Књижевне новине
ZAJEDNIČKA ANKETA „ELEGRAMA“ I „KNJIŽEVNIH NOVINA“
Mira ALEČKOVIĆ urednik „Zmaja“
Naći sredstva ne može biti drukčije
UVEK JE naše društvo isticalo da se moraju .
naći sredstva i mogućnosti za one delafnosti koje su tom društvu potrebne i korisne. Iako ne tako odmah vidljive, one ne mogu proći neopažene u našoj sredini, gde se sistem samoupravljanja već znatno razvio, gde niz institucija i društvenih organizacija, i građana, brati kulturne pojave — i gđe je kulturno-prosvetni rad otvoren i okrenut javnosti.
Ali iako smo uvek isticali, čak i u ono najteže posleratno vreme, da se kod nas ništa ne može ugasiti što je korisno ocenjeno od javnosti, od kulturnih institucija, od kulturno~prosvetnih zajednica i drugih foruma, i govorili smo to iskreno, ipak se događalo da su nam se gasile korisne delatnosti; uzmimo samo primer da su jedine književne novine povremeno prestajale da izlaze, da smo dozvolili da se ugasi dečiji književni časopis osnovan ioš 1943. na oslobođenoj teritoriji, da je Letopis Matice · srpske, časopis sa drugom tradicijom imao velikih teškoća.
Moje nije đa cenim da li je Kkorisnije snimiti jedan film koji staje koliko svi književni časopisi u Srbiji, a zbog svojih kvaliteta ne odigra nikakvu društvenu ulogu, ali mi savest nalaže da se borim za očuvanje onih delatnosti koje poznajem, ne želeći da to ide na uštrb drugih oblika i pojava u kulturnom životu. Mo= ždđa bih pre mogla da iznesem pred mišljenje javnosti pitanje da li mnogo staju časopisi, recimo u Hrvatskoi ili u Srbiji kada sve do= tacije zajedno ne iznose koliko jedna preten= ciozna zgrada banke ili socijalnog u bilo kom građiću naše zemlje, pa da zajedno razmislimo šta je korisnije za ovo društvo, koje zaista nije dužno da u ovim svojim privrednim teškoćama, koje nisu ni prve ni poslednje, ulaže svoja bogatstva u nekorisne poslove, ı nerentabilne poduhvate, a zapostavi one koje sporo ali sigurno vraćaju dug. | Nama koji pripadamo tom društvu jasno je da kultura nije nerenftabilan poduhvat, a bilo nam je to kristalno jasno i onda kada smo delili hleb na parčiće· i štofove na metre.
Kad ovo Fovorim ne mislim samo na časopis koji uređujem, on ie u specifičnoj i' nešto bolioj — i u nešto težoj situaciji; boljoj jer tvrdim da bi mogao da se održi bez dotacije, ali bi ga mesto 70.000 pretplatnika primalo možda 20.000 a nama je i te kako stalo da stigne i u ono zabito hercegovačko selo gde jedna učiteljica pređaje u svim razredima i prima od osnivania časopisa jedan primerak koji sva deca pročitaju. .
Ubeđena sam da će zajednica naći svedstava da pomogne časopiše, jer ne može biti drukčije, jer je to potreba društva. Jer ne samo da je veliki uticaj časopisa na našu sređinu nego su oni naša spona šsa svetom, ·slika. kulturnih zbivania u svetu naibrže emitovanam kod nas, ali i slika naših kulturnih zbivanja preneta preko naših međa. Neka posluži skromni primer književnog časopisa za naimlađe koji je štampan u Sovjetskom Savezu u 685.000 primeraka, u Poljskoi u 830.000 primeraka, i Woji ovih dana gostuje na stranicama italiianskog lista „Il Pionere“ koji izlazi kao podlistak lista „IP? Umnita“. ,
Da li se onđa mnogostruko ne isplate desetak ili dvadesetak miliona neka kažu oni kojima je taj časopis ili neki drugi časopis namenjen, kojima je postao potreba, a mislim da sa pravom možemo očekivati od javnosti da utiče na odluke kulturnih faktora, ili možda, bolje rečeno, đa nam da podršku da olako ne pristupamo rešenjima koja bi nas opet, dovela do već poznatih grešaka iz prošlosti. A nismo li već dorasli da čuvamo i negujemo SVO” je kulturne tradicije i da ih zajednički sačuva–
mo i unapredimo.
Mirko BOŠNJAK urednik „Telegrama“
Neophodnost _ valorizacije
VARAJUĆI na pitanje: „Sto mislite o Orbini finansiranja književnih i kulturnih Jistova i časopisa u uvjetima privredne reforme želim napomenuti da se moj odgovor doista odnosi na O' Ova napomemn zato što je to financiranje biti varavali se mi ili ne,
a nije slučajna, i to jednostavno financiranje, ili talnije što će to određeno u 1966. godini, zas razmjerno mamje tecod SR. Hrvatskoj. Uostalom, takva Sta tje uglavnom sa gvim kulturnim djelatnostima koje su se, čini se, najlakše mogle poistovjetiti s onim danas već O O O da 1 Tmutrašnje rezerve“ Mogu – Sa fiboim fipanciraniem u principu ne ec žem, međutim mojom i sličnim izjavama situaclju nećemo izmijeniti. Preostaje, prema tome, da se snalazimo u sadašnjim uv et ma, a da i tom to snalaženje ne bude huligansko nego Av at terija. Jasno, riječ je
i nekakvih kri : : OR Kritosljidia prema kojima treba financirati
KNJIŽEVNB NOVINE
. zapravo reći Ovo:
no „u uvjetima privredne reforme“, ·
Sudbina finansirat
književnih i kulturnih listova i časopisa
časopise iz Fonda za unapređivanje kulturnih djelatnosti, .
U lom kontekstu 1 vidim smisao ove maše smkete. Pitanje je međutim mogu li se ti principi, ukoliko ne postoje (a uglavnom me mpDostoje), izgraditi u kratkom vremenskom «nrazdoblju. Sumnjam, ali vjemojalno se mogu naznačiti, što bi za početak bilo dovolino,
Njihova naznaka i njihovo poštovanje to je presudnije što se već malazimo na pragu 1966. godime i nemamo mmogo vremcna za razmišlja nja. Ja bih u ovcm tremutku i u „uvjetima
. privredne reforme“ predložio da se poštuje je-
dam kriterij, odnosno bolje reči princip, koji bi se mogao nazvati nače!m. Naime, polazeći od čČimjenica da je situacija specifična i da'u Tepubličkim fonđovima jednostavno neće biti dovoljno sedstava za sve one časopise koji ožekuju mpomoć (a ona je uglavnom presudna), mislim da “e biti učinjena dvostruka greška ukoliko se pr'mijeni princip: svakome ponešto, jer to praktički znači nikome dovolino. Želim bolie je da, na primjer, u SR Hrvatskoj izlazi petnaest „kulturnh“ časobisa i da im se doista cmoguće yprofes'onalwi uvjeti izlaženja nego da izlazi niih dvadeset, i to svi pod neprofesionalnim uvjetima. Time ni u kom slučaju ne želim reći da imamo mreviše časopisa, iclko je cet istina da je dobrih premalo. ali još će ih manie biti ukoliko budu izlazili ma dosađašnji mestimulativam i neprofesicnalan načim. e
Prema tome, bilo bo, manje ili više bolno, mislim da je ipak neizbježno, a na osnovu mogučih Kkriterija, izvršiti valorizaciju časopisa i shodno fome odrediti visintt dđotacižskih svedstava. Ukoliko to ne buđe učinjeno, posljedice će biti ioš neugodnije nego što je to sadašnja situacija. Esad ĆIMIĆ urednik „/Odjeka“
Ne dotirati već investirat!
POZDRAVLJAJUĆI anketu u kojoj ste me pozvali ·:đa učestvujem, premišljam se šta bi bilo
oportunije: pokušati traganje za smislenim, SVT-.
sishodnim odgovorom, što ie u sadašnjoj situaciji izuzetno teško i kudikamo odgovornije u okviru zahtieva sađržanog u pitanju nego li odustoeti — ili izviniti se...
zlove privredne reforme“ za izdavačku
__SaU1JE s "djelatnost Književno-kulburne periodike valja
dobfano proučiti, dokučiti da ]i oni zahtijevaju bitne Izmjiene, u čemu one „treba da se sastoje, konfrontirati zahtjev za takvim eventualnim iz-
mjenama sa rezultatima do kojih su doveli dosadašnji razgovori djelatnika u kulturi. Posao je io koliko značaipn toliko složen i obiman. U ovom času se, dakako, ništa izvjesnije ne može zaključivati o novinama, i promjenama uopšte, u dosađašnjem načinu finansiranja književnokulturnih listova i časopisa. Pitanje je da li novi opšti uslovi mogu unijeti promjene i u ovu oblnst, Finansiranje iz budžeta ili namjenskih fondđova na određenim nivoima rezultiralo je do sađa, poređ ostalog, ozbiljnijim neđostacima. Osnovni je, pretpostavljam, u tome što su se književno-kulturni listovi i časopisi i u okviru finansiranja kulture nalaziMd na periferiji, što je administrativno-birokratsko rezanje pritom prolazilo bez većeg otpora.
I kađa je kulturno-književna revija, ili časopis, dobijala dovoljno sredstava iz budžeta ili fonda. ni tađa, uglavnom, nije to bilo rezultat kompleksnog obuhvatnog „poimanja „botreba, zahtjeva i svrsishodnosti ove izdavačke djelatnosti, još manje je to bilo investiranje, na osno-
vu ostvarenog kvaliteta, u potencijalni veći kva= .
litet. Promjena, za koju bih se bez dvojbe založio, načelno se tiče promjene u shvatanju: Wulturno-književnu periodiku, kao kulturu uopšte, treba prestati dotirati a početi u nju Investirati. Nešto određenije: ne finansirati određen broj listova i časopisa nego pojedini list ili časopis. Činiti to na osnovu kriterija primarnosti kvaliteta (garantovati pouzdane prerogative fakvoga kriterija na najbolji mogući način); ne odlučivati po osnovu tiraža, koji u nas još na žalost nije komponenta kvaliteta, već na osnovu pažljivog ispitivanja kvalifeta sadržaja, „nevidljivog“ dejstva koje je prisutno ali ne i egzaktno mjerljivo... U tom smislu društveno-kulturno svrsishodno je finansivati (valjalo bi zamjeniti ovaj termin riječju investirati i potonjom se služiti) i dio tiraža koji ostaje redakcijama za stvaranje određenog broja kompleta... Dakle, trenutno se Rao nužna ukazuje potreba za izmjenom kriterija na osnovu kojih se ulaže u pojeđine kulturr no-književne listove i časopise, u kome je tiraž djelovao kao opijum. Ako školama, što je, mislim, izvan sumnje, ne treba pružati društvenoma{erijalnu podršku povođeći se isključivo za brojem đaka, tako isto, i više podrška zajednice ilistovima i časopisima ne treba da bude determinirana isključivo brojem, čitalaca. Najzad, i najoskudnije materijalne mogućnosti ne
bi trebalo da podzrtaknu zajednicu da i najma-– nje smanji obim sredstava koja se odvajaju u ovu svrhu. To, međutim, ns može đa neutrališe zasnovana nastojanja da se egzistemcija nelkih listova i časopisa dovede u Titbenje kako bi se proširila osnova mpbosvjedočene djelotvormosti nekih drugih.
Milan MIRIĆ urednik „Razloga“
Ne znam odgovora
NA VAŠE PITANJE. mne znam odgovora. Mislim čak da o načinu daljnjeg finanoiranja književnih časopisa u današnjim uvjetima najmanje mogu mati njihovi urednici, a vi upravo od njih tražite odgovor!
Znamo, medultim, zajednički da se danas časopisi štampaju u malim tiražima, da se te male tiraže jedva ili mikako rasprodaju, da jedam rasprodani broj ne može „pokriti“ ni deseti dio stvarnih troškova, da bi tek rasprodana tiraža od petnaestak hiljada primjeraka Omo-> gla „pokriti“ samu sebe i da onda „mikakvih financijskin problema i ne bi bilo. Iskrsli bi
m toj situaciji vjerojafno kakvi drugi, ali za- \
sad od njih nema mmogo opasnosti, Znamo također zajednički da u cijeloj zemlji nema ni jedmcg Wasopisa za književnost ili kulburu koji se nestrpljivo iščekuje cd broja do broja. Isto tako zmamo da u registar-kutije gdje se odlaže arhivski materijal (u kojem, kao i u svakom arhivskom #muaterijalu, ima najviše bezvrijednog papira, a tek pokoja činjenica od bitnijeg interesa) zavimuje uglavnom onaj koji to mora po prirođi svoga posla. Znači, i om bez mnogo volje, jer unaprijed zna da ničim ne može biti izmmenađehn.
Što su časopjsi postali takvi kartonski „kov“ čežići“ okrivljuju se najčešće samo kKkmjiževnici i kultumi radnici, Ta ocjena nije bez argumenta. Samo — da li su recimo ekonom:stnki, politikološki, sociološki itd. mmogo bolji? Možda je ipak svaljivanje sve krivice jedino na uzak krug oko časopisa malo pojednostavljeno rješenje. Jasno da ovom ogradom ne želim nimalo umanjiti onaj dio odgovomaosti što otpada na urednike i suradnike; i za mene taj dio svakako nije među najmanjima.
U jednoj drugoj prilici tvrdio sam da u Zagrebu ima previše književnih časop.sa,. Pri toj tvrdnji ostajem i sada, jer tim je našim časopisima danas mnogo bliža socijama funkcija od „umjetničke jli kulturne.,No. ne mislim, da ćemo bilo što postići (os:m neznafno umanjenih sredstava potrebnih za njihovo izdavanje) potražimo li rješenje u spajanju nekoliko sadašnjih u jedan novi, Spajanjem dviju nevolja nestat če samo prividno jedna. Mehaničkim spajanjem prava funkcija neće dobiti ništa, a ona sadašnja — socijalna — bit će umanjena, a treba priznati, kad već drugu nismo u stanju ni priželjkivati, i socijalna je funkcija ljudska.
„Ne radi se dakle (bar po mom shvaćanju ne!) o financiranju časopisa kao prvenstvenom pitanju danas. Radi se o tome da stvorimo atmosferu u kojoj će makar samo jedam književni Kasop:s postati neophodam. Literarnih kupusara „za zabavu i pouku“ ili „za lijepu knyiževnost“ bit će uvijek. Uvijek će izgledati reprezentativno i nađuvemo. Naši današnji časopisi ne nose u svojim podnaslovima te arha:čke sintagme kao svoja bliža određenja, ali čine sve da im ostanu vjerni. Izlazili oni ma s koliko grafičkog „ukusa i luksuza, ostaju. ana= kronični, zapravo još više: u konstantnom su i potpunom . nesporazumu sa samom idejom časopisa i Kmj:ževnosti. ;
Neophodan nam je makar samo jeđam časopis koji će u MKnjiževnosti nastupati s jasno određenim . principom, stavom, odnosom prema književnosti i prema društvu. Samo tako on može ispuniti čČasopisnu književnu funkciju.
Hoćemo li reći da upravo za takav časopis nema novaca? . Možda je zaista. tako, Ali ipak mi se čini da je ideja još manje!
Stevo OSTOJIĆ urednik „Filmske kulture“
Za energičnu društvenu intervenciju
S PREOSTALIH nekoliko stotina hiljada dinara redakcija „Filmske kulture“ nije bila u stanju da izda ni svoj oktobarski broj. Situacija, dakle, kao ona prošle godine, kao pretprošle... Opet neprijatna pauza u izlaženju, opet zastoj „do daljnjega“! Da bi se održao kontinuitet izlaženja, novcem dobivenim za slijeđeću godinu plaća se dio dugova iz prošle godime, i tako: to, manje-više, traje već devetu godinu. Dotacija za 1965, koja je s puno razumijevanja upravnog odbora Ponda za unapređivanje kultumih djelatnosti povečana za milijun dinara i za koju se na početku godime smatralo da je približno. dovoljna, poslije novih poskupljenja štamparskih, poštanskih i niza drugih usluga splasmula je kao da spomenutog povećanja nije ni bilo,
Kad stvari tako stoje, razumjet ćete da sam za energičnu društvenu iniervenciju pri ras-
RAD CE TIRAŽI POČETI DA RASTU?
podjeli sređstava za časopise. Dvjesta dvadeset milijuna dinara, 8 koliko je sredstava raspolagao ove godine za tu svrhu Fond za unapređiManje kulturnih djelatnosti, nije više moguće dijeliti na 80 časopisa, Jedam autoritativni društveni skup i jedna javna rasprava treba .đa utvrđe čemu da se da prioritet u fimamsiranju i šta je ovoj kulturi neophodno da ima. 'Nepti~
whvatljiva je solucija da se iz Pondđa za kultaYu
hrane, na primjer, „Morsko ribarstvo“, „Agronomski glasnik“, „Medđicinar“ i slini časopisi, koje je „Telegram“ u prošlom broju s pravom aposirofirao. Opravdanje u formalnoj logici i „Morsko ribarstvo“ je iz rođa časopisa! — nije opravdanje. E pa raščistimo jednom te Kritevije, kažimo šta je šta i tko je tko! · '
U tom smislu itreba odlučno podržati započetu akciju upravnog odbora Fonda, na koji će se saguti drvlje i kamenje — ostane li sam u foj bici.
Svetlana VELMAR-JANKOVIĆ · urednik „Književnosti“
Pomoć izdavačkih preduzeća ~
TRI BEOGRADSKA Književna časopisa dobijaju dotacije od republičkog Sekretarijata” za kulturu, a pored toga oni su vezani za izdavačka preduzeća: „Delo“ za „Nolit“,. „Književnost“ za „Prosvetu“, „Savremenik“ za Književne novine. Ove izdavačke kuće, svaka na svoj način, pomažu izdavanje časopisa, Dotacije za ovu godinu su iste kao i za prošlu, a ostaće iste i za iđuću godinu. Uređništvo časopisa „Književnost“, čiji sam član može iz dotacija da isplati štamparske troškove koji su do pre nekoliko meseci bili u nepre> kidnom i znatnom porastu, a takođe i autorske honorare koji su u toku poslednjih sedam go dina ostali skoro nepromenjeni i koji će i dalje morati da ostanu nepromenieni. Dotacija za jedan broj časopisa iznosi 1,000.000 dinara. a tro• škovi štampanja između 600.000 i 700.000 dinara. Prema tome, za honorare sarađnika ostaje 300.000 dinara,a to znači da je prosečni iznos autorskog honorara po fabaku 283.000 dinara. Tehničko uređivanje časopisa, korekturu, poslove oko pretplate i rasturania obavliaiu sluŽbenici Prosvete bez naročite nadoknađe. Prosveta, takođe, isplaćuie i honorare urednicima časopisa. Bez dotacija, verujem, izda» vačka preduzeća bi se feško odlučila da izđaju književne časopise čiji je tiraž mali, prođaina cena po jednom primerku niska, a sama prođaja neđovolino interesanfna za prođavca. S đruge strane, bez pomoći izđavačkib preduzeća, OSlOnjena samo na dofncije, uredništva kniževnih
'časopisa imala bi da očekuju od svojih sarađ-
nika izuzetan entuzijazam: da rade za simbolične honorare, a možda i bez honoraa, U Dprošlnsti, časomisi su kođ mas izlazili nnd novim uslovima. a to ie poznato, Danas.sumniam đa bi izlazili. Mešto bi trebalo da se poveća: ili dotaciie, ili učešće pređuzeća u finansiranju ča> sopien, U ovom ?remniku ne vidim dmeuigi način da se čnenmletmn- etno beđi nifhnva mloga u.na=
šem književnom i kulturnom živolu. | ta
79