Књижевне новине

ı SMiajaco

. MARINE CVETAJEVE

Marina Cvetajeva, ruski pesnik, rođena je u Moskvi 1902. godine. Posle revolucije, 1922, odlazi u emigraciju, iz koje se vraća u Moskvu 1959, Početkom otadžbinskog rata pogimuo joi je sim ha frontu. 31, avgusta 1941, godine završila je svoj život, samoulistvom. Poezija Marinc Cvetajeva je ostala među najlepšim Sstveanicama yvuskć povzijč dvadesetog veka. ;

•&E O.

HđXstinu zham? Bivše istihe — na stranu! Neka čovek čoveka na zemlji he glođe! Gledajte — veče! Gle — skoro i hoć banu! QO čemu — peshici, ljubavnici i vođe?

Već vetar leže i zemlja u yosi bdi. Skoro će mećava zvezda n nebu stati, Pod semljom ćemo skoro usnuti i i Što ha njoj me dadosmo jedno drugom spati.

1915,

ase (gospode, blag budi!):

Dva suha še D Fugo usred mojih grudi,

Nebesko = i

Da oprostim samoj sebi da I du smeli = Što su ma dva sunca skretala s pameti?

1 oba se lade => hjihov zrak ne bije! Ugasnuđe prvo omo plamenije,

1915,

Ne slušah zapovest, pričest me videla nije, Očito, dok nada Rnhom opelom ne okade —= Grešiću, kao što grešim, ko što sam fahije: Sfrasho, sa svih pet čula koja mi Gospod dade!

Saučeshici, čiji su nagovori vreli! Suprestupnici, vi učitelji moji najveći! Mladići, deve, stabla, sazvežđa, oblaci beli = Na Strašnom sudu ćemo svi shupa Zemlja

teći! 1915, *..#

Crvenim plodott Oskoruša sja,

Pada list pod svodom. Rodila se id,

Svađao se ila Zvona teski kaw, Subota je bila: O Ozi Jovah Bogoslov, ' Još i damas meni Deđe čelja ta! Da ff zem YuMieWi Gorki plod što sja.

1916.

O POEZIJI

CVETA.JEV

NA POČETKU pesničkog, 6tvaramja tragu Na O avodeetoj godini, Mayina Ovetajeva je u svoj dnevnik zabeležila da su ioj dve štva” Pi ma &vetu bliske i omiljene — »pesma i fo mulax, odnosno »stihija ı pobeda nad njom“. A 1932, godime, u poslednjoj, dekadi svog besničkog i životnog puta, ovu ideju, kao O%MOV' no počisko opredeljenje u procesu tranšpono” vamja životnih sadržaja u umetničko delo, pesnikinja je u eseju »Umetnost u švetlu šaVć-

· tie dalje razradila:

w.„„Svaki pesnik je, na ovaj ili Štai aaOM, |

:sl leje ili stihije. Dešava se... samo ideje. Boga de => | Oi i stihije. Dešava se samo stihije. Ali i u tom poslednjem slučaju on ic ipak nečije prve nisko nebo: tih stihija, strasti, Kroz st:hiju reči, koja je jedina od svih stihija, od rođenja osmišljena,

vljena,..« _ EU Malo je pesnika koji su tako sudbinski, tako životno Ubili vezani za tu, najplemenitiju od svih stihija, za koje je poezija bila istovreneno i »nesređa« i ybopatštvo« i sveta veština« ı smisao Života. ešdajeyi U jednoj literarnoj diskusiji Cvetajeva e izjavila: To je Sa specijalista za OE: Moja je specijamost — život«, A taj život ji bio veoma složen, buran, težak, protivurečan, Cvetajeva je celokupn'm svojim, poetskim Stvaralaštvom dokazala da se poezija ne stvara na osnovama, čak | najgsuptilnijih, tskih teo Tija, već na osnovama unutrašnjih, životnih, potreba, kao »odgovor na udar. ~ |

»,.. Šta je ljudsko stvaralaštvo? Odgovo! na udar, više ništa, Stvar u menć. ra, a JA odgovaram, uzvraćam, Ili stvar mene pta, a ja odgovaram. Ili ispred odgovora stvari Stavljam pitanje. Uvek dijalog, dvoboj, rvanje, borba, uzajamno dejstvO,.,«

To je jedan konkretan, borbem \ kreativan stav, na osnovu kojeg, kao i na osnovu Onč muževne, strasne, neobično snažne note u njemoj poeziji, koja ponekad podseća na poetski zamah Majakovškog, možemo naslut ti 1 jednu ncostvaremu mogućnost širih poetskih zahvata, Cvetajeva je nosila u sebi iskrenu poetsku pobunu protiv konvencionalnosti malograđanškog sveta, protiv preživelih i dehuman ziranih oblika društvenog života, ali, istovremeno, 1.p0Obunu protiv svega onog što se, makar i u imč

KNJIŽEVNE NOVINE

i potvrđiti.

to jest produlho

Jz kamana je neko sazdan, iz glihd,

4 ja se srebrim, puna sjaja! ; Sa delom — izdaje, s imenopi = Marina, Ja — smrtna pena morskog kraja,

Stvepeni iz ploti, sazdani od stena Vama grob i ploče još k tome...

U krstionici sam mopskoj krštena, Razbijana u letu svome,

Kroz svaku će mrežu i kroz 8vce svako Samovolja moja da plavi.

Mene — vidiš kosu rvaspuštenu tako Od zemaljske soli na spravi,

O granitha vaša lomeć se kolena Sa svakim vaskrsavam valom! Dba živi pena, vesela pehHa, Visoka, nad morskim žalom!

1920.

LI JJ

Trošnošst, u kojoj dogotrevan, Sa ćutaniem posmatraš kletip, Ti si — kamehit, a ja pevant, Ti si — spomehik, a ja letim.

I najlepši je maj procvali = Ništavan, pred. večnošću svakom. AL ja sam ptica = i he žali

Sto podležem zakonu lakoHi.

1920.

!'oe e

} čemu služe plamenovi :

Tom — ko se Fastahkom bavi! Jednim talasom Što deoplovi Drugi val odnese plavi!

Udvorički, a gnevno, Što bi Za dragim puzila skora?

Ja, iznošena u utrobi,

Na materihskoj = već mora!

Kao jabuku, grizi samo, Druže, zemaljsku kuglu s5Vu, Pyričajući s' pučihom imo Ti ipak pričaš sa mnohti tu.

Ko zemaljske devojke što bi Ne skrštaj ruko u krst svoj,

Keri, našena u utrobi, Na materinskoj = već morskoj!

Ne, naše devejke ne, blačit, ; Ne_POib ne čekaju glas. U #

avehje opet ja ću I bez mreža H akaM čas.

Kakvu mi silu pesma dobi == Ja hi sama he zham o JOJ

MARIN

progresa i novog, nameće spolia kao dogma u:hoju treba HR verovali, . Književno delo Marine Mayig iy je obimno i razmorodno, Pored pesničkih zbirki, Cvetajeva, je napisala 12 O 7 poetskih drama i brojne prozne, kritičko-esej'ktičke, memoaske i autobiografske vadove, Pisala je mnogo,

Za života ic objavila samo jedam deo napisa' | mog. Istraživači modeme ruske književnosti jo nisu rekli pravu več o njenoj poeziji, Pasternak

ie pisao »da najtotalnija od. svi značajnije od svih priznanja e e Cvetajevu“, Možda će se uskoro ove reči Pastevnakove

Poezija Maine PVONJĆVE predstavlja originalan, snažno intonian U svež zvuk ne samo ruskoj, već i u evropskoj poeziji dvadesctog veka. Emoeionalna zasićenost, bujan tempeva»

ment, sloboda i aforističnost poetskog izraza,

intenzitet poetskog doživliavanja, neobično bogata i funkcionalna vitmika — SVeĆ OVĆ OBMOVne i mnoge druge osobenosti poeziie Cvelajeve harmonično se dopunjuju, tako da je teško reći šta je najbitnije u njenom poeiskom stva ralaštvu. Ali ono što znači poseban Kvalitet oVe poezije je virtuozna muzička olganizacija stiha.

Cvetajeva jie očavana zvukom, Yitmom, MHitam predstavlja polaznu osnovu u tranšpomovanju poetskih. sadržaja, »Stvaralaštvo je samo hod po tragu sluha narodnog i prirodnog, Sve ostalo nije izvora umetnost, već literatura« = kaže pesnikinia u iednom eseju. A ritam i me: lodija nisu cilj, Već sredstvo poetskog govora i uobličavanja poetskih suština (»tamo gde postoi prevlast »forvme« nad »sadržajem« ili »5adržaja« nad »Fopmom« > tamo suština nije nikad ni postojala«), Te suštine se u poeziji uvek

kazuju veoma kompleksnim emočionalnim, mi- .

i o ruktiurama, koje pesnik Roi | sebi pre konkretnog oblikovanja životnih sadržaia, . } pa Bri

Melodija Marine Cvetajeve je isprekidana, nervozna, zadihana i, ponekad, u skladu sa iWfenz'tetom emocija, disharmonična, Cvetajeva se naiviše od svih ruskih pesnika, koji su pisali vezanim stihom, udaljila od tvadielemalne muzičke strukture ruskog st'ha, koji su pesnioi ed Puškina do simbolista doveli do savršen-

saonim i muzičkim st!

stva, Ona ie u strogsost metričkih formi unela

stihiju slobodnih i snažn'h intonaci{a, novu simtaksu i oplemenila ih nervoznom lirskom dra:

revizija i naj.

Ja, iznošena ua utrobi, i Na materihskoj — već morskoj!

Kad morsku struju budeš hteo Nekad da motriš sa broda,

Ređi ćeš: »Morsku sam. voleo! Iščezau ona sred voda!«

Da ! si, pod vodo, bosrebreha To ti sred koralnih gora, Kćeri, u utrobi hošena,

Ne materihskoj — već mora?!

1920.

LJ 253

Znam, umreću u zoFu! Al od dve — u koju? Ne odlučih — sa kojom — fek narudžbinom i lednom. Kad bih mogla dvaput da zgasnen buktinju svojtu

U večernjoj zari i u jutarnjoj, odjednom!

Nebasha hći = a kokom prođoh zemlju ovu! S keceljom ruža. Ni khlieu ne taknuvši koji. nam, umredu u zovu! Bog — moć jastrebovu Poslati Reće po labudovsku dušu mojt!

Shlonivši nežnom vYukom meljubljen krst, čisto, JuFnuću u hebesa i zadnji pozdrav dati. Prorez zore =- i u mem osmehu to isto...

IF u samFthome dahu pesnik du ostati!

1920,

OM!

S mišlju nekom, tek ohakom, SkFivenom, ko blago tajno:

Krok za krokom, mak za makom Obezglavih vri slučajho.

Tako će u letu FahomMt, Na kraj polja, u bprisoiu: I smrt rukom Yasejahomt Ofkinuti glavnu — moju.

1936,

;: ok

Kađ gledam lišće kako pada listont

I sleće ha kocku kaldrme drvehe, Počišćeno — kao slikarevim kistom, Shkeohčavši sliku svPšetka, kraj mene,

Ja mislim (već se nikom moje telo

Ne sviđa, hit moj izgled setom plavljem) Kako jer šat jasno, zardao sMielo, Jeđan takav list ha vrhu — zaboravljeh,

1986.

Preveo s ruskog Stevan RAIČKOVIĆ

Branko VUKOVIĆ

MARINA CVETAJEVA

wialikom i dinamjkom šlobodnog stiha, Nigč-

nredno složenom poetskom sšenzibilitetu nisu odgovarale tradicionalne forme počtskog govora, Njeno uspešno zvučno OLOVA vezanog stiha, odnosno verno fransponovanmjč Osnovno poetske intenacije, je Rloženo i uporno traženje reči koje odvažavaju ne samo mi( već i sklad unutrašnje emocionalne strukture sa muzičkom uktur Za tako virtuozno poetsko oblikovanjo često mije dovoljno da 8a zvučno podu: 'daraju samo zadnji slopovi, što u versifikacijii

nom izva

saomu i 1dejnu dimenziju pesmč, strukturom.

Cvetajeve u nekim strolama nije ni PoaVčenO 'Žaja, ba čak i kroz celu pesmu, vitm'čki smeodređeni vokali,

već da se u celim strofama, zavisno od,

njuju određeni zvučni elekti,

početni i završni slogovi ili iste, odnosno slične . po zvuku reči. Te elemente unutrašnje muzičke organizacije stiha Cvetajeva je kao retko koji pesnik uspešno kor stila, Ona ih je naročito funkcionalno JOS ae u posmama i Dpoetskim, ciklusima, Evo jednog od mnogobrojnih primera neobično uspelog muzičkog oblikovanja. stiha: |

»Kozjom stazom

Spuštanje. Gradska galama, Tri devejke u susret, Smeju sc suzama,

Šmeju se svim podnevom Nedara, bilom morskim! Smeju se nedužnim, Muškim, stidljivim Suzama tvojim

vidjlivim Kroz Wladž — sa ožiljka dva! Dva bisera stida Na licu borca.

Suzama tvojim Drvim, Poslednjim, o, gruni! Suzama — perlama bisermim U mojoj kruni! (iz wPosme Kraja«)

Smisao ovih stihova me može se parafrazirati, jer rezenersko raščlanjivanje racionalnog i iracionalnog u njima, misaone i muzičke strukture, ideje i emocije je gOtovo nemoguće ı Za shvatanje, odnosno doživljavanje ove poezije je često necelishodno. .

Stih Marine Cvetaieve nema suvišnih reči i verbal' stičkih poetskih ukrasa, On je sveden ma osnovne dimenzije i zasićen više zvučnim nego vizuelnim asocijacijama. Sažta, izvanredno funkcionalna i muz'čki intonirana poetska sintaksa Cvetajeve zahteva od čitaoca maksimalne napore u dograđivanju poetskih vizija koje su često samo naglašene, Sama pesnikinja kaže: »Šta je čitanje, ako ne odgonetanie, tumačenje, otkrivanie tainog, Što je iza stihova, iza rYeči... Čitanie je pre Svega suautor stvo. Umorio se od (čitanja) mojih -sitvavi, znači dobro je čitao, čitao je najboelie.jMraov. ČItaoca mije pustošan, već stvaralačk', suautorski. Služi na čast i čitaocu i meni«,

Poezija Marine Cvetajeve nije autoebiograf{ska slikovnica, kao šte Je to ma pr mer Jesenjinova poezija. Na osnovu njenih stihova teško da bi se mogla rekonstruisati nima biografija. Događaji koji su se zb vali oko nje, čak i oni veoma značajni, nisu nalazili neposredan odjek u njenoi poeziji, ako ih sama nije dož vljavala u svom unutrašnjem biću.

»Šta je to spoljašnii događaj? — ita še pesnikinja i kaže: = Ako on dopire do mene (kao šum koji ne čujem), tada ga prosto nema, tačnije nema mene u njemu, kako sam ja, izvan njega, tako je i on izvan mene. Čisto spoljašnji događaj je moje odsustvo. Sve Što je moje prisustvo = događaj je unutrašnji.

Prema tome, pevati 6 nečemu znači nositi to mešto u sebi, kao »stihiju« koia se na udar spolja oblikuje u »formulu«. Drugim rečima. — pevati ne znači hteti i umeti, Već. morali. »Voleti more — obavezuje biti ribar, mornar... Ležati kraj mora ne znači voleti more, ·.«

Čak i u najintimmijim, liubavnim {emamda, poezija Cvetajeve nema enaj lični senlimemtalno-kamemi ton, tako karakterističan zn DOeZIju pesnikimia. Kao da ne peva o svojoj konkretnoj ljubavi, o susretima, o Yastancima, već o svim ljubavima, sv'm susretima i rastamcima na svetu. Kao da ie doživljaj liubavi samo povod da se kaže Širi, univevzalniji doživljaj sveta, čitav jedan život, sveukupnost ljudske sreće, bola, sudbine,

. Htela je da u svoj bol uključi sav tuđi bol« da ga identifikuie sa tuđim. I u tome Je uspevala khao retko. koji pesnik. Niie opevala velike pokrete masa, velike događaje, iako je Ži'vela u doba kada je »uzdvhtao i izvastnoe glas svakog velikog pesnika Rusije, doba kada je »tema Revolucije bila poruka Yvremena«, ali je ma opiginalan i duboko human način mevala O pokretima liudskih duša, o unutrašnjim bu nama koje pokreću ı usmeravaju, koje se svakodnevno upliću u život čovekov.

Govorila ie da, pesnik najbolie služi svome vremenu kada se vreme kazuje kroz njega, što we znači ela postoii i umetnost koja ne odražava švoile vreme, jer umetnost koja na speciličan način na odražava svoie vreme nije umetnost! već wrestauracija«, Biti savremen ne znači služiti svome vremenu, biti niegov hroničar, ili ioš gove =- nadničar, već kroz svoju umelničku individualnost kazati svoj doživljaj, svoje shvatanje vremena:

»Savremenmost mije sve moje vreme, Savremeno je svedočanstvo vremena, io, po čemu se može suditi o njemu: ne poruka, već pokazivanje. Savremenost je sama po sebi — odabivanje, Istinski savremeno ie to Što je u vremenu večnog, koje je, osim svedočansiva o O đenom vremenu, aktuelno uvek, savpPemeno =svemux#, (»Pesnik i vremea, 1932), Prema tome, istinski savremene ie uvek u sadašnjem »»koenpzistenoija vremena, živi čvov krajeva i početaka koji se može samo raseći« (»Pesnik i vreme«). {n _ U poeziji Cvetajeve prošlost wije samo istovija, legenela, fabula, UIPAALERJ ele i e: sredstvo poetskog transnonovamja doživljaja sa. vremenog sveta ı vremena,