Књижевне новине
WOSEZIJA, Mirjana ; VUEKMIROVIĆ |
_ Sonet za Don Kihote
.
| P OLAKO se i u mojim očima širi. velika
; ; i odsuthost, oče moj, zamišljen nad nekim davhint
IK prolećem; ali u pogledu mom sve češće se propinje most vitak tražeći obalu drugu u još mepostojećem.
Sagovornici me motre ispod oka, uvređehi, dok ih proničem iza zastora, iza zamisli: na proplanku, na latici, zagrljeni
trepere kap i zrak. Dve suprotne misli
postižu lepi sklad. A polako se širi nesklad” između mehe i ove uliće, između Tiene i Ovog š kladenca u kojem se jeseth ogleđa.
Polako se i u mojim očima širi odsutnost velika,
oče moj, ja drugujem s klovnovima, ti ea i s vitezom Tužnoga lika dok nas svet sadašnji sa tugom i podsmehoni gleda.
Čuđenje
!
O TKUDA ova fiežnost, ova kravljenja 1: E a golema. Kravlji pogledi u livadama, kravlja toplina po stajama.
Otkuda ova nežnost, ova Pozna cvetahja. Koža cvethih latica, parkovi travnih malja.
Ofkudđa ovi starci, otkuda ovi grbavci, suše se ko rublje na vetru dok sav grad Pe podilaze žmarci.
Oči hjegove, kažiprsti, upifale su na Mitoju hoć,
uvek mi je dolazio u susret obavijen oblakom,
bežao je tu mrave da bi se buzao makom
i staiao neodlučno pred laticom kao pred mojom ushof1. Moć
čuđnu umMao je nađ svit ljudima, osim mehe. Tvrđio je da sam reč ne bi li me u stih zarobio. Sto senki palih ta moju senku bezdušno jie
i | · pobio. Zore su pred moja vrata dolazile da ga odmene.
I opet evo pristižu bezbrojne kiše
(I) meni cvili pas, u meni se zemlja. odranja) A! ot stoji sličan stablu Što se uz moj prozor
. oslanja, uzalud ga pogledom sečem.,. Ne razume me više. II!
Čudan je ovo predeo u koji smo zabasali.
Brave prskaju ko semenke, svetlo curi ko mleko.
Ako Jednoga dana oboje budemo hestali
Miko tas fražifi nMeće jer Mi smo:\već davno đaleko.
pismo uredmišŠftvu
Monopol na televiziji
Počtovani druže Manojloviću, ŽELIM DA VAM obratim pažnju na jednu pojavn Iz maže Kulture, koja jasno govori o postojaniu takozvanih Klanova i „zatvorenih Kola pisaca“, PrimeTio sam da su se U protekloi i ovoj gođini izređali svi uređnici i dramaturzi ftv-drame sa svojim sopstvenim tv-dramama na svojim programima. Primetio sam da se to čini po principu „đa se Wlasi ne sete“ ili „ja tebi — ti meni“. To izgleda ovako dramu M. Karauica (dra-
maturga stuđija Beograđ) izvođi stuđio Zagreb — urednik K. Novosel, Đramu M. Novosela (urednika stuđija
Zagreb) igra studio Beograd—đramatursg M. Karaulac.
Poređ toga K. Novosel izvođi i sam svoje drame, hao što čini i njegov kolega wu Beograđu V. Popović. Neđavno je stuđio Zagreb (29. VMIH) izvea đramu S, Vuge (uređnika tv-drame Ljubliana) — urednik K. Novosel. Očekujemo uskoro revanš na tv-Ljubljani,
Primećujem da su fo sve ljudi koji su blaćeni (dobro) đa formiraju ftv-dramsk! repertoar, ali ne od svojih drama i dramatizacija. Još ako tome đođamo praksu takozvanih konkursa (poslednje dve gođine u stuđiju Beograđ) — zaključak se sam nameće u stiju „sami sebe zaplićčemo — sami sebe rasplićemo“.
No, najbolje govori o stanju sam repertoar.
Druže Manojloviću, pišem Vam o evidđentnim stvarima i pojavama koje su mali refleks „zdrave Wkllmie“ n. našoj kulturi,
ove moje podatke možete još i đa dopunite. Ve' an ie đa mi je nešto ! promaklo, Siguran sam dy e ie mesto u Vašoj popularnoi rubrici u „Knjilevu novinama“. , .
S poštovanjem Stanimir Mandić, stud. književnosti Beograd. Pećska ?
ODGOVOR, REDAKCIJE ; Za
TAKO ·SE. NISMO mnogo potruđili da Vaš spisak dopunimo, iz „Informatora Rađio-televizije Beograđ“ mogli biste da saznate još čitav niz zanimljivih podataka u onom delu koji govori O ličnim primanjima izvesnih saradnika, Ima, naime, ljudi čiji se godišnji premašaj rađne obaveze kreće negđe oko 8—6.000 starih dinara, a honorari na njihovom radnom mestu približuju se i premašaju sedmocifrene brojeve. Istovremeno, šta da rade pisci tv-drama koj rađe ma radiju i televiziji? Zar bi oni morali da Buđu u neravnopravnom položaju i zar da im se Zbog toga Što. rade nz ieleviziji onemogući izvođenie njihovih drama? Sigurno je da oni ne smeju. da budu u povlašćenom položaju \ odnosu na druge bisce tv-drama, ali zašto bi ti drugi pisci tv-drama bili u povlašćenom položaju u odnosu na njih? Problem o kome ste pisali drugu Ljubiši Manojloviću je svakako interesantan 5 verovatno je da bi najzanimljivije odgovore.na Vaša pitanja mogli da pruže ljudi o kojima je reč. U svakom slučaju, problem je arakterističan i višestruko zanimljiv tako da hne-bi bilo zgoreg da se o njemu poveđe diskusija,
P}}}}}}?h}}?}}b}}}}y?>b}y}}}bb}yybyayb}h}}b?}}}}bb}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}} 2}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}?b}}}}}}}}}}}}??}}}}}?}}}?2}}?b}}}}}}}b}b}}}}}}}}bb}}}}b}}}}b}}}?b}}.b}>b}}}??hb}}}????}}}?}}}}}??}}???b}}}b}}?}}}}?h}}}}}h}}}??}?}}}}}}}}}}}}}}}}}?b}}}b}}}}?}}}}}?}}}}?}}}}?}}}}}?}}}?}}}}}}}}}}}??}}}}???)}}}}}}}}}}?}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}?}}}}}}}}}}}}}>?}}}}}}}}}}?}2????)???})????P?}?????}?b222292b}}}2?bbb}b:
Profesor Fređerick J. Beharriell pređaje upo. ređnu | književnost na Indiana univerzitetu u Blumingtonu, SAD. Dobivši stipenđiju za istraživanje, prošle gođine je proveo izvesno vreme u Beču skludirajući 'rane psihoanalitičke wtiicaje . na, austrijsku literaturu. Esej koji đonosimo napisao je za austrijski časopis „Literatura i kritika.“ *
U PITANJU značaja Sigmunda Frojđa za mo-
dernu literaturu nema, začudo, opšte sagla-.
snosti. Naročito. u. svetu koji govori engleski na njega se gleda mnogostruko, ali još nikako kao na »novog Kopernika«. S druge strane, mnoga literama priručna dela ne ukazuju na njegov uticaj, ili to čime samo luzgredno. U nekim krugovima je čak i moda da se daju uverenja kako se njegove ideje ne poznaju. Čak i neke interpretacije takvih, po prevašhodstvu frojđovskih, autora kao što su Kafka i D. H. Lorens ćutke prelaze preko problema Frojdovog uticaja. Poznato je da su kritičari i akademski istoričari literature svoj prvi stav prema psihoanalizi zauzeli onda kad su rani analitičari objavili »frojdovske« studije o Piscima i njihovim delima. U tim studijama novi metod je primenjen na dela koja su bila Di-
sana još pre PFrojda, kad, dakle frojđovski
uticaj još nije mogao postojati. Autori· ovak-. vih studija su često pokušavali umetničko delo da objasne pojmovima nekih neuroza pojmovima koji ne znače »ništa drugo« do Pparalogizam. Rezultat je bio antipatija. Malobroini kritičari, kao Empson i Triling, koji su psihoanalitičke zamisli kasnije opreznije prime~-
MOLAM SEM
no prisutni, mnogo manje nametljivi i manje centralni. .
Ako .posmatramo oblast pripovedačke Iterature onda najpre vidimo da je Lorens Pprvu, odbijenu obradu romana »Sinovi i ljubavnici« prerađio pod uticajem Fridinog misionarskog ođuševljenja za njeno novo otriće psihoanalize. Rezultat je bio publikacija jedne otvoreno frojdovske verzije i prvi Lorensov uspeh.
· Ta knjiga, koja je konsekventno klasična obrađa Edipovog kompleksa, pokazuje kako je psihoanaliza kod autora podsticala sagledanje autobiografske teme. Lorens je zatim nastavio da studira Frojdđa i Junga, a i điskutovao je o njima sa stručnjacima: Dž. M. Mari „kod njega govori o jednoj »frojdovskoj sredini«. T uprkos njegovim kasnijim, veoma tipičnim napadima protiv psihoanalitičke teorije dva eseja je posvetio ovom pitanju — ostao je do kraja ortodoksni frojđovac, Dok je Džojs u toku prvog svetskog rata u Cirihu pisao »Ulisa«, psihoanaliza je tamo cvetala pod K. G. Jungom, a knjizi su u osnov kao tehnika. položeni: princip slobodne asocijacije i psihologija sna. Temeljno poznavanje teorije vidimo kod Džojsa u romanu »Finesganovo bdenje« koji se sav
i 3 00
SVE ZAVISI OD UGLA GLEDANJA
njivali, izložili su se riziku da budu svrstani u isti red s ekstremistima. Moda „Schlusselloch“ — biografija stvorila je malo dobre volje, a mnoštvo drugorazrednih i trećerazrednih dela iz literature o »istoriji bolesti« (»Krankengeschichten« — literatur) upotpunilo je dvadesetih i tridesetih godina tu mesrećnu sliku. Rezultat je bio slabo interesovanje za suštinski zadatak, za studiju frojdovskog elementa kod onih autora koji promišljeno primenjuju simbole psihoanalize i usvajaju njene hipoteze, a koji se zato ne mogu razumeti potpuno ako se ne priznaju ti simboli i hipoteze. Ovaj pokušaj kratkog pregleda treba shvatiti kao pokušaj da se taj problem proceni bez predubeđenja, kao neku vrstu štihprobe po stavoVima raznih · značajnih autora prema psihoanalitičkim zamislima i prema tome kako oni .e zamisli primenjuju u svojim delima. Problem je, naravno, sasvim nezavisan od objektivne istine Frojdovih teorija o kojima, kao što je poznato, nema saglasnosti čak ni u onim krugovima koji ih na osnovu svoje stručnosti mogu da ocene. : j _ Pri razmatranju engleske literature nepo-' svedno pada u oči činjenica da su tri autora, koji nadaleko važe kao najuticajniji i za buJaćnost najvažniji, D. H. Lorens, Džejms. Džojs i T. S. Eliot, u znatnoj meri bili pod uticajem Vrejdovih ideja. Njihov veliki ujedinjeni pre2iž ubrzao je širenje tih ideja, i obrnuto, ni »dnog:od ovih autora ne možemo potpuno iyumeti bez poznavanja tih ideja. Kod Džojsa Bliota mnogo šta bez Frojdovog ključa osta+ stvarno neshvailjivo. Ako ovoj odabranoi wupi priračunamo' još Foknera i najuticajnisg: dramatičara Judžina O'Nila, onda dobijamio dva autora koji su još, »Froidovskijii« od prve trojice. Kod Ernesta Hemingveja su, naprotiv, psihoanalitički elementi, mađa neOSspoT-
sastoji iz frojdovskog sna. U oba romana Ppslhoanalitička značenja pritiču često kroz Dpri menu dvosmislenosti, kroz obećanje sebe (Sichversprechen) i igre reči O and easily freudened«). Spominijanje rase Rassengedachtnis) kod Ervikera, da primenimo jednu slučajnu ilustraciju, proizlazi iz Frojd — Jungove koncepcije rasnosvesnog.
Džojs nas neminovno podseća na unutrašnji monolog, a veza između psihoanalize i Unutrašnjeg monologa je toliko kompleksna koliko i interesantna. Metod, sam po sebi nikakav ishod psihoanalize, » otkrio« je Dižarčen 1888. Ali tom metodu su nedostajali dubina i značaj, bio je forma bez sadržaja, dok je dubinska psihologija (Tiefenpsvychologić) ·naknadno davala sadržinu. I obrnuto, unutrašnji monolog se za dubinsku psihologiju pokazao kao veoma uspešno sredstvo. Nije nikakva slučajnost što oni Pisci, koji ovim metodom postižu dobre rezultate, pokazuju najviše simpatiia za psihoanalitičke ideje, a to su: Šnicler, Džoja, Eliot i Fokner. S unutrašnjim mionologom je tesno povezano bavljenje problemima vremena. Tu je, naravno, veliki bio uticaj Berg: sona i Uiljemsa Džejmsa. Frojdova uloga Je bila da u jednom naukom smušenom vremenu uspostavi definitivni autoritet proizišao iz kli ničkih iskustava i eksperimentalne prirodne nauke. Najvažnije je bilo njegovo dokazivanič da prošlost dalje živi u nesvesnom, da sadašnjost i budućnost determinirano, a katkad ı nepitano, prodiru u, aktuelnu svest. Džojs ! Eliot istražuju ovaj problem, a Fokner u »Buci i besu« kombinuje frojdovske sadržine s nal smelijim eksperimentima, što se tiče hronologije i unutrašnjeg immologa. Nuzgred „neka bude ovde primećec»· da su, kako Virdžinija Vulf tako i Doroti Ričardson, kojima še katkad pripisuje nezavisnost od Frojda, kao što je sad
Frederik BIHERIEL
ILITEPATUIM/
već poznato, s frojdovskim predstavama pri. sno 'bile upoznate kad su'pisale svoja dela,
Kod daljih štihproba nalazimo da je Draj. zerov očevidni frojdijanizam potvrđen njego. vom samom tvrdnjom da mu je »svako odva. janje« od Frojda došlo kao olakšanje i da mu je pomoglo. Henri Miler je nadugačko pisao o psihoanalizi i »sam postao analitičar«, da bi predmet studirao iz prve ruke. Dela uticajnog Šervuda Andersona liče na Frojdove istorije bolesti (Krankengeschichten), o čemu postoji opšte slaganje, a zna se da je Anderson dobro bio informisan o toj temi i da se čak i podvr. gao jednoj amaterskoj analizi. Nadrealistička rehnika slobodne asocijacije kod Sarojana, koji je studirao Frojda, i namerna nepovezanost Gertruđe Stejn, koja je psihološki bila školovana, pretpostavljaju publiku koja je ubeđena u važnost nesvesnoga, U Engleskoj Mom uspešno primenjuje psihoanalizu u »Kiši«; Haksli se služi njome često i diskutuje o njoj; a H, Dž. Vels, jedan pomalo iznenađujući preobra. ćenik i Frojdov prijatelj, tvrdio je da je Frojd za istoriju duha (Geistesgeschichte) isto toliko važan kao i Darvin.
Što se tiče poezije, na nju je izvesno ne. izbežan bio „uticaj slike o duhu (Bild vom Geist), kao mašine koja stvara simbole i koja je kao takva imala veliku privlačnu moć za liričare. Eliotov teški stil, Jako pod Džojso-. vim uticajem, pun je skrivenih ličnih asocijaci. ja, koje se opravdavaju kroz Ppsihoanalitičke osnove. (Ta tema u „Koktelu“ postaje eksplicitna). Njegova značenja se mogu odgonetnuti sa· mo kroz poznavanje kako Frojda tako i Jun. ga. Isto to važi i za Dilena Tomasa, koji je također posvedočio svoj dug i dodao »poezija mora pred čistu nagotu svetlosti od skrivenih osnova i nadalje da svuče više nego što je i sam Frojd mogao da predstavi sebi«. Odn, ne primamo psihološki pisac, pokazuje jake froj, dovske uticaje naročito u komadima koje Je napisao zajedno s Išervudom, a pisao je isto tako i jedan esej o Frojdu i umetnosti, kao i pesma »U spomen Sigmunda Frojda«, Psi. hoanalizu najjačeg đejstva i najveće deprimiramosti nalazimo u pesmama Robinsona Dže· fersa.
Ali teatar, naročito onaj u Americi, primio je psihologiju najblagonaklonije. .Iscrpljujuć rad Dejvida Zeversa o Frojdovom uticaju"na Brodvej (W. David Sievers; Freud on Bro adway, New York, 1955) pokazuje šta je sve moglo da ofkrije detaljno istraživanje na drugim poljima. Zevers je doznao da se iznena· đujuće veliki broj dramatičara podvrgao analizi, a među njima: Judžin O'Nil, Kler But Ljus, Lilijan Helman, Artur Lorens, Mos Hart, U. iljem Judž i Džordž Akselrod. Judžin O'Nil, nosilac Nobelove nagrade i četiri puta odli. kovan Pulicerovom nagradom, naikonzistentni· ji je i najotvoreniji frojdđovac. Vodeći amerikamski ekspresionist Elmer Rajs mabrojao je svoje pozajmice i nazvao je Froida, zajedno 5 Darvinom i Marksom, »velikim ličnostima n# pretka«. Drugi jasno frojdovski dyamatičari su Filip Beri („Filađelfijska priča“) i Avtur Miler »Smrt trgovačkog putnika«). Tornton Uajlder, još jedan prijatelji Froidov, rekao ie da je SVE sno primenio psihoanalizu u »Koži nažih zuba“. Slično priznaju uticaj još i Robert Servud, Mos Hart, Artur Lorentis („Kuknovo vreme“), Uiljeri Judž („Vrati se, maTa Šibo“) i Džordž,Akselrod (»Sedam godina priželjkivanja«). Temesi Uiljems više voli da frojdovske elemente U svome »Tramvaju nazvanom Žželja«, na prime, svede na svoga idola D. H. Lorensa; a Kliford Odets („Seoska devojka“) kaže da je „ono najbolje iz Frojda već toliko duboko uhvatilo korena u stvaralačkom pisanju« da on Više ne ume da razlikuje. ono što je uvek znao Od onog što je naučio od Frojda.
Od nemačkih pisaca XX stoleća najveći U gled i svetski glas uživaju Tomas Man i Franc Kafka. Tomas Man je slobodno govorio o JR koj psihoanalitičkoj crti u svojim delima i PO svetio je dva važna eseja Frojdu. U frojdov štini je on viđeo veliku nadu čovečanstva da će moći kontrolisati mračne snage nesvesnO ga, tražio je mogućnost da se upozna sa Fro} dom, a postao mu je i prijatelj i česti poseti iac. Kako je on sam ustvrdio, znamenita Jos! fova tetralogija je svesno otelovljenje teorije 0 rasno nesvesnom (Rassenunbewussten), a njegova lepa novela »Smrt u Veneciji«, da samo navedemo još Jedan primer, suprotstavlja se pogrešnom mišljenju (Meinung Lige), koje SČ katkad izriče, po kome je primena Frojdovć teorije nespojiva s umetničkim uspehom.
Kratko rečeno, psihoanaliza je stalno pri sutni element u Manovom · komplikovanom “e rebralnom stilu. Još u većoj meri frojdovskeč su priče snova (Traum-Geschichten) Franca Kafke. Kao kod Lorensa i O! Nila. detinjstvo ! vorodica su Kafku učinili vrlo prijemljivim 748 Frojdov način mišljenja. Psihoanaliza je, osim toga, dala Kafki sredstva da ovlada svojim trž gičnim odnosima prema roditelima. da ih." bjektivizira, a dala mu ie i mehanizam 1! Sin bolizam snova, pomoću kojih jc izrazio „svoju slu sreću. Za Kafku nije nikakvo negiranjć Kickegardove važnosti niti religiozne teme, na wrimer, ako se orimeti da su niegova deln do kraja ostale frojđovski snovi. koji st svi. kako sam Kafka kaže, opisali »pokušaje da sč utekne od. oca“, Kdo-i neki. drugi autori o kojima JE ovde bila reč, Kafka je s pravom protestova
KNJIŽEVNE NOVINE