, svojski a možda i agonistički, turnirski, svojim estetskim kriterijumom i raspoloživim materijalnim sredstvima, da za izvođenje svojih isplaniranih muzičkih programa. obezbede što je moguće kva-– litativnije izvođače (dirigente, vokalne umetnike i instrumentaliste), pa kako to staje dosta novaca, troškovi organizatora ipak moraju biti bar donekle pokriveni prihodom od ulaznica, a to onda čini da festivale međunarodnog. ugleda mogu posećivali jedino imućniji interesenti. Festival savremene kamerne mu-– zike u Radencima finansira nadaleko poznato i čuveno lečilište Radenska Slatina, nemajući nikakvih materijalnih koristi od akcije potpomaganja jedne,
>» ee we %% S{ ala OR
kad se bašta zeleni.
Vrh zavičaja po kome odmaraju vojnici
Rasulti„
.Mrh 'jahača, koji preskače zmiju. Vrh jednog grada na mjegovoj levoj strani. Malo miže vrh jedne svetle zvezde. (Kakvo meso, kakvo cveće, kakva zvezda!)
Vrh ku ku riku u
bljesku, munje.
Vrh kao dobrojutro zrelo žito u bolju. Vrh pet pasa a samo jedno sazvežđe. Vrh, tvoje lepo očešljane kose.
Alko me:voliš
Pokazaću: ti strašni vrh, ljubavi,
II
ma spava kao vYh, palme U fbome vrfu u Dubrovonikw,
Prijatelju. moj, Pokrivena, ' | Pored, mene.
Čuti svet.
Kad smo:se- upoznali
Ženo moja?
4. ja malo tuge U očima?,
Odgono?fi,. bedro, #
etnja noć bez
Kad.-si imata; petnaest godina,
rukama, ·
Odgovori, dušo, u mukama.
LJUBAVNICI KOJI NESTAJU
zvezda.
Iz šume izlaze ljubavnici.
Povaljana priroda. Porušen skada?.. Lepa glava, žeme,' Mrupna crna, ruža,
Na mokrom ramenu.
Po svemu,
Mladost će ih uskoro napustiti,
· PREDEO
(Q» je marama bačena kraj reke .·Da na, nju sedme devojka. „Vetar odmosi maramu, i om, je devojka :. Sa izvor-očima u grlu ptica.
(Koliko ćeš još pula, živote moj,
Ovuda yproletati, —
me otvorivši vrata njegove moći
Ni šator njegove ljubavi?) , , On je ovde sišao sa samim bogom.
Drvo borovo, daj hlada ovim, nogama. Anđele dobri, doj ruža ovome skotu,
doduše visoke i plemenite svakogodišnje trodnevne muzičko=umetničke smotre, ali eklatantno karakteristične za totalni raskorak između kriterijuma rentabilnosti u društvenom staranju o podizanju kulture i kriterijuma kulturnosti u društvenom staranju o podizanju rentabilnosti privrednih preduzeća. Radensko lečilište je, uostalom, socijalna ustanova namenjena ljudskom. zdravlju, plod visoko ' humanističke strane civilizacije kojoj svi pripadamo, no malen je broj ustanova i preduzeća ovog tipa koja su shvatila svoju duboku unutarnju srodnost sa društvenom ulogom umetnosti u savremenom društvu, i ne samo feorijski, apstraktno shvatila, nego to shvatanje i primenila, unoseći ga u ekonomske obračune svog neren= tabilnog poslovanja. Pored svih muzičara Jugoslavije, ulogom „slovenačkog lečilišta u društvenoj akciji na unapređenju muzičke kulture kod nas bio bi, zacelo, oduševljen i britanski drama-
aaniszit y efi inyy gips
- pisma uredništvu ·
Ne pomaže
uvek enciklopedija . kad olkaže memorija
Kad sam u broju 232 ovog lista pročitala repliku Mirka Sovića iz Zagreba na moju belešku i ponovo proverila svoju tvrdnju da Berta Brehta nema u novoj enciklopediji Teksikografskog zavođa u Zagrebu, mislila sam; postoje samo dve mogućnosti — ili đa ima dve vrste očiju, te jedne vide u prvom tomu „na strani 608 u lijevom stupcu devetnaest redaka teksta“ o Bertu Brehtu, a druge to ne vide, ili ima dva izđanja ove još ne potpuno izašle enciklopedije i u jednom piše o Bertu Brehtu, a u drugome ne Piše.
Moje je izdanje 195. gođine i Strana 608 izgleda ovako: ~
Ne radi 5e, dakle, o omaški sa moje st me, mego o omaški Leksikografskog zavodi u Zagrebu, „i đomet te omaške neka procijene čitaoci“, kako to kaže Mirko BSović,
LUDVIRA RAZBORBEK
turg, poznati osnivač Jondonskog. doma kulture „Centar 42“, specifično savremeni humanist Arnold Vesker, koji je pisao: „Umetnost je pravo i potreba svake civilizovane zajednice; kao takvu nju treba novčano pomagati a ne prisiljavati je da se sama isplaćuje... Reči i fraze kao ekonomski moguć, prihod, profit ili gubitak besmislene su kad se primenjuju na umetnost“. Razume se, savremena zajednica — uzdigavši se odavna sa stupnja društvene svesti koja je utilitarnom etikom početnih stadijuma civilizacije održavala običaje ubijanja staraca, nemoćnih i bolesnih radi zaštite „zdravog društva“ — sa potpunom sigurnošću razlikuje zdravlje od bolesti, a sa različitim Kriterijumima različitih foruma i pojedinaca procenju= je koju umetnost treba potpomoći a koju suzbijati ili bar prepustiti potrebama duhovno zapuštenih konsumenata (što je slučaj sa toleriranim kičem i šundom u literaturi, slikarstvu i zabavnoj muzici); mo rađensko lečilište obavlja svoju humanu i kulturnu misiju materijalnog potpomaganja festivala savremene kamerne muzike u prisnoj saradnji sa jednim stalnim festivalskim odborom muzičkih stručnjaka i solidnib poznavalaca muzike, pa je zato u slu-
·čaju ove mlade, originalne i jedirištvene
Testivalske organizacije najinteresaninije 'ukazati na njezinu specifičnu OsoObenost među tolikim festivalima u na» šoj zemlji' :
GRANIČIVŠI se samo na kamer=nu muziku, rađenski festival je već time postavio ogradu ne sa-
mo od muzičko-scenskog spektakla no i od zvučne grmljavine velikog orkestra. Samim tim i velike kantate i oratorijumi ispadaju iz okvira njegovog programa. Još je značajnije i u estetsko-idejnom pogledu simptomatičnije ograničenje na savremenu muziku ovog roda: u toku tri septembarska dana prikazuju se kamerna dela stvorena u našem veku. Poslednjeg dana ovogođišnjeg festivala u Rađencima, na konferenciji za štampu, bilo je, među učesnicima diskutantima, glasova koji su preporučivali znatniju zastupljenost domaće jugoslovenske kamermuzičke prodđukcije u programima budućih festivala, no kako je težište ove smotre na savremenosti (u vremenskom smislu te reči) a u okvirima muzike za omanji broj izvođača i u omanjem prostoru,
' dve priredbe sa svetskom savremenom
kamernom muzikom na programu prema jednoj sa isključivo jugoslovenskim delima predstavljaju proporciju zastupljenosti domaćeg savremenog, stvaralaštva na koju se niko uviđavan ne bi mogao požaliti. Izlazilo bi, uostalom, iz okvira skromnosti i nepretencioznosti organizatora ovog festivala stavljanje jugoslovenskog kamermuzičkog stvara=laštva na ravnu nogu sa celim ostalim svetom, kađa taj Teslival nije ni zamišljen ni postavljen kao smotra. isključivo domaće savremene produktivnosti muzike ovog tipa.
Zanimljivija je karakteristika ovog festivala: njegov takoreći studijski karakter, jedan smireni, pažljivi i usredsređeni opšti društveni tonus '(ili psihološki dah) svih sastanaka i skupova (lakođe u kamernim srazmerama), svih priredaba i razgovora. Rađenski muzički festival, dakle, nije reprezentativan, u utakmičarskom značenju te reči, on ne puca na krajnje domete i „velika“ otkrića, on se više trudi da pokaže pređeni put za poslednjih nekoliko decenija, u prikladnom izboru, da dđemonstriTa dokle se na ovom posebnom muzičkom polju do danas stiglo, kod nas i u svetu, kako i koliko stvarnost ovog doba nalazi svog odraza u muzičkom jeziku raznih pravaca i stilova, pa i samih muzičko-jezičkih sistema (pošto to= nalni muzički sistem danas više nije jedini kojim “savremeni... čovek zvucima »iBoVori“ o svom odnosu prema svetu u Tkroojem postoji i' dela), a me 'retko i to kako i koliko je savremeni kompozitor .zaokupljen jedino specifičnim „valerima“ svoje umetnosti, bez 'svesnog osvrtanja na vazdašnju uslovljenost svih formalnojezičkih problema muzike baš tom stvarnošću i ljudskim odnosom prema svetu. Ovu svoju atmosferu — ako sam je dobro uočio i razumeo — radđenski festival postiže i ostvaruje već samom ftežnjom njegovih idejno-=estetskih planera da. održe veze sa muzičkim tradicijama prošlosti, da prema svojoj prvobitnoj inauguralnoj deklaraciji prikažu „umetnička dela koja po svom mu zičkom. izrazu -ulaze u trajnu svojinu muzičke kuliure čovečanstva“, te da i samu „jeretičku“ modernu, novatorsku muziku — od koje ovaj festival načelno ne preza — uključe u švoj program, obeležavajući je, u njenom istorijskom kontekstu sa muzičkim stilovima tradicionalnog smera, kao prirodni nastavak i muzički logičnu konzekvencu postepenog progresa, ali i dijalektički nužnog preobražaja muzičkih tekovina prošlosti u nov zvučni kvalitet. ,
ZNAČIO BIH kao najinteresantni~
' ju osobenost ove muzičke smotre
u pitomoj i zelenoj dolini Mure
napred vec pomemuti socijalni sastav njene publike. To su sami muzičari (kompozitori, izvođači i peđagozi), malobrojni muzički pisci i kritičari, možda i poneki istinski ljubitelj muzike ovog roda, slušalac amater, od čijeg sluha i duha svaka muzika društveno jedino i živi, i najzad, tih festivalskih dana, tu u Radencima zatečeni pacijenti sanatorijuma, lakši bolesnici u lečilištu, ja vevujem i nadam se: ljudi koji su, budući sudbinski blago oponienuti ma prolaznost svega, ponajviše odbačeni od ispraznog urlatorstva, ačenja, zavijanja i svakovrsnog kreveljenja, pa samim tim nenametljivo upućeni na ozbiljnost i
· aaa ani ya af gy iag giyiiy a val ega odi gui ra
Brana CRNČEVIĆ
e NO
Ae: j 7 A(S jeORo 3 SHA \ ! ,
remene kamerne
Pavle STEFANOVIĆ
humanu sadržajnost muzike, kakve je na ovom festivalu dosta i napretek. Može se onda neko s pravom zapitati: kome i čemu služi ovakav mali festival. On se zaista ne isplaćuje, on je nerentabilan. Ali, ako je usred kavgi ili potmulih, neizrečenih, uzdržanih sukobljavanja između tradicionalista i modernista u savremenoj umetnosti uopšte, pa i u muzici, naravno, makar i jedna mala grupa muzičara tri dana zasela da sluša što voli i što ne voli, ako su na programu ovog festivala blagim prelazima i postepenostima podignuti mirni i dobronamerni mostovi između muzike prošlosti i jednog novog zvuka u savremenoj kamernoj muzici, onda će upravo ti raznovrsno orijentisani stručnjaci odneti sa ovog festivala dobra psihološka, estetska i etička dejstva rečenih „mostova“, izvesnu pomirljivost i toleranciju prema poslovima u „neprijateljskom“ taboru: tradicionalisti — uviđanje da je novi zvuk (koji ne mora uvek biti artikulisani ton) nastu= pio kao umetničko izražajno sredstvo promenjenog sveta stvarnosti i izmćTujenog zvučnog fonda same stvarnosti epohe elektronike, atomixtike i astrofizike; modđernisti — uočavanje da se i starim oruđima klasičnog orkestra može proizvesti sasvim novi zvuk, zapažanje + priznanje (po umetničkoj savesti) da su baš oni imali svoje preteče u Slavku Ostercu i još više u auditivno proročkom Josipu Siavenskom, uviđa=nje da upravo „umereno“ moderna mu– zika prve polovine našeg veka otvara puteve njima, koji stvaraju i u četrnaestogodišnjem periodu druge polovine tog teškog, opasnog, raskrvavljenog, neromantičnog, otrežnjenog i iskušnog našeg veka.
U zvučnoj antologiji svetskih kompozitora savremene kamerne muzike brojnost je ove godine opala, u poređenju sa Pbrošlogodišnjim prvim festivalom, zato što je sada celi jedan koncert bio posvećen veteranu savremene mađarske muzike i prijatelju Bele Bartoka, Zoltanu Kodalju. No zato je Serenada za dve violine i violu ovog starog majstora, u izvrsnom izvođenju trojice iz slavnog budimpeštanskog gudačkog Tatrai-kvarteta, ošinula tamnim sjajem sVog srednjeg, noćnom jezom ispunje=nog stava (Lento), kao što je“i u rustič“ ki temperamentnoj interpretaciji me= cosoprana Jolane Boroš jedna stravična balađa („Molnar Ana“) iz čuvenih Kodaljevih deset svezaka mađarskih narodnih pesama sugestivno dočarala i sirovu snagu jedne folklorne vizije i adekvatnu ekspresivnost jednog velikog. liričara vokalnog stava. Tatrai-vartet prikazao je magistralno i peti Bartokov gudački kvartet, (1934. god.) užasmu i vidovitu slutnju zla, koje se. nad RBivropom fada nadvijalo, a u Bar= tokovoj tonskoj viziji bilo i umetnički prorečeno. Drugi gostinski ansambl, du= vački Kvintet Ajhendorf iz Beča, prika~
Nastavak na 5. strani
__eV«e [5] Sve je dobio od rukovodstva, čak i anginu. .
00 WO (iliš
smanje.
to kažem.
Ko nisko puzi visoko se penje i obrnuto. Vratite mi moje mišljenje
Molim male ljude da porastu a velike da se
Ravnopravan sam ali neće da me prime da im
KNJIŽEVNE NOVINE }