Књижевне новине

ПРОТЕСТ увек има конкретан повод, а протестна поезија је поетски сурогат изазван политичким или милитаристичким акцијама н догађајима, Она има знатну употребну, примењену вредност, само дотле, док одређена појава привлачи свеопшту пажњу. Вијетнам, браћа Кенеди, М. А. Кинг, Че Гевара, Јан Палах. С. Протестна песма је емоционална Реакција која не успева да превре До било какве спознаје или искуства и њен значај је значај актовке, највећи у тренутку стварања, појаве. Доцније се губи. Као талас, запљусне обалу п потире се на пучини. Она је у директ1вом узрочнопоследичнох односу са одређсним збивањима и аутор је често свестан њене Кратковекости. Врти се чигра док се игра игра.

Пада Че, таласи устају и малаксавају, лолази Кинг, опет бура, Јан Палах... Наизменично, оно што прође пада у заборав. Време уклања хероје и идоле, васпоставља нове,

Протестна поезија све више бива оно што је некад била народна књижевност: усмено стваралаштво, израз колективних осећања. Аутор је често анониман, а коаутор безброј незадовољника. Нераздвојан је пратилац раз новрсних акција и манифестација, има обрелни карактер, асимилира музику, све мање се говори пили чита, више пева, постаје ијансона. Боб Дилен и Џоан Баез истичу се као протестни певачи, Али и поред тога што се нека имена издвајају, протест и даље остаје дело томиле, колективан чин. Синкретичка уметност ипдегатипда новим поимањем света, но вим схватањем лепог, недефинисаним облипима који измичу естетичким категоријама, супротстављајући се естетици идентификацијом живота и уметности, стиче све више присталица у Европи и Америци,

Тако је протест, помало као мода, као стил живота и деловања млађих генерација, у нас, формирао свој профил под западним утицајем. Упоредо са живом у барометру натих интересовања за неки политички догађа) или симптоматичну судбину неког јунака, долази плима и осека стихова који осуђују атресора или се диве жртви, а ти стихови увек одражавају паше државне ставове п интерссе, Али та збивања, будући далеко од куће и од коже, уписују се доста плитко у песникову душу, њихов жиг не утискује дубок траг те изазива само површна и лепртава осе ћања.

Неоспорно дратоцена, слична узбуђења ипак нису од оног племенита кова који мо же изазвати аутентичан стваралачки грч и нагнати па плодонобне муке. Ти болови су лажни трудови, тај грч бљутава патетика, та саосећања бурлескна симулирања, а стихови недонотчад. То су обично зачињени, навезени, уритмовани коментари иностраних дописника новинских агенција, радио п тв-извештача. ;

Оваква врста инспирације мучила је ма-

ПАНОРАМА ПРОТЕСТНЕ ПОЕЗИЈЕ ПАНОРАМА ПРОТЕСТНЕ ПОЕЗИЈЕ

ПОЕМА 0 ПпУШЦИ М-9 Горан Бабић

допустите тенерале да се сложим

са Вашим мишљењем

војник је у принципу војник

и своје становиште не може имати

у принципу кажем

не смије га имати

чсао што ни самоизбор није за војску

војска је изнад тога

она је поред тога

она је ту а то је тамо

посве јасно

н сутра када наредите

да опколимо заробимо уншитимо

нашу браћу наше племе

куће гробља споменике

стратешке циљеве дакако

моје је да извршим

а послије могу и питати

јесам ли паметан и све то под присетом

све у име виших циљева

у име опће слободе

Етрепе Ргетен 156 уетђогеп

и нема поговора

нити је ово РЕгапкјитеттез5е

па да се потађамо

кад пукне та омања бомбица.

свега пар килотона апроксимативно

ударно разорно средство

кад се мозак разлети по координатама

а јуришни танк за пријевоз пјешадије

домаће прдизводње

поваља кукурузе гонећи непријатеља

непријатељ бјежи кроз хибридне кукурузе орјентир 57

кад спалимо мостове

(што је тактичка финеса)

кад подијелимо најзад ту лимарију

и позвјешамо ју по јуначким прсима

кад побиједимо дакле и нигдје

на. цијеломе свијету пе буде ни једнога,

ама баш ни једнога ни најмањета непријатеља

што да тад чинимо Аугусте пресвијетли

ПРОТЕСТ нова социјална поезија

ГОЈКО БОГО

ло кота вредног песника, Нешто јаловака то најбоље нотврђују. Она је несрећна привилегија бројних почетника, неискусних, младих и неизображених. “

Из претходних ставова произлази да протестном треба звати ону песму која негодује против силе, неправде и злочина а чије последице, у овом историјском тренутку, имају свеопшти значај. Оваквом одредбом протестна поезија добија властити простор у коптексту пелокупне књижевности која изражава срибу, револт, пегацију. Изавајајући се из општег, елементарног, конститунше се као посебно, специфично,

Неколико млађих песника у нас кренуло је последњих тодина особитим путем, тако да њихов револт није више усмерен општим темама и заочином над злочинима него унутар њим тибањима друштва у коме живе, Нови

Че-си, нови Вијет-немци су они проблеми, по |

јаве, односи, жаришта и трауме нашег друштва који узбуђују сваког човека, особито младог, п принуђавају та да се опире, буни и протестује. Сукоб идеала и објективизације, спа и његове рационализације одражава се у песниковој свести, остављајући дубок и болан ожиљак, Нису више у питању симпатије, солидарност, шепурења, сузе жалне н други артиклн од вештачке свиле него отворене ране које боле.

Ол каквог је то значаја за поезијуг

Привидно се ништа битно није изменидо, само објект против кога је песник, То је привил. Јачи изазов производи јачу и квалитетно нову реакцију, Та нова поезија остаје тек пуком формом у крвном сродству, са бескрвним нашим протестима. Отуда је свако даљ. ње објашшњавање такве поезије у оквиру књи“ жевности протеста, дакле, опога што јој је претходило, сасвим произвољно,

Шта је то ново што привлачи и инспирише песника2

Најчешће, мотиви социјалне неправде, На. ша каосична печалба. Занимљиво је да песник пије тужан само онда кад говори о оним што одлазе у тућину него и о оним што из села одлазе у град. Као наши рани реалисти, песник је склоп да поверује да тај одлазак за многе значи пропаст. Шетајући асфалтним улипама, ти дошљаци, увек са узлахом окре: ћу тлаву ка бистрим врховима Лелије или Козаре, а лруги суботом журе на викенд до своје плавне п блатне Посавине или Џомора»ља, свесни да повратка нема, да је будућност тамо где јесу. Сви извори земаљски, каже песник, не могу да изразе тугу девојака “које остају саме док мушкарци одлазе у свет да се никад не врате, Незапосленост, просјачење, социјална упиженост. Депа сиромашних пе могу друговати са децом из бољих кућа. Социјалне разлике у различитим видовима изазивају гнев песников. Мала по велика приватна канпиталисања власника вила, кафана,

камиона, а нарочито оних што лепе беседе

да поћђемо у !еампр !ћеатат

на. питоми ћарретпа

то је боље него славље

3602; малих лимених звијездица

што је тек пуки знак субординације

пи подлога за РАЗУМЕМ .

оћ уез

Јао!

а послије збора можемо и на пијанку

частити ће преживјели

тако раде и у Русији

маршал Жуков апа Со.

наљоскају се па славе хероје у

Боже колико сам пијаних наредника видио

дакле свака обљетница почиње једнако

СЛАВА ОНИМА КОЈИ СУ СЕ БОРИЛИ

(на правој страни)

и данас им родна земља приања за кости

и изнад слободних гробова.

зете патке и бомбардери

МИТ-21 и вјеројатно понеки РНАМТНОМ

а такођер и домаће. израдбе

разни двокрилци.

опнокрилци, инсекти и слично ;

наша вјежба траје од почетка свијета

и понекад помисли да је то случајно

не знајући да се у овој земљи

осим пар жељезничких и рударских . . катастрофа.

никада ништа случајно није догодило

ја те љубим пушко М-49

нека труне топ аПевто

нека нас разнесе вишецијевни бацач

· нека нас убију пиротехничари цијели вод

и водник

нека нас отрују АБХ-овци соманом сарином и табуном

нека нас распарају жичане препреке

нека нас истријебе снајпери

ми јуришамо '

ми јуришамо на непријатеља

плави против бијелих

сиви против зелених

црвени против црних

болесни против здравих

источни против јужних

западни против средишњих

једни против других

кљасти против губавих

гнојави против сакатих

крастави против длакавих

смрзнути против спаљених

Боже Боже подржи нас

дај да ми њих закољемо

прије него они нас

правда је на нашој страни

Господа зазивају и. њихови и наши свећеници

уместо анђела силазе пароле

Бог спава у компјутеру

испротрамиран до + бесконачно

око. врата носи ланчић с ратним распоредом

војске су се измијешале

претварају у лепљиве новчанице. зар коњ није довољан да буде једини слуга2"

Песник вазда непосредно и импресивно товорп о овом друштву у овом времену, не остављајући никад сумњу да то није дубоко проживљено п искрено, чак и када то није истински товор поезије, јесте снага живота, говор сурових чињеница, Тај говор принуђава да се замислимо над властитом судбином и да запитамо: зашто је песник принуђен да каже: „То је одумирање живота ми владавина исивотиња"2 Јер није далеко од тог; питања до торке песникове опомене; „Црвено је пр“ љаво, немојте јести јагоде".

Корупција и лаж малограђанског морала су на другој мети заоштрена песникова пера, Хипи химна је апотеоза цвећу и песник је предлаже за јединствену химну пелот света, Јер, ружичасто стање,духа једног хашишовца боље је од паклене таме у глави оних тито размишљају о томе како да кријумчаре МИГ, Мираж, или Старфајтер, „Боље кријумчарити хашшти",

Парадитме емоционалне песничке реакције огледају се најбоље на неким друштвеним драмама, као што су студентски јун, штрајковп или демонстрације. Сви песници инспирисани оваквим мотивима склони су мирно. белом ттатирању, ригорозној поларизацији лобра и зла, правде и кривде. Не упуштајући се дубље, не трудећи се да неке догађаје или ситуације „цене" у контексту узрока и по следина; не чекајући да импресије прерасту у сазнање, онн се афективно опредељују вазда за слабију, за угрожену, за поражену страну, подржавајући је, неовисно од тога да ли је, у одређеном ·тренутку, таква подршка друштвено корисна или не. Тако, један Од

песника, осуђујући новембарске демонстра-

инје на Косову се Добрица држао,

Мелови поетског говора нису никад препрека за овакво опредељена песника. Ако нс може да пронађе потодан облик да изрази одређену идеју или мисао, он жртвује стих Ла Рачун ппозне експликације, трактата или оптужбе: „Убима је био син угледног човека; отац је платно и син је пуштен." Песник често иде још даље, педантно наводи биотрафске п топотрафске податке, именује, питира, временски датира, не остављајући ниита | двосмислипи, троизвољном тумачењу, асоцијацијама. Напротив. Он говори истину, документује. Дакако, више емотивно опредсљени заговорник него непристрасан судија, пефиик "исповеда субјективну истину. /

Памфлет, парадокс, сарказам, поспрлица, подемех, псовка, опробанп протестни поетски сфекти, често су примењени и у сопијалној поезији, мада песник настоји да их дискретно пригуши.

Оно у чему се понајвише осећа дух тинзберговског протеста, у нас, је песнички језик, схваћен као трансмисија песничке поруке.

"додаје у асонании: „Добро

ПАНОРАМА

њихове жене спавају с нашим војницима.

наше жене спавају с њиховим војницима

терилци нападају зрадове

на. традонамелника врше атентат

ни три мимуте прије редарственога сата.

Овојици велеиздајника суде због велеиздаје

препродавци спекулирају са машћу и киселим краставцима

све су то ратне резерве

из музеја извлаче старо оружје

цијеви и штитове

ја добијам хелебарду и. рапир

у празним ходницима. остају тек слике

погинулих

у прошломе ралу

свјетла су замрачена и сви спавају

наредба је:

ТКО ПАДНЕ У ОВОЈ ЗЕМЉИ НЕКА СЕ | НЕ ДИЖЕ НЕКА МИРУЈЕ И ТРУЛИ ДОК: ДОБЕ · СЛУЖБА НАДЛЕЖНА ЗА ПОКОП

"БАЛАДА О ЗРНУ

Драгомир Брајковић -

Зрно што чами у чаурџ

Реши све напоре живота

Само кад пушњем се огласи Кроз чије срце ће да се мота>

Вечно је с чауром у завади И неком циљу вечно тежи дно нажалост још увек држи Свет у лажној равнотежи

Кад неког доведу под вешала Да ли се сети у страшној ури Да његов живот сав сажет је У зрну оловном џи чаури2

А када се само одвоји И кад страшном путањом шета Никада нико не осети Шта ће му бити страшна мета.

И после свега трепери се И питамо се кад ће стати Јер једном ће и оно хтети Назад чаури да се: врати,

И ваздух трепти. Све је тихо. И пред нама ће да засветлуца Вратиће се зрно испаљено Назад на оног који пуца,

ПРОТЕСТНЕ ПОЕЗИЈЕ

Јаван, сутестиван, неконвенциодналан, некњижеван, шокантан урбгни језик, арто, језик

· разноврсних Аруп твених структура, морна-

ра, лопова, месара, тлофера, проститутки, је зик. који у књижевност уноси дах пресног живота. р

Неки традиционални канони версификације су разбијени или су битио изменили врелност и функцију; општи утисак уверава да је свако дифузно дејство и растпрање поје Амостављено по да су извучени само најинтензивнији и то тамни тонову. Метра нема, не: ма фигура, риме без икакве организације, слике конкретне, чудне, симболи читљиви, метафоре раздрешене, све што је тежило ка' етеричним висинама, окренуто је наопако, земљи. Музика је постала неодвојиви део стиха, онако као што је драма неодвојива од по. зоришта; песма је песма тек када се „изведе" и у сваком новом аранжману, не само да друкчије звучи него може друкчије и да значи. Овај принцип досад, у нас, није дао добрих резултата у провери ни на једној иоде вредној песми-тексту-партитури и поред оројних покушаја, мако се чини, да у његову вредност треба мање, сумњати, а више у могућности аутора који су га примењивали. Адекватно језику, лексици, звуку наглашених, вокала или консонаната, музика стиха подражава штумове: пушњаву, плач, завијање, бат ногу у ланцима, ритам главњева на точкови. ма, неартикулисане гласове који изражавају“ страх, изненађење, бол и слично. ла

Па ипак, и поред неоспорне свежине, свеколике атрактивности, егзибиционизма, нешто новине у отварању ка виталним извори, ма језичког богатства, та поезија је занимљива више по темама и мотивима неголи. по. начину и средствима којим су те теме и мо. тиви транспоновани; као да је песницима, тревасходно стадо до онога што хоће да кажу, а мање како да кажу. То је иманентан зажтев овог жанра и његов највећи недостатак. То је празнина у темељу поетике соци. јалки. Пред поезију се постављају ванестетички захтеви који је преобраћају у својеврсну примењену поезију. Заборављено је да само добра песма може носити некакву поруку, а лоша, баш никакву. То је једна од торчих заблуда предратног и поратног бунта и от пора.

Ови млади песници п њихова поезија носе веома витадно им свеже осећање света и наше Аруштвене реалности, у којој нема вредности. ад. аЕишушт; они су верни хроничари, се“ мафори, црвено, жуто и зелено ·светло Уна сваком раскршћу. Е УМ

Подајући се прејакој „уметничкој“ пору ци, нова социјална поезија врло често превазилази план поетског; престајући да буде збиљски вредно књижевно дело, прима известан синкретички, амалтамирани „књижевни“ облик, у ком се огледа критичка свест даруштва. ПАНОРАМА ПРОТЕСТНЕ

ОГРОМНОМ ВЕЋИНОМ ГЛАСОВА Адам Пуслојић

Огромном већином тласова, отромном већином јаука, ма смо одлучили... „Доле . једнооки једноруки једнонози носорози Сви ти . месождери људождери Ти зечеви и мишеви Те лисице и мачори Те звечарке које звече дечјим звечкама. Ти олињали лавови које кроте излапели кротитељи „Доле додоле Доле дадиље и килаве бабице Доле зделе позлаћене Доле циркуси без итрача на трапезу Доле циркуси с милионима кловнова Доле свирачи у шупља товна

ПОСЛЕДЊИ ПРОГНАНИ Ибрахим Хаџић

Тако већ не пјевају

Ни тладни ни сити Тако већ не нјевају Ни грудоболни

Ни они које труда боли Тако не пјевају

Већ читав живот Прогнани

Тако већ не цвјета земља

Т. ажо се већ не диже снијег. С главе |

Тако већ чекају своју смрт И свој последњи осмијех

"Прогнани

Тако већ не стиже слобода Неко иза тог бола стоји Тако ће већ једном

Да распрсне ова кућа

И само ће бити спашени Прогнани